Jakšić, Đura - PROZA
Ja tako gospodski obučena čoveka donde nisam videla. Stas mu je bio omalen, trbuh malo ispupčen, a lice okruglo, crnomanjasto.
što se meni dopadalo, to beše belo kao sneg lice, koje su gusti pramenovi crne kose kružili, i, posle, jak i krepak stas, koji je tako gibak bio, kao mlada trska koju bi čovek mogao previti u kotur, a da se ne prebije.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svi bejahu mladi, sem harambaše, koji je bio prosed. Stanku se dopadoše ova lica. Još više mu se dopade harambaša. Stas, lice, ponašanje harambašino ulevalo mu je kao neko poštovanje. Beše to čovek ozbiljan, ćutljiv i ponosit.
Stas, lice, ponašanje harambašino ulevalo mu je kao neko poštovanje. Beše to čovek ozbiljan, ćutljiv i ponosit. Stas mu prav kao sveća, a korak siguran. Svaki pokret, svaki korak njegov svedočio je o snazi i moći mišića njegovih.
Hajdmo!... Srca su lupala, oči zasijale. Sveštenik koračaše mladićki, stas mu beše prav kao sveća. Kad iz kuće izidoše, on reče Stanku: — Napred, sine!... Vodi nas!
Pa izide iz šanca... Sve je stalo nedahnimice i gledaše kako se vije njegov viti stas. Junačko srce Zavrzanovo ne može otrpeti, nego skoči na bedem šarampova, pogleda dole, pa viknu: — O Turčine!
Dučić, Jovan - PESME
Svi su zidovi pokriveni ogledalima koja su mukla od jesenjeg dana. U svima se njima ogleda stas jednog plavog vlastelina iz portreta u krupnom okviru, u jednom uglu. — Žute ruže umiru lagano u staroj vazi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Od velike sobe su bila vrata širom otvorena. Ona je sedela za klavirom. Gledao sam je sa strane. Video sam joj gipki stas kako se lako njiha, povijajući se za rukama desno i levo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
s gostom, i dok su tražili i hvatali mačka, ona je imala vremena da lepo posmatra gosta, i zapamtila mu sve, i stas i lice i kosu i oči i odelo, i svojim rođenim ušima čula kad su ga pozvali sutra — u nedelju — na ručak.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Upozoravala je prijateljice i na okruglinu grudi, u žene majora Božiča. Na njen stas. Seća je, kaže, na jednog mladog Talijana, oficira njenog muža, koji je bio u stanju da preskoči konja, i koga je
Nije to Božič. U mislima, Pavle je video Višnjevskog, bledog, visoka čela, plemenitih crta, video njegov stas, tako prav, pa mu se činilo i da ga čuje, kako govori o svom životu i ljudskoj sreći.
kožnim, čakširama, koje su se završavale, sa tri dugmeta, u pasu, u crnom kaputu, taj dugajlija je imao ne samo lep stas – koji je čest u njegovom nacionu – nego i nešto duhovno visoko, snažno, a tamno i crno.
Život se, i posle odselenija u Rosiju, nastavio. Pošto je to bilo nevidljivo, i u familiji, njegovu ženu, njen primamljiv stas, njene lepe oči, sa tamom nekog dima na sebi, svi su, polako, čak i Varvara, zaboravljali.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Lice orijentalno, tako kao što je kad ko namalao najlepšu mater božju, a stas i sav stvor divotan. Gospodar Sofra pomogao se za vreme ratova Buniparte.
Lenka već prešla petnaest godina, rekao bi da je već sedamnaest, tako je razvijena. Stvor, stas divan, jedno prema drugom sve srazmerno. Lenka ima lice ovalno, pravi rimski tip, obrve kanda hoće da se sastave.
brilijantom sostojanije — imovno stanje Stambol, Istambul — Carigrad, stara prestonica Turske imperije stvor — ovde: stas, rast, izgled strahino (ital.) — čuveni italijanski mastan sir Tabak — kožar tabakluk — kožarski zanat tajč (nem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sanjao je da udaje kćer, što imađaše divni lik i stas Princeze Aleksandra Virtemberškoga, ali iz onoga doba kada beše mlada i ne ovakva kakvu je vide nedavno.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
— Pusti me, lovče, hrabri lovče, da očešljam kosu, da umijem lice, da isečem nokte, da ispravim stas da udesim glas.
zeca iz torbaka al se zec ne očešlja, al se zec ne umi, nit iseče nokte, nit ispravi stas, nit dotera glas. Već pobeže, oj nesrećo, na kraj sveta, oj nevoljo!
