Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I malog je Vuju, sinovca i jedinu mušku glavu, kad mu je mati umrla, povratio na starevinu. Kad se sve staro izmaklo, kad je sasvim osiromašio i opotrebio, krenuo bi u donje krajeve, dole gdje ga niko ne
Prije nekoliko godina — poče Dule, a čelo mu se namršti — diže ga spa'ija sa starog kućišta i naseli na njegovu starevinu nekakva Ličanina. Žao je to, prežao bilo pokojnom Miji, ama, šta je mogô!
Vidim: vesô je nešto. — Evo, i ja, Dule, oživio. Stolina majka umrla, pa on došô svom đedu da potraži svoju starevinu. — Kud ste to naumili. ako Bog da? — pitam ja. — Pošli smo tražiti svoju právu... svoje staro ognjište i zemlju.