Dučić, Jovan - PESME
ljubavi pune kobne moći, Od sviju skrivene, žive u svom stidu, Kao pod zvezdama, zaspali u noći, Dva mirna pauna na starinskom zidu.
dve naše ljubavi očajne, Ogrnute lažju večitom i niskom, Stoje nemih usta u dnu naše tajne — Dva crna pauna na zidu starinskom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
VIII. U onoj istoj đačkoj sobi na Dorćolu u kojoj je stanovao i pre rata opružen na starinskom plehanom krevetu, ležao je Jurišić jedno posle podne, u jesen, u tišini, umoran, bled i nervozan i mislio: „Evo ležim
Matavulj, Simo - USKOK
ujaka, koji je mladost proveo u Francuskoj i koji se sredovječan vrati u zavičaj, zapojen novim mislima, protivnim starinskom vlasteoskom redu i običajima. Zvao se Vaclav N.
oba oženjena, baš te godine rodi se Milica, a Radoje već imađaše muško dijete od četiri godine, vjeriše tu djecu, po starinskom običaju. Radoje pogibe biće desetak godina.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Učiti taj jezik znači gubiti dragoceno vreme, a »samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati«. I Dositej Obradović će odsudno biti za »obščenarodni jezik i govorenje«, i pisaće »našim prostim srbskim
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
najbolje knjige na svom dijalektu s graždanskim slovam štampaju, Samo prostota i glupost zadovoljava se vse[g]da pri starinskom ostati.
Rakić, Milan - PESME
onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Petrović CLX USEDELICA Kada te u crnom, starinskom odelu, S ugašenim okom i prsima spalim, Vidim na dosadnom kako te poselu Podrugljivo motre, - ja te silno žalim!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A bakica bi tad uzela udarati na klaviru nešto drugo, veselije, ili bi promijenila ploču na starinskom fonografu. Zaorile bi trublje i bubnjevi kakvog žustrog vojničkog marša — a ja sam svejednako plakao!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
D. prutić ima važnu ulogu i pri vračanju da dete prohoda (SEZ, 14. 133). D. je imao širok značaj i u starinskom kultu. Njime se naš narod i danas u vrlo svečanoj formi, in aller Form, našte srce, pričešćuje, isto onako kao i
M. Meyer ‹Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, Leіpzіg, 1910› 392). Prema srpskom starinskom shvatanju, j. drveta nalaze se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj narodnoj pesmi