Upotreba reči ste u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

ne poznaje Banat i Bačku, rekao bi da mu je nežno prislonio ruku na rame), pa mu tankim glasom reče: „Gospodine, vi ste Čivut!...“ doktor ga, zabezeknut, pogleda i poluglasno reče: „O, di ferfluhten rajber!...“ „Napolje, nitkove!

Skapajte od gladi kad ste jogunice!...“ I on se primače da me opet poljubi. Ja sam se otrgla od njega i begala sam. Jureći tako kroz sokake i

“ Posle sam zastala. „Vi ste došli“, reče ona, „da vam udelim“. Ja sam oborila oči dole, nisam je smela više gledati...

Ja sam to primetio, ali moj pobratim, zanet svojim mislima, to nije video. „E, džanum, dobro kad ste došli!“ reče kaluđer kad se malo pribrao. „To će biti lep par ljudi, džanum!...

A kako, opet, ne bi? Oni ne veruju u dan, u istinu, a u laž?... E, baš ste čudni ljudi! Pa vi bar znate da se svi esnafi jedan s drugim mogu posvađati, štaviše i popa s popadijom, — ali laža s

— Vid’te, on glavom kazuje da vas je video kad ste s Miletićem išli ruku pod ruku, i to, nota bene, u Novome Sadu!... Jeste li me razumeli, u Novome Sadu?...

Kad ste ispisane retke proučili ruka vam je klonula, suv kostur vašeg golemoga tela tresao se tako da se jasno čulo cvokotanje

Tu moju tajnu nemojte nijedne noći grobaru pripovedati. Grobari, popovi i babe ne umeju tajne čuvati. A baš ako ste naumni i to kome referisati, a vi tamo među mrtvima potražite Viljema, ali ne ovoga Prajza, nego onog Viljema Švajcarca.

Ne bih vas ni danas potezao kad ne bih znao da je vrlo lako mogućno da je, umesto vas, zakopana samo senka vaša, a da ste vi obukli samo drukčije ruho, pa vrebate priliku da i opet iskrsnete pred nas — u jednoj ruci sa katancem, a u drugoj

Obradović, Dositej - BASNE

Rekli su jednom filosofu pri piću: što ćuti, reći ćedu da ništa ne zna. „Baš ste pogodili!” — odgovori ovi. — „Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.

— „Vi ste petlovi bez svakom zakona, imate više žena nego Turci, i nimalo ne gledate na srodstvo i prijateljstvo”, veli mu mačak.

Rado i veselo one čuju to i pođu, kad eto ti petla. Pita ih: daleko li misle. Kažu mu ove sve što su čule. „Vidiš da ste lude, prave kokoške bez moma! Koje ikada do danas čuo da će lisica što dobpo kazati kokoškama?

Mir moj ostavljam vam! Samo po tom ćete se poznati da ste moji učenici ako ljubov moju i mir moj među sobom budete imali.” Ali, veli taj i onaj: to! i to! i to!

„Ostrov Rodos u Arhipelagu, to je ostrov! He, moja braćo, zaludu ste živi kad ostrov Rodos niste vidili! Ko ostrov Rodos nije vidio, niti što zna, niti je vidio!

„Nemojte, braćo, — reče jedan od njih — vi dobro znaše da su radost i skorb dve sestre koje jedna za drugom dolaze, vi ste se malopre odveć radovali, vreme je da malo i poskorbite.

Ne, braćo Srblji gdi ste god, nemojte da se o vami reče ono što je Solon nekim u svoje vreme govorio: „Υμών δ΄ έις μεν έκαστος αλώπεκος ίχνεσι

prečesne i svete roditeljnice čelovečeskoga roda, vi među hristjani niste u zatvoru kao hude robinje, svobodne ste, povelitelnice ste, upotrebite samo na dobro vašu svobodu i vašu krotku i slatku vlast! Sve o vami zavisi.

i svete roditeljnice čelovečeskoga roda, vi među hristjani niste u zatvoru kao hude robinje, svobodne ste, povelitelnice ste, upotrebite samo na dobro vašu svobodu i vašu krotku i slatku vlast! Sve o vami zavisi.

budete poštene, vredne, blagonaravne i prosveštene, i vaša će deca biti, ako im samo vi budete boginje mudrosti, kako ste im i roždenija.

A polazeći reku: „Šteta da tako veliko drevo neplodno i bespolezno tako stoji!” „Vidite li kakvi ste vi nerasudni i neblagodarni ljudi!

Ni za što li ne mislite nego za trbuh! Vi mislite da ste sami na svetu, no znajte da kad bi oči vaše mogle viditi, vi bi se užasnuli koliko se miliona životni samo s mojom

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

O svemu tome ja bi’ vam usmeno pripovedao, draga deco moja, ali vi ste mali i ne možete upamtiti, a ja sam star: lako mogu umreti.

Kod njega stojao je tolmač. Pita me: ,Jeste li vi Aleksa, knez valjevski?’ — Ja mu kažem da jesam. — ,Pa šta ste tamo radili; i kako s Turcima stojite?

’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode. „Potom car Josif okrete se k meni i upita: ,Kad ste isterali Turke iz Paleža, Uba, Čačka i Valjeva, kuda ste i’ oterali?

„Potom car Josif okrete se k meni i upita: ,Kad ste isterali Turke iz Paleža, Uba, Čačka i Valjeva, kuda ste i’ oterali?’ Ja mu na to odgovorim sasvim veselo, da smo i’ oterali čak u Soko i Užice, a neke čak preko Drine. — ,Gut!

Ali to što ste sada činili i bunili se da ste tek posle godinu dana, kad bi moja vojska prešla i vas i vaše familije sebi za leđima

Ali to što ste sada činili i bunili se da ste tek posle godinu dana, kad bi moja vojska prešla i vas i vaše familije sebi za leđima ostavila!

dođe u selo koje mu se dopadne, sazove seljake i kaže im : „Rajo, ja sam carev sin i aga, dajte, prodajte mi se da ste moji, ja ću vas od svakoga zuluma braniti, i koji nema poreza i arača, ja ću za njega u zajam davati.

Posle tako dugog stajanja najedanput okrete se vezir, pusti dim iz usta, pak reče: „E knezovi, zašto ne govorite što ste došli?” „Ja temena učinim — pričao mi je o tome moj otac — i počnem da govorim: ,Paša efendum...

Vezir rekne: ,E knezovi, jeste li se dogovorili i šta ste se dogovorili?̓ — Ja učinim temena, i odgovorim: ,Jesmo, čestiti pašo. Jučerašnje tvoje reči istinite su i svete.

