Jakšić, Đura - PROZA
Ja pogledam kroz manastirsku ogradu. Na debelo stablo granatoga oraha naslonila se jedna ženska. Po kroju njenoga stasa, po crtama njenoga mršavoga lica, mogao si suditi da je nekad bila lepa, ali sad izgledaše kao senka: oči upale, jedva
— Milisave, iziđi-de ti napolje! Milisav iziđe. Lep, visok momak, širokih prsiju, vitka stasa, u licu beo, a oči velike, zagasite; na ramenu mu zagasito gunjče sa crvenom postavom, a bela košulja, pritegnuta
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
bog da ga prosti! — Jest, i on je, veselnik, bio Vujinog stasa. — Baš drugi čovek! — reče pop smešeći se, i pogleda opet Vuju, koji baš u taj mah tutoljaše nešto oko terkije.
Dučić, Jovan - PESME
svaka Tmina opomene na svetlost tvog glasa; Da je srce puno sve tvojih koraka; Da na svačem leži senka tvoga stasa. Uvek nezasitno, moje srce hoće I zadnju kap čaše još neispijene...
Sve vode postaše za odsev tvog stasa, Prostor, da imadneš dušu začuđenu, Mir tamnih dolina za eho tvog glasa, Sunce da na svetu baciš svoju senu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
plave, te je zar tim više odskakalo ono crnilo, kao što kroz zemljane opkope jasnije i značajnije viri grlo topovsko. Stasa je bila srednjeg i snažnog.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Petku... XV MASE Srednjeg stasa, ali onako presavijen i sa napred ispruženom glavom izgledao je mali, zgrčen. Čim počnu da dopiru u varoš zvona sa
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Od imanja materinog sve se više i više ronilo. Ljuba je u svom mestu vrlo dobro živeo. Svi su ga držali da je „hiroš”. Stasa je bio od srednjega viši, sastava temeljnog, obraza belog, kose smeđe, šake malo podeblje, živ, okretan, dosetljiv, jednom
— odgovori malo prijatno zastiđena gospođa Jelka. Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka. Lepog stasa, bela, pa rumena, lepe, upisane, sastavljene obrve, oči žarke, Ljuba ne sme u njih da gleda. — Dobro došli!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
– Kupio mi Đura!“ Međutim, ta devojka – kad je bila sama, bez Varvare – pojavila bi se, vrlo primamljivog stasa, lepih pokreta, a naročito lepih, tamnih, očiju, na kojima je tama imala boju dima i oblaka.
Isakovič, i docnije, prećutao, pred bratencima, bila je neobična sličnost, koju je zapazio, od početka, između lica i stasa gospože Božič i njegove, pokojne, žene. Bila su to nečista posla Nečastivoga i kao neka mađija.
Ona je bila tako čvrsta, plaha, uspravna žena, primamljivog stasa, da se činilo kao da je prvo, neko vreme, bila neki mlad muškarac, pa tek posle postala, mlada, vrlo lepa, žena.
Ona je zaželela da se Isakoviču da, prosto zato, što je, iznenada, susrela čoveka, vrlo lepog stasa i plavih očiju – njoj se činilo ledenih – od čijeg je pogleda ludela.
vratima, oko njega su se bili okupili, sekund‑sekretar Volkov, i njegovi gosti, koji su se smejali tom Srbinu tako lepog stasa, otmenog držanja, darežljivom pri kocki, faraonu, a koji ne zna ko su golišave boginje na hodniku Kajzerlinga, i ne zna
Vlaškalin je odredio, za polazak, jednu noć bez Meseca. Taj mladi čovek, za koga se zna samo da je bio vrlo visokog stasa, bio je tih dana ljut, izbezumljen, drekom žena, i matera, onih, koji su sa njim odlazili.
od Kostjurina, ali, onako lak, tanak, sa pogledom koji je sad bio setan, sanjalački, Kostjurin se činio vrlo lepog stasa, i vrlo lepih očiju. U tom trenutku – Pavle to nije znao – Kostjurin se sećao svoje mladosti.
Ono, što ga je bilo odobrovoljilo, najviše, bila je stasitost i visina stasa u tih ljudi. U to doba to se najviše cenilo, u vojsci.
sobom, u noć, u bračnu postelju, vanredne plavuše, sa telom od majolike – ili hungarske žene, koje su bile čuvene, sa stasa i tople ljubavi. Niko nije bio zadovoljan.
