Jakšić, Đura - PROZA
„Što ih ne poubijaše kao pse, i oca i sina?... O, znamo ih mi: ta to su haramije još od starina, lopovi, palikuće!... Znamo ih mi!“ govorila su gospoda.
Obradović, Dositej - BASNE
„Kad se svi dobri nasuproć njih slože i podignu”, odgovori pametni starina.| 17 Kurjak i jagnje Kurjak pijaše na jednom izvoru.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i upišu se u janičare, i to u koju ortu koji voli; i tako nazove se pravi sin carev i aga, a spa̓ije, koji su od starina sa carskim beratima bili, bace za leđa i nazovu i̓ papurima.
VIII Boža Grujević, (Teodor Filipović) prvi sekretar Soveta, u aprilu mesecu dođe. Njegova je starina i familija u našemu selu Vrelu, no on je sedio kod nas u Brankovini, i počeo pisati ustrojenije Soveta, kakov Sovet
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Kaku ploču gospodine? Okan'te se vi ćorava posla!... Ne dirajte taj grob! — O ja ću to da nosim — to je starina. — Ama batalite vi tu vašu starinu! — povikaše oni ostali, pristignuvši i oni. — Nećete vi to pomaći odatle!
— povikaše oni ostali, pristignuvši i oni. — Nećete vi to pomaći odatle! — A šta vi znate?... To je retka starina... Ja znam najbolje od sviju te stvari. Ima toj ploči dve hiljade godina! — Oni ljudi izbečiše se samo od čuda na nj.
— Ja sam ga baš sahranio pre deset godina tu sa ovim mojim prijateljima — bog da ga prosti! — Ama to je starina, ja ću da nosim! — upeo se putnik. — Nećete vi to ni dirnuti — podviknu na nj sin pokojnog Marjana — dok sam ja živ!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu je i čiča Sima, knez. Došao da vidi hoće li mu kmet što narediti. Spokojno sedi starina i još spokojnije naginje čuturicom, koju mu mlađi izneše!... Bio je uveren da toga dana neće mnogo kasati. A i kuda bi?
— Pre ću umreti no pustati avaza od sebe!... — Hajduk je kao zapeta puška!... — Što ono rekao Starina Novak, „kadar sam stići i uteći, i na strašnom mestu postojati!
Popine reči razbudiše Aleksu. One padoše na njegovu dušu kao blaga dažda na suvu zemlju... I proplaka starina rosnim suzama, zajeca kao malo dete. — Šta, da nećete da ih mučite mene radi?... — viknu Stanko. — Popo!...
Mnogo će živeti!... Tu će biti ljudi, kakvih ljudi!... Kao da ih gledam mojim starim očima!... I starina digao glavu, a glas mu ječi nekako svečano. Otvoriše se zadnja vrata kućna; u kuću stupi Nogić, vodeći Jelicu za ruku.
Tu ti tada nema neprijatelja... Tu je jedna duša i jedno srce. Sve to oseća, sve plače... Tu je sedi starina đedo, tu je seda starica naka. Ranom zorom sve trči ruci njihovoj...
To je šanac na Ravnju. Kao seda starina, on je obrastao u trnje i korov; ali je još ponosit te dere nebesa... REČNIK avaz — glas, vest, jeka agovati —
Dučić, Jovan - PESME
U Romaniji će Starina Novače I Pivljanin Bajo u ljutom Drobnjaku, Zalud dohvatiti za zelene mače: Podli će se pazar da svrši u mraku!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pomirili se i poljubili! Miri se ti s tvojim dékom, mamaljugo banacka (Gospoja Persina je starina iz Bačke), al’ ja se bome ne mirim! — ču se iz kujne glas jarosne gđa Perse...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A što se tiče mitropolita, on ih mrzi zbog odselenija. Od starina su, međutim, svi pravoslavci. Kajzerling na to opet otpoče da kija, ali je uzvikivao veselo da i on misli, kad je žena
Višnjevski taj plan nije odobravao. Biće onako, reče, sa osmehom, Pavlu, kako je od starina ostalo. Karpate imaju da pređu, ili pre nego što padne sneg, ili će Isakovič imati da sačeka, iduće proleće, u Tokaju.
Božič mu se učini, čestita starina, zločinac, u kom je prvi put video, koliko zla ima u čoveku – i u sunarodniku. Božič ga je pratio očima, zrikavo.
Pavle je, tako, dan prelaska granice, utvrdio na dan uoči svoje slave, koje su se Isakoviči, od starina, držali, iako nisu znali, ni ko je bio, i kakav je bio sveti Mrata.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava.
