Upotreba reči stare u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

zanetosti, — a u meni je jad njihov i žena njihovih; ja sam, sanjajući, strepila za njih, a oni se, budni, ne sećaju svoje stare majke! Ja vičem: „Odneće me voda!“, a oni u dućanu broje pare: novac je vreo, voda je hladna, a njino srce je led.

Je li, moja golubice, da može?“ Stana se smešila kao obično. „A bi l’ ti, babo, malo od one naše stare šljivovice?... Idi, džanum, išti od oca Samuila; kaži mu da ti iz one petačke na nateg izvadi... Razumeš, džanum?...

celo svoje iznošeno odelo — o svome imendanu; a kad je sebi kupio „štivletne“, onda je svome vernome đaku poklonio stare svoje jemenije, na kojima je koža počela cvetati, a đonovi se već rascvetaše.

— žalostivim glasom reče učitelj, pa malaksalo, podbočivši oba lakta na kolena, zagnjurio je glavu u dve stare ruke... Možda bi, siromah, i dalje o svome učeniku razmišljao, ali se utome približi kmet Radovan sa Nikolom Belićem,

Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije. Njih dvojica udesili, pa pored čaše vina jednako pevaju neke stihire, a ljudi slušaju, pa se čude otkuda tolika

Sremac mu dosada nikad nije u kuću dolazio; zato je još s brda upro svoje stare oči i, lagano koračajući, razgledaše celu okolinu, a na kući nije nijednoga ivera nepreglednog ostavio...

Obradović, Dositej - BASNE

Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi? Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute.

saraj i žene kao Sardanapal, niti lovi muhe kao Dometijan, nego obilazi carstvo svoje, kao vredan domaćin dom svoj, stare klisure i kuletine daje razvaljivati, i na njihova mesta vozdviže učilišta, fabrike, hospitale i ovim podobna

Poznati su ti naši slučaji, našto ću stare rane pozleđivati? Pritom, ti znaš kako je gospodi mučno ugoditi. A što veliš da pastiri i pastirke nisu moje muzike

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Onda bile su u Sremu vrlo retke škole i srpske nauke, a i sam posle vidno sam mloge stare sveštenike, koji su se s naukom malo od naši̓ srbijanski̓ sveštenika razlikovali. No sad je već drukčije s naukama.

Ona dva stara (sveštenika) ispovedaju stare ljude, a nas trojica mlada učimo decu kako se valja krstiti, Bogu se moliti, i oca i majku u ruku ljubiti i počitovati, i

— Moj se otac vrlo tome obraduje, i ujutru rano pokupi sve stare belobrade Turke, odu Aganliji i počnu moliti, a on se ražljuti i počne i̓ odbijati, a on i sva ulema popadaju na kolena

, zora; SABAJLE, zorom SAJTLjIK, SATLjIK, četvrtina stare oke, litra SA(HA)NČIĆ, mali SAHAN, bakarni tanjir SA(H)IJA, musl., glasnik, poštonoše SEIZ, tur.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

A sad niko ni da se pošali. Nema, nema — braćo ništa; prošle su one stare godine kad je bilo berićeta... — Pravo veliš, gospodine, bogami! — reći će jedan od seljaka.

ugursuz kmetovati — savetovati koj go — koga kojasiti se — javiti se, pozdraviti konđa — ženska kapa, sastavni deo stare srpske nošnje kontumanac — mesto gde probave neko vreme putnici koji su pod sumnjom da mogu preneti neku zaraznu bolest

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!... Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske” knjige, što je u njima svako slovo svetom rukom napicano, a listovi nisu od hartije nego od kože.

— Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog. Jova povuče Ivana u svoju odaju. — Ama... to ti ozbiljno veliš?

bijele Jablanaše crkve, Kod studene vode Mukijele, Da vranove mesom napitamo, A zemljicu krvcom obojimo I mejdane stare podnovimo; Rok neđelja, mejdan poneđeljnik, A utornik da kukaju majke: Ali moja al̓ tvoja, Alile!...

I kad bih video ovim svojim starim očima — ja opet ne bih verovao! Rekao bih: stare oči, pa me varaju!... A sad, kad si se primio da doneseš poruku Kruškinu meni, odnesi i moju njemu!... Zbogom!

— Niko da mi se nije maknuo!... Marinko!... Idi lagano, prikradaj se, te vidi da te stare oči nijesu prevarile... — Ama... — poče Marinko. — Idi!... Znaš li šta govoriš ti?...

— A... večeras je on moj! Ali Lazar ga dokopa svom snagom. Ruke njegove utanjahu u stare, ali još snažne mišice očeve. — Ti nećeš ići!... Ja te molim, ne idi!... Sutra, prekosutra...

Samo odmahnu glavom, pa reče: — Ne ugreja kad zima sa srca dolazi!... Da idem leći... Podiže se, ali stare noge zaklecaše... — Ej, moj Aleksa! — reče sam sebi i nasmeja se nevoljno. — Ni noge te više ne slušaju!

On je ljubio sve: i sinove, i snaje, i unučad... Stankovog Miloja metnuo na krilo, ali stare kosti — drhtave ruke malaksavaju... Već više ne može ni da ga drži... Pogleda Jelicu, pa reče: — Nosi ga, snaho!...

Dučić, Jovan - PESME

pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke. Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan.

Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre mnogo vekova. SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih

SLUTNjE Kako vreme teče tromo i bezlično, I bolna se slutnja počinje da budi: Da i osećaji stare, kao ljudi, I sve jedno drugom da je tako slično.

PESMA Nikad ne znam kud će nova pesma hteti, Novoj sreći ili bolu stare rane; Da kao molitva u nebo poleti, Ili kao kaplja otrova da kane.

Vaše gromke himne ne čuše nam puti: Nemo ubijaju deca stare horde. Polomiste više kolevki, o srama! Nego herojima otvoriste rakâ.

U čast poslanika republike stare, I svetloga gosta, držali su bili Tad u Trianonu briljantnu soare, S trupom Molijera, muzikom od Lili.

hodio silan i svirep kao priroda; gde su ga se bojali veprovi; gde je okrvavljenim rukama išao do orlovskih gnezda, stare davio i mlade krao; i odakle je rušio stene, da u ponorima čuje njihovu smrt; i gde je živeo silan, razuzdan i šuman,

Daj mi i prošlost! Ali čovek nije mogao nikad saznati njenu istinu, jer između njih i stare postojbine beše sad neprohodno more. Njegove sumnje počeše rasti svakim danom.

septembra 1942) NA CAREV ARANĐELOVDAN Za tvoju Slavu, svetli Care, Što i sad vladaš u nama, Koji čuvamo slave stare U molitvi i na strunama!

Za tvoju Slavu, svetli Care, Neka svak pehar popije — Jer su spopale pute stare Zmije i ljute škorpije... Kuda su prošli svi trofeji S vojskama tvojim smelima, Sad stoje sluge i lakeji Svi s

Sve se kupuje i sve proda. Uvek ste tačni za pazare: Kad je na trgu i čast roda, I trijumf nov i slave stare. Kraj lokve krvi mučenika, I tu imate svoja mnenja... Za kompromis je vaša klika, I u mrak zadnjeg pokolenja...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nabavlja zelene šare u varoši pa ih sve masti, a ispod trapa, gdje hvata moždanik, podmetnuo dvije stare konjske ploče da se malo gigaju kola kao na „venderima” i da se popu „ne trucka zorli”.

Pa šta ćete vi u ovom hramu kad tako radite? Šta sam ja zgriješio bogu, da mi ne date pod moje stare dane živjeti? Kako ću — veli — poći na nebo, gdje će me sjutra-preksjutra svevišnji pozvati, kako mu smijem stati pred

Možda sam ja njoj ama tako ravnodušan kô stare cipele? No o njoj nema više razgovora. Ona dolazi u „prijatne uspomene”.

— kamena pisaljka, križulja libade — gornji deo ženske odeće od svile ili somota, širokih rukava, izvezen srmom (deo stare gradske nošnje) limunacija (iluminacija) — vatromet, raskošno svetlo, svetlosni efekti lokumić — kolač umešen od

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Napravila mu je kecelju od kože koju je oparala sa jedne starodrevne kožne fotelje, u kojoj je još njena baba odmarala stare svoje kosti, i poslednjih pet šest godina pred smrt slabo se i micala iz nje.

Poneka devojka promakne brzo u komšiluk, ispod stare rekle vidi se čista košuljica, a šušte i žubore čiste bele suknje na njoj.

Sto je bio namešten u najlepšoj i najprostranijoj, takozvanoj gostinskoj sobi. Nameštaj lep i jak, ali stare mode. Sve je bilo jako i temeljno, i sve prostrano i komotno: ako su kreveti, to su bili široki za dve persone; ako su

Po duvarima neke slike mal’te neće biti sve iz prošloga veka. Bile su to neke stare kontrafe sa crnim okvirima; neke ptice na drveću sa prirodnim prilepljenim perjem; jedan uramljen rad s perlicama, neka

Piju oba popa, a pijucka, bogami, i gost; zaboravio na stare filosofe pa pije bez vode vino. Poslušao je pop-Spiru koji reče: »Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego

Melanija je dobila prilično vaspitanje; bila je u leru kod neke stare frajle u Bečkereku, i tamo naučila mnoge za mladu devojku vrlo korisne stvari, a između ostaloga u prvom redu nemački;

— Ta, eto, cunjam po ormanu. Tražim i kupim stare rukavice da pokrivam flaše od paradajza. Sve same bâlske rukavice, od bog te pita kade.

Učio nešto latinske škole; dakle, nije onako neki... A posle toga, ima neke stare tetke i strine, sve bez dece, a tek što su žive!... Još koji dan... svaki čas očekuju vest.

kokoškama ovi nezvani gosti, kad onima vredna domaćica baci zrna pred kuću; i ostaće i preko zime, i dočekaće svoje stare znance, i rode i laste. Sve je selo zajedno sa seljacima promenilo fizionomiju svoju.

deset-petnaest egzemplara imala pozašivenih u lajbovima od haljina i po šifonerima meću vešom, i za ikonom, i u džepu stare bunde kojom se pokrivalo testo za kiselu štrudlu kad je bilo hladnije, pa nije bila dovoljna samo velika zimska marama.

Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze vriskom tare I život kune svoj? Tu prekide Jula opet, jer kad je pevajući ovu strofu pogledala na svoju

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Od žena ne može da se prođe. Iz sviju maala, kapija i čaršije, stiču se i idu drumom što vodi groblju. Stare, poštapajući se, u praznična odela, sa svećama, zajedno sa obudovljenim snahama i kćerima idu napred, a iza njih nose

Od celog groblja, stare crkve, okolne zidove koji su na nekim mestima već bili srozani i kapije, jedino je ta klisarnica bila jaka, zdrava.

Ubrzo zatim počeše da dolaze iz komšiluka ostale stare žene, praćene slugama s fenjerima koji su im osvetljavali put pošto se od silne kiše i mraka ništa nije videlo.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Baba može još i dvaest godina živeti, pa da osedim kao njih’ov sluga i da mi dele krajcaru! Poznajem ja take stare jedinice; te znaju na pamuku krv sisati. Kad neće kao što ja hoću, neću nikako.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

“ Ali, u mesto toga, Hristić se zaplaka ljubeći svoje stare roditelje, i onaj stid poraste još više kad u suznim očima žene opazi ponos i radost što stoji pored ranjenog I živog

A na njemu, gore, čame stare novine, tegle, boce s paradajzom, razne kutije, nekoliko trulih jabuka i šta ti još ne stoji gore pokriveno prašinom,

pokreće i predamnom zjape sve krvave i otvorene rane čovečanstva vidim sa svim kako s praskom prskaju svi oni obruči stare životne moći društvene i kako se brzo gasi sva ona vera u stare pokretačke sile.

vidim sa svim kako s praskom prskaju svi oni obruči stare životne moći društvene i kako se brzo gasi sva ona vera u stare pokretačke sile.

Hteo bih još ja od one stare vere i hteo bih uvek da se nađem u ovom crnom mraku pred crvenom olujom. Jer je ona stara, mahnita vera svu moju

Jest, šume neke crvljive ljudske radnje na sve strane i otrovni pauci nanovo pletu i krpe one pokidane, stare niti. A svi kažu: eto to je ta unutrašnja snaga i sva je igra stvari u menjanu one pokretačke snage; i dok vasionu ne

A sve ostalo užasno je isto. I kao u ovoj sobi, baš kao u ovoj sobi sve one stare plakate neumitno stoje, sav onaj stari, plesnivi nameštaj Evrope tu je.

krvi i žuči, oseća ona strašno: kako je vulkan njenoga revolta, što gromko tutnji na uzbunu, pun patriotizma, pun one stare slatke vere. I koleba se, kostreši i dvoumi: htela bi ona jedan svoj, specifični, rasni preobražaj; to bi ona htela.

Afrika

i čvornovate, ili kratke, i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive

Prostor za igranje je veliki: ipak šef igre bičem razmiče one što igrajući sužavaju krug. Najviše stare ružne žene tabaju uporno; kao ljubopitljivo zagledane u svoje uzdignute pregače.

O granama takođe vise bezbrojne svirale, zarđale i nevidljive u prvi mah. U šušnjarima su stare asure, u koje su uvijene antičke odeće i drvene maske za igru.

Sve su stare, ružne, tetovirane, nakinđurene i nabeljene. Krepovi, pojasi, šalvare, minđuše, čitave kolajne od teškog srebra, korali;

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Taj deo kuće još se osvetljavao iz puškarnica, a ložio kroz stare zemljane peći, cepanicama, spolja. Nekoliko soba sa patosom izgrizenim od pacova i miševa, tu, služilo je za zatvore

Kad je senator dao odobrenje, provodadžije su bili udesili da je Pavle sretne u Petrovaradinu, kod jedne stare rođake senatora Stritceskog, u jednoj oficirskoj kući, sa čijih se prozora moglo dogledati daleko, uz Dunav, i do

Zato su im odobravali selidbu u Rosiju. Zato su im oduzimali stare barjake. Zato se gradio drum prema planu grofa Merci. Engelshofen nije odobravao to pretvaranje vojnika u paore.

Ostala su još samo njena rebra i grede trupa, masne i crne od katrana. Oko te stare olupine odjekivao je kreket žaba. U daljini, zelenela se piramida Leopoldsberga, zarasla šumom.

Kapamadžija je bio osiromašio, otkad je bio obudovio, ali su njegove stare sluge ostale sa njim u kući, u štali, i orali mu i sejali zemlju koju je bio sačuvao.

I mlade žene, i stare žene, uživale su u takvim prozorima u kući. Klajnšteter nije smetao Pavlu. Bio je to čovek zašao u godine, ali rumen,

“ Horvat je gledao da u Rosiju odseli puškonoše, a nije primao u transport, rado, ni žene sa decom, a kamoli stare majke.

Uzalud je, posle, Rakišič dokazivao da je kuge, možda, bilo u Novoj Kanjiži, a da su ti ljudi iz Stare Kanjiže, koja je lepo i uredno trgovište na Tisi, u Bačkoj, gde kuge nema.

Oficirski zatvori, u Kijevu, bili su tada u jednoj zgradi, koja je bila u jednom porušenom bastionu, u blizini stare Zlatne kapije, na brdu iznad Podolja, nedaleko Pečerske lavre.