Radičević, Branko - PESME
noći kade plovi bajni muk, Umilno vrelo žuboreći ječi, Zefira jošte lakokrili puk, Kad njija u veče rosni trave stas: Al' umiljati j' bio njezin glas. 16. O lepi vi iz usta njeni baji, Kad sedismo mi vako obadvoje!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Seljak se uozbilji. — Kako nećeš znati? Gledaš me pred sobom, poznaješ ...Čem će ti onda ono: lice osrednje, stas okrugao? Ta veruješ li svojim očima? — Kakve oči! U ovome poslu to ti ništa ne važi — odreza Pantelija.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A svetlost je obasjavala svu: njen vitak stas, široka ramena, lepo razvijeno i zažareno lice s vrelim ustima i crnim, tamnim, dosta upalim i užagrenim očima...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Narašće dečak, postaće čovek, vreme će najzad poviti stas, al će se večno pamtiti ruka, mamine oči i mio glas. KUDA ĆEŠ, MESEČE?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas — i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Božanski će stas u vazduhu svanuti i ruke se spustiti na naša ramena da nas priznaju za nove sinove. I naša će se golotinja u reči
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U mladim dušama tinjala je pritajena vatra, uskovitlana godinama. One pesme gde se pominju „Oči tvoje“... „Viti stas“... „Raskopčane bele grudi“ izazivale su istinsku viziju, upečatljivu i jasnu...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
mu beše nesrazmerno razvijeno : ruke dugačke, dopirahu do kolena, noge kratke sa navrnutim stopalama unutra; ceo mu stas beše neprirodno nakrivljen u stranu.
koščato, zbog čega ne silažaše sa njega stalan izraz grubosti, ali on ipak ne uništavaše opšti utisak primamljivosti. Stas joj beše lepo razvijen, ali je ona sama kvarila njegov izgled svojim večito pogurenim leđima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A iz žila plavih, nabreklih od hoda kapala bi krv i voda, na klečeći ženski stas. BOLESNI PESNIK Nisam čovek, krv mi je mlaka samo rosa dalekih rumenih oblaka.
Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.
Za jedan blagi stas, što, prvi put, zaljulja višnje i trešnje, poljupcem, kod nas i poskoči, vidikom, sa ritova i mulja. Za društvo mu, što po
se sećam jednog našeg centarhalfa, narednika austrijske ratne mornarice, čije sam ime zaboravio, ali čiji gorostasni stas nisam zaboravio, kako udara držaljem, kao Tale u narodnoj pesmi, i brani svoju zastavu. I ja sam se tukao za tu zastavu.
A kad umorno srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti. FINISTERE i njen stas, brak, poljupci, bura što je tako silna bila, priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas, dok, iz prošlosti,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
babove, ni mamine, ničije druge oči; i ona gusta, smeđa, meka kao svila, mirišljava kosa; i onaj vazda pognuti posleni stas, — jer se teta neprekidno nalazi u nekakvu poslu; i oni česti, dugi, vatreni, drugarski i ljubavni poljupci, što IH
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sluge, s obe strane držeći ruke na sapima, pratile su je. Ne samo da je pušila, već i oružjem rukovala. A i sam hod, stas, naročito oble joj i visoke obrve i ovalno i malo duguljasto lice izdvajalo je od ostalih žena.
bile su oblije i jedrije, te je zajedno sa punim joj plećima činile i dalje vitkom i pravom, I zbog toga joj se svakad stas i bedra jače isticali.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
to starac se bješe postepeno zagrijao, a pri pošljednjim riječima, diže se i ponosito ispravi svoj veličanstveni stas, lice mu se zažari, a oči mu — njegove obično blage oči — sinuše kao dvije munje.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Jer da postoje reči, to mora, Iz zvuka kad voda kapa — Kad već postoji stas slapa I kapa sveta, slap bora. Od davna li to sluh izdvaja Šum spor — kad kap na kap pada Ko prastar časovnik van
O moglo je biti drukčije: sred vlati Šuštiš žitnim klasom, zrela, sunca puna I ja motrim tvoj stas što ga vetar klati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ćutala je. Nikad mu nije bila tako lepa: lice, oči, stas, grudi. Njim je jurnula drhtavica, pa mu odjednom dođe želja da je udara po licu, da joj smrska oči, da je udara, svuda,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ilić CIV GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas; - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
S očima slavuja što u mraku kunja Ti hodiš sa dušom malokrvnog čeda, Ukočena, smešna, - dok se porok šunja I negrljen stas ti sa grohotom gleda.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Jer angela jednog nebesnoga da uliješ sveto naslaždenje u gordi stas kedra nebesnoga, bi bezdušni velikaš sadovah poletio po nebesnoj sferi al' se s vrha do dna rastopio od preslatke
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On ustade da bi učenici pravilno odmerili njegov džinovski stas. Tada im ispruži stopalo svoje desne noge. „Neka taj zid bude toliko debeo koliko je moje stopalo dugo!
“ Učenici odmeriše još jednom stas učiteljev i njegovo stopalo i sazidaše u mislima zid označenog oblika. „Pa morao bi ići ceo dan pored tog zida“, reče
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zamisli, ni stas, ni oči, ni lice, ni kosa, ni grudi, samo nožice, sasvim male fine cipelice, zaneše me do potpunog zaborava svih briga
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
sretnu, Vujo bi ga uzeo za ruku, pa bi se onda malko poizmakao i tako bi ga gledao dugo i značajno, merio bi mu okom stas i svaki pokret, pa, kad bi mu najzad dobro sagledao one dvosmislene oči, uzviknuo bi: — Hej, majkoviću, zar je ova
Petković, Vladislav Dis - PESME
znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
karmin boja, rubin-usna ružicu prevoshodi tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni dan; dični stas međ ženama k'o što je međ granama visoki jablan.