Na Stambol-kapiji poviče straža ,ko ste?̓ na koje odgovaramo: ,Mi smo kiridžije, otvorite kapiju̓. Kako se kapija otvori, bacimo seno s konja, ščepamo oružje, a

Zatim zovne moga oca: „Ja znam, ali hoću da mi i ti pravo kažeš koliko si Hadži-Musta-paši dovodio srpske vojske, kad ste nas janičare tukli?” — Moj otac morao mu je pravo kazati daje 1800 momaka svagda vodio.

Lako je tebi: vi ste ovde blizu Save pak ćete odma pobeći preko vode, ali mi smo daleko, mogu nas Turci sve iseći i porobiti”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

I oba brata šaptaše joj nešto, šaptaše pa rekoše: — Ali tako mu reci »biće u mehani« — znaš! — Baš ste đavoli! — reče ona i ode da posluje nešto po kući.

— Imamo — ja! — odgovori Radan već izlazeći iz strpljenja. — A ima li dece? — Ima dvoje-troje... — Pa to ste njemu kupili glavu šećera? — Jes̓ — njemu. — E, e, vi̓te, to je lepo — kad seljani vole tako svoje starešine.

— Jes̓ — njemu. — E, e, vi̓te, to je lepo — kad seljani vole tako svoje starešine. — Lepo je. — A kupili ste za vaše pare? — Nije. On je dao. — Da, da, za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo...

— Lepo je. — A kupili ste za vaše pare? — Nije. On je dao. — Da, da, za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo... Vi̓te on će to da gradi deci lokumiće. — Hoće, hoće da gradi, ja!

— Ih, orospiju mu očinu! — viknu pogađač. — Baš si baksuz, Radane! — Baksuzi ste, čini mi se vi svi... — odgovori Radan. — Dede batalite tu sprdnju da sednemo kao ljudi.

nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski. Ja mislim da ste ga viđali ako ste bili koji put o Vaskrsu ili o Gospođinudne na saboru kod n-ske crkve.

nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski. Ja mislim da ste ga viđali ako ste bili koji put o Vaskrsu ili o Gospođinudne na saboru kod n-ske crkve. Sreska je kuća blizu; nema ni sahat hoda odatle.

— Kako nije! — poče dalje Đuko, hvaliti. — 3nam da nije ni u jednoj kapetaniji nijedan kapetan tako dočekan kao što ste vi dočekali vašeg kapetana. Eno, poznajem ga po razgovoru, kako je veseo i dobre volje.

Vide da im bez toga obići ne može. Da se, opet, žale — kud će šut s rogatima izići nakraj!... — Bogme, vi ste tu mnogo zaradili! — Ja šta misliš ti, bolan!... Vidiš ovu kavanu? Nju je sazidao kapetan tom glavom šećera.

— reče momče. — More, tu baš nije uzalud! A koja ti je to kapa danas? — Ovo je četvrta, gazda! — Četvrta! Pa vi ste, bogami onda dobro pazarili! — Teee! — učini momče i slegnu ramenima, nasmehnuvši se malo, pa ode dalje kupiti.

— upita opet Milun u čudu. — Šalješ nam onog tvog Sretena, te nam sve sude iskvari. — Što sam vam ja kriv? Vi ste ga hvalili da je majstor i da je vešt. — Majstor je bio dok se nije kod tebe najmio.

— povika ćir Trpko. — 'Oćete za sedum cvancika? — Aja! ni pare niže! — E 'a'de, nek je sretno. Moji ste ljudi i mušterije! — pristade ćir Trpko, pa odmah upita: — A kad da mi doterate?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Hoćete da me ubijete?... Evo!... Na!... Dve stotine godina je prošlo kako su moji stari udarili temelj onoj kući koju ste vi prokleli!... I za dve stotine godina senka srama ne pade na onaj krov... a danas?... Šta hoćete?... Ubijte me!...

— Dobro došao, harambašo! — Bolje našao! — Bogu hvala, svi ste živi i zdravi! — Hvala je bogu! — Da te obradujem, harambašo! — Čime? — Prinovkom.

— Znamo mi to... ali su otišli pokunjene glave... — Kažu, zbog nekih Turaka, što ste ih pobili na Žuravi... — A... jest!... Pa ako, neka nas teraju!...

— Nadao sam se da ćeš me zvati. — A zar si znao? — upita Nogić. — Javio mi je Srećko. Nego, alal vam vera! Ono što ste na Žuravi uradili — vredi carevine. — To je ovaj! — reče Nogić i pokaza na Stanka. — Dakle, to je Stanko!...

— Dakle, to je Stanko!... Ti si sin Aleksin!!... Alal ti, sokole, srpsko mleko koje te odranilo!... Samo da ste videli onaj lom, ono tumaranje. Što je god čalmu nosilo, diglo se na noge.

Ja sam vas zvao da razgovaramo o proševini. Rad sam zaprositi Sevića devojku za Lazara... Sedite, ljudi!... Baš ste na kraj srca!... Ja nisam ništa ružno mislio. U taj par bahnu knez Sima. — Popo, zovu te kući da čitaš jednu molitvu.

Kruška beše u odaji s Lazarom. Čim ču da su Ivan i Marinko tu, on čisto radostan potrča pred njih. — A... došli ste!... Ja malo sjedoh ovdje s Lazom. Marinko namignu na nj... Turčin razumede i nasmeja se. — A... s Lazom, sa đuvegijom..

Ko može znati šta je u onoj đavolskoj duši?... Ja sam, istina, s Jovom zajedno odbijao ljude od njega... — Sad, šta ste vi radili, ja ne znam, ali tek to znam da ćete sa vi ovde pokrviti!... Nego, ne dajte!...

— Ej... suze!... — jecao je on. — Ta prestanite!... Dosta ste kapale!... Stanite, da vidim ljude!... Željan sam ih kao travka rose!... Stanite!...

— Čujte, braćo! — reče pop. — U pravu ste i vi i on. On je u većem što to mora učiniti!... Ne pitajte zašto; dosta je kad vam kažem da mora!

— Vas dvojica. — Jok. — Ama vidim ja, popo!... Ne da se to sakriti!... Ja ne znam šta vam je... Pa, čujem da ste čak i Aleksi u kuću išli. — Jesmo. — I tamo sedeli s onim lopovom njegovim!... — On nije lopov! — reče pop ozbiljno.

Stanku je lupalo srce... Sa strane se razmače šiblje i promoli se Devina glava. — Tu ste? — upita on. — Tu smo — reče Stanko, a glas mu je drhtao. — Koje dobro? — Pa nije baš ni dobro... 22.