Usled smenjivanja raznih vladavina, usled starina i starih uspomena kod mnogih Bokelja je razvijena ljubav i interesovanje za starine i istorijski smisao, težnja za
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kad je već daleko zašao unutra, učini mu se da čuje nečije disanje. To je dubokim snom spavao starina Kruškotres Kukuruzović, premoren od bježanja. — Oho, evo ih! Gle kako krupno dišu, sigurno od straha!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). Za malo dete na Kosovu se „od starina“ pored reči „odojče“ koristi i reč „ludo“. (2) Malo dete (od prve do treće godine, za decu oba pola).
³ Daničić, Đ., Rječnik iz književnih starina srpskih, 2, Vuk Karadžić, Beograd 1975, s. 327—328. ⁴ Karadžić, V. S., Srpski rječnik (1852), I, Prosveta, Beograd
i V. Čajkanović, „Slava“, u: O krsnom imenu (Zbornik), Prosveta, Beograd 1985. Dančić, Đ., Rječnik iz književnih starina srpskih, Vuk Karadžić, Beograd 1975. Dvorniković, V.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I pored toga što su na toj iznenadnoj i bezrazložnoj krivini česte saobraćajne nesreće, mesno Društvo prijatelja starina ne dozvoljava da se sruši levo krilo letnjikovca, jedinog vrednog spomenika iz srednjeg veka, kada je varoš bila važno
Matavulj, Simo - USKOK
Ta se plemena dijele na bratstva. Mi Njeguši, u staro vrijeme, kada Turci osvojiše Hercegovinu, doselismo se odonud, a starina nam je bila pod planinom Njegošem. Mi smo ti, dakle, uskoci, kao što je sva Crna Gora.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
O sebi je mnogo pisao i u svom Putešectviю po Serbіi (Budim, 1828), gde ima spiskova starina po manastirima i crkvama i ropskih laskanja knezu Milošu.
Za Karadžića narodni običaji su »živa starina«, ono što odlikuje jedan narod i obeležava njegovu originalnost. U polemici sa Milovanom Vidakovećem on ga osuđuje što
Radičević, Branko - PESME
Ta časti nam Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina: Već dan jedan — već i drugi eto — Pate janjci, pati vince kleto — Već i treći —
vrata skide neke amajlije, Te progovori ove reči tije: „A ono uzmi bar to od meneka, Ja ovo čuva samo za tebeka; Starina jedan, što u nas bijaše, Meneka jednom ovo darivaše, Unutri, reče, časnog dreva ima, I on ga done iz Jerusalima;
stari gledi Milanovu tugu, Pomoći njemu teo bi on rado, Boljetice on ove znade rod, Al' de će naći prema njojzi lek? Starina traži, ne žaleći s' trudi, Starina nađe, svoje lupa grudi. „Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?
Starina traži, ne žaleći s' trudi, Starina nađe, svoje lupa grudi. „Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?“ — „Ah, teško, teško mojoj jadnoj duši, Iz brbljavi što
Eto časti Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina, Samo šteta, pobratime mio, Što ti divan tuna nesi bio. Tri već dana, al' još
Momci poju a konjici vrište, Eto idu braći na ročište: Ročište je kula Miletina, Sa junaštva slavna od starina. Kad nadomak veće beu kuli, Nekolike puške izmetnuli, Da se čuje, da se napred glasi, Kako Srbin časa ne počasi.
Ture oće, Srbin ne da stada, Pe eto ti s obe strane jada. Milutine divna je starina, Osamdeset prisukâ godina, A ko vidi kako puškom bije, Rekao bi, ni trideset nije.
Jošte gledni starca Milutina: Grdne rane dopao starina, Leva mu je salomljena ruka, Al' je mala to za njega muka: Starac klikće: „Blago li ga meni!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandarmi. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj „buvari“, a kad se vrati, ublijedio i mučaljiv, on mi naveče poprijeti prstom.
Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije.
gosti još se nisu ni razišli, još se po kući povlače ostaci pečenja i naš Žutija blaženo leškari kraj gomile kostiju, a starina Petrak već se mota oko razvaljena samara i zapitkuje djeda: — Koja će ono godina biti vašem Vrančiću?
Milorad je stigao prvi i radosno objavljuje: — Evo ga! Drug Vasilije Barilovac, selo Gornje Kalinje ... Starina strugnu dugim kožuhom i rastuženo grgutnu: — Jes vidio, Dušane: Vasilije, i to još drug!