Na čast Nemcu Nemica I te plava vlas. A Englezu Britanka I njen gordi stas: Meni dajte Srpkinju, Za nju sejem, žnjem za nju, — Veli srpskog oca sin, Pravi srpski sin. 1840.
Na čast suncu danica I njen svetli stas, Meni sve je Milica I srca joj glas; Danka nema čuvstva žar, Krasne Milke mili dar, Veli slavnog roda sin, Slavni
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ VUJO: Lijepa?... Ne žnava ni srpski — kako lijepa? BOŠKO: Ma stas, i lice, oči kakve su? KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Očima da te ubije, U dušu večno da se upije, Da te zaludi, da te
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas. Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa šupljinom po sredi vrat, i šire, ispupčenije vidi
Ćipiko, Ivo - Pauci
I ona dolazi, u mraku gleda joj stas. — Dođi k meni! — drhćući od uzbuđenja, šapće joj kad se primakla. Ali djevojka čini se nevješta, pa korača naprijed.
Čeka i nada se. — Nije moguće, doći će! — reče u noć. Pa, uzbuđen, sebi uobrazi djevojku: gleda joj gipki stas što se kao srp može da savije, malo uzvraćenu gornju usnicu i bijele čiste zube.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovaj koji je k nama došao vrlo je mlad, verujem moj vršnjak. Uopšte, tako je neobičan. Ima snažan stas, što ja pre nikad nisam videla u jednog monaha.
Nije bilo nikakve sumnje: bio je to on, njegova žuta griva, visoki uspravni stas, hod. Moraću to da prećutim. Pre ili kasnije neko će ga drugi videti.
Imao je sve osim jednoga. Imao je stas, lepotu, snagu. Ali nije imao strpljenja. Nije hteo da čeka. Svoju dragocenu čednost izgubio je onog trenutka kad mu se
Imao je stas priplodnjaka, mužjaka, o njemu su žene sanjarile i on je to i bio, strasnik i bludnik. Prosto, radio je ono za što je bio
Ilić, Vojislav J. - PESME
A sanjiv bršljan iz trave se diže Ja strasno grlih njezin mili stas, A on joj blago do kosice stiže, I vencem uvi raspletenu vlas. 1883.
1883. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet.
Stidljiva skromnost bog je moj.“ Nekad sam imô vrlo rado Ta bleda lica, slabi stas, I zabrinuto čelo mlado, I razneženi, tužan glas.
pehar jàko, Nad kim vlada moja moć, Neka smelo pođe tako, Za naslade jednu noć Pa nek ljubi moje oči, Neka grli viti stas; Neka zora sa istoka Zagrljene nađe nas!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas. Držao je mnogo do svog, odista, finog stasa, i do svoje bujne kose koja je prosto igrala mu na glavi pri hodu, a
Ali žene su volele stas i kosu gospodin župnikovu, a one su, poručeno je u biskupiju, uglavnom punile crkvu. I tako je biskupija zažmurila.
Branko je imao idealan stas mladosti: prava muška snaga u vitkom telu. Brz, gibak, strasan. U pozi zatrke ili borbe potsećao je na kipove drevnih
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sećam se i jedne svoje neobjavljene pesme iz toga doba: Ja te, Fani, ljubim, Jer ti je stas golem, Pa tu barem mogu reći: Imam šta da volem.
Petrović, Rastko - PESME
Pretrnuh, zar će izdeliti me sveg njen stas, U bolu kriknuh imena njenog glas Pa sve, što mi ode kad, vrati se strasno u taj čas; Zadrhtah, učini mi se, u daljini,
na njen ne naiđem trag, Kao mlaka svetlost, draga, u suton se raziđe, Kroz tugu moju samo još korača u daljinu blag Taj stas, koji će negde morati da naiđe Na ovu žudnju i na kobni ovaj glas: ”O ti, o, ti, učešće čije zastruji kad-gde u
Zato s užasom motrim da ne nestane njen mirni stas, U trenutku kobnome tada za mene jedini, jedini spas. Kada bi večito htela biti gola preda mnom, I koračati s rukama
više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa zapada, Samo mi kane koja suza, učini li mi se u daljini njen stas.
Plačem, jer se takvom istom linijom gordio negda njen stas. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedva se usudila da sedne, a kada je sela učinilo joj se da joj dlanovi voljenog obuhvaćaju stas. Od sreće žena zapeva, a pesma pođe niz livadu i šumu, zajedno s pričom o stolici.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Lepe, duge kose opadoše, Duga šija ckloni se, besedljiv jezik premuknu. Ruke i grudi rasuše se, Telesni ceo stas raspade se. Kamo skupo i cifrasto odelo? Rastrunu se, mirizme nesta, Bujna i nepokorna mladost usaše! ...
Neopisan napisa se, letom i vekovom zidar godištnik se učini. Celi čovečiji stas na se preuze i u celo božastvo čovečastvo pribra ujedno, osvem smese i razdeljivanja...