Ta lepa žena, koja nije ličila na gospožu Evdokiju, iako su možda bile istih godina, i sličnog stasa, nije više ličila, ni na mladu, lepu, Ciganku, kako mu se, u Tokaju, pričini.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
govori o ženi, njena se lepota opisuje sa osobito osetljivom rezervom: opevaju se samo dragine oči, hod i gipkost njenog stasa. Jedino su bosanske pesme smelije, što dolazi od orijentalskih inspiracija.
Ali se nikad ne razmeću i posle podviga se odaju redovnim zanimanjima. I drugi je tip visokoga rasta ali vitkoga stasa, bez onih ispupčenja na čelu koja se vide kod prethodnog tipa. Vrlo vitki pužu se kao koze.
I ovde su sasvim retki mongoloidni tipovi. Ali su već češći ljudi sitni i srednjega stasa, jako crnomanjasti, gotovo garavi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Oko pedeset godina star, srednjeg stasa, suv, lice okruglo, nos „na nebo vopijušči“, usta uvek na smej gotova, oči sitne, zelene, lice uvek na ironiju ili
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
običaj naroda iz okoline Kopaonika, Levča i Temnića otkrio je i opisao naš čuveni etnolog na sledeći način: Kada momak stasa za ženidbu, to jest kada mu se „zagarave nausnice“ i kada „oseti da je muško“, on tada ode u šumu i odseče jedan
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ime majka ne izgovara, ni pred licem sina, ni sveštenika, ni licem cara, za otroka koji za ocem čezne i kada stasa do vojnika.
Radičević, Branko - PESME
Oho, sele, vita stasa, Drž' se braci oko pasa, Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija, Al' u tvoji nedri tuce Okle snega do dve
Ta čudo je, pobratime mio, Ni u snu ga nesi nikad snio: Kakva stasa — lice kâ zorica, Oko bistro lepše neg Danica, Danica nam nosi belog danka — Ta lepša je od najlepšeg danka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Trčim, jurim, a ne vidim ništa sem vitkog joj i oblog stasa, razvijenih pleća, svilenih šalvara i raspletene, duge joj kose. Stigoh je.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Ti ne znaš tko sam ja tebi? da nijednu reč ne čujem! Ja znam što radim. Ti si jednakog lica i moga stasa. dokle god ja ne dođem, ti ostaješ ovde mesto mene. Povataće Sultana svima krajeve! PELA: Ali ako me poznadu?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iako ne znam šta ti se zlati divizma stasa, grlo li ždralno, aura tela, kosa li, gnjati? lebdim opijen: nesvestan cilja očima listam imenik bilja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
bogat ručak za Mačka sprema, po loncu miješa, tiho pjevucka veselu pjesmu, ravne joj nema: „Pšenica rasla vitkoga stasa, na svakom stablu četiri klasa, u svakom klasu zrnaca sto. Oj, ko-ko-ko, ej, kako to!
“ — reče mu Rudar i pijuk diže. Lovac kroz tamu ide bez glasa gdje šuma bujna do neba stasa. Tu ptica rajska na grani spava šarena repa ko duga prava. „Eh, to je poklon za malu lijep!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Da prezirem?... uzviknu Gojko, drhćući od njena bliska prisustva, pa odjednom obavi svoju ruku oko njena stasa i priđe joj tako blizu, da se nisu mogli gledati u lice. — Ja... ja... kazao sam vam... vi ste mi sve!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vezene rukave; Zubune su terzije šarale, Rukave su vezilje navezle, A vence su kujundžije vile; Već joj gledaj stasa i obraza, S kim ćeš, brale, veka vekovati. 51.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iako nisam visokog stasa, ni dugih ruku, on je jednom rekao da ću pobeđivati na utakmicama, jer, sa floretom u ruci, imam brzinu ludaka.
Ko zna, nisu li, nevidljivo, već davno u vezi, i nije li i to ljubav. Velike žene usedeličkog stasa, sa ogromnim, belim platnima oko glave, kao jedra kad se, u daljini, smanje i naduju, prolaze dole, po kamenitim,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I srećan što ga se ne boje, ne strahuju, obgrljavao bi po koju oko stasa i metao joj | ruku na bedra, a osobito na jedar joj kuk.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
njim stadoše nogama tući i u svu vrisku drijeti se, dok evo ti izađe iz groba jedan čoek | sredoviječan, no gromoradna stasa, onako prekrštenijeh ruka i noga kao što su ga kad je umrъo u grob vrgli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oho, sele vita stasa, Drž' se braci oko pasa! Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nastavljamo naš razgovor. On je vrlo simpatičan i izvanredno ljubazan čovek. Visoka stasa, vitak, kestenjaste kose, sivih očiju, malih usta, prijatnog osmejka i vrlo blagog pogleda.