Teodosije - ŽITIJA

A sveti ih primi, i kao iz božastvene riznice srca svojega iznoseći, nove i stare reči njima govoreći učaše ih o Bogu, čemu behu veoma udivljeni, i klanjajući mu se odlažahu svojoj kući.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Jako utiču na dinarske ljude stare velike šume i pojedina drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe

Često imaju stare čitulje u kojima je zabeležena njihova genealogija. Slava je posle Božića i Uskrsa najveći praznik, ali mnogo više

Svaka je grupa obožavala po koga junaka. Svi Crnogorci Stare Crne Gore smatraju Miloša Obilića kao svoga duhovnog pretka, i ne samo da misle o njemu i da mu se dive, već ga i

I pesma kaže: „pomislite na stare junake.“ Nacionalna svest i nacionalna zadaća. — Značajno je da svi dinarski Srbi, od onih u severnoj Hrvatskoj, na

Time se objašnjavaju i gotovo stalni ustanci ne samo u Srbiji, već i u Bosni, u Hercegovini i u oblasti stare Raške. Ovi su dinarski ljudi ratovali uz Mletke, uz Austriju, pa čak i uz Napoleona i Rusiju.

presedline i planine te granične linije: Veternik u istočnom delu Crne Gore, koji odvaja Vasojeviće od Stare Crne Gore sa Kučima, Bratonožićima i Piperima; Planinica na jugu od Nikšića koja odvaja hercegovačka plemena od Stare

Stare Crne Gore sa Kučima, Bratonožićima i Piperima; Planinica na jugu od Nikšića koja odvaja hercegovačka plemena od Stare Crne Gore; Ivan-planina, koja razdvaja Bosnu od niske Hercegovine; presedlina Prolog i planina Dinara, koje dele

Šumadijski varijetet čine stare etničke grupe, starije od velikih migracija, i različne doseljene etničke grupe: dinarsko stanovništvo koje je sišlo sa

ponekad bila pomućena; kriza se pojačavala usled kulturnih uticaja i usled uticaja evropskih ustanova koje prodiru u stare balkanske civilizacije preplićući se sa njima i sa patrijarhalnim shvatanjima.

Svi su prožeti živom ljubavlju prema otadžbini. Osobita je odlika šumadijskog stanovništva kao i stanovništva stare Raške: gajiti nadu i veru u budućnost i nikada ne napuštati narodni ideal.

Većina srpskih štamparija iz XVI veka osnovane su u erskim oblastima i stare knjige se kod njih osobito cene, stare i „svete kosovske knjige“.

Većina srpskih štamparija iz XVI veka osnovane su u erskim oblastima i stare knjige se kod njih osobito cene, stare i „svete kosovske knjige“.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Miševe sam lovio, skitao se po visokoj travi oko rijeke i peo se na stare vrbe da odozgo gledam kako se ribice po viru igraju. Mijau-vrnjau, užasno volim ribice, ali se još užasnije bojim vode!

gradić zaključa, zamandali, zatvori, zakova, navuče na vrata ormane, krevete, stolove, stolice, peći, perjane jastuke, stare kape i polomljene čačkalice. Ulice opustješe.

Ulice opustješe. Kamenitom kaldrmom jurila su samo dva para potkovica i jedne stare cokule, sve što je ostalo od jednog konja i jahača koji su isuviše brzo strugnuli iz grada.

Biraće se, kaže, mišji vojvoda. Kad Miš prorok stiže s mišem domaćinom do stare pastirske kolibe, oko nje je sve vrilo od kućnih i poljskih miševa. Svi s odobravanjem primiše dolazak Miša proroka.

prvi se javi za riječ: — Strašljivi i oprezni mišji narode, došao nam je u goste čuveni bijeli miš o kome pričaju stare mišje priče. Njega treba da izaberemo za svoga vojvodu. Taj će nam pokazati kako treba da se čuvamo od mačaka.

— Eto kad se dogovorite ko će to raditi, dođite pa mi javite — reče bijeli miš. — Stanovaću kod svog prijatelja blizu stare kruške. Miši se počeše razilaziti vrlo zabrinuti.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Uđu u kanapu. Tu je jedan stari bilijar, već iskrpljen, stolice dosta stare i otrcane, pa četiri mala zelena stola, i jedan veliki. Ima već i društva. — Daj, Saro, dvaput kave. — Odmah.

Sad tek vidi da je usamljen. Nema više oca, nema matere. Izvor je već iscrpljen. I već je Pera starac. Nema više stare živahnosti, nema fantazije. Ozbiljno lice, izgleda i on već kao filozof. Dug život, — velika škola.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode. Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crneli izdaleka, kraj vatre.

Tako je, uobrazivši da je iznemogao, zadržavao kola i polegivao kraj puta, među stare panjeve, sunčajući svoj oboleo trbuh, posmatrajući satima, sa klobukom nabijenim na oči, mrave što su kraj njegove glave

Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav

Kad su kola ušla kroz kapiju, na široku ledinu sa crkvicom i velikom kućom, pod stare hrastove, pred Aranđela Isakoviča izišao je stari iguman, koji ga brzo umiri, rekavši da je episkop kod kuće, samo

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„Iznad Katlanovske Banje je na brdu jedan šupalj kamen, kroz koji se uoči petka ili nedelje provlače nerotkinje i stare devojke da bi dobile decu, odnosno da bi se udale.

). U istočnoj Srbiji narod ih zamišlja kao stare i ružne, duge kose i obučene u crninu. One, za vreme prvih šest nedelja od porođaja, napadaju dete i porodilju uglavnom

¹²⁹ Kađenje je isto tako veoma efikasno sredstvo očišćenja. U Homolju stare žene kade na ovaj način: „Nabave paučinu s tri prsta salaša i po jednu slamku i po jedno pero iz tri pusta gnezda, pa

4. ODBRANA OD VEŠTICA Veštice su stare, krezube, ružne žene, neočešljane kose i dugih prljavih noktiju, a mogu se prepoznati po mnogim fizičkim svojstvima

Urokljive stare žene mogu namerno samo svojim pogledom upropastiti bilo koje napredno zdravo čeljade ili stoku, letinu i sl.

Ovde valja zapaziti i to da se za malo dete najčešće koriste metafore kao što su: prut, drvo, proleće, jutro, a za stare ljude, no mnogo čemu, suprotne (sa negativnom konotacijom) kao npr. Vlah, pas, konj.

Sve to čini zagonetku neprovidnom i teškom za rešavanje. Zagonetke kao govorne tvorevine veoma su stare, što se vidi po njihovom arhaičnom jeziku, ostacima religioznih formula, animističkom mišljenju i mitološkim temama u

Veselin Čajkanović smatra ovaj kult osnovom i suštinom celokupne stare srpske religije. (On to pokazuje nizom radova o krsnom imenu, Božiću, srpskom vrhovnom Bogu, kumstvu, gostoprimstvu,

2; drukčije tumačenje termina i semantike srede daje Tolstaя, S., isto, s. 156. ³² Radojičić,. Đ. S., Razvojni luk stare srpske književnosti, Matica srpska, Novi Sad 1962, s. 213. ³³ Grbić, S. M., isto, s. 13. ³⁴ Tanović, S., isto, s.

Kulišić, Š., P. Ž. Petrović i N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd 1970. Kulišić, Š., Iz stare srpske religije, SKZ, Beograd 1970. Kus-Nikolajev, N., „Neki narodni običaji u Gnjilanu“, VEM, 1, Zagreb 1935.

Radojičić, Đ. S., Razvojni luk stare srpske književnosti, Matica srpska, Novi Sad 1962. Radosavljević, M. M., „Priložak narodnoj pedagogici i vjerovanju“,

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

mu od cara tri nedelje da se odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.

bar pola koraka, za one koji ne umiru na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka, za one koji ne pale i ne žare, za stare podvige i za slave stare, za one čiji je zavičaj na obalama prošlosti ostô, za njihovo gorko sećanja zadovoljstvo, za

koji ne umiru na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka, za one koji ne pale i ne žare, za stare podvige i za slave stare, za one čiji je zavičaj na obalama prošlosti ostô, za njihovo gorko sećanja zadovoljstvo, za one koji ugašena sunca

košuljicama iziđu na posmrtne kritike ciču, kad svaki žudan kamenovanja kamenom se na njih bacati stane, kad hajkači na stare slave ledenome podvrgnu biču pesnikove stihove nedopevane.

ako ga zmije i trave ne udave, da se u tamnicu memljivu baci, da grki pelen umesto hleba jede, da mu kuvaju čemerike stare. A ako se, i iz tamnice izveden, opijati stane, da mu se odseče ruka kojom je točio pehare.

O NALAZAČU Ko nađe u carevoj zemlji što bilo: stare novčanice saske, brojanice kaluđerske, čelenke i toke, ženske kopče i pasove od srebra, mreže ribarske, zarđalo

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

KAKO SAM SE RAZOČARAO Za vreme rata čuvale su me dve divne, stare gospođe. Dogodilo se tako, nekako, da su se odrasli razjurili na sve strane da pucaju iz svačega, a mene ostavili

Jednoga dana pročulo se da počinje saveznička invazija. Invazija— strašno lepa reč! Obe stare dame ispekle su punu vanglu uštipaka od brašna koje je trebalo da im traje sve do kraja rata. A bila je tek 1943!

Uzalud su obe stare gospođe kolutale očima pokazujući na mene, on je čitavu stvar postavio na čisto dijalektičko-materijalističku osnovu,

Svi smo im, dakle, zavideli i svi znali njihova stalna mesta u Kinoteci — dva sedišta topla od nežnosti. Danas stare filmove prikazuju na televiziji i ja se pomalo osećam kao da sam pokraden.

Raspitivao sam se. Mlada žena ima muža koji je strastan pecaroš. Mladi čovek ima ženu koja ne voli stare filmove iz Kinoteke. Svi su mislili da će mladi čovek postati jednog dana slavan glumac.

Ali autobus je protutnjao »Argentinu«, »Ekscelzior«, Ploče; obišao oko grada pokraj stare »Loze«, ispod »Tonija«, i zaustavio se na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog

– Ne prestaješ da se obrazuješ čak ni leti...—govorila je, razmičući nisko poleglo granje. — Stari manastiri, stare tvrđave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve same stare, polovne stvari!

—govorila je, razmičući nisko poleglo granje. — Stari manastiri, stare tvrđave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve same stare, polovne stvari! – Zar ti nisam lepo rekao da ostaneš dole?

— Stari manastiri, stare tvrđave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve same stare, polovne stvari! – Zar ti nisam lepo rekao da ostaneš dole? – Sama među onim muvama?

šifru sreće), ugledah onda srećne nedeljne porodice što su se sa buketima cveća uputile nekome u posetu, videh još i stare žene Sarajeva sa crnim čipkastim šeširima i novčanicama od izlizane svile: iz tih malih tajnih skrovišta one pažljivo

Prolazimo ispod sumornog zdanja stare austrougarske gimnazije, a onda skrećemo ka Obali i ja ponovo prepoznajem crvenu boju nabujale reke — trag brda

jata riba, poput senki koje to jato ostavlja na peskovitom dnu, male sive mrlje doleću noseći sa sobom talas mirisa stare pijace; miris osušenog sena, miris užeglih jela koja se zovu bamije, koja se zovu šiš-ćevap, koja se zovu sogan-dolma,

Matavulj, Simo - USKOK

Vladika, ušav, nastavi šetanje i započe jadanje kako su se novi susjedi u svemu ugledali na stare, na Mlečane! Nikakvo se zlo ne može desiti blizu granice, a da ne budu krivi Crnogorci! Kako oni npr.

Dogodine u ovo doba napijala vašim svatovima!... Aha! Čisto crmničko! Ovo je vatra za stare kosti!... Zbilja, da vam skuvam malo kastradine? — Mi smo večerali, no nam prostri da liježemo.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Vi ovo pismo nećete pročitati; poneko od vaših nastavnika hoće. Ako ono bar malčice poljulja neke njihove vrlo stare navike, ako unese trunčicu sumnje u njihova toržestvena domoljubiva osećanja, ako pomuti njihov jevtini elan, smatraću da

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ovde je iznesena srpska književnost od početka XVIII veka, od pisaca koji čine sponu između stare srpske srednjovekovne kaluđerske pismenosti i nove književnosti, pa sve do danas, do najnovijih pisaca, do onih koji još

je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile moderne

U XVIII veku, kada se budilo istorijsko osećanje srpsko, jedva se nešto malo znalo za stare spomenike srpske pismenosti.

i Đorđe Branković, i Pavle Đulinac, i Jovan Muškatirović, pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o istorijskim spomenicima stare srpske književnosti, i svoje istorije srpskoga naroda rade po stranim piscima.

Turci, koji su ponovo postali gospodari Stare Srbije i Srbije, nisu praštali nevernoj raji koja se pobunila protivu njih.

oh! i uvi mne! Luti strah i beda togda beše! mater ot čedah razdvajahu, i ot oca sina; mlade roblahu a stare sekahu i davlahu. Togda na se človjeci smrt prizivahu a ne život ot proklete Turaka i Tatara. Uvi mne, lute tuge!

Škole prestaju biti isključivo verske, postaju više svetovne i padaju pod državni nadzor. Stare »meštre« zamenili su novi »magistri« koji su prošli kroz naročite pedagoške kurseve, bolje obezbeđeni i nezavisniji od

godine. I tek 1813. javlja se nov srpski list. SRPSKOSLOVENSKI PISCI Poslednji izdanci stare srpske književnosti dopiru do samoga kraja XVIII veka.

Jezik stare srpske književnosti živeo je još u početku XVIII veka, i u Ugarskoj se javljaju nekoliko pisaca koji su pokušavali prilag

živeo je još u početku XVIII veka, i u Ugarskoj se javljaju nekoliko pisaca koji su pokušavali prilagođavanje stare, kaluđerske srpske pismenosti novom dobu.

Kada je Austrija zaratila sa Turskom, on uspe da uveri u Beču da je od stare srpske vladalačke kuće Brankovića i da bi kao takav mogao podići Srbe protiv Turaka. 1683.

štampana u rumunskom stručnom časopisu Revіѕta critică-literară. I posle toga on je čitao stare letopise, kronike i istorije i stalno pribirao materijal.

Milićević, Vuk - Bespuće

on lutaše očima po niskoj sobi u kojoj su sve stvari bile na istom mjestu, kako ih je on ostavio: i krevet od stare orahovine, pokriven grubom šarenicom, tkanom kod kuće; i mala gvozdena peć sa izlizanim strijelcem; rasturene

Njega dira i vrijeđa u mozgu kad zaškripe, pod njegovom težinom, stare daske na podu; kad pomakne sa lupom stolicu; kad obori koju zaprašenu knjigu, on sav zastrepi.

I on pomišljaše, da se, ma na koji način, vrati starome načinu življenja, da ponovo potraži svoju staru naslonjaču, svoje stare snove u polumračnoj sobi, da proživljuje napola uspavan dane, da luta sam oko Une, da zuri u vodu, u planine, u

Sremac, Stevan - PROZA

— U šta igramo, Švabo? — pita ga Jova. — Sa jedna kafa! — veli Švaba. — E pa plati, Švabo, kafu, pa uzmi jedne stare karte, pa se uči sa tvojom Švabicom, gospoja Katikom, pa kad dobro naučiš, a ti onda dođi, pa se nećeš brukati!

« Hehe, šalim se, ženo, šalim! Ne boj se! — E, već ja... — Vojnik, ja, jakako! A stare penzionerke samo pritiskuju zulufe kad prođem, a ja ka’ iz kutije.

Da, krava, reče Maksim, i poče opisivati kravu onako kako to novi pedagozi opisuju, i kako mi jadnici, koji smo imali stare učitelje, ne besmo nikada te sreće da tako podrobno čujemo. Opisa je od repa ravnim načinom do ušiju i rogova.

Radičević, Branko - PESME

Četovođa u nju gledi, Baš careva grada vredi. Ona k njemu: „Gospodare, A tako ti slave stare, Koju danas pod oblaka Diže tvoja miška jaka, Ovo nosim mlada tvome Ja junaštvu golemome.