Dučić, Jovan - PESME

U muzici svega što oko vas teče, Sva ste uvek puna samo večitoga, A mrete, o srca, srca! I zar stoga Ima sreće za vas, srca?

Reči neslušane, vi lepote čiste, Istine u zračnom neporočnom ruhu! Reči u samoći očajanja, vi ste Setni govor s Bogom, njegov glas u duhu.

HORDA Mi nismo poznali vas po zastavama, Ni vaše heroje od lavova ljuće: Sve na kolenima vukli ste se k nama Noseć mač ubice i luč palikuće. Bez buktinja ide ta vojska što ćuti, Požar selâ svetli za marševe gorde...

Polomiste više kolevki, o srama! Nego herojima otvoriste rakâ. Podaviste više njih u posteljama, Nego što ste u krv srušili junaka.

Nego herojima otvoriste rakâ. Podaviste više njih u posteljama, Nego što ste u krv srušili junaka. Uzeli ste oči freskama sa svoda, Glave kipovima herojâ iz bajke; Spržili ste seme u strahu od ploda, I reč ubijali ubijajuć

Uzeli ste oči freskama sa svoda, Glave kipovima herojâ iz bajke; Spržili ste seme u strahu od ploda, I reč ubijali ubijajuć majke.

I decu niščih, o Gospode; Za svaki polet s puno mere, U svako vino s malo vode. Za svaku svetlost vi ste slepi, Samo u tmini progledate; Od svega su vam duži džepi, Tačni ste svi u crne sate.

Za svaku svetlost vi ste slepi, Samo u tmini progledate; Od svega su vam duži džepi, Tačni ste svi u crne sate. Svojih rešenja i ideja, Svojih načela imate i vi — Kad god se nekom ruši streja, I gasi sveća gde

Sve se kupuje i sve proda. Uvek ste tačni za pazare: Kad je na trgu i čast roda, I trijumf nov i slave stare. Kraj lokve krvi mučenika, I tu imate

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Da se elektrišete? Pa to više ne treba. Ja mislim, a, što je glavno, i gospodin Joca, da sad treba samo da ste u zelenilu. — Eh, tamo gde ja mislim baš je zelenilo! A i vode su u boga divota! Šuma je, trava je, luftovi su!

Ona kao da pade u neki zanos i kao da sebi samoj ili nekome drugome — a ne meni — uze govoriti: — Taki ste vi svi, današnji mladići! Ne znate šta hoćete, pa ne znate ni šta radite!...

A nana? Tek u taj par on ugleda onu staru ženu i potrča joj ruci: — Hvala bogu, samo kad ste svi živi i zdravi! Kad je sve dobro! Stara žena briznu u plač: — Daleko smo od dobra, moj sinko!

Jesi čuo, ti Rajkoviću, ti Ivankoviću, ti Jovane Bojičiću i ti Nastase Andriću, ama zar vi mislite da ja ne vidim da ste i vas četvorica u ovom božjem domu?

Poslušajte me, pošljednji vam put kažem; vas ste četvorica svemu zlu kolovođe. Jal' se mirite, jal' ćete odsad s bogom ratovati!

To neka je njeno! Je l' vam pravo? — Kako ti narediš! — U kovčegu ima u jednom rupcu zavezano šest i po dukata, čime ste je vi darivali kad se rodila. I to je njeno! — Božje, pa njeno! — E, sad mi je — veli — lakše umrijeti.

— A — reče ona glasom koji me, badava je, dirnu, — a vi ste slabi? — Ne, bio sam, gospođice. A otkud vi znate? Ona se malo zbuni. — G. Tumanov mi je kazao.

Tumanov čita novine i svaki čas pita: Kakъ эto po russki?”, ona došla i sela do mene kod peći. — Al' vi ste sad sasvim zdravi? — zapita me nekako plašljivo. — Na putu da budem sasvim zdrav. — Al' ste tako bledi!

— Al' vi ste sad sasvim zdravi? — zapita me nekako plašljivo. — Na putu da budem sasvim zdrav. — Al' ste tako bledi! — Nisam jeo ništa već osam dana. — Bogu hvala, samo kad je sve prošlo. Vi se ne čuvate, ja sam to znala.

— Nisam jeo ništa već osam dana. — Bogu hvala, samo kad je sve prošlo. Vi se ne čuvate, ja sam to znala. I vi ste mi lep doktor! I poče veselo da se smeje.

Neću vas ni ja, bogami, odsad slušati. — Vi? Ne, vi ste uvek bili dobro dete. Nećete, valjda, sad da proigrate vaš glas, naročito u mojim očima, molim vas?

Ja znam da vam je dugo vreme kad ste sa mnom. — A vi idite kad znate. Učini mi se da će to reći: nemojte da me terate da vam kažem da vas volim.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— I-ju, gospodin-popo, baš ste vi vrag! A di su krofne?! — pita ga začuđena domaćica. — He, he, pojeo ih, milostiva!

A di su krofne?! — pita ga začuđena domaćica. — He, he, pojeo ih, milostiva! — Ta, i’te, vi se samo šalite; di ste i’ sakrili? — Pa pojeo, milostiva! — I-ju, mene žalosne! Zar tolike krofne?!

Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop Kesa, čućete. Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na

Ta kolajne i vise na grudima; a koga ste još videli da mu vise na trbuhu?! A bio je zaista i nagrađen, jer pop Spira je imao crven, a pop Ćira samo plav,

ne zavisim, nemam s njime ništa, da prostite, k’o ni vetar s opaklijom, pa da me vi niste zatekli u crkvi, pa ste se vi sami onda popeli na zvonaru i zvonili na jutrenje! — O, bog ti pomogao! — odahnu pop Spira.

Vi to začudo lepo umete i nadaleko ste se pročuli čerez njih. A ja, đavo bi me moj znao, meni nikad ne ispadnu za rukom. Šta sve ne radim, pa ne valja!

a i lepša je od mene, i deblja«... — Valjda puterkrofne, hteli ste reći? — popravlja je gospoja Sida malo ljuta zbog spomenute debljine.

Svakoga je obdario bog sa po kakvim darom; nije ni u puterkrofnama sva sreća. Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama zgodno.

— Samo tako ću vam pokazati ako vi mene naučite kako se pravi onaj melšpajz što se zove: Saće od zolje od kvasca, jer ste vi u tome, moram priznati, pravi majstor. A moj popa opet to, pa samo to voli, kao da je, bože me prosti, švapsko dete.