Eh, jadna majko, da čovjek nije šepav ... Kao da mu čita misli, umusana starina se diže, uzima štap i kreće vratima. — Kuda, đede Vaso? — Na Vrbas, Dule, za unukom! — odjeca stari.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ne ljuti se, ne pričam ovo da te naljutim... Tebe čuva tvoje ime, od starina, a Hasanagu čuva njegova revnost. A ti znaš šta u njegovom poslu znači biti revnosan!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
onda prvi i najstariji među njima rekne: — Stanite, dosta je bilo igranja i pjevanja, de da pripovijedamo štogod iz starina. On poče prvi: — Prije četerest godina ovuda je rijeka tekla n ovi mlini mljeli.
i napjevali, ustade najstariji među njima i reče: — Dosta je bilo igranja i pjevanja, de da prppovijedamo štogod od starina.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Još uvijek tako, večerom, zimi, sučući svoje brkove sijede, starina Mačak uz lulu dimi i čudne priče prede li, prede.
II Godine gore ko tiha svijeća, ribaru starom svijaju pleća, snaga se topi, oko se muti, vremena teška starina sluti. Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba.
! III U kuli staroj fenjer gori, plamen se žuti sa tamom bori, na more baca zračak. Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak.
u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge brega, starina hrast. Šireći grane starina hrast srećan je bio i sunce pio, žurno, u slast.
Šireći grane starina hrast srećan je bio i sunce pio, žurno, u slast. A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada
„Ti nemaš vune, al daj mi strune, na vetru Ćira hoće da svira.“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale!
“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale! Ta meni, starcu, nije do šale.
STAROG MLINA Čim oči sklopim, ja odmah vidim i potok Japru, i vrba red, evo i mlina prepunog lupe i pred njim Triša, starina sed. Oko tog mlina proskitah davno detinjstvo svoje nezaboravno . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Povazdan tutnji, pljuska i lupa: ukleto mesto đavoljeg skupa. A čiča Triša, gospodar mlina, starina svakom draga i znana, prekrasne ćudi, s navikom čudnom: svađa se s mačkom svakoga dana.
Sa malo reči, bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“ „Od štuke čorbu! — starina viče, na noge skače s velikom bukom. — Ako ti spremim, brka mi moga, opanak svoj ću pojesti s lukom!
“ Istom ti mečka zabrunda neka: „Navali, sude, starina čeka!“ Evo ti lava, razjapi usta, a i vuk skoči brže, prenu se čiča, na noge đipi — pa se iza sna trže!
Prenu se deda, podiže glavu: „Mlin je zaspao!“ — tiho je reko. Starina kožuh prigrnu dugi, nešto mu naglo postade zima, kao da štedi sanjiva gosta, iziđe tiho, na prstima.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA TIČARU Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče.
Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada, Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, niti beži od seljana.
— Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče — Srce mi je uzimala
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Vječni pokoj podažd Gospodi pogibšim za vjeru i otečestvo! — i seda starina u epitrahilju pođe lagano između mrtvih, škropeći ih vinom. Vojnici ga prate pogledom, starajući se da upoznaju mrtve.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Borko zapeva jednu prigodnu pesmu za inat onom propalom režimu, pesmu Starina Novak i Knez Bogosav u kojoj se peva sa šta je Starina Novak otišao u hajduke. — »He, he!
zapeva jednu prigodnu pesmu za inat onom propalom režimu, pesmu Starina Novak i Knez Bogosav u kojoj se peva sa šta je Starina Novak otišao u hajduke. — »He, he!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Kako bi smela da dođe posle onakvih batina? Gazdica Đorđija za trgovinom u Beograd odlutao, a starina Aćim za seljačku pravdu tamnuje gde se legu guje i gušteri zeleni. Dvor im čuva Mijat, verni sluga.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Onamo, 'namo! da viđu Prizren! Ta to je moje - doma ću doć'! Starina mila tamo me zove, Tu moram jednom oružan poć'. Onamo, 'namo - sa razvalina Dvorova carskih vragu ću reć': „S ognjišta
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nju je običaj isključivao, pored toga što je zaveštavao da se u velikom selu sve uradi brzo i na vreme. Dalje, starina je ostavila pravilo da prvaci kod Šedrvana odlučuju početak i završetak berbe: prema godini od pet do petnaest dana.
Sela im jedno do drugoga, oni drugovali još za kozama; između porodica od starina pobratimstvo. Branili Beograd, odstupali bez razdvojnice i tek na Šimširovu Brdu iznad Vezirova mosta, kad im je puk
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
tako i o istorijsko-političkoj pojavi hajdučije, daje kroz pesmu najpoznatiji hajdučki harambaša - epski lik Starina Novak.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Njezin dolazak trže ga iz misli, ispravi se i podiže iz postelje. Kada se starina povratila, bijaše se počeo oblačiti. Ona postavi podnos na sto i gledaše u nj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nego na bilo šta drugo (na moć, na bogatstvo, na mudrost zrelog doba); njoj je potreban neki mladi ljubavnik, a ne seda starina sa savetima kako da suzbije zov puti. Artemije Suton, lepo vreme, nekoliko oblačaka na zapadu, nebo u hiljadu preliva.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1886. NA TIČARU Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče.
Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada. Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od seljana.
Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče Srce mi je uzimala gorka
Stanković, Borisav - TAŠANA
Istina, jeste pošteni i vredni, ali niste hadžijski, od starina, kao mi. Da, iskreno ti govorah: Tašana nije bila za ovakvu kuću. SVI Nije bila.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
KUŠAJU LjUBE 470 49 BOG NIKOM DUŽAN NE OSTAJE 475 52 SMRT JOVA DESPOTOVIĆA 539 PESME SREDNjIH VREMENA 544 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV 545 54 NOVAK I RADIVOJE PRODAJU GRUJICU 550 55 STARINA NOVAK I DELI-RADIVOJE 559 56 GRUJICA
SREDNjIH VREMENA 544 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV 545 54 NOVAK I RADIVOJE PRODAJU GRUJICU 550 55 STARINA NOVAK I DELI-RADIVOJE 559 56 GRUJICA I PAŠA SA ZAGORJA 564 57 ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA 573 59 IVO SENKOVIĆ I
Po svoj prilici, on se tada nalazio u situaciji sličnoj onoj u kojoj je prikazan Starina Novak u pesmi Starina Novak i knez Bogosav: tamo nepodnošljivi zahtevi proklete Jerine, ovamo obesni turski mladoženja,
Po svoj prilici, on se tada nalazio u situaciji sličnoj onoj u kojoj je prikazan Starina Novak u pesmi Starina Novak i knez Bogosav: tamo nepodnošljivi zahtevi proklete Jerine, ovamo obesni turski mladoženja, nije dobro ni jedno
bješe Kraljevića Marka, ma ne bješe konja Markovoga; kâ da bješe vojevoda Janko, ma ne bješe konja Jankovoga; kâ da bješe Starina Novače, ma ne bješe konja Novakova; kâ da bjehu dva Podrenovića, ma nemaše konjâ njihovijeh; kâ da bješe Banović
Najizrazitiji hajdučki likovi su: Starina Novak, Grujica Novaković, Kostreš harambaša, stari Vujadin, Mali Radojica, ljuba hajduk-Vukosava.
likovi su: Starina Novak, Grujica Novaković, Kostreš harambaša, stari Vujadin, Mali Radojica, ljuba hajduk-Vukosava. Starina Novak je istorijska ličnost, poznati hajdučki harambaša iz druge polovine XVI veka.
Nadimak Starina, kako se misli, u vezi je s tim što su ga njegovi hajduci kao svoga starešinu zvali babo U izvorima on se pominje i kao
mladi Tatomire: što uteče mladu Tatomiru, dočekuje dijete Grujica; što propusti dijete Grujica, to dočeka Starina Novače. Na carskom drumu, sa sabljom koja nikog ne propušta, on deluje kao božanstvo osvete.
Na primer, svezani Radivoje (u pesmi Starina Novak i deli–Radivoje) upotrebljava je da bi obavestio Novaka o svome položaju: Bog t' ubio, goro Romanijo!
Ima i takvih epskih pesama koje su cele u dijalogu: Marko Kraljević i beg Kostadin, Dioba Jakšića Starina Novak i knez Bogosav, Margita djevojka i Rajko vojvoda i dr.
Isto preziranje prema lošim ratnicima nalazimo kod Starine Novaka i Jakova Nenadovića. Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Postaviće zasjedu na zgodnu mjestu i odatle osmatrati. Ni ptica mu neće promaći. Ušuljao se starina u šumu i krenuo naprijed plašljivo se obzirući. Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno.
— Kamo ti rakija za nas, čestite starce. — Tu je i rakija — namignu djed. — Evo je. Starina zavuče ruku u džep od čakšira dubok skoro do koljena i otud izvuče punu puncatu bocu. — Vidiš li je, čista kao suza.
šetala je od poljara do Stričeva djeda i natrag, sve dok se, ispražnjena, nije konačno smirila između dvojice nakićenih starina. — E, sad se najzad smiri, stara, glupa i prazna boco! — povika poljar.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tu svraća najraznovrsniji svet, ali se ipak od starina naziva trgovačka jer njih ima ipak najviše. Tu svraćaju i oni krupni trgovci što trguju s Bečom i Carigradom, i oni