— Iz pećine je tigra on izišô Jedanput sretno, oće l' drugi put? Ah teško, teško mojoj jadnoj duši.“ U stare sebe zatim lupa grudi.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Kako neću govoriti, jadna ti majka. Zar te valjane, umjetne ruke blatiti i mrljati o štokakvu kljusad, o stare kobiletine? O, o, ljudi božji. Tolike svece naslikati, tolike ikone, pa se sad u konje zamješati.

! E, to ni nekršteni Turci ne bi uradili. Našli bi bar boljega konja, oni su stare binjedžije. Djed se okrenu lijevo-desno kao da traži kakvu pomoć, pa kad je ne nađe, on sasvim zanijemi, najađeno

A šta je sad ovo, najnovije? Kako šta je! Ama, zar neko iz poštene stare Ćopića kuće ima obraza da javno i otvoreno, pjesmom, pominje tamo nekakvu čupoglavicu, a ovamo ima pored sebe

dana našao se s Danom u plitkoj vrtači pored kuće i tu su, pod kržljavom lirskom, jedan drugog obrijali krnjatkom stare kose.

Strikan ga preduhitri: — Ajd, ajd, ta nećeš valjda tražiti one stare opančine. Daće tebi drugovi cokule, pa ćeš biti ko kakav mladoženja.

— Eto ti kako se sve preokrene, ti pođeš ovako, a ispadne onako. „Stare“ krajiške brigade već imaju svoje odlike po kojima ih znaju više komande.

Smještrna je u sporednoj zgradici, u dnu prostrana seljačkog dvorišta, na nekoliko koraka od velike stare kuće. Odakle god, s onu stranu gorskog lanca, stigne kurir s poštom, evo ga najprije tu.

— Jagodo moja, nećeš mi vjerovati, traže mi potvrdu da sam živa i da sam ovo ja. Kuku meni, na šta sam udarila pod stare dane. — Pa to će biti kod matičara, bako. Jesi li išla kod njega? — Bila sam, ovčice moja rođena, pa ne pomaže.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i čađu svu ispunjene kuće sa velikom baštom ograđene tarabama i pune cveća, starih šimširova, ispucanih

Uvile se oko one stare žene, pa joj ne daju da mrdne. Ali ’adžika je ’adžika! Zar će ona još i takve da gleda?... Eto, znao sam ja to, slušao,

Ko će to da zna? V Beše početak zime kad na glas teške bolesti moje stare majke opet dođoh. Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo.

Mlad si. Iziđoh. Ona izdahnu. Sa nekom svečanom tugom i skrušenošću slušah kako je spremaju, kako šušte njene stare, svilene haljine koje behu u jednom zavežljaju koji je ona još u životu spremila za svoju smrt.

Ležite, a miriše ovlažena prašina. Mesec sija, te se crne stare, zelene već obrasle mahovinom ćeramide na kućama. Čisto ne smete da dahnete.

Ulazi č’a Jovan; ljubim ga u ruku, on, saginjući se, mene u čelo, obuhvativ celu moju glavu u svoje suhe, stare ruke. I seda nasred sobe prekrstiv noge. — Sviri, bre! — zapoveda Ciganima, koji su se zbili uza zid. — Šta, gazdo?

Vodenice koje ne rade, već se u njima peče rakija. Opet kuće. Čas nove, sve po planu, čas stare, turske, i radi šora presečene, te stoje kao neke trupine. Štrče im i bele se preseci njihovih počađalih greda.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Izlij na svet previsoke dare, Podaj Bolgarom nji(h)ove boljare; TVO(J)IM Srbljem vitezove stare i Greciji njejzine Pindare.

Kostić, Laza - PESME

u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni brizi, neodoljnih uzdisaja brojanički, sveti nizi; stare slave setna hvala, a skoranjih sramnih zala osvetnica, — jeka od gusala. Iza sna se teškog prenu, Mrak je. Gde sam?

Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i

Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda znade; već pođite do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i cacyši neiskazom

Same vile i junaci arhanđeli nebesni, ponositi, bledi zraci, svetle senke, živi sni. Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka Obilić.

još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti vrela: A već se stare mašaš slobode, jabuku tražiš u božju vrtu, sujetom slave tvoje nadrtu, evinski rode! Al' nema raja!

I Misir stare šalje zidare, rođaci Vlasi tikvice nose, svi su se stekli: ili da prose, il' da te dare. Svi su se slegli u grdnu

Il' usta ona možda medena što toliki ispričaše nam plam? Kroz usta ta je prošô poljubac što stare svoje njime celuje poštovalački mladi naraštaj; al' još ta usta, još to nije Vuk.

Al' kad vidim pametare gde s' klanjaju šupljoj sili; kad junake vidim stare gde ih skotska naslad gnjili, te sad ono pale, žare, čem su bili borci čili; da želucu nije smetnje, mač otpašu sa

na noge momci! rasturite pakô! palite tamo one kule bele! grejte joj srce sred vatre vrele! vodite i te kaluđere stare, njezine verne, dobre čuvare, a oni drugi znaće već sami kako se greje na požarnih plami'.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

sve kosti na jednu gomilu pa ih baci za peć, a on se stane čuditi gde mlada baci kosti za peć, dok ujedanput iziđu dve stare oklepane vešti, suhe kao aveti, i počnu sisati one kosti. Onda on upita domaćina: — Šta ti je ono za pećkom, brate?

i proćerdao, tako da nikakvih drugih haljina nije imao osim jednog ćebeta, kojim je ogrnut po sokaku išao i nekake stare kapetine kroz koju mu je perčin bio propao.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Kako to da shvatim? I tako, posle one masaže u pozorištu, Mišelino i ja otfuramo do stare „golfijane“, a svuda oko nas šljaštio je otmen svet u ogromnim količinama.

Kad se samo setim koliko smo Mišelino i ja putovali do stare Golfijane, tamo gore, u Košutnjaku! Najpre tramvajem, a zatim odvajanje pešaka — kraticom kroz šumu.

Pomislih i na to, dok sam trčala kroz travu, da ću jednog dana obavezno vraćati klince i klinceze bez veze iz stare Golfijane, ako nemaju svoja kola. Uparkiraću se lepo negde sa strane, u polumraku, i posmatrati ko sve sedi unutra.

na rekama, okreću se kazaljke na satovima, baš kao u onim smešnim američkim filmčugama, oficiri već posedeli, očigledno stare; oružje im rđa — zamislite samo, Mišelino već odavno odslužio čovek vojsku i otišao iz tog garnizona, a oni ga još

Iz plakara se, naime, pojavljuje maman živopisno odevena u stare farmerke, duboke ribarske čizme koje joj sežu sve do ramena i, naravski, s obaveznim kačketom na glavi.

Kad bi one mamine veštice samo znale da u klaviru držimo prazne tegle od zimnice i stare metle, jer nam je gajba tesna, verujem da bi nas ispljuvale na mrtvo. Najzad, sve je spremno!

Kuća nam izgleda kao Vaterlo neposredno posle bitke. Bakuta šmrca u kuhinji žaleći se što joj je sudbina pod stare dane dodelila ulogu služavke; maman takođe jeca usred onog krša, dok matori, koji se u međuvremenu sit nakucao svojih

Može se i u kostimima za kupanje! Samo da odnesu stare mrtvace ... — Šta je, avanturisto? — šmrca maman. — Ljudi žive normalno, kao i sav ostali svet!

kroz dugmiće, andrmolje, trake za kosu, državne zastave, izlizane srebrne lisice, prašnjave šešire, mrtve fratre i stare novinske komplete — nazovimo taj haos dijalektički: viškom porodične vrednosti!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: To će ti najbolje kazati gospodin baron. (Pokazuje rukom na Aleksu.) BATIĆ: Gospodin baron? Zar baroni varaju stare žene tantuzima? ALEKSA: Oprostite, ja sam joj dao dukate, koji po Španiji i Ameriki ode.

MARKO (gledi, pa vrti glavom): Šta ćeš kad smo i tako rod. BATIĆ: Ja ovog nitkova moram vući u policiju, koji stare žene vara. (Uhvati Aleksu za prsi.) MARKO: Ho, ho, ho! JELICA: Hülfe! Rettung! MITA: Barona za prsi!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Ubrzo noćnik otpraši snijegom, zamače repom za prvim brijegom, pod bukve stare, u bijeli vir. U kući Mačak pospano zijevnu i lampa dahom posljednjim sijevnu, pa naglo zgasnu. Zavlada mir...

„Mačak je blizu, ovamo s njim“ – trže se Pijetlić i diže viku iz torbe stare: „O, kukuriku! Macane, braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!

To Mačak lovi dalekim lugom, a i ne sluti šta mu je s drugom. I opet Pijetlić nadade viku iz torbe stare: „Kukuriku! Macane braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!

Izmlatiću ga, al drugi put.“ — To reče baka i baci prut. II U dvore stare, pred sami mrak, ubaci Sunce poslednji zrak i tiho reče: „Ustaj, Mjeseče!

Od toga dana, za Mačkom drugom, plakao starac dugo i dugo ... Pa ipak, nada trajno se gaji: iz kule stare svjetiljka se sjaji, dok tama svuda vlada. A tik uz okno ribar se svio, ugasla oka, obnevidio ...

Pristigli ježa, glede: on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa, tamna i gluva prostirka u njoj od lišća suva.

Kaži mi samo, ne budi ljut, Koliko beše dugačak put?“ „Od našeg mlina do kraja sela gde stoji vrba pet, od stare šume do vrha brega dotle se stere svet. Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.

Tišina zatim zavlada mlinom kao da nikog nije ni bilo. Istoga trena čiča se prenu, oči mu stare lukavo sjaje. „Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje.

Spusti se veče, ovlada tama, zrikavac tiho zriče, a mačak Toša seo kraj Žuće, priča mu stare priče. Veze od priča čudesan krug, da samo ne bi zaspao drug. Raspreda Toša: „U nekog cara rađala zlatna kruška .

“ „To vetar šapće! — Žuća mu viče — Ne boj se ništa, već pričaj priče.“ Zaljubljen Žuća u bajke stare, jednu za drugom ište, a Toša stane: „Prolazi neko našim kukuruzištem!

“ Stušti se Žuća, zdimio mačak tražeći spasa rođenoj koži, za njima deda, metak po metak, iz puške stare žestoko loži. Fijuču zrna glasom severca. „Držite — viče — dva ribožderca!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tihano, bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak — Svetinje puna, duša mi

Ostaše mu mračne gore, Gde se Rudnik nebu penje I pod nebom orli bore, I ostade suro stenje: I tu spomen slave stare Diže crkve i oltare.

SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Dolazi novo vreme. Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše

I, srećom zanet, narod moj Oprošten sviju zala, Veselo baca pogled svoj Od Save do Urala! Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

EPITAF SLOVENSKOG PRAPESNIKA Zbog starih naših pesama u novoj me ovoj veri otpadnikom i vragom nazvaše. Stare su napeve kao burjan trgali ne bi li crkva tvrđe im stajala, i mrzeli su na mene!

hrana koji te grizu koji te grle svi preci slavnog zbega kojima uz gusle još kost promrzla seva i sve je naduveno od stare slave nedopevane nadule se glave i prsa i bešike što nisu dovoljno daleko stigle sad će da prsnu kad naslednik donese

*** I prvi put se videlo da žene mru jedna za drugom kao stare munje gasila se lica lepa na postelji na livadi na tavanu i u cveću na početku šume nisu se više ni kopala groblja

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Trideset godina se sušio u opštinskoj arhivi, izgleda kao izgladnela stenica kad izmili iz stare fascikule. GINA: Iju!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pod tim zastorom oblaka stigli smo na miru i baterija je postavljena u blizini naše stare osmatračnice, gde je noćas bio komandant puka.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Soba beše prostrana, ali rđavo okrenuta, te ne dopiraše unutra dovoljno svetlosti. Skamije stare, rađene još pre dvadeset pet godina; svaka se iskrivila, rasklamitala...

Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta oni govore o novom učitelju. Ljubica priđe k stolu i naže se Gojku: — Ja iziđoh malo među decu, a vi

sam u toploj zagušljivoj sobi, gledajući nesvesno u dugačke pukotine, koje su se otegle po tavanu i prevrtaše svoje stare, nepreturene misli... „Da li je toliko lakomislena, da je mogu zaneti zlatne stvari ?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Božić zove s one strane: “Prevezite me. Ako nisu ljudi doma, ono su žene.“ — “Junaci su u badnjake, ne mogu doći; Stare babe maslo vare, opržiće te; Nevjestice kuću kite, okitiće te; Djevojčice pjevačice, pripjevaće te“.

na sam dan Veligdan, Bolest bolovala tri nedelje dana, Bogu dušu dala na sam dan Đurđevdan, Amanet ostavlja svoje stare majke: “Da mi zovneš, majko, jermenskog majstora, Da napravi, majko, sand’k od biljura, i na sand’k, majko, četiri

ili čin koji po narodnom verovanju može na nekoga da navuče nesreću, nedaću, zlo; mađija ili prokletstvo Fermen - deo stare narodne nošnje, vrsta prsluka od čohe, kadife ili šajaka, izvezenog gajtanima, nosi se preko koporana Hitroprelja -

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare. Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost. Ta k vama su išli koji su hteli čast na svetu, i mladost.

Ovu čašu u slavu svetog Jovana, slave njegove, ikone stare, koju je poljubio pre smrti. Ovu čašu velikoj selendri Kekendi, o kojoj nam je pričao da je najlepša varoš na svetu.

Pred polazak, telegrafski sam pozvao svoju mater, iz Ilanče, da dođe da se vidimo. Bilo mi je žao te stare žene, da me ne vidi pre nego što odem. Međutim, moj telegram, slučajno, preko telefona, bio je sabotiran.

Dobrović se tome, grohotom, smejao. Veli, kad pođe za Pariz, i on će svoje stare slike tako. Petar je autor vinjete na naslovnim stranama biblioteke Albatros (po Bodleru).

To ne znači da pevaju o hrizantemama. Ideje su im stare, zar ne: „Spasenje je samo u jednom, biti dobar.“ Njine reči su, katkad, teške i hladne, bez latinske čulnosti i boje;

Jedni će reći da ponavljam stare stvari, a drugi da sam socijalpatriota. Ali je ovde život sagrađen, i to prilično čvrsto, na osnovi učtivosti i

Slušao sam, na Veliki petak, stare latinske horale. Pevali su ih sa razočaranošću čoveka koji ne samo zna, nego i voli, prolaznost i prošlost; latinske

Vreme je sa nama. VII FINISTERE Stigao sam o Badnjem danu. Bio je pun sunčanih voda, i bedemi, sa kojih gledaju stare topovske cevi na more, duge kao durbini, bili su zastrti zelenim lovorom.

rumeno, iz pristaništa, punog nepomičnih, olupanih, pocrnelih oklopnjača, nad kojima se previjao, preko ogromnih zidina stare tvrđave, urnebesno visok gvozdeni most.

Uplašeno i dugo gledam stare kamenite kuće, zaostale iza požara, pre četiri stotine godina, kad su Englezi sve popalili i opljačkali.

Hleb mu je beo i vruć. Pomaže mi da jedem pužiće, peva mi stare bretonske pesme, i smeje mi se, jer drhtim od vlage i zime.

Upoznao sam dva kaluđera, koji nose široke, crne šešire, kao moji seljaci; oni me odvedoše da gledamo, stare i ljubičaste, dalmatike. Pokazaše mi rimske graničnike iz doba Klaudijeva, i tako smo, zajedno, pošli dalje.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

I sad, kad sunce za planine zađe, Prošlost se vraća iz daljine sive, Kad se Nazaret u sutonu nađe I stare priče, legende ožive.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

znate, imamo nove, slobodoumne zakone, koji treba da važe; ali nekako, po navici, a i radije, da vidite, upotrebljavamo stare zakone. — Pa našto ste onda donosili nove zakone? — usudih se da upitam.

hotelu, i masa radoznala sveta, i muškog i ženskog, i starog i mladog, jurne hotelu, jurne tako žurno i besomučno da stare i slabije izgaze i izgruvaju. Pojavi se na ulici kakav stranac, putnik, i tek neko rekne drugom: — Gle, stranac neki!