Morate uvek pet opcigovati, — veli pop Ćira, — pa onda je taman tačno toliko sati. — Pa pre ste opcigivali četir? — The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poč’o, pa šta mu znate? — veli pop Ćira.

’Ajde-de da je snev’o moj popa, pa da mi nije ni čudo. — A šta ste to snevali? — pita je gospoja Persa i izašla već na sokak. — Ta man’te me, znam da ćete mi se smejati.

Selo je ovo, mladi gospodine, selo. Biće vam prilično teško dok se ne naviknete, a naročito ako ste samac. Ženjen — no ja, još i kojekako; ali samac — boga mi, vrlo teško! — O, molim, molim!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite! — Ta izvolite vi prvi! — Ta vi ste gost!

— A šta je to drugo? — Vi ćete to dobro ponjati, — reče smešeći se Ljuba. — Vi sigurno miraz podrazumevate? — Kanda ste pogodili! — Ala ste đavo, tek vam je preči miraz nego devojka. — Jedno mi je tako milo kao i drugo.

— Vi ćete to dobro ponjati, — reče smešeći se Ljuba. — Vi sigurno miraz podrazumevate? — Kanda ste pogodili! — Ala ste đavo, tek vam je preči miraz nego devojka. — Jedno mi je tako milo kao i drugo.

— To je sasvim drugo. Gospodar Pera, kada je vas uzeo, bio je u godinama, pa još udovac, a vi ste bili u vašem mestu najlepša devojka, pa i sad, nemojte se naći uvređeni, bolje mi se dopadate nego ma koja.

— Dobro došli! — Drago nam je! — Izvolite sesti. Kako ste? Eto i gospodara Pere. Malen, debeo, okrugao čovek oko pedeset. — Dobro nam došli!

— Kako vam se sad dopada moja Savka? — Izgleda kao boginja! — Neće ni miraz faliti. — Kanda ste mi iz usta izvukli! Baš sam vas hteo o tome upitati. Kažite mi pravo šta će dati gospodin tata pored frajle Savke?

— Hvala, ne prija mi; a i onako moram odlaziti. Oprostite što sam vam dosađivao. — Bože sačuvaj! Vi ste mi mili, ostanite još. — Ne mogu, oprostite. Tako Čekmedžijić preporučivši se ostavi kuću popinu.

— Vi ste na dobrom mestu. Vi ćete tu ostati i na večeri i na kvartiru, a i ja ću ovde spavati. — To nam je baš milo.

— Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim. Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite.

— Vi ste veliki đavo, gospodar-Čekmedžijić! — Al’ vi još veći, frajlice! — Ne bi’ rekla! — Šta? Ni đavo ne bi s vama nakraj

— Jest, i tek do pet dana će doći. Evo i frajla-Mileve, obučena što može biti. — Dobro jutro, frajlice! Kako ste spavali? — Vrlo dobro. — Vidi se, kad ste tako dockan ustali. — Znate, čitala sam mnogo noćas.

— Dobro jutro, frajlice! Kako ste spavali? — Vrlo dobro. — Vidi se, kad ste tako dockan ustali. — Znate, čitala sam mnogo noćas. — A šta to čitate, frajlice?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

bivši ministar i poslanik iz opozicije, poverljivo i važno proriče najužasniji ishod stvari: — Njihovi ulani, ta morali ste kad god slušati o njihovim husarima, samo njihovi ulani za dvadeset i četiri sata, upamtite ovo što kažem, za dvadeset i

— A i vlada noćas kida u Niš. — Ama kakva..... ama jel'te ko ste vi? Vi lažete! Vi unosite zabunu! Ko je ovaj tip? — Ko ti zna ko je! — Zar ga baš niko ovde ne poznaje? — Niko.

Ko je ovaj tip? — Ko ti zna ko je! — Zar ga baš niko ovde ne poznaje? — Niko. — Jel'te imate li vi dokaza ko ste? — Ama ljudi, ama ja vam... ama ja sam čuo. — Gospodo, to je špijun, mora biti špijun. — Sigurno, sigurno špijun.

Pa pun je Beograd špijuna. — Špijun zaista? — Zar već? — Dole, dole, doleeee! — Evo špijuna. Je ste li videli špijuna? — Ljudi, po Bogu, moj bakalin sa Grantovca.

— Eh, eh, prekida ga ona sa onom skeptičarskom podrugljivošću, — vešti ste vi muškarci, svi ste vi izvrsni advokati.

— Eh, eh, prekida ga ona sa onom skeptičarskom podrugljivošću, — vešti ste vi muškarci, svi ste vi izvrsni advokati.

Ali žena ljubazno otpozdravi i obradova se. — Odavno vas nisam videla, reče ona živo Kakva promena! Osedeli ste. Kuda ćete? — Ja putujem svojoj verenici. — Poznajem vašu verenicu. Nada li vam se?

Ja sam sad tamo — Verujem da vas gađaju, odgovori Jurišić. — Čuli ste kako žene sjajno izdržavaju bombardovanje? One su hrabrije od mnogih muškaraca, pouzdano hrabrije, naglasi ona značajno.

jedan oficir podiže ruku i pozdravi: — Dopustite meni, gospodine pukovniče. — Vi? Pa vi ste umorni od juče. — Dopustite... Pa se smesta okrete i uputi svojim vojnicima.

„Treći je mesec od kad ste došli ovamo a on ni pismo jedno jedino ne napisa, a kamo li da je došao da vidi oca i majku, nego sve od drugog čujemo

Vi njega dobro i ne poznajete i ako ste s njim toliko vremena proveli. Ja sam njega iz kuće isterao još kao velikoškolca, zato: što je pobunjivao na štrajk naše

slika u mojoj svesti samo plod moje fantazije i da može biti, oh Bože, nepostoji ni taj front dole gde zamišljamo da ste vi, pa ni ti. Jest, kao da i ti ne postojiš.

Afrika

drugoj: „madame, madame, moj muž je mažiskil a ja sam paroksizam; a ne, madame, vi, naprotiv, niste paroksizam, vi ste verbal!

Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka.

Reče mi: „Ja polazim sutra za Ferkasandugu, odakle vas mogu jednim zaobilaznim putem ostaviti u Banfori, koju ste želeli da vidite.

Prestao sam da joj šaljem novaca, nisam joj čak napisao ni da je prezirem. Dobro ste rekli da sam sad ,belac međ crncima', ali ne onako kako vi mislite. Ja sam uvek još čovek međ ljudima.

govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo. Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem.

“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.“ Bio sam zaboravio da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim domaćinom,

Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno.

Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem!

