Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
!“ Viđe bane, poznade derviša, od đogata konja odsjedaše, pak zagrli stariša derviša: „Bogom brate, starišu dervišu, na poklon ti moje dugovanje!
tražim tvoje dugovanje, no ja tražim silna Vlah-Aliju, koji mi je dvore rasturio, koji mi je ljubu zarobio; kaži mene, starišu dervišu, kaži mene moga dušmanina!
Nasmija se Strahiniću bane: „Bogom brate, starišu dervišu, ne žali me, brate, od jednoga, tek me vojsci turskoj ne prokaži“.
Zbori bane, pa podrani otlen, obraća se sa konja Ćogina: „O moj brate, starišu dervišu, pojiš konja jutrom i večerom, pojiš konja na vodi Sitnici, nu uvjedžbaj i pravo mi kaži đe su brodi na toj vodi