Ima možda mlađih i boljih. — Nema, nema! — dreknuše njegovi birači. — Nećemo da čujemo za te stare zasluge! Kolba su jahali još pre deset godina — viču iz druge grupe.

Kolba su jahali još pre deset godina — viču iz druge grupe. — Sad se javljaju mlađe snage, a za stare nećemo da znamo više — viču iz treće grupe.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Trevim se, brate moj, na kiseloj vodi, kod stare stubline; iskupi se, brate moj, k'o što znate, sijaset svakojaka živinčeta: tu ti je, brate moj, silestvo pravi'

Onda se tek i radi, kad se njeni glasi razlegnu. Uz pesmu se i starost podmlađuje, uz nju se i stare grudi rasplamte, a za mlade i ne pitaj... Žure se pevačice, žure se momci, rade i starci, al' ne drema ni — bardak...

Preturili su drem, a bardak je već nebrojeno puta obišao unaokolo, te zagrejao stare i umorne kosti... Prolazi ponoćno doba, a sa njim i njegove strahote. A kako je strašna seoska ponoć!...

Danas je, moj gospodine, cela naša zemljina kugla u drugom stanju. No da počnemo od nas samih, od one vaše stare devetnaestovekovne metode: od poznatog k nepoznatome. Dakle, pre svega, o našoj prosveti.

Kad posedaše na kola i kočijaš ošinu konje, Živko se prekrsti i uzviknu : — E presede mi kraj stare godine! Ali neka, samo neka nova bude srećnija!

Propustili ste onako krasna dva mladića, pa sad vidite da će da prestignu stare trgovce. Vasa je najbolji od sviju njih, a neće para; pa još ako i njega propustite, onda vam se više neću javljati.

Kaja nema ni jedne košulje nove. Otac joj sve viče da posedi još koju godinu da posluša nas stare, a i nije dobro ko se mlad zarobi, pa kad okupe dečurlija nicati ko pečurke...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

u glavu da je baš tolike velike brkove mogao imati, a ćir Đorđe se opet kleo svim na svetu, i pozivao na mnoge grčke stare istorije, i na one pre i na ove posle Hrista, da je baš tolike, ako ne i veće, brkove imao.

U borbi i trenju je život; i taj život treba da bude bujna reka koja ruši sve ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov red i poredak, a ne sme nikako da bude voda koja

Dalje je povukao paralelu između stare i nove uprave. Onu survava u pako a ovu diže u nebo. Povlači paralelu između jedne i druge, i karakteriše pojedine

sitnim zvezdicama, ali šta je sva ta svetlost nebeskih kandila kad se zapališe stara burad od zeitina i gasa, i stare mešine od katrana, koju svesni Srbi pokloniše na žrtvenik slobode! Šta je sve to!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

O OBUĆARIMA-KRPAMA Volim obućarske radnje, jer mirišu Po uštavljenoj koži, po imalinu i po ćirišu; I volim stare obućare — u Beogradu ih zovu krpe — Koji se naučili da ćutke rade i trpe.

KAKO ŽIVI POLjSKI MIŠ Na rubu šume, u brvnari, preko cele godine Poljski miš neumorno gricka stare novine. Okolo, na sat hoda, nijedne nema mačke: Na miru, on guta upitnike, uskličnike i tačke.

Kao kvočka piliće, lokomotiva greje vagone, A sama — drhti od mraza. Da li joj se spava? Nego šta! Stare su njene kosti, Milion kilometara je prešla, upoznala svaki kutak Srednje Evrope.

REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke, Iz daljine beskrajne Kupušnjaci kraj reke.

je, odmah posle, u kapljicama kiše i rose; to nije pijaca, to je lađa, barjak razvijen sred predgrađa, paluba stare dereglije što vuče četiri sreza Srbije, sa svim što u dugoj godini rodi na stablu, na zemlji i na vodi; u

A Tisuća Hiljadi: „Ti se sama izvadi, Spasa ću se domoći I bez tvoje pomoći!” Dve stare torokuše Tisuća i Hiljada, vek se čitav roguše, Vode sedam džihada, Al iz blata do guše Neće izaći nikada.

Taj ćuv nas podseti, neveselo, Na detinjstvo, na rodno selo. Hukne: njiva se naroguši, I blesnu stare zvezde u duši. Stojimo pokraj sivoga plota, Na granici između dva života. Sa ove strane ograde: grad.

Da je sunce sa kamilama u rodu, o tome Svedoče stare arapske knjige, četvorotome: Vasiona je, u početku, bila usijana gomila Koja se na milion delova razlomila — Kamila

Požuri, da posle ne bude kasno, I da se ne kaješ u Kanosi!” „Pet banki stare il nove love, Samo da para ide na paru!

” „Pet banki stare il nove love, Samo da para ide na paru! Meni je isto, stare il nove, Glavno je ući u poslove: Za nove dinare robu staru, Svi ćemo u preduzetnike i u bosove!

” „Odbačene kao stare prnje Davasmo oglase u novine, Obavesti smo čupale krnje Od raštrkane mu dalje rodbine, Gazeći kroz blato i kroz trnje

Kako je slatka osveta... Ona je ko sunce što sja iz tame... Gledaj, ovako izgleda poseta Ne jedne, nego tri stare dame! Osveta duhovni naš je užitak! (Pregoresmo radost i sreću tela!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ta sudbina potseća na dirljivu sudbinu ljubavnika koji (ako se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemena onih Azra Što za veru život gube A umiru kada ljube.

Rakić, Milan - PESME

Sruši, ko od šale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive! Razbij predrasude i kalupe stare! O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze!

Jest, duša je moja ko kutije stare, Što u svetom hramu na dovratku stoje, Gde prolaznik svaki spušta skromne dare Za smirene svece i za bližnje svoje.

A ja bih hteo da u stare dane Ponovim čednost mladićku, i rane Negdašnje čežnje pri mesecu bledu; Da milujem, kao nekad, uz iste Pokrete čedne i

misao moja nije tako bela, — U meni se budi opet čežnja stara, I, šapćući tajno, ko večernja vrela, Pred očima mojim stare slike stvara.

Ja sad, ako plačem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il̓ kad stare šume, čarobne sirene, Jedno tužno veče zlokobno zaćute.

Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni, Stare mi oči pune suza sada, Dok dan se gasi na prolaznoj sceni I zavesa, ko noć, lagano pada...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

B'jele vlase niz pleći prosuo, b'jela brada vije do pojasa; ruke stare, u njih mač i koplje, krvave mu ruke i oružje; koracima broji tursko trupje, skače starac kako hitro momče.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

prilikom velikih praznika, posle službe, prvo kod njih dolazili na čestitanje, pa tek onda išli u druge kuće, takođe stare i čuvene. U crkvi imali su svoj sto, a na groblju svoje grobove.

Njima bi se tada davale, ne stare haljine, već samo tek nekoliko puta nošene, koje su bile ili bojom ili krojem izišle iz nošnje.

mirazom uzme kakvu seljanku, jer jedino još sa sela su pristajale da, donoseći sa sobom imanja, dođu u varoš i u ovakve stare kuće; ili da probira i uzme lepu, ali gotovu sirotu. I on je ovo drugo izabrao.

— Znam, snaške! I Magda, stara, suha, koščata, obučena pola seoski pola varoški, brzo navuče na bose noge neke stare spečene papuče i ode.

Oni razvalili vilice, | optrčavaju oko seljanki i silom im guraju i nude stare, podgrejane simite. — Tetko, vrući! tri za dvaest para!

I ništa da se ne žali! I jednako, neprestano je iz kese sipao sve samo zlato, dukate, stare, nove, kao pobuđavele od silnog uvijanja u krpe, čuvanja po vlažnim mestima.

Ceo amam je bio zakupljen. Mati i druge joj tetke i stare žene ostale su kod kuće. Jedino što je pošla baba Simka, čuvena trljačica, koja će tamo Sofku kupati.

I kao da nisu bile matore, neke gotovo već stare, već kao da su devojčice, tako su se od te svoje otkrivenosti i slobode bile razdragale.

Počeše tupo šušteći i sekući vodu da se prelivaju stare medžedije, duble, i meke ćošalije, već zarđale, poluzelene. — Na, na! Sve!...

A na to niko da se postideo, pocrveneo, već su joj se svi smejali, osobito žene i to stare, | sasvim u godinama, jer ona je bila najmlađa međ njima, pa zato sada mora najviše od muških i da „pati“.

Pandurović, Sima - PESME

Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute.

Večna je sila vezala mi ruke I duh, i sâm se spasti već ne umem. Mirno i čudno šušte stare breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran, bez želja u

Mirno i čudno šušte stare breze. TRAG VREMENA Saranio sam svoju dobru dragu U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom

Nek njin nagon ima I sad u nama svoje stare žrece; Nedostojno makar, uživajmo s njima, K’o žalosni oci nemoguće dece.

Sve je u muku i u miru grobnom. Brzo li nade iskopne i stare! Tu, gde je skoro bila borba ljuta, Leševi kónja i topovske kare, Oružje, strvež leže ukraj puta.

Utehu u miru što s visina dođe, — Duh slobode, pored oružane straže, Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i slutnji, Osluškuje dugo, dokle zora svane, Udaljenu buru što bruji i tutnji.

Ali, najzad, kada sve polako presta: Kad mu stare grane ostadoše gole, A poslednja tica ne dođe mu više; Kad su duge, hladne udarile kiše Na neznana groblja onih što

I ne čuju se bola krikovi; Izbledeli su dragi likovi, K’o izbačene stare listine. A izgubljeni dobri tragovi; Kobni ples smrti vode vragovi Pred licem nove, gole Istine.

opet, kada u mraku života Pohode me, retko, u mojoj samoći, Sećanja svih dana i prošla lepota; Kad mi dođu moje stare, divne noći, Moje noći plâve — Zvezde svih snova prošlosti se jave!

RONDO Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče, I dah što ponoćnom tišinom poteče Preko gora, polja,

Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče? Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče...

Ko nam stare rane još može da vida? VELIKI PAUK Vidiš kako tiho iznad naše glave, Na trakama sunca, kroz trenutke bede, U varljiv

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Koliko se gostiju izmjenilo i kako se ispratiše! A svijet je obezbožio, znaš, vidite, napustismo naše stare običaje pa i sreća ostavi nas“, to govoreći, značajno pogleda svoje drugove, koji svi bjehu ošišani, bez vlasulje, u

S Milunom je živjela ni punu godinu, a tri mjeseca po njegovoj pogibiji, obradova stare i sestru bezbratnicu, muškijem čedom, jedinom uzdanicom gotovo istražene kuće.

ili „Ćipur“ kako se danas izgovara, zove se ledina pokraj sadašnjeg knjaževskog dvora; na toj ledini vide se temelji od stare građe).

Lazarević Rama, Zagarčanina, propušti bez ijedne, jer Ramo bijaše suviše ozbiljan. „A vi dvije stare kuće“, reče, obrativši se serdarima Savu Plamencu i Petru Đuraškoviću, „ako ćemo po gospostvu, trebalo je onda da

“ „Ajde ti, ajde! Meni se ne jede, no mi je milije sunčati se. Kad je ovako lijepi božiji dan posjediću, da mi se stare kosti utople.“ „Nemojte, Gospodaru, molim vi se!

A Crnogorcu svakome, milije je kad mu za stare njegove lijepo zboriš, milije mu je to po sto puta, no da njega hvališ. I gosti se odužiše serdaru, pominjući viteška

Stana je i nagovorila zaovu da to učini. Tako je Stana živjela u očevoj kući, pazeći stare i njiveći sina i brata. U domaćoj čitulji bilo je zabilježeno i Jankovo ime.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Sve se znade što je i kako je: Svako djelo dođe na vidjelo. Skladna braća nove dvore grade, A neskladna i stare prodaju. Slavno ime pleme posvećuje. Sretnoga će pričekati majka, A nesretnog nikad ni do vijeka.

7 Vidio Primorac raju đe bos po snijegu gazi, pa ga upita: — Zašto ne navučeš kakve stare opanke na noge? — Rekao mi je aga, kad ove razderem, da će mi on nove kupiti.

se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina, ispod izvora Jaričine; ondje ima i sad bara I zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.

kao lisica s mudrinama, kao zec s brzinama. Ko ti zla mislio, zajmio ga bog niz potajne lugove da traži stare dugove; niti dugova naplatio, niti se doma povratio! 3 Čija je ova zdravica, pomogâ ga bog i sveta Bogorodica.

A i stare babe, da im ne bude džabe: bog im dao dobre jarce, koze muzenice i lijepe starce. Oj, mili junače i junački sine, vala

rđava puta i Turčina ljuta, šuplja mosta i rđava gosta, starog oca i kese brez novca, male tave, poprdljive maje, stare babe koja se svađa džabe i onoga Pere, koji se s njima dere i đeda koji te zlo gleda i misli, boji se velikijeh protisli.

4 MLADENCIMA Srećni ženici i mladenci, srećni ni (nam) zeleni venci! Neka stareju i beljeju kô stare planine, neka cvetaju kô prolet, nek' venu kô jesen. Kako sad u svadba i veselje, tako dogodine u krštenje i u strižbu!

Da bog da da zdravo do stare starosti a u svakoj radosti budu i pri zdravoj pameti i da vazda sjede pod kose sijede, u bogatu selu a trpezi u čelu;

O nevjeste, ljubice, ljubice! Moja ženo, dušice, dušice! Stare babe, groznice, groznice! (Pjevajući ovu pjesmicu počnu ga zvati sa sviju strane, najprije polako pa poslije, pošto

Momak: Ako ti je, draga, odnila stare, nove ti je basamake ostavila u tvojim džepovima, spletene od svile i ibrišima, kada god hoćeš, ti mi sići moreš.

bogu vala(hi) bila(hi) tala(hi) — turska zakletva: „tako mi gospoda boga“ varka — zadnji deo ribe oko repa vedhe — stare vejka (veja) — grana (biljka) vele — mnogo veseljak — badnjak net — već većil — zastupnik; savetnik; dostojanstvenik

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

pripovijedaka, ali bi mi bilo vrlo milo kad bi mi još koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja ništa, nego da piše upravo onako kao što mu ih ko

” Posle malo izađe on na polje, pa preko onoga gosposkoga odela obuče svoje stare siromaške haljine i poklopi se šeširom pa uđe u onu sobu gde je bilo veselje i stane za vrata.

kosti na jednu gomilu pa ih baci za peć, a on se stane čuditi gde mlada baci kosti za peć, dok u jedan put iziđu dve stare oklepa- | ne vešti, suhe kao aveti i počnu sisati one kosti. Onda on upita domaćina: „Šta ti je ono za pećkom, brate?

ostavštini Vukovoj u rukopisu narodnijeh pripovijedaka po njemu za štampu priređenijeh, dodaće se i umnožiće se sadržaj stare knjige za osam tabaka od prilike, te će „odbor za izdavanje Vukovijeh knjiga” ovaj suvišak uzeti na trošak fonda, i s

i proćerdao, tako, da nikakih drugih haljina nije imao, osim jednoga ćebeta, kojim je ogrnut po sokaku išao, i nekake stare kapetine, kroz koju mu je perčin bio propao.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A stare rase i obuću ne vraćamo u manastir. A drugu odeću, ako ne primi iguman staro, da ne daje novo. Crkovnicima, pak, da se

Stanković, Borisav - JOVČA

MLADEN Pa kupio sam, Vaske. One stare pocepale se, pa da ti ne bih prljao po sobi, nove sam kupio... VASKA (zagleda ga, daje mu znak da se okreće, što on i

NAZA I ti si ga mnogo čuvao, mnogo voleo. ZULFA (izviruje iza stare, gleda umiljato Jovču). JOVČA (ganut; ublažuju mu se crte na licu).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Istom, spremajući se da pođem k mom daskalu, al’ eto ti dva velika đaka iz moje stare škole uđoše u kuću govoreći da moj prežnji magister zakteva sa mnom razgovoriti se, i da nama[h] pođem ne kasneći niti

Videći, moj majstor, da dobrovoljno pišem, izabrao me bio kao za pisara; davao bi mi kojekakve stare, od mnogo godina, teftere da prepisujem, koje sam ja rado poslovao samo da ne šijem i espap da ne nameštam, što mi

Ako li kad namisle što na polzu opštestva učiniti, kakve novine uvodeći, a stare običaje uništožavajući, valja da dobro narodu dadu da pozna da je to njegova prava polza i da se s njim dobro misli.