„Non z' ne pa pri, musje, ze vien selman de le poze,“ kaže boj kad uzme nešto da bi ukrao a vi mu saopštite da ste to primetili. On onda brzo ostavlja stvar na svoje mesto I tvrdi da je uopšte nije ni imao u rukama.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio? da ti držim u lutku, da ti pravim maska.

JANjA: Što ćiš da govoriš, da mi praviš šteta?... JUCA: Kad ste me prosili, vi ste meni ono obećavali što bi i za groficu mlogo bilo. Vi ste meni dukate..

JANjA: Što ćiš da govoriš, da mi praviš šteta?... JUCA: Kad ste me prosili, vi ste meni ono obećavali što bi i za groficu mlogo bilo. Vi ste meni dukate.. JANjA: Ćuti, ćuti, škilji, kakvi dukati?!

JUCA: Kad ste me prosili, vi ste meni ono obećavali što bi i za groficu mlogo bilo. Vi ste meni dukate.. JANjA: Ćuti, ćuti, škilji, kakvi dukati?! More, krajcaru, more, nema, nema, nema!

Vi ste meni dukate.. JANjA: Ćuti, ćuti, škilji, kakvi dukati?! More, krajcaru, more, nema, nema, nema! JUCA: Vi ste meni dukate pokazivali, i svakojakim načinom ste gledali da me zaslepite da za vas pođem.

! More, krajcaru, more, nema, nema, nema! JUCA: Vi ste meni dukate pokazivali, i svakojakim načinom ste gledali da me zaslepite da za vas pođem.

Šešir? JANjA: Ja sam i kod moje matere šešir nosila. JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa!

JANjA: O, škilji, oćiš da mi plašiš! Ne si plaši Janja, more, ne! JUCA: Vi ste pri prosidbi kazivali da ste kapitalist od sto hiljadi forinti, a sad kažete da ne možete jedan šešir da kupite.

JANjA: O, škilji, oćiš da mi plašiš! Ne si plaši Janja, more, ne! JUCA: Vi ste pri prosidbi kazivali da ste kapitalist od sto hiljadi forinti, a sad kažete da ne možete jedan šešir da kupite. To je očevidna prevara.

MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca. JANjA: Kako ći biti kad je nevaljalu vremenu?

Oći da mi si dopadni devojka, oćim da si ženim; neći da mi si dopadni, is ton teon! JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo.

JUCA Malo samo oči k nosu. Tako! KATICA (poljubi je): Slatka mamice, vi ste moja sreća JUCA: Sad kako ćeš kad se staneš razgovarati?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Tamo, ispod onog reduta, ja sam Vas, kao mlad čovek, prvi put video, u pratnji premilostivog cara Leopolda. Predavali ste kirasire grofu Harahu. Ja sam bio balavac tada, ali se eto sećam svega toga.

Vi stalno izmišljate neke konce da, po koncu, poravnate njihove šorove i sela. Bilo bi bolje da ste poručili, iz Vestfala, tri stotine i sedamdeset i osam teških kobila i da ste ih poslali na Franceza.

Bilo bi bolje da ste poručili, iz Vestfala, tri stotine i sedamdeset i osam teških kobila i da ste ih poslali na Franceza. Bio bi to konjički polk, nimalo gori od Harahovih kirasira.

Nije pravo da ove ljude, ni krive ni dužne, terate sa njihovih ognjišta. Ali, vi, tamo, na Dvoru, uvek ste bili velika dupeta.

mu reče, bez ikakvog znaka besa, ali glasom u kojem je bilo tragova suza: „Onaj Temišvar, koji sam ja bio stvorio, Vi ste, danas, uspeli da unazadite za sto godina. Mi smo sad tamo, gde smo sa Srbima bili pre Ludviga Badenškoga. Čestitam.

On je čuo kako Engelshofen mrmlja „jer ste“. A šta su, Garsuli je već znao. Engelshofen nije trebao ni da doda. Starac mu je, posle toga, prosto okrenuo leđa.

A šta bi sad hteo, debeli? Ne radi Pavle to, što radi, samo po svojoj glavi. Svi ste vi to potpisali! A eto, Ševič otišao, a vi ostali! Aha! Aha!“ „Šta mi, ostali? Ostao si, i ti!

“ „Šta mi, ostali? Ostao si, i ti!“ „Meni se nije ostajalo, niti išlo, debeli! Meni tamo ne mož bolje biti. Nego svi ste vi poleteli u Rosiju preselitsja, jer u Rosiji niko ne ostaje u službi, bez nagraždenija! Aha! Aha!

Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa. Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!

To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa. Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!

Zar ne vidiš da Pavle srlja u nesreću? Nego si se ti, Šokice, zaćorila u tog udovca, kao i ova moja, pa ste obe došle da ga se nacmačete. On je udovac, pa mu se može. A kud ću ja sa detetom na sisi?

Zatim se diže, da ode sa doksata. Njegova žena, pogledavši za mužem, dodade još: „Ta pravi ste Turci, ne date ni da ga ispratimo sestrinskim poljupcima.“ Đurđe, koji beše zastao, opet samo mahnu rukom, odlazeći.

Teodosije - ŽITIJA

Jer vi ste hteli da me sa dobra i željena puta sprečite i da se sa mnom pohvalite, ugodivši svome gospodaru. Ali Bog moj, na koga

A vas, ljubazne moje, molim da ne tužite zbog ovoga, niti da ste skrušeni, nego bolje sa mnom pohvalite Boga, koji me je udostojio ovoga obraza, za kojim sam oduvek žudeo.

rizu i vlasi glave moje, vratite se u miru kući i ove znake predajte roditeljima i braći mojoj da vam poveruju da ste me živa našli, i to Božjom blagodaću kao inoka: Sava je ime moje.

A i vi ste bili prema meni dobropokorni i vernošću dobroposlušni. Ja to svedočim. I svi u Gospodu snabdesmo život naš, i našu

— I opet upućujem reč k vama — reče — ljubljeni moj i Bogom darovani zbore! Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti.

A on reče njima: — Šta radite plačući te mi slabite dušu? Čuli ste danas pismo sina mojega gde me se odriče ako ne pođem za njim, da me neće videti za života.

moj savet blagorazumno kao dobar, koji će ti od Boga dobra isposredovati: Sve vam je sada u Bogu moguće; u svojoj ste zemlji samodršci, i srodnici ste po telu onima koji sada capyjy, i ako što moliti blagoizvolite — molbe vaše neće biti

dobar, koji će ti od Boga dobra isposredovati: Sve vam je sada u Bogu moguće; u svojoj ste zemlji samodršci, i srodnici ste po telu onima koji sada capyjy, i ako što moliti blagoizvolite — molbe vaše neće biti uzaludne.