Više interesa budi u meni pojava velikog geometričara Monža. Njegova spoljašnost, doduše, je beznačajna. Srednjeg stasa, ni star, ni mlad, ima neobično široko lice, široko spljošten nos, debele usne, duboko usađene oči i čupave obrve.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada sam tek po digao oči i ugledao čobanku. Sasvim mlada, snažnoga i pravilnoga stasa, razvijenih i čvrstih listova na nogama visokim i tankim, ona me je prvo pozdravila, dok je moj pogled odmah pao na
Ulazi, dakle, gazda Srećko, čovek visoka i jedinstveno impozantna i „delikatna“ stasa. Kosa mu duga, vrat obrijan. Čohane mu čakšire sa turom do listova, pa kad ide valja mu se i trese za njim ona turovina;
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Možda vitkost njenog stasa i tankoću njenog struka neko negdje ispašta medvjeđom tromošću kretnja ili iskrivljenom hrptenjačom.
Kakve li naivnosti! Smrt je tačno našeg stasa i uzrasta: što je veći čovjek, veća je i smrt u njemu. Kad sam u djetinjstvu čitao priču o zadrijemalom kitu na morskoj
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Voleo je da je posmatra sa strane, da uoči svaki njen pokret, svaku osobinu čudnoga joj stasa. Kad bi je opazio gde u polju ili u selu da mu ide na susret, svrnuo bi ma gde, samo da izbegne onaj ponositi pogled,
On nije bio krupna i razvijena stasa; naprotiv: njegova koštunjava suvonjavost padala je odmah u oči svakome. Rasta je bio povisoka, a iđaše uvek pravo,
i oči mu ostadoše prikovane na njoj: otkud joj se povrati izgubljeni sjaj lepih očiju, otkud ova čudna lepota celoga stasa?.. Kao da je ove čarobne gore odjednom prerodiše!... — Stale!
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ta ljubav stara, kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih dana. Došao sam kući.
sama Iz zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa zracima svojim — Padalo je ispred tvoga stasa, Ispred mene, pokrivalo dvoje, I širilo vidik našeg spasa, Da se dvoje tek u njemu spoje.
Oni spavaju prosti, bez ukrasa, I njine grudi gusti crvi plave; I dok se gube iz svog lepog stasa, Humke im rastu u cvetove slave.
Miljković, Branko - PESME
To je sve što je ostalo od moga glasa, taj odjek u kome su zatočeni svi dani. Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa predeo koji ću zauvek da nastanim. I to je sve što je ostalo od moga glasa. U tihom se cvetu neke vatre pale.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A gle, drugoga Čerkeza. Da divna, vita stasa! Hej, divlji i ponosni sine Kavkaza, zar ovde ostavi kosti! A ovom jadniku neko osekao glavu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama? Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled za tobom.
su joj polivači, S njima Momče golobrado, S crnim okom, crnjom kosom I rumenim obrazima, Rumenijim usnicama, Tankog stasa ponositog, U vezenoj stajačici.
Nije moguće gledat da t’ ljubov lomi devojče, Pa da t’ ruku sila k njoj ne ponese moćna. Ruku i ja pružim, i vitkog stasa kosnem se, Al’ na zlo ti moje posluša ruka pamet.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: A Đuraško? JELISAVETA (za sebe): Da nije ranjen? Da nije pao? Il’ možda ropstva lanci teretni Vitkoga stasa ponos ispravljen Težinom svojom vuku prašini Da Arslan-paši, il’ onom drugom — Kome ni ime ne smem spominjat — Sa
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On je doduše visok, ali među monasima ima još nekoliko njih koji su istog stasa kao i on. Uostalom, oni su retko kad i izlazili u dvorište, jer je bilo zabareno i blatnjavo.
Kad je prišla da ga poljubi u ruku i u grudi, on je preleteo očima preko njenog stasa, ne bi li, valjda, spazio kakvu promenu. Raste li joj trbuh! Dadara je trebalo na tome da poradi, zar ne?