Ne znam iz kojeg uzroka, koliko sam se činio svetac, ništa manje za mladu čeljad molio sam se Vrlo usrdno, a za stare bake nije mi išla molitva od srca. Mnogi bi svedočili da su i[h] moje molitve iscelile.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Budionica zazvoni. Iz stare navike Bakonja se prenu i prekrsti, ali ne skoči kao njekad, no leška dokle ne izumre pošlednje zujanje zvona i zamišlja

kao kaplja, lijep kao upisan, binjadžija kao kakav beg, snažan kao rslan, srčan kao hajduk, uz to bogat i ogranak jedne stare svete loze.

Ćosić, Dobrica - KORENI

I jatagani se brzo istupe. Kost čovečja tvrđa je od stare klenovine. I, da znaš, kratko se živelo. Što ja dočekah osamdesetu, i još poneki, duša se nosi, to nam ne služi

Surovim i krupnim očima gnječi gunj, kuštravu kosu što prelazi preko gajtana, čakšire, kratke i naborane, mokru gomilicu stare odeće... Kako je mogla da ga poželi? Na Đorđevoj šubari otopi se i poslednja grudvica snega.

Rakija teče niz kudravu bradu, kvasi čakšire i prpti po vrućem pepelu ognjišta. Nemarno odgurnu ibrik, ostatak stare šljivovice isteče u ognjište.

— Da uzmemo vrele cigle, biće ti zima. — Ne treba, teraj! — reče kad vide Simku u otvore— nim vratima stare kuće kako ga izgubljeno i uplašeno gleda. — Teraj! Simka pođe ka sankama, pa se naglo okrete i vrati u kuću.

— Stani malo! — kaže on pred debelim bagremom što granama grli strehu stare kuće. — Ti pamtiš tocilo? — Pa skinuli smo ga tek kad je mati umrla — ne odgovori odmah Aćim, a glasom ne skriva

što je mrmorio molitvu i mlatarao desnom rukom po svetlucavoj tami, koja je mirisala na tamjan, sveće, boju i stare odežde. „Sestro po gresima, klekni pored grobnice i ispovedi svetom mučeniku sve grehe tela i duše.

i grbače, pokvarene ćifte, nećete ni vi još dugo pljuckati po kaldrmi, doživeću ja da vi prosite hleb po selima, i stare motike da klepate pa pošteno decu da hranite, pužo čaršijska, gospodska; dok nisam bio vezan, svi ste mi se gologlavi

ne veruje da se otac ne ljuti, ide k njemu suljajući se niz meku kosinu očevog „dođi, Đorđe“, i seda pored njega na prag stare kuće. Ne gleda u oca. Ćute. Aćim se koleba: kako da počne razgovor? Nije pijan. Zna, a ne raduje se. Nije njegovo.

— Trebalo je da ti ranije kažem. — Idi i večeraj sa ženom — naredi kasnije Aćim. Ostade da sedi u mraku, na pragu stare kuće, šarene od mesečine i senki jasenovog lišća. Đorđe uđe u kuhinju i zastade na vratima. Simka se ne okrenu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Možda bi Crnoglavka mogla u izvidnicu? — seti se carica jedne stare vrane, i plesnu rukama. Bez uspeha! Niko nije znao gde je vrana. — Pa, ona je već odavno u penziji!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Na padinama i prema Dunavu i prema Savi, pukle su stare mržnje. Srbi, odjednom pod oružjem, nasrnuli su na gradske kapije koje su Turci držali, Turci su uzmicali u

U Stojanu, povrati se stara snaga i, u prvu nedelu, u svitanje, on obavi stare radnje: umije se, pomoli, obuče vojvodsko odelo, opaše pištolje, smisli reči pozdrava, uzjaše.

i danas, kao i na kraju prošlog i na kraju pretprošlog veka, na mrkoj kadifi, istkanoj od pretamne svetlosti, leže stare knjige, sa crnim i zlatnim slovima, koje retko ko čita.

je da ona i u tami ima svoje ime i svoje obličje i da je on prepoznaje: to se, na suncu, otvarala zemlja i mirisala na stare smrti, probuđeno seme i na gliste.

Ove koje je sada pevao Vuku bile su, u stvari, već stare. Poslednje dve godine guslar ih je, malo-pomalo, dorađivao, ali novih stihova nije bilo.

Znanja su mu bila mnoga i različita. Poznavao je ne samo stare grčke nego i nove italijanske i nemačke pisce, bavio se ne samo filozofijom nego i geografijom, ne samo istorijom nego

O njenoj se smrti govorilo kao o smrti stare žene, mada su neki bečki i novosadski listovi pisali da je umrla prerano, naprečac i od jada.

Ali, kako ga je kupio tako je odmah, ponesen novom zamisli, dao i da se razruši: odnekud je silno želeo da na mesto stare kuće Gospodar-Jevrema Obrenovića dođe novo zdanje Ka petan-Miše Anastasijevića. I došlo je.

Od Stare čaršije koja je gorela i u svim ratovima dvadesetog veka vođenim na Balkanu, u naše doba nije ostalo više ništa, ali u

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu se razažare. „Mila deco, mili Srbi, Oh, idite putem pravim, Mladost Moju, kletvu

Mila k'o zlatno nebo posle tuče, U tihu hladu stare kruške one, Sjede ti djeca i zadaću uče. Nad šedrvanom leptiri se gone, I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju

Gle! Sad se redom rasklapaju same, Sve knjige stare, snovi čežnje duge Miču se, trepte, jedna pokraj druge, I njihov šumor k'o da pada na me... Sanjam li?

U čast poslanika Republike stare, I svetloga gosta, držali su bili Tad u Trianonu briljantno soare, S trupom Molijera, muzikom od Lili.

I k'o nam žića sva gorčina nesta, Utrnuše stare i ropyće zlosti, I mi uzbuđeno prignusmo se s mesta, Blagujuć' u njenoj raskošnoj mladosti.

Nek' njin nagon ima I sad u nama svoje stare žrece; Nedostojno makar uživajmo s njima, K'o žalosni oci nemoguće dece. Sve to neće dati ono što je prošlo; Al'

Bog je dig'o stare vitezove naše Što za rod umreše u oružja zveci; Njina trošna tela na Kosovu paše, Al' Duh njihov osta u njihovoj deci!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Tu se zaustavih pred ruševinama jedne omanje stare zgrade. U njoj je bila smeštena štamparija kojoj je bilo povereno štampanje moga dela o mehanizmu i uzrocima ledenog

U tome delu crta Viland žitelje Abdere, najizrazitije palančane stare Grčke, koji svoga sugrađanina Demokrita, najvećeg prirodnjaka i mislioca svoga doba, proglasiše za budalu i pozvaše

Iz stare Atene pođoh u staru Aleksandriju u doba kada je onde živeo najveći astronom Staroga veka, Aristarhos sa Samosa.

Koliko sam se obradovao kada pronađoh reprodukciju stare kamee koja predočava Ptolemaja Filadelfa i njegovu suprugu, a još više takvu reprodukciju lika Berenike!

Među svojim sveštenstvom ne uspe da ga nađe, jer onda su stare tekovine nauke padale sve više u zaborav. Ali su plodovi nauke ostali sačuvani u tamošnjim hramovima, bibliotekama i

Mnogi su prešli u hrišćanstvo, ali su zadržali svoju arapsku nošnju, svoje stare običaje i svoj ponosni plemićki stav. Kad ih pogledam, čini mi se da sam zalutao u svet iz „Hiljade i jedne noći“.

“ Većnici se opet pokunjiše, a jedan od njih obrati se pravo Geriku. „Ti si, Oto, potomak naše stare patricijske porodice, sin naše varoši i njen inženjer.

prošetao nebrojeno puta, na Graben, koji sam prokrstario ne manje puta, posmatram gospodski stari carski dvor i razne stare trgove varoši koji su samo neznatno izmenili svoj izgled, pratim pogledom uske ulice koje su isprekrštale varoš uzduž

Mladi student je iznenađen kako dobro poznajem sva bečka jela i pića kao stare svoje poznanike. „Znate“, rekoh mu, „nije prvina da sam u Beču“. „Zaista?“ „Dabome!

Počeše da se opet neusiljeno razgovaraju i da oživljuju stare uspomene. „Kako godine brzo prolaze!“, reče gospođa Smit.

Sat mog pradede kazuje mi da je pola jedanaest; vreme je da potražim Kivijea. On stanuje u kompleksu zgrada stare Sorbone. Uputih se onamo kroz uske, rđavo, kaldrmisane ulice, i nešto se zabrinuh.

evo preskočih jedno stoleće unatrag i pod istim imenom i nošnjom u kojoj sam se pojavio pred Kivijeom, zakucah na vrata stare zgrade „Kraljevske Institucije“ u Londonu gde Faradej stanuje i radi. Zategoh ga u njegovom laboratoriumu pri poslu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A ti znaš, takav sam, da kažem, bio i pre pet godina kad sam sa drugoga sprata stare Velike škole, opet jednog jutra pred čas krivičnog prava, to isto hteo da učinim da je samo onda to poželela...

da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi žao što bar nije dan da ponova vidim selo i jasno oživim stare, tako prijatne uspomene.

— Politički. Onda drugi neki glas upita: — Odakle? — Stare Pazove. Pa ove reči proprati širok i zvučan udarac šakom i nešto se, uz prigušen ropac, stropošta niz kamene

I u taj par, eto u taj mah, bacajući poslednji pogled na nove i stare krovove Beograda osvetljene mesečinom, s prokletstvom svoje nesretne svidrigajlovske krvi i leptira što mu ispiše sav

i već iskaišan, sa drugim krpama čuvao pod slamnjačom; onda odnekud pronađoše jedne čakšire, takođe vojničke, jedne stare rasparene cokule i jednu košulju.

i puckarao zelenožuti plamičak kao da će se svakog časa ugasiti i osvetljavao, na mahove, uramljene posmrtne plakate i stare fotografije, okačene na belom zidu sobice. Oboje starih behu budni.

malim vojničkim fenjerima, nastalo je potom i suviše sporo iskrcavanje čamcima na obalu, gde se jedva nazirale nekakve stare, sive i porušene zidine. Ovo iskrcavanje završilo se tek oko pola noći vrlo hladne.

Bio sam veseo dečko, poznavao mnogo njenih vršnjakinja, i zbog njih patio i radovao se, a stare moje uspomene ležale su u takvoj dubini tame da za njih i nisam imao osećanja pored onih što sam ih široko delio

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

desi se da neki takav snažan, gromadan čovjek, sav iz jednog komada, uzme za ženu krhku i bolećivu djevojku iz kakve stare porodice istančale krvi. I, kao što uvijek biva, tanja krv pretegne, i slabost nadjača snagu.

nešto privučena privrženošću prema nama, a još više otjerana od kuće oskudicom i muževim navaljivanjima da obađe svoje stare gojence i da iskamči kakvu pomoć i štogod odbačene odjeće za svoju rođenu djecu.

Tavani građanskih kuća — sabirališta ostataka smrti! Sanduci stare prepiske, sanduci odjeće i stvari pomrlih osoba, isluženi predmeti svakodnevne upotrebe, koje nekakav smiješni

Ali misao smrti nije dana svima. Ona pripada izabranima. Gledao sam stare seljake na samrtnom odru. S njima je umirala njihova njiva, njihov vinograd, njihova krava Bijelka.

Zatim sam uzeo drugu knjigu istog pisca, ali s temom iz sasvim druge zemlje: iz uljuđene, stare, ako ćete i prestarjele sredine. I gle: opet čovjek-ameba!

Možda njegova osakaćena olupina još čami u mraku kakve magaze, možda se njegova rasuta uda još povlače po tavanu „Stare općine”? I, priznajem, pomisao o njegovom nadživljenju rodi u meni jednu sitnu, letimičnu klicu zadovoljstva.

Oko nje su se plele intrige zlotvora, zbog nje su se lijevale suze stare vjerne dadilje, zbog nje ukrštavali mačem, zbog nje dizali kliktaji mladog kneževića.

I najzad, valjda, rezignirano kunjanje u kakvom staračkom domu, u krilu složenih bijelih namreškanih ruku, kao u stare duvne sklopljenih vjeđa i opuštena lica, ostarjela od istinskih ozarenja jednom fiktivnom srećom.

I stare igrače ostavlja na cjedilu nekadašnja sreća (gotovo da čovjek pomisli: zar je i kockarska sreća stvar hormona!).

ne puki mitteleuropski „hohštapler”, priseban i metodičan, koji se blagovremeno pobrinuo da nešto odvoji na stranu za stare dane)? Kud da se djene, što da započne?

da, s obzirom na moje duge studije i izdržavanje u inozemstvu, na pozamašnu odštetu isplaćenu Egidiju, kao i na neke stare još neraščišćene račune u vezi s mojim pokojnim ocem, treba da se smatram podmiren i poslije djedove smrti ne treba da

A pošto, neuki, valjda i ne znaju za druge umjetničke forme — najčešće upru da pišu testament. Susretao sam stare iseljenike, ljudske odrtine po bolnicama i ubožnicama.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Samo jedan pravi put imaš pred sobom: da se predaš vlasti, da ideš na sud, te da pokaješ stare grehe, a posle već... lako je. Neće te streljati, znaj zacelo, a kad se pokažeš na robiji valjan, smanjiće ti kaznu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Bog reče: — Neka sad mori stare ljude. On iziđe van, a ona pita šta je bog sad rekao, a soldat reče: — Rekao ti je da ideš pa da sav onaj kamen što

Ona reče: — Šta, gospode, pomorila? A bog reče: — Najprije djecu, pa onda sredovječni svijet, a najposle stare ljude. Smrt kaže: — Nijesam ja, gospode, nikoga morila, van kopala kamen. — Kakav kamen? pita je bog.

Sveti Petar ga pusti, pa stane pred njega i raj otškrine, a starac upazi svoje stare laće što je još negda dao prosjaku, pa na lakat đik u raj, pa sjede na svoje laće.

kosti na jednu gomilu, pa ih baci za peć, a on se stane čuditi gde mlada baci kosti za peć, dok ujedanput iziđu dve stare oklepane vešti, suhe kao aveti, i počnu sisati one kosti. Onda on upita domaćina: — Šta ti je ono za pećkom, brate?

i proćerdao, tako da nikakih drugih haljina nije imao osim jednog ćebeta, kojim je ogrnut po sokaku išao, i nekake stare kapetine, kroz koju mu je perčin bio propao.

Petković, Vladislav Dis - PESME

VIĐENjE Noćas kada sam ja spavati hteo, Željan da telo umorno odmaram, Duh stare sreće obuze me ceo, I ja sam poš'o srce da otvaram.

Muzika s pesmom pruža nam stare jauke, Opela trag; Zagrljaj, zanavek naše skrštene ruke I život nag. U samoći nam stanuje, k'o u ćutanju, Veliki

Gde duh lagano, nečujno opada. Ja ne znam gde su moje noći sure I stare strasti, ma'ovina stara; I ne znam gde su moje avanture, I srce ludo, da l' se već odmara.

da danas više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve navike stare U vetru trulom što mi duh koleba.

RASPADANjE Sad nemam više one stare plime Za bol i ljubav; niti danas raste Cveće slobode i osećaj zime, Kao ni želja za jesen i laste.

Sad nemam više one stare plime. Sad nemam više očiju za dýge, Za vedre boje oblaka i snova; Sad nemam više sutona i tuge, Ni senku sreće, ni

Sve što sam poznao, to je lice tvoje, I na njemu oči neviđene davno, Stare neke oči k'o misao što je. Al' počeh voleti tvoje oko tavno, I pravilne crte k'o pojavu neku Veliku i nežnu za

I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

ko nas zove, i zašta, i kuda, Naučismo brzo kako da se gine: Iz borbe u borbu, sa pobedom svuda, Mi smo našli zemlje stare carevine.

Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem. U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem.

” Ja nemam suze za humke sinova, Iz kojih vedro bude se slobode, I novi dani, i priče džinova, I stare zemlje, planine i vode.

1903. I TAKO... Eto suzâ baš nikako! A rado bih ja oplak'o Svoj Vavilon — stare dane I sve nade — zatrpane Sa životom; ali tako Suzâ nema baš nikako.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Ljudi su imali običaj da pričaju smešne priče o meni. Imao sam dve stare tetke izboranih lica, jedna od njih je imala dva zuba, koja su strčala kao slonovske kljove, koje je ona zabadala u moje

Moj sistem je ujedno potpomogao nove poduhvate i poboljšao stare. Moja turbina je dostignuće sasvim različitih karakteristika.

Prema tome, ne samo što ovaj idealan metod prenosa otvara nove oblasti za komercijalnu eksploataciju, nego i stare isto tako proširuje. “Svetski sistem” se zasniva na Primeni sledećih važnih izuma i otkrića: 1. Teslin transformator.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Tada je austrijski car Leopold I pozvao pećkog patrijarha Čarnojevića, iz Stare Srbije, da se sa trideset i pet hiljada odabranih srpskih porodica preseli na austrijsku teritoriju severno od Dunava i

godine do Karađorđa. On je u Idvoru održavao u životu stare srpske običaje. Bio je moj prvi i najbolji učitelj istorije.

Prvi pak pogled na Prag izazvao je u meni čudno versko raspoloženje. Stare kapije okružene kulama sa izvanrednom ornamentikom i zapisima u kamenu; visoki tornjevi srednjovekovnih crkava sa

A to sam saznao iz jedne stare enciklopedije u biblioteci Kuperove unije. Kad sam mu ispričao da đe Vat usavršio parni kotao i time omogućio brži

” Naravno, pričajući mi o velikim pesnicima, besednicima, mudracima i vajarima stare Grčke, Bilharc je sve to začinjavao mnogim lepim pričama, a one su mi predstavljale veliko otkriće pa su i ostavljale

Kada smo ušli u mali Idvor, sve mi je izgledalo kao i nekad, pre jedanaest godina. Nije bilo novih kuća, a stare su izgledale stare kao i pre. Ljudi su se bavili istim poslovima kao i nekada u ovo doba godine.

Nije bilo novih kuća, a stare su izgledale stare kao i pre. Ljudi su se bavili istim poslovima kao i nekada u ovo doba godine.

A ono tamo je kuća pokojnog Babe Batikina koji ti je pričao mnoge stare priče. Ono tamo, to je kuća stare ujna Tine koja te je izlečila od velikog kašlja vračanjem i kuvanom travom sa medom.

A ono tamo je kuća pokojnog Babe Batikina koji ti je pričao mnoge stare priče. Ono tamo, to je kuća stare ujna Tine koja te je izlečila od velikog kašlja vračanjem i kuvanom travom sa medom.

Kada smo ušli u mali Idvor, sve mi je izgledalo kao i nekad, pre jedanaest godina. Nije bilo novih kuća, a stare su izgledale stare kao i pre. Ljudi su se bavili istim poslovima kao i nekada u ovo doba godine.

Nije bilo novih kuća, a stare su izgledale stare kao i pre. Ljudi su se bavili istim poslovima kao i nekada u ovo doba godine.

A ono tamo je kuća pokojnog Babe Batikina koji ti je pričao mnoge stare priče. Ono tamo, to je kuća stare ujna Tine koja te je izlečila od velikog kašlja vračanjem i kuvanom travom sa medom.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

S drugih zemalja odgovaralo im se pesmom. Među težacima bilo je i Zagoraca. Oni su ojkali i gunđali stare junačke popevke. Celo polje unedogled ozvanjalo je živim kikotom, smehom i popevkom.

— opazim ja pod utiskom pošljednjih riječi, osjetivši tugu u zvuku glasa staričina: . — Da mi nije žao? Neka me ovako stare, samo da mi je živjeti! Da je moguće uvijek živjeti!.. .

Do časa nastavi blaže:— Vi sami znate pivali ste mu žiće, koji je ono stari čudotvorac... —Svetac stare vire, — pomogne mu Bukalo. —Naš čovek, rodio se na čkolju ka i mi... —I bija od težačke ruke.

Velike srijede paron Zorzi stoji prislonjen uza stub stare mletačke lože, u zaklonici, te kao i ovaj zastarjeo lav, zubom vremena i posolicom nagrđene glave, što gleda nekamo u

Propovijeda večeras o mukama paklenim. Paron Zorzi, naslonjen na kameni stup do stare krstionice, sluša. — Da znaš kakve paklene muke čekaju te, okorjeli grješniče, ne bi nikada rasrdio boga tvojim

sklonio je Pavle od ljuta vremena nešto sitne slabije stoke, a oko ognjišta već nekoliko dana leži bolesna junica pored stare mu majke: red je držati kod vatre, jer bi inače od zime onako bolesna poginula.

Te noći kroza san, slušajući jecanje stare, Ilija se često budi i pazi na decu, pipa oko sebe da li se koje u snu otkrilo i pokriva ga da ga studen ne bije.

Makoše se. Stara Stana umešala se među žene, a Marko i Božica ustaviše se kod stare pretrge, što pred sobom nosi kojekakve ženske potrkuše.

Stara Stana, nasmejana, čuči na zemlji, gleda svoje dete i sluša kako odskokom zveče stare plete na crven—kapi. A deca gore, znoj ih obliva i pada na žednu, toplu zemlju; preplanuli, sad će da im obrazi

Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i obilazio te stare stvari. Zavirivao je u najmračnija njihova mesta.

More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i obilazio te stare stvari. Zavirivao je u najmračnija njihova mesta. Upijao se u njihov trulež, voleo njihovu suru svetlost...

Njihovi roditelji pričali su deci o nekadanjem gospodstvu njegove porodice i pričali im stare priče o nasilju njegovih pređa, dok je u njihovim rukama bila zemlja koju su oni kao težaci obrađivali.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Mandeljštamove pčele, kao što vidimo, pčele su iz antičke mitologije, Persefonine pčele. Ali postoje i stare slovenske pčele, vesnice proleća i bogatoga roda.

Njegovom se tumačenju, izgleda, približavamo tek kad ga smestimo u duhovni kontekst naše stare, srednjovekovne kulture. Dvetri izdvojene pojedinosti iz dela Stankovićevih i Nastasijevićevih daju nam, nadam se,

Takav značaj kod nas ima zasnivanje stare, srednjovekovne književnosti. Ona je – više nego što se obično misli – usmeravala kasniji razvoj srpske književnosti i

Na prvi pogled, tome protivreči činjenica da se nijedan komunikativni činilac koji ulazi u poetiku stare književnosti ne podudara sa tim istim činiocem u savremenoj književnosti.

Kada su posle turskih osvajanja razorene ustanove stare srpske kulture, u toku nekoliko vekova naknadno je dolazilo do njenoga zbližavanja s narodnom kulturom, do kontaminacije

pesama, kao i neke takođe hermetičke pripovetke, uopšte nisu mogle razumeti dok u njima nismo prepoznali vrlo stare slike i značenja koji nam dotiču kroz dva kanala dijahronijskog kulturnog pamćenja: folklornomitskog i

iz velike starine, i pri tome se rado pozivaju na Vukove reči da su neke lirske pesme, za razliku od epskih, možda stare i hiljadu godina.

Rastko Petrović je, naročito u ranim pesmama, umeo da reaktivira stare slovenske slike, koje daleko sežu u prošlost, kao ostaci potonule mitologije.

I njegovi su delovi bukvalno pomešani s njima: Iz kovnice izađoh, navukoh na sebe nebo kao kaban, Pod glavu želje stare, da odmorim svoje udove džina; Okolo svuda poljana, slovenski vetar haban Duše sa gora.

Jer kao što su stare i daleke kulture avangardnim pesnicima izgledale privlačne, nasuprot racionalno utemeljene „evropske građanske“, bio im

“54 U objavljenim komadima velike poeme o vuku gusto su prepletene, a i uzajamno pretopljene, stare mitološke slike s novim, nastalim u pesmama o tajni rođenja. Pesnik je očigledno hteo da ih napokon spoji.

Samo što se pri tome i sami tropi menjaju, pa stari nazivi više ne podrazumevaju i stare sadržaje. I najzad, u poslednjem stihu koji ćemo navesti pesnik je očigledno pomoću tropa erotskoj strani ela dodao

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Troja vrata. u dnu, desno i levo i jedan prozor desno. U sredini sobe veliki, zastrt sto, po njemu prostrte jedne stare očeve pantalone koje će gospa Živka prekrojiti za sina.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

granica, zapravo korespondira s činjenicom da je Stanković, kao retko koji naš pisac, uobličio jedan tip ili model stare varoške kulture, zatvorene koliko i stroge, sa jasno gradiranom lestvicom vrednosti.

pomenuti odlasci usklađeni su sa svadbenim običajima, pa je čak i u samo kompoziciono jezgro romana položen obrazac stare svadbe, što je i razumljivo ako je predmet romana zapravo jedna udaja.

u svim značajnijim Stankovićevim delima: oni zavise od guste mreže propisa, strogih zabrana koje podrazumeva jedan vid stare, varoške kulture čiji nam je književni model Stanković ostavio.

U Sofkinome opraštanju od toga starog sveta (stare kulture) koji se sporo menjao, a u novim je istorijskim okolnostima brzo potonuo, oprašta se i sam Borisav Stanković.

intonaciona krivulja pojačava se, pored ostalog, i po zakonu kontrasta: čitalac je kontrastno percipira na podlozi stare, njemu poznate, već automatizovane sintaksičke intonacije. Efekat je dosta jak.

Stepen približavanja toliko je veliki da bi se smelo kazati kako su možda, posle stare, srednjovekovne književnosti, prvi put kod jednog srpskog pisca stih i proza došli na sasvim maleno rastojanje.

Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode. Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crnili izdaleka, kraj vatre.

Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Jer tako poturčeni Gorani čuvaju stare običaje, kaogod i staru nošnju i govor. Ali su revnosni u veri kao retko ko od preverenih skorojevića.

Spremio se da sa Dimišem Mišetevićem vidi London. Bio je u Carigradu, Aleksandriji, Trstu i Beču. Hoće pod stare dane da oproba Trgovačku sreću i sa dalekom prestonicom.

večere pila rakija, bogato založilo, pa okrenulo staro vino, ne iz čaša i belića, no iz pravoga mednoga kondira od tri stare oke. Samo su dva turska prvaka produžili rakiju. Piće je dragalo sve odreda, da se nije znalo ko je veseliji.

Daj donesi da popijemo po koju!... Bogdana brzo donese iz hižine pun veliki vrč dobre stare rakije sa zadenutim strukom osušena stara bosiljka u grliću.

Njegovo vojničko odelo uzeli za domaćinova sina, a njemu dali neke stare drehe arnautske, uzeli mu pušku i časovnik — da mu to tobože sačuvaju od Austrijanaca...

Upitah ga kakvim je dobrom utrudio svoje stare kosti. — Će dade Gospod dobro, gospodine... dobar je on — dobro će bidne, ako Bog da!

Pop kroz mrak oseti da mu se ta vrata nikad hladnije nisu otvarala. On se seti, doduše zlovoljno i kao dockan, jedne stare kolašinske krilatice da je prosta glupost naturati ženi n Arnautinu svoje prijateljstvo, jer njih dvoje samo osvoj eni

Ustani, jer nijesam Ciganin! E, Bog te milovao, zaboravio si na dobre stare običaje!.. — Šta govori ovaj gost? — zbunjeno promuca Arnautin još zbunjenijoj družini.

A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime... — Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!..

Kaluđeri i derviši traže potoke i dubrave za svoje manastire i tekije. A ja izabrah ovo mesto i kupih ga za svoje stare dane. Vidiš li ovu lepotu Božju? Čovek danima može i gladan da posmatra, jer mu se duša odmara...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Suze moje, bleda vilo, Na gusle mi roniš stare; Što zalevaš nezaleve, Što li budiš poneare? — Smrt da kunem, smrt da psujem, Kad se s njome izmirujem?

Da su naše borbe, muke, Prema mlađim’, stidne; Da su stare oči slepe, Samo mlađe vidne. Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo i sve branit’ Za čim teže

Meni Gospod šapće: „Tako krasti smete!“ Pa šta veliš, Ljubo, Jedno lepo veče Da nas, ’vako stare, Zajedno zateče; Da vidimo šta je I na dnu bokalu, Pa od starih jada Da zbijamo šalu; Na starome žaru Da se

majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u mlade, U sve, u sve nas. I opet će, i dugo će Nad visinom Crne Gore Kao sunce odozgore Sjati majčin sjaj.

Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. S omladine pređeš, vidiš druge slike. Lepo j’ gledat’ stare jednomišljenike, Ma dvojicu samo, lek je željam’ žednim, A kamo li više pod klobukom jednim.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati. SARA: Ne starajte se ništa, ovo je filozof. (Ružičiću.) Nas kao stare persone čeka po jedan šolj kafe, vi se međutim unterhaltujte. FEMA: Evicken, ti ostaješ ovdender.

Miljković, Branko - PESME

živi u mrtvom telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna BOL I SUNCE I Sunce koje podgrevaš u novom Svetu stare laži o seljenju praha Naša je nada očajna i plaha Naš pakao poče pesmom labudovom.

Krakov, Stanislav - KRILA

Bio je najavljen veliki broj novih ranjenika, te su stare rasturili na sve strane. U komande, depoe i Afriku. Miju su i protiv njegove volje odneli za Bizertu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

i čvornovate, ili kratke, i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive

Prostor za igranje je veliki: ipak šef igre bičem razmiče one što igrajući sužavaju krug. Najviše stare ružne žene tabaju uporno; kao ljubopitljivo zagledane u svoje uzdignute pregače.

O granama takođe vise bezbrojne svirale, zarđale i nevidljive u prvi mah. U šušnjarima su stare asure, u koje su uvijene antičke odeće i drvene maske za igru.

Sve su stare, ružne, tetovirane, nakinđurene i nabeljene. Krepovi, pojasi, šalvare, minđuše, čitave kolajne od teškog srebra, korali;

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

The!... (Jedan poveći kamen, koji je gotov da se odroni, gurne u dubinu, iz dubine se čuje huka.) Čujete l’ huku stare gladnice Kako joj krči prazna utroba? Ali je stena postan zalogaj, U želucu će crnom zastati... Pa šta velite?

planine, Kroz njih se hučne reke valjaju, Te dalje nose teške brodove S bogatom robom sjajnog Istoka, A tamo vidiš stare grmove Gde se iz mladog šiblja izdižu Kô spomenici davnog vremena.

(Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila! Sad može stare ruke skrstiti, Pa tužno reći: „Sve me izdade!...“ GLAVAŠ: Za kime žališ?...

boljeg vremena, A nosioče novog bremena, Što ti stoleća narav surova Na muška leđa grozno tovari, Ne pitajući stare godine Hoće li veka teret strahotan Pomolit kosti snage staračke... HADžIJA: Hajd’ napred samo!

Tamo da vodiš ovu staricu. A kad se baka dobro uveri Da su je stare oči varale, A ti se vrati s njom... (Ćerim sa Stanom odlazi.) SULEJMAN (sam): Ja ne znam šta je to?

(Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo? (Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena šamija!...

(Vidi se kako spolja dim ulazi.) Stanoje!... Ovo je dim!... GLAVAŠ: Eno, i plamen kanda prodire Kroz suve grede stare kolibe?... KOLEBAN (spolja): Predaj se, Stanoje!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački! Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo.

dovuče odnekuda (čini mi se od Karadžića) četiri požarevačka bataljona, te ove sveže trupe potiskoše Turke u njine stare položaje. Da završim opis ovoga teškoga dana jednom bônom slikom.

poštene žitele materijalno i telesno, i da ne bi se uništilo nihovo otačastvo, a naročito da nađu zaštitu žene, stare i bedne ljuđi.

— Našlo se. — Ama gde ga nađe? — Našli ljudi u Novakovićevoj kući na onom mestu, gde se obično bacaju stare hartije. — E, jeste vragovi.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ujedared, iznenada Može kucnut’ čas, Junacima na milinu, Vragu na užas. Vikne l’ vreme da skidamo Stare okove, Neće trebat’ niko da me Dvaput pozove.

Pa gledamo mesec, zvezde, Vaseljene let, — Hajde, lane, da pravimo I mi sebi svet. Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Neka se izakaju, pa će se smiriti — odgovara komandir. — Mi smo stare čekalice. Svi oni podsećali su me na osuđenike koji su ostavljeni na belom hlebu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Stari pesnici naši nisu tako lako mogli odbaciti stare reči: katkada su im tako dobrodošle, iz metričkih, muzičkih razloga, katkada opet kao ispomoćni elemenat rutine.

U takvim slučajevima i ove stare i starinske reči, iz slavenoserbskog zaborava, mogu još i danas imati boje, i opravdanja, i dovoljno snage; mogu

Predgovor pak ne može imati drugi zadatak sem jedan, praktičan i sasvim posredan: da čitaoca donekle pripremi na te stare poetske tekstove.

Pre svega, nisam smeo ne uneti u ovakvu knjigu didaktičnu poeziju Mušickoga: ona je najtvrđa kičma naše stare poezije.

Spati legoh ja v večer i son mene krade, Buve mi se po koži, i stare i mlade, Šetaju i gotove sebi čast iz krove, Buvci pritko skačut i bušice love, Mene často zadirkujut, mira mi ne

Jovan Pačić SUJETNA ŽELjA MOJA U PRADEDOVA KUĆI ŽIVOT ZAKLjUČITI Kraj dunavske širne bare, Pradedova kuće stare, Kak’ u senu prebit želim! Prem je mala, niska, prosta, Bila b’ opet meni dosta Da u njoj se razveselim.

” Nasmeja se mlado momče, Mlado momče golobrado, Pa govori Cvet-devojki: „Čuješ mene, Cvet-devojče, Ja sam čit’o stare knjige I slušao mudre ljude, Knjige pišu, ljudi vele: Što se ženi i udaje, To se ženi i udaje Na ovome belom svetu,

Kao nebo na zahodu Kad se jarko sunce smiri, A kad reči kraju došle, Pogledalo na devojku Kao jagnje na klaoca. Stare knjige istinite, Mudri ljudi pametni su, Volja sudbe sasvim jasna, Momče mlado odveć ljupko, A i družba navalila.

Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze s vriskom tare I život kune svoj? Zar tamo, kud si pošla, Zar sunce lepše sija? Il’ cveće lepše klija?

Sva drevesa i kamenje I zelene trave, Sve dubrave i sve stene I pećine stare, Svi vi meni pomozite Ovde tugovati, I do željne smrti moje Sa mnom drugovati.

Derva ima, ali bukve, sirove i stare, Mnogo s’ dime dok uspire do plamena žare, Tako novi kalendari naše vreme pišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza

Karadžića, Bgd 1924, 53—4. Potom ju je Milutinović preštampao u svojoj knjižici Nekolike pjesnice stare, nove, prevedene i sočinjene S. M.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: Ja je ostavljam — I evo, oče, U stare ruke primi krmilo, I vekovima neka odsada Hristove vere prvi hranilac Slobodu hrani gora slobodnih.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— ne mogu da gledam, kako se onaj Švabo širi po mom dobru, kako ruši i oba ra moje voćare i moju šumu, koju su ove stare ruke gajile. Ču se da je Stolina majka umrla. Mijo oživi.

I berićet i rakija i ljudi i sve, sve!... Opogani se svijet, istrova se, pa kraj! Ni one stare pjesne, ni onije' ljudi, ni onog veselja i šenluka, ni onog starinskog junaštva...

“ — pa obodo' đogu niz Kotare ravne. — Mićane, natoči mi jednu, post joj njezin, da razbijem stare derte! — Ljudi moji, nit je tak'ije' junaka kad bilo, a kakav je vakat nastô teško da i' i bude!

Ogrnuli nekakve stare, lisičinom postavljene ćurkove, ispriječili podugačke čibuke, pa idu i pomalo posrću, a đače pred njima nosi debelu,

Bojić, Milutin - PESME

Nemi. Sluktanju predan On čeka gnevno udar jedan, da plane... I planu, prasnu. Zakrvaviše se stare rane. Ja vidim divlju, strasnu Krv pradedova.

I ču se gromor kô lomnjava stenja. I aveti pune noćnoga pramenja Pričahu mi čudnu povest u noć ovu: Stare duše togu obukle su novu — Stari dah je, samo odeća se menja. Ja sam bio mrtav ili žive stvari.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Zavija me tako i diže me po dva-tri puta na noć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa kičicom... JEROTIJE: Uha, 'di si ti zapeo! Pa onaj će, bre, da pobegne dok ti to sve ispričaš.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

I 19. VEKA (AUTOR JOVAN DERETIĆ) 24 Između stare i nove književnosti 24 Evropeizacija i rađanje nove književnosti 25 Patrijarhalna i građanska kultura 26 Romantizam i

KNjIŽEVNOST (AUTOR NADA MILOŠEVIĆ-ĐORĐEVIĆ) Srpska usmena književnost nastala je, uz nasleđe koje je morala doneti iz stare slovenske postojbine, na razmeđi istočne i zapadne civilizacije, u susretu sa zatečenom tradicijom na novom tlu, u

konačnim oslobođenjem Srbije od Turaka uspostave novu državu, koja će posle više od četiri veka predstavljati produžetak stare.

Koliko je to bilo teško, požalio se još u Rječniku. KNjIŽEVNOST 18. I 19. VEKA (AUTOR JOVAN DERETIĆ) Između stare i nove književnosti Posle Velike seobe 1690.

Rođen u selu Tršiću kod Loznice u porodici koja se u prvoj polovini 18. v. doselila iz Stare Hercegovine, Vuk je u detinjstvu i mladosti stekao izvanredno poznavanje jezika, poezije i običaja prostog naroda.

U književnost ulazi regionalna tematika, a u njen jezik prodiru dijalekatska obeležja. Zaljubljeni u stare patrijarhalne odnose što su nestajali, realisti su s poznavanjem i razumevanjem prikazali porodične i društvene prilike

Otkriven je, uz to, ceo jedan malo poznat svet gradske a stare balkanske kulture. Nečista krv je prvi srpski roman koji je u prevodu na više evropskih jezika dobio laskave kritike.

Više od drugih pesnika aktivirao je iz jezičkog pamćenja stare slike i značenja. Njegova je lirika povremeno hermetična, ali je zato i jedna od najdubljih uopšte u srpskoj poeziji.

Polemike oko njegove Kore (1953), zatim Nepočin-polja (1956), uzele su velike razmere. Jer osnovna obeležja stare lirike kao što su subjektivnost, lična osećanja i emocionalne konotacije u pesničkom jeziku ne nalazimo u većini

Makar utoliko što i on u spontanom, kolokvijalnom tonu iznosi erudicijom posredovano iskustvo (Stare i nove pesme, 1988).

Jakšić, Đura - PESME

Međede i vuke! Silena je vojska ovde stanovala — Namesto je vojske mahovina pala! Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci...

Il’ si došla, zluradice, Da me varkaš, da me jediš? Izmučene stare grudi Da povrediš, da pozlediš? „Ja te ljubim!...

Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune sete, Kô da slušam stare bajke Tvoje glasne balalajke.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Stepenice koje su vodile na gornji boj, istina, bile su stare, ali od svakodnevnog ribanja žutele su se i mirisale, kao što je i od gornjeg sprata dolazio miris opranosti,

i uvek tobož poslom, da nešto iz dućana kući odnese. I kad vidi ispred dućana njih, stare, drugove sina pokojnog, kako tu sede, razgovaraju, kao da nije on, otac Mladenov, umro, već da je i on tu, da i on s

Kao da Mladen svojim napredovanjem i njega sveti, pokazuje svetu kako nije istina da kad stare kuće ostanu bez oceva, moraju od sinova koji posle njih dođu da propadnu, nestane ih. Eto on, Mladen, ne dâ to da bude.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Dobrovska voda, izvor u blizini Resna, koja uživa poštovanje i biva posećivana nedeljom, izvire ispod jedne stare v., »koju niko ne sme oboriti« (GNČ, 24, 261).

(ZNŽOJS, 7, 144). Kad se u selu Razgojni (leskovačko) pojave oblaci s gradom, stare žene rasteruju ih basmom, koju pevaju gledajući u oblak, u kojoj se spominju konopljine muke (»jer nema biljke na svetu

I danas, u okolini Đevđelije, na drugi dan Uskrsa ide procesija do kakve stare k., i pop tu k. pričešćuje na taj način što joj metne naforu ispod kore (SEZ, 40, 63).

, 3101; ne treba zaboraviti da su krstovi kod Srba zamenili stare idole, SEZ, 31, 106 id). Da je l. arbor felіx vidi se I iz običaja da svatovi, kad dođu, barjake najradije ostavljaju

— U okolini Pečenjevca (leskovačko), kada zapreti grad, stare žene pevaju basmarske pesme u kojima se spominju p. muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje,

Bjelovara bukova grančica, zabodena negde u kući na Đurđevdan, upotrebljava se u vračanju protiv groma; kad leti grmi, stare žene vade tu grančicu i mašući njome govore: »Pomozi bože i sveti Đurađ!

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gazda Jovo sagnuo se nad sto, prebira nekakove stare biljege, čisti ih i s pomnjom polaže u jednu kutijicu. — Došao si, — veli mu. I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu.

, kako je sada treba da odijeliš od mene Božicu za kakovih četrdeset dana i više... pa ko će je zamjeniti? —Eno stare, hoće vrijednica .... —Hoću, za potrebu je, — javi se stara. —Poslušaj, sine! —De, Rade, sreće ti! — zamoli i Božica.

Redom poče prodavati sitno i krupno blago: ne poštedi ni svoga dorata, ni stare kobile s ždrijebetom, ni uhranjena krmka.

I sjeti se ljeta i planine, i bijesne i plašljive Maše... Ali sada najviše žao mu Božice, poslušne, beskarne i stare, pametne majke.

Pred zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k sebi u krevet, da s njime razgovara i šali se dok svane, već se javi ženi i kaza joj da ide k

Ustavi se kod prazne štale... i, zabrinut, mahnuvši rukom u prazno, pođe dalje. Idući kroz stare hrastove, proređene narijetko, dođe mu na pamet da ih sasiječe: i iz njih mogla bi se koja para izbiti!

Kada bi uzilazio uza mračne stube stare kućetine, uvijek ga je obuhvatala neka ugodna jeza; redovito nastupaše sladak drhtaj po cijelome životu.

— A vi ste se na me ljutili toliko puta! Preko hridi dođoše na žalo, do starčeve špilje. Na žalu suše se stare, iskrpljene mreže, a čamac do polovice nasukao se u pijesak.

Pozdravc vladina dostojanstvenika biranim riječima, istakne potrebu pripomoći sa strane vladine za popravak stare seoske crkve, još iz mletačke dobe, i, škropeći pred njim svetom vodicom, uvede ga u crkvu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Naravno, uz put sam svratio do jedne svoje stare davalice. Uopšte, bilo mi je prijatno i lepo. Rekao bih nekoliko reči o Kirči i Pipcu, ne da bih ih ogovarao, nego

Poslao sam petoricu konjanika da tog kaluđera nađu i dovedu natrag u Kulu. Znao sam da ih šaljem u smrt. Odabrao sam stare vojnike: Ratka Čigru, Miliju Vugu, Kusturu, Petra Mrsa i Mrkojla Pioguza.

isti način kao one priproste žene koje je Dadara voleo, kao čobanice, pralje, vezilje, pletilje, mlekarice, devojčurci i stare izmuzene ženetine.

Voda je tu tiha, nigde ne prelazi iznad pojasa, a i lako je sići s obale. Ostavim odelo u šupljini stare jove i go, zaklonjen gustišem, priđem obali. Spustim se preko kose kamene ploče u vodu. Takvo mesto sam dugo tražio.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1880. MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tiho i bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak Svetinje puna, duša mi leće Tamo,

I u bolnim tvojim grudma Vaskrsnuće život novi, Oživeće premaleće, Stare želje, stari snovi. I blaženim miomirom Uspavaće tvoje grudi I snevaćeš, - Dok te zvono Smrtnom pesmom ne probudi.

V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze pomute mi pogled, u duši sine zaboravljen čar.

tužne pesmice ove Nađoše u jednom dvoru, Alhazra koji se zove, Za vlade Manojla Sretnog, i njih su na javnost dale Dve stare, učene kuće Peresa i Gonzale I njih su pevali tada veslari španjolski tužno U tihe, zvezdane noći bijući veslima družno.

I ako mudri ovaj zbor Nesloge digne stare, Utopićemo bratski spor U vino, u pehare! Al' ti se lomiš? Pogled tvoj Taliju samo traži; Ti celi život daješ njoj, I

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Sedeći na njegovim širokim leđima, gledam kako prolaze pored mene podunavski predeli: ravnice i brežuljci, stare ruševine i moderne varoši; ne hitno i drhtavo, kao što to izgleda sa brzoga voza, nego lagano i dostojanstveno.

To je bila oduvek naročita veština svih sveštenika - stare Mesopotamije. No, ne tražeći, u stvari, istinu, ona im je došla i nepoznata, pa nije bez interesa videti kako se to

Tu su dragoceni vavilonski zapisi o njihovim astronomskim opažanjima. Te zapise, stare hiljada godina, poslao je Aleksandar Veliki svome učitelju na poklon, i hronologija, nauka kojom se Eratosten naročito

Na starom mestu Aleksandrije podiže se nova, orijentalna varoš, puna džamija, harema i hamama. Tragovi stare grčke kulture iščezoše, i porodica u kojoj smo čuvani i nasleđivani, izumre. Mi se nađosmo opet u telalnici.

Kada se ne šetam po vrtu ili ne pišem ni računam u njegovom paviljonu, ja hodam po sobama, posmatram stare portrete i slike, otvaram fijoke komoda i vrata ormana, koja, odučena od toga, zavrište od iznenađenja.

Ukućani sluteći zlo, pođoše tragom konja, koji se raspoznavao u snegu. Tako stigoše do Stare Drave i nađoše mesto gde se Milanko udavio kad je jahao preko zamrznute reke, a led se pod njim provalio.

Ja se sećam Stare Drave još iz moga detinjstva, jer smo pored nje prolazili kad smo kolima išli u rodbinu u Osek. Taj rukavac Dravin samo

Kako nemam prskalice sa perolinom, to sam zamolio tri stare lipe da nam one omirišu vazduh, a pobrinuo sam se i za orkestar: cvrčci već udešavaju u travi svoje instrumente.

Kad pođemo, kao što se nadam, jedamput, zajedno, u Dubrovnik, posetićemo i arhiv stare republike, smešten u duždevoj palati, Dogani.

Pođimo, da stvarnim uspomenama oživim to doba moga detinjstva, na gornji sprat naše stare zgrade za stanovanje. Tu, odmah, pored masivne hrastove balustrade stepeništa, stoje vrata koja vode u jednu duguljastu

ostareli Kazanova, ne budem više u stanju da stvarno štogod doživim, nego budem morao da osvežavam, podgrejavam i kitim stare uspomene. Ja, uostalom, pretpostavljam da Vi pod onom rečju razumete moj predživot naučnika.

Visoke tehničke škole, a tamo, na desno, na samom ulazu u glavnu ulicu Videna, vide se još poslednji ostaci jedne stare zgrade koju moram naročito da spomenem, jer ona ima svoju istoriju, i bez obzira na to što sam i ja u njoj stanovao.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

1834, Timotije Ilić Prijatelja srpske mladeži 1840, Dimitrije Obradović štampa Zlatna zrna za mlade i stare oboeg pola 1846. itd.).

Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune seta, –Ko da slušam stare bajke – Tvoje glasne balalajke.

Stanković, Borisav - TAŠANA

« To začule stare majke, Razdvojiše dve drugačke. STANA (pušeći nadgleda rad sluškinja i namešta po sobi). Ulazi Bekče u čohanim

Tada go istrči i pokazuje na kaldrmu i, evo, vidiš, iz ove stare, tako zbijene kaldrme počne rukama kamenje vaditi i, tobož braneći se, bacati na sve strane, udarati kud stigne, da sve

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

baštici nešto da uradi, a ako se uveče sve smiri, zapali u svojoj sobici petrolejku, čita naglas pesmarice i pesme iz stare svoje čitanke.

Kad je boli glava, ide na prstima. Davno nečišćene domine oprao je u špiritusu, i glačao ih kožom od stare rukavice župnikove.

Mogu ja i sama da putujem, ako me pustiš. — Gospa Nola je uprla oči u Julicu i čekala. Mirno. Vraćale joj se stare snage, borbenost i odlučnost. Julica, zbunjena, digla pogled i zakačila ga za ikonu nad posteljom gospa Nolinom.

Možda ja ne umem dobro da vodim; možda mora da se smanjuje kad se toliko ljudi od njega izdržava; možda Bog pregleda stare računice Lazarićâ i popravlja greške...

Sveće, molitve, šapat, vodice, ikonice, važni razgovori s protom i s pop-Tomom. Prota pretura stare knjige: neće li naći sličan slučaj, i videti šta crkva i njeni služitelji moraju, i šta smeju preduzeti da bi pojava ili

Opet priđe prozoru, i zagleda se u daljinu. — Da mi je poleteti, i odleteti... odleteti u stari kraj i stare običaje... Pravo kaže Švaba...

U poslednje vreme su Pavle i Branko mnogo čitali stare satiričare — draga lektira svih mladića — i mnogo se smejali. — Slušaj, Branko, tvoj istoričar profesor ispada neki

Za štednju, gospodo t r e b a fantazija! Napraviti od stare rukavice ružu, to je stvar fantazije. Baciti staru rukavicu na đubre, to je stvar nemanja fantazije.

— Šta je sad opet to, Kaleniću? — To mi je, gospodine profesore, postala prava slast. Ja te stare Jevreje vidim kao živi život. Razumem ih. Taj svet je morao imati sposobnosti kakvih više nije bilo i možda i nema.

na vežbi, i uveren sam da će njegova priča, ili drama — sve mislim da će on dramu izabrati — poneti mladež, a ne stare Jevreje i profesore... A već Milan Marić, zna se.

dokle? zašto samo dotle? — Danas vam je opet teško, Kaleniću. Ja ću da odem, a vi uzmite i čitajte nešto, čitajte stare Grke, molim vas, Grke. Grci su tragične stvari veselo i mudro pričali... Šta ima čovek od života?

— Pazi, rukavice, na šest krupnih dugmeta. — Ali štap, pobogu! Štap nose samo maturanti i starci. Stare žene, ni one ga ne nose, nego se vode pod ruku. Zdrava i mlada k'o srna, a štap.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Schlendrіan) — onaj koji ide utrvenim putem, primenjuje stare doskočice ili (pravne) formule; koji posao otaljava mehanički; javašlija

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

četvero seče Hitne debele rukavice Pretvorene u mačketine Na sivu vojsku miševa Odveže verige sred oluje I zemlju od stare hrastovine Za stajaće zvezde vezuje Pere šape svojim vukovima Da tragovi mračne zemlje Na njima ne prežive Putuje bez

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Jer valja znati da te biografske krojačke radnje ne kroje samo nove biografije, već vrše i sve ostale poslove: prerađuju stare, peglaju, vade fleke, prevrću ih i krpe tamo gde se na kojoj biografiji pojavila rupa.

Ti ljudi, sagrađeni od radoznalosti i strpljenja, počeli su se kao moljci uvlačiti u stare knjige i među prašnjave listine; počeli su prevrtati kamenje i grebati zidove, uzeli su se peti po bedemima, lutati po

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde. Ja nikada konja nisam uzjahao, a sad pod stare dane se lomim. Ako bi do nečeg došlo, ova deca bi me konjima izgazila. — E, moj doktore... nije tako. Ova deca ginu...

Sada treba da ostave žene i decu, stare roditelje. A i sami vide da za ovaj momenat otadžbini nema spasa. Treba imati moralne snage, pa ne podleći iskušenjima...

Sa pešadijom su i neka deca. Kažu da su ih pešaci našli prilikom odstupanja. Obukli su im neke stare koporane, da im se ruke i ne vide, i deca mlataraju dugačkim rukavima, što ih, verovatno, još i više zamara.

Stajali su dečaci na putu, dok je kiša nemilice lila. Nosići im pomodreli od zime. Svi su nosili na glavi neke stare šajkače, sigurno od pomrlih vojnika, da su im uši bile poklopljene.

Petrović, Rastko - PESME

Iz kovnice izađoh, navukoh na sebe nebo ko kaban, Pod glavu želje stare, da odmorim svoje udove džina; Okolo svuda poljana, slovenski vetar haban Duše sa gora.

otkrovenja, I žeđ opojne sumnje ždrela, Sve je pod mržnjom upoređenja, Sve na pragu mi žudnog usmrćenja, Mišljah na sve stare susrete, Na zanose koji me nadvladaše; Ako ljubljah, ako mržah, nigde ni jedne osvete, Čas iz radosti, čas iz ponora

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

SAT S KLATNOM Tamo gde prestaje grad a počinju kukuruzišta bacaju ljudi stare i nepotrebne stvari: nekadašnja korita, islužene stolice i ormane, polomljena ogledala, ko da nabroji?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sproću vodenice kućica sa doksatom. Na sredi dvorišta »ćutuk« i kameno korito od stare, presušene česme. Na kapiji stoji obešen fenjer, koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, čija

I ti ćeš takoj! Ovamo ti! Ovamo, veštice, ovamo koske stare da ti rastresem. Utrči Marko. MARKO (uplašeno): Gazda, hadžija stari! STOJAN (đipi uplašeno): Otac! Šta ću mu ja?

Em je dava, Em je ne udava... MITKA (prekida je): Neću tej stare, tej mrtve, hadžijske pesme! Drugo! KOŠTANA (peva): Dude mori, Dude, belo Dude, Kako tebe, Dude, nigde nema, Ni u

Šantić, Aleksa - PESME

Gle! Sad se redom rasklapaju same Sve knjige stare, snovi čežnje duge — Miču se, trepte jedna pokraj druge, I njihov šumor kô da pada na me. Sanjam li?

Mila, kô zlatno nebo pošlje tuče, U tihu hladu stare kruške one, Sjede ti djeca i zadaću uče. Nad šedrvanom leptiri se gone I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju

1912. POVRATAK Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje... Tamo više nema stare kuće moje — Pod očevim krovom strana čeljad stoje, I šljemena srpskih sve je manje, manje... O, lijepa polja!

Vrhovi se žare — Tiho veče šušti u grimizu svile; Oni kući idu, kao senke milê Putem, pokraj groblja, uz jablane stare. 1912. TEŽAK Zamahujem. Svuda kupina se splela Pa mi zemlju krije...

1911. JUTRO ŽETVE Ovdje, pod hrastom, gdje se paprat splete, Počivam samcat. Šušte račve stare, Kao da mašu na čupave čete Oblaka ranih što se tiho žare I plove tamo, preko polja tije', Po zlatu ječma i šenice

Zbaciše s glava saruke i vade Iz vodijera gladilice stare, I hitrom rukom dobre kose glade. Sad polegoše i 'šenice jâre Pokrivaju ih vrsi uzdrhtani I, rosni, lako u zori

Tad se rane otvoriše, A iz čela i iz grudi Pljusnu potok vrele krvi. Ja se trgoh i probudi'. 65 Stare, pakosne pesme I snove zle i hude Hod'te da sahranimo; No kovčeg nek velik bude.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

i po svoj prilici nećemo nikad saznati, ni to kakve su izgledale epske pesme koje su se pevale u doba propadanja stare države, u XIV i XV veku, dok su domaći feudalci još bili u životu, i da li su te pesme i u kojoj meri nosile pečat

Jedinstvo naše narodne epike potvrđuje, između ostalog, naročito ocena stare države, države domaćih feudalaca. Uglavnom, ta država je pozitivno ocenjena u narodnim pesmama.

No još veću ulogu imala je samostalna crkva posle propasti stare države, za vreme turskog gospodstva u našim zemljama. Tada je najviši stepen dostigao i Savin kult.

U Ilijadi i Odiseji starih Grka, koje su nastale već u VIII veku stare ere, ima više primera za ovo. No najizrazitiji je u ovome smislu odnos između Ahila i njegovog sina Neoptolema.

Misao o nebeskom carstvu služila je prvobitno tome da se podstaknu ljudi na borbu. To se lepo vidi i iz jedne stare meksikanske pesme: „Šta je naš zemaljski život? Zar ima mrtvaca među nama?

se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad bara i zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.

U Latinima, koji su u narodnoj pesmi ocenjeni kao stare varalice, Marko je kadar da napravi čudo od junaštva, ali je isto tako kadar i da nadmudri latinske varalice.

I u njima je, pre svega, reč o propadanju stare države. Posle bitke na Marici (1371) n posle bitke na Kosovu (1389) naše južne oblasti potpale su pod Turke, ostaci

Više od jednog veka, počev od poraza na Kosovu (1389), ostaci stare srpske države pružali su snažan otpor zavojevaču, ali se propast nije mogla izbeći — ona je iz decenije u deceniju

nekolicine junaka (pored Oblačića Rada i Zmaj-despota Vuka) koji unose optimizam u tragične pesme o vremenu propadanja stare države. On je lukavi starac, čuvar Kosova.

„krvca iz zemlje provrela“, ona je osećala da je „zeman došô“ kad „valja vojevati“, ona je htela „svaki svoje da pokaje stare“. Iz tame vekovnog robovanja ona se pomolila kao sunce iz mutne noći i plaho zaiskala svoje pravo na život čoveka.

u Ženidbi od Zadra Todora pismo pet puta ponovljeno, ali četiri puta sa nešto drukčijim početkom: „Eto knjiga, dvije age stare!“ „Eto knjiga, dvije age drage!“ „Eto knjiga, dva brata rođena!“ „Eto knjiga, dvije četobaše!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

tužni alas Mračan kao mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj praznoj kući Koju grle kao vreže Pocepane stare mreže Jednog dana preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Osim toga uvijek je nosio čakšire, prsluk i slamni šešir svog mršavog sitnog strica, a zimi, bogme, i stričeve stare cokule, krut crn gunj i dugačak šal kojim bi se omotao oko vrata jedno četiri puta.

Stric je dokon jahao na grani stare bukve, a Jovanče i Mačak su vodili ozbiljan razgovor. — Kako ti se dopada naš logor? — ispitivao je Jovanče.

U Stričeve prazne mlinarske vreće najprije su pobacane sitnije stvari: šarafi, ekseri, stare turpije, brusovi, skoble, tesle, dlijeta, čekići, kliješta, izlizana bradva, kutija od masti za cokule marke „Arap“,

Mačak je tako popravio šešir da je izgledao nov novcijat. Dodao mu je čak i pantljiku načinjenu od poruba stare djevojačke marame i zatakao iza nje tri cvijeta ciklame. — Evo pa probaj, izgledaćeš za petnaest godina mlađi.

Sve je to trpao u dvije stare vreće majstora Mačka, pa su on i Vanjka Široki nosili u logor. Đoko Potrk i Nik Ćulibrk čuvali su za to vrijeme stražu

Poljar se sav strese od neobične slutnje i nehotice se sjeti početka neke stare junačke pjesme: „Ili grmi, il se zemlja trese, il udara more o bregove...“ — Eh, ili grmi! — poče da mudruje čiča.

Jedina Mačkova mana bila je ta što je počeo malo s visoka gledati svoje stare drugove, sve sem Jovančeta, vođe družine. — Kako ste, dječaci, šta radite?

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

li to kome na volju bilo, da tko u sanduk ujedno smeša sa svilenim skupim gospodarskim novim i čohanim ruhom koje stare, blatne, ušljive ritetine suknene?

Starci na mladež zloslove, mladići stare nimalo ne počituju nego i beščaste ih. Od sviju poštenja nestaje. Sluge s gospodari, učitelji s učenici u neverstvu, u

vino za našu potrebu preuzimati, dobri vinogradu radilac Hristos poučava nas o tom te veli: niko ne sipa novoga vina u stare mešine. Akoli nije, to će rastrgnuti novo vino stare mehove i samo će se prosuti i od mehova neće fajde biti.

Akoli nije, to će rastrgnuti novo vino stare mehove i samo će se prosuti i od mehova neće fajde biti. Negoli vino novo u nove mehove valja sručivati, te tako i

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se. Obojica se zadubila u posao pa rade.

vraćale, ili bi s onim komšijom preko sokaka razgovarao, a taj razgovor bio je za vodonoše kao ona Skila i Harivda za stare putnike.

! — čudi se jednako Jordan reči koju je doista sad prvi put čuo (iako se svaki dan tužio kako „nema stare godine i stari pazar“), pa se diže u čaršiju među trgovce s mladim banćerčetom, kome majka uvuče peškirić i zakopča

Znala je ona ponositost te stare čorbadžijske kuće, predstavljala već unapred sebi kako će se to tamo čuti, kako propratiti n s kakvim podsmehom sve to

Iz Turcko tri risjanke iz arem ukrade si i preturi gi ovam’ preko granicu... Poznava se sa sve me’andžike, amamdžike i stare bule, vikaju ga i ciganski konzul... Odoše i nađoše Stavre Jare. Pristade i on odmah.

a po drugima, teško, — tek što je živ; bori se s dušom i prokleo je, vele, ćerku, koja mu je tako zagorčala njegove stare, poslednje dane...

kojih ima mnogo, pa ne može da ih svako veče odnosi i ujutru opet donosi u zelenim kesama, kao nekad što su stare kujundžije radile. — Eh, — veli mu Zamfir — kude su bili oni stari sprama teb’?!