A bogomudri Sava otišavši u Kareju sve svoje misli sa ocem reče protu. A prot reče: — Pošto je delo u Bogu, a vi ste mogućni, vaša misao je dobra.

Jer kada ste vi otišli od nas zemlja se naša bezakonjima najšim oskvrni, i ubijena postade krvlju, i u plen inoplemenicima padosmo, i

A Ste fan, saznavši od onih koji su bili sa svetim za uzrok njegove potištenosti, nije ga smeo o tom pitati, nego sve ispitavš

Slušali ste jednom božastvenog apostola Pavla kako govori svom Timoteju. Čujte, dakle, i mene sada koji poput onoga govorim vama,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer ste se na to rešili, ali tamo nećete naći svece: svi su otišli da spasu srpsku vojsku.

Pesma opominje one koji se zaboravljaju: „Narod vas je učinio tim što ste.“ Pesma naročito poštuje Karađorđa, ali posle njegova bekstva 1813. god.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ujutru, videći svoje kapute potpuno mokre, stali su da ih biju vičući: — Hej, zašto ste pijančili vodu?! Idite sad na sunce da se dobro ispavate!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada?

ALjOŠA: Da, gospodin inženjer. PAVLE: Cement se prevozi? ALjOŠA: Da, gospodin inženjer. PAVLE: A što ste napustili posao? ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli...

ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli... PAVLE: Govorite, dakle, šta je; zašto ste me čekali? ALjOŠA: Gospodin inženjer! Ja vama mnogo blagodaran, beskonječno blagodaran.

Pre tri godine vi mene primili u službu... PAVLE: Ali našto toliko blagodarnosti! Vi ste dobar radenik, zadovoljan sam sa vama, pa svršena stvar.

ALjOŠA: Ne, ne, ne! PAVLE: Dakle, šta je? ALjOŠA: Došao sam da vam blagodarim za sve što ste za mene učinili i da vas zamolim da primite moj otkaz. PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to.

PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to. Ni za bolje mesto, ni za bolju platu ne ostavim, ali, ali... PAVLE: Onda ste bolesni?

Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to. Ni za bolje mesto, ni za bolju platu ne ostavim, ali, ali... PAVLE: Onda ste bolesni? ALjOŠA (vrti glavom ne podižući oči): Njet! PAVLE: No, pa recite šta je?

PAVLE: To je skoro bilo? ALjOŠA: Pre tri meseca! PAVLE: Još pre tri meseca? No pa to je dovoljno vremena; vi ste se izvesno dosad izmirili sa takvim stanjem? ALjOŠA: Ne, gospodin inženjer, ja ljubim Lidočku, ja mnogo ljubim Lidočku.

Ja nju ljublju. Ja moram misliti na nju... mrtav neću misliti. PAVLE: Kako mrtav? ALOŠA: Ja napisal njoj. PAVLE: Šta ste joj napisali?

ugovor sa cigljarem, potpisan je; ovo su priznanice za plaćene uredske takse; ovo je vaša građevinska legitimacija koju ste mi dali zbog licitacije...

Ima tu i malo nostalgije za zavičajem. Dok je bila kraj vas Lidočka, ispunjavali ste dušu osećanjima prema njoj; ostali ste sada usamljeni, prazne duše i naišla je opet nostalgija i ispunila je.

Ima tu i malo nostalgije za zavičajem. Dok je bila kraj vas Lidočka, ispunjavali ste dušu osećanjima prema njoj; ostali ste sada usamljeni, prazne duše i naišla je opet nostalgija i ispunila je.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju. Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj! - Kako ste, milostiva?

Bile su debele i linjale se tako da je vazduh bio pun dlaka. Žena, koju ste nekada mogli da vidite kako hoda pored Tise u raznobojnim čarapama, gledala je sada iz okvira nekog medaljona.

- Jesam li? - ona zabaci kosu naglim, nestrpljivim pokretom i nasmeja se. Nisam znao šta da mislim, ali to, kada ste sa nekim kao Rašida, nije ništa izuzetno. Ona je sve shvatila kao vic, zabavan, istina, ali vic! - rekoh sebi.

O nogama Merilin, na primer, mogao bih da napišem pet strana, ali to nije ono što se očekuje od mene. Ako ste razmišljali shvatićete da se od čoveka uvek očekuje nešto sasvim različito od onoga što bi on hteo, ili mogao da uradi.

Lice jednog bilo je glupo kao noć, drugi se odlikovao vanrednom pronicljivošću. Idiotizam! Kao da ste videli fudbalera kome pronicljivost nije u šutovima! Našem, karanovskom, koga je „Partizan” kupio za milione, ona je tu.

Hod druga direktora kroz dvorište bio je kao nailazak crnog vetra. Prosto ste mogli da osetite kako stvari postaju za nijansu grublje i sivlje. - Pazi, pazi!

Njoj se činilo da sam u pravu. - Da! - rekla je. - Vi ćete doći za mnom. Kucnite triput o prozor. Tako ću znati da ste to vi! - koračala je vukući seterku, ili je seterka vukla nju; to nisam mogao da utvrdim.

Rekoh joj kako smo se dogovorili da mi pokaže ribnjak, a ona se prvo namršti, pa šapnu: - To ste vi! Evo ključ! Treba ga tri puta obrnuti u bravi!

- Vi ste dve budale! - progunđao je, a u glasu mu je zatreperila zapanjenost pomešana s mirenjem: shvatao je da gubi Rašidu i poku

- Obećaj, Slobodane! - Obećavam! - šapnuo sam, jer je Baronica prilazila k nama. - Taj mali Emilijan! Videli ste negde našeg dragog Emilijana? Imao je plavo marinsko odelo, ako ga niste videli, onda već spava.

Ta su bila prosto veličanstvena i ako ste videli nekog da skače u nekih pola metra duboku i punu mulja Tisu, mogli ste se opkladiti da je prešao četrdeset godina.

Ta su bila prosto veličanstvena i ako ste videli nekog da skače u nekih pola metra duboku i punu mulja Tisu, mogli ste se opkladiti da je prešao četrdeset godina. Jedino takvi imali su potrebu da pokažu kako im mišići još rade.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sednu, pa gospodar Sofra započne: — Znaš, Soko, imam s tobom važnog razgovora. — Pa govorite šta ste radi. U ono doba u purđerskom životu žena mužu je govorila sa „vi“, pa aka se slučilo da u kakvoj otmenoj kući žena

Šta mislite? — Vi se, gospodar-Sofro, šalite, moja Sofija je siromašna, ne može vam ništa doneti, a vi ste bogat čovek. — Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare.