Između nabreklih kravljih bokova provlači se vitko, mlado devojče, u lanenoj košulji, dugih nogu i pristala stasa. Dolazi do jasala, zakorači jednom nogom, bosim malenim stopalom, šuška u senu kao mišić. Onda i drugom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Očaran, bez jednog glasa, On čisto gutaše okom obline njenoga stasa. Klisarka upazi ovo, jer na to ne beše slepa, Pa ni pet ni devet, lepo, no kmeta nenadno ščepa I zagrli ga silno.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Meletius IV srednjega je stasa, ali ga njegovo dostojanstveno držanje, otmen gest i zvonki glas čine znatno višim. Njegova nošnja, crna svilena mantija i
Njegovo ogledalo leži, doduše, i pri najvećem vodostaju, dobra tri stasa ispod moga zemljišta, ali to ga ne sprečava da on ovo, i bez zuba, ne nagriza iz godine u godinu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas. Držao je mnogo do svog, odista, finog stasa, i do svoje bujne kose koja je prosto igrala mu na glavi pri hodu, a voleo je da hoda gologlav.
Zbog tog stasa i te kose dešavale se sitnice koje su malo smetale biskupiji. Poručeno je župniku iz biskupije u dva maha, „s poštovanje
Milan je vrlo nežan mladić srednje visoka stasa i neobično lepe sedeće poze. Nikada ne prekršta noge, ruke vrlo graciozno složi na grudima, glavu nakloni preda se, i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Pripovedite nam najpre tko je on i otkuda je, je l’ od velike familije, koliko mu otac ostavio novaca, kakvog je stasa, oće li se moći oženiti i proče; to mi napred znati moramo ako mislite da trčimo za njim, inače mi nećemo zeca u šumi.
Sama Venus lice svoje sakriva pored zračnosti stasa vašeg. Vaša božestvena krasota um svakoga u izumlenije dovodi. O, oće li me ščastliva obasjati zvezda da blaga vaša
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takav je kod nas, između ostalih, opis cure Ljeposave: Čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su
“ Al’ joj Marko poče besediti: „Draga sestro, Kosovko devojko, lepa ti si, seko, mlađa bila! Krasna ti si stasa i uzrasta, rumenila, gospodska pogleda! Al’ te, seko, kosa pokvarila; jer si tako, seko, osedila?
ćudi Latinka đevojka: što je zemlje na četiri strane, ljepote joj u svu zemlju nema, onakoga oka u đevojke, nit’ onakog stasa ni obraza; ko j’ vidio vilu na planini, ni vila joj, belći, druga nije!
na bijelu kulu, pa materi svojoj kazivaše: „Kakav junak u avliju dođe, takvog, majko, ni viđela nisam: ja kakva je stasa i obraza, baš je lepši od svake đevojke! Već ču li me, draga nano moja!
Otkada si kulu načinio, ’vaki junak nije dohodio, moj Ilija, na bijelu kulu; ja ga takvog nisam ni viđela, ni njegova stasa ni obraza: ljepši junak od svake đevojke; već, Ilija, brate od matere, molim ti se, kako bratu mome, da me dadeš ovome
te lepote đevojke u Zagorju, ukraj mora sinja, u onoga Vida Maričića; čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su
bel. E, 4 stasiti — stići, prispeti: U riječi koju besjeđahu ali stasa od Horvata Mato stina — stena stio — hteo Stjepan herceg — Stjepan Vukčić Kosača, gospodar humske oblasti od 1435.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I možete li po kostiju proznati Tko je bio car, kralj, princ? Vrlo razgledajte grozljivi zgled, Telesnoga stasa zglavke, te kažite, Koji je bio koji junak, vojak, vojvoda li, Prosjak, il' mu na glasu kmet, I vrli boljarin bogat?
Devojka Vidim te da si sasma lep i hubav momak s krasna stasa. Cifrasto odeven, gizdava obraza svetla. Al' te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, kad nisam čula, — sve
Nego od stasa čovečaskoga imadu raspoznanje nekim duševnim očima. Motre se kako što ovde u snu ko se s kim sastaje, te ga vidi i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
lepo tka i vodi sav domazluk; Diku Grnčarsku nagovesti mu i reče za nju vrlo mnogo lepih stvari: kako je zdrava, vita stasa, „kako se, kad ide čaršijom, sramuje, kako i prilega na devojče“, kako je poslušna i kako ima lepo grlo, kad zapeva