Već kad je bilo pri kraju, gospodar Sofra digne se i prozbori. — Vi ste već sasvim prepravni, počekajte malo, odma’ ću doći, idem po novce. Onda se udali.

Posle toga komesar sa lečnikom ode u birtiju, a gospodar Sofra, uzrujan opet sedne, i zove društvo da piju. — No vi ste baš kukavice; da mene ne bi, potukli bi vas kao mačke. — Jest’, da, a ko räni četvrtog?

— Gospodaru, ne mogu vam dovoljno zahvaliti što ste mi te ljude s vrata skinuli. Morao sam im uvek jelo i piće zabadava davati, pa da se najmanje protivim, zlo mojoj glavi.

— Šta? — Da mi se date namalati u mojoj čardi, u birtiji, da znaju ko je tri lopova jednim nadžakom ubio. A vidim da ste „Rac”, pa ću nazvati moju čardu „Racčarda”, a vi ćete se u celoj okolini spominjati i diviće se vašem junaštvu.

— Pa dopusti, Sofro, nek’ te namalaju, to nije nikakva sramota, — reče Čamča. — Dopustite, gospodaru, vi ste otsada slavan čovek, i vaše ime ću zabeležiti otkuda ste. Gospodar Sofra misli se.

— Dopustite, gospodaru, vi ste otsada slavan čovek, i vaše ime ću zabeležiti otkuda ste. Gospodar Sofra misli se. — Pa ko bi me ovde na čardi namalao?

Dođu u kancalariju. Armicijaš će ih pitati, a Čamča će tumačiti. — Otkuda ste? — Iz Mađarske. — Ah, iz Vengerske, tamo dobro vino rodi. Imate li vina u koli? — Imamo. — Koliko?

— No, šta je? — Jao, gospodaru, šta ste uradili? Ta to je bilo „košer”, sad već nije više. Pa, gle, i od džigerice fali; valjda ste i čvarke koštali?

— Jao, gospodaru, šta ste uradili? Ta to je bilo „košer”, sad već nije više. Pa, gle, i od džigerice fali; valjda ste i čvarke koštali? Ubiće me moj Aron. — Pa šta je što sam koštao? — To mi ne možemo jesti, nije „košer”!

Izvadi novce i isplati. Čamča primi u ruke i preda Krečaru. — No baš milo mi je što ste mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti, gospoda; imam razna vina doduše, al’ i

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

rukavicama što su mu dopirale do lakata, crvenim čakširama što su mu visile napred kao kese, natrag kao džak – „toliko ste se promenili i toliko ste ostareli.

do lakata, crvenim čakširama što su mu visile napred kao kese, natrag kao džak – „toliko ste se promenili i toliko ste ostareli.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

avaj! Veštice, vile i vetrovi! Došli ste da Milanu (ili već kako mu je ime) pojedete srde i glavu; ali je kod njega Dona bajalica, koja vas šalje u goru list da

“; „Ne valja iznositi dete iz kuće prvih četrdeset dana po rođenju zbog zlih očiju. Da li ste čuli za ovo verovanje?“ itd.). 10.

(„Kad ste polazili na venčanje, da li ste i Vi/Vaša žena morali da odrešite zaveske i da raspletete kosu da bi porođaj bio lak?“).

(„Kad ste polazili na venčanje, da li ste i Vi/Vaša žena morali da odrešite zaveske i da raspletete kosu da bi porođaj bio lak?“).

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

maraka, pa je šaljem tamo gde su mi rekli; možda će Helen, možda će Lu, možda će Megi, možda će njihove tate (svakako ste čuli za njih?

upozoravaju turiste da je to jučerašnji svet, a ne ekstravagantno delo nekog manijačkog graditelja pop-art objekta, kada ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i neutešna kao u detinjstvu, ne ostaje vam baš mnogo

Stiglo vas je preko noći, prešlo preko prvih zlatnih mostova u vilici i bora na vranu. Saznali ste to onog jutra pred ogledalom kada ste utvrdili da vam je sve više vremena potrebno da povratite svoje lice od voska iz

Saznali ste to onog jutra pred ogledalom kada ste utvrdili da vam je sve više vremena potrebno da povratite svoje lice od voska iz sna.

zimu, ali, kao i svi drugi s kojima se družite, vi jednostavno morate letovati — takva su pravila igre u koju ste zapali, pa sad sedite u kolima pored svog muža na cesti što vodi ka moru. Koliko sam vas puta susreo poslednjih godina!

Koliko sam vas puta susreo poslednjih godina! Ležali ste na terasama hotela ili rasejano gledali kroz stakla automobila u svet koji su osvajale neke druge devojčice.

Setite se samo kuća u kojima ste stanovali i onih plesnivih hodnika u kojima ste se opraštali. Naši prvi poljupci imaju ukus pepela, nakiseli vonj trulih

Setite se samo kuća u kojima ste stanovali i onih plesnivih hodnika u kojima ste se opraštali. Naši prvi poljupci imaju ukus pepela, nakiseli vonj trulih zidova sa kojih se cedi obojena vlaga.

Obišli ste svet, ali više od muzeja i riznica vas su zanimali hodnici kuća. Videli ste ulaze u zgrade Italije, portire u livrejama

Obišli ste svet, ali više od muzeja i riznica vas su zanimali hodnici kuća. Videli ste ulaze u zgrade Italije, portire u livrejama i odseve ružičastog mermera, videli ste kapije Lenjingrada sa mirisom

Videli ste ulaze u zgrade Italije, portire u livrejama i odseve ružičastog mermera, videli ste kapije Lenjingrada sa mirisom Dostojevskog i pariske ulaze koje čuvaju konsijerži, u Engleskoj su se zeleni travnjaci

su se zeleni travnjaci poput tepiha peli iz polja uz stepeništa — nigde ni traga onim kantama za đubre na kojima ste prvi put upoznali ljubav, na čijim su klepetavim poklopcima svi vaši vršnjaci dobili prve ljubavne poduke.

Matavulj, Simo - USKOK

Seljak ozdo odgovori: — Vaistinu, šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad ranije otvarao

— Daleko je od dobra, sinko! Nâko, ti si čujâ za Crnu Goru, a to bih želio znat’ što si čujao o nama. — Da ste junaci, da se toliko stotina godina borite za svoju slobodu, da ste gotovo neprekidno ratovali s Turcima i odbijali

— Da ste junaci, da se toliko stotina godina borite za svoju slobodu, da ste gotovo neprekidno ratovali s Turcima i odbijali njihove silne vojske, da ste zajedno s Rusima ratovali protiv Francuza.

stotina godina borite za svoju slobodu, da ste gotovo neprekidno ratovali s Turcima i odbijali njihove silne vojske, da ste zajedno s Rusima ratovali protiv Francuza. Eto! — I još što?

Eto! — I još što? — Da ste dočekljivi, a o tome se evo odmah uvjerih; da ste pobožni; da držite zadanu riječ; da ste ponositi.

Eto! — I još što? — Da ste dočekljivi, a o tome se evo odmah uvjerih; da ste pobožni; da držite zadanu riječ; da ste ponositi. — A o vladici našem šta si čujao?

Eto! — I još što? — Da ste dočekljivi, a o tome se evo odmah uvjerih; da ste pobožni; da držite zadanu riječ; da ste ponositi. — A o vladici našem šta si čujao? — Da je pametna glava i dobar vojskovođa. Jedva čekam da ga vidim.

Pošto sjedoše, Savo nastavi: — Sve znam, grofe, što je s vama bilo, upravo znam sve što ste vi ispričali kod kneza.

— Čuven sam bio zbog svoje nesreće! — Da. Milo mi je što tako lijepo govorite srpski! Čuo sam da ste živjeli među Graničarima, ali ipak to je preveliki uspjeh!

Evo ovdje pet-šest brojeva, ima ponješto u njima o Napoleonu. I primam Davidovićev Zabavnik. Možete ih uzeti. Pa dok ste ovdje, slobodno se služite i knjigama!

U taj mah uđe njekoliko glavara u kuću. Savo ustade, i uputi se k njima. Janko, sav zažaren, reče: — Kad ste toliko dobri prema meni, ja ću vas zamoliti za jednu veliku... najveću dobrotu? — Što mogu drage volje! — reče Savo.

Danas ste moj gost, dakle ne hitajte, zajedno ćemo ručati, pa ako budete htjeli, zaći ćemo malo u brastva!... S njima je ručao i

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Javili? PROVODADžIJA: A? Šta držite sad o Simi? MLADOŽENjA: Ali kako ste mogli znati da ću ja hteti? PROVODADžIJA: Šta hteti, stotina je moja, a ja toliko valjda iskustva imam da znam, to

MATI: Bog vam dobro dao! PROVODADžIJA: Jeste li radi, to jest, gostima, he, he, he. MATI: Dobro ste nam došli. Zapovedajte sesti. (Mladoženji.) Molim izvolte. MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Sednu.

Zapovedajte sesti. (Mladoženji.) Molim izvolte. MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Sednu.) PROVODADžIJA: Pa kako ste, kako se naodite? MATI: Blagodarim na pitanju, zdravi smo, fala bogu a to je, mislim, najviše.

Čudim se kako se ne razboli. PROVODADžIJA: Mladi, to jest, mogu da podnesu više. (Mladoženji.) Znate, kad ste vi terali volove u Beč? MLADOŽENjA: Ja nisam nikada terao.

MLADOŽENjA: Ja nisam nikada terao. PROVODADžIJA: Naravno, to jest, da vi, to jest, niste terali, nego ste imali nastojnike; ali ste se i vi dosta, to jest, napatili. Koliko ste onda, to jest, profitirali? MLADOŽENjA: Ne znam.

PROVODADžIJA: Naravno, to jest, da vi, to jest, niste terali, nego ste imali nastojnike; ali ste se i vi dosta, to jest, napatili. Koliko ste onda, to jest, profitirali? MLADOŽENjA: Ne znam.

Koliko ste onda, to jest, profitirali? MLADOŽENjA: Ne znam. PROVODADžIJA (za sebe); Mazgov! (Jasno.) To je čudo da nikada neće,

(Ustanu.) OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.) PROVODADžIJA: Pa kako ste mi? OTAC: Fala bogu! MATI: Baš pripovedam kako smo sami, a toliki posao. OTAC: E, šta ćemo!

PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti. OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte i dalje, a i mi ćemo raspitati, pak ako bude od Boga suđeno.

OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi! MATI: Vi ste naše dete, kome ćemo ako nećemo vama. Samo nek je sreće!

DEVOJKA: Po volji, kad nema boljega. MATI: Šta ćeš, ćerko, dosta si i sedila. DEVOJKA: Ja znam. Da ste me udali kad sam bila od šesnaest godina, nego vi sve: „Mlada mi je devojka, mlada mi je devojka.

MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična. DEVOJKA: Službenica. MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.) DEVOJKA: Kako vidite. Izvolte sesti. MLADOŽENjA: Ljubim ruku.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Od četrdeset odabranih književnih sastava, polovina izgleda otprilike ovako. Ruku na srce, dobro ste se vi, deco, snašli u toj problematici, sve tu manje-više ide kao podmazano, teče kao voda ladna, samo je teško sva ta

Pišite o nečemu drugom, svakodnevnijem, običnijem, vama bližem, ako već hoćete nekoga da uverite da ste srećni i slobodni. Vi ovo pismo nećete pročitati; poneko od vaših nastavnika hoće.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac! ŽUTILOV: Najmanje je, ako vam se kaže da ste konzervativac. GAVRILOVIĆ: To je onda želeti, da svi budu konzervativci. ŽUTILOV: Šta, šta? U slobodi konzervativci?

GAVRILOVIĆ: Mi nji? LEPRŠIĆ: Šta, žao vam je? Ha, ha, ha! Vidi se ko je madžaron. GAVRILOVIĆ: Ja sam slušao da ste vi govorili madžarski, a ne ja. LEPRŠIĆ.: dok i proteramo, urlikaće kurjaci njinim jezikom.

LEPRŠIĆ: Kad Madžari zapovedaju, onda vam je dobro. GAVRILOVIĆ: Zapovedali su i do sad, pak vidim, vi ste se više oko nji ulagivali. LEPRŠIĆ: Sad je došlo vreme da im za sve nepravde platimo. GAVRILOVIĆ: Samo da možemo.

No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda, kad ste se vi rodili, nije bilo protokola madžarski?

MILČIKA: Nije. Zašto tako hitno? ŠERBULIĆ: Imamo važna posla. MILČIKA: Vi ste se pri cepanju protokola baš pokazali. ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola. Oće li skoro doći?

MILČIKA: Kako? ŠERBULIĆ: Čujemo da će biti inkvizicije; pa, bogami, može se đavo izleći. MILČIKA: Vi ste radili za narodnost. ŠERBULIĆ: Mari ko za narodnost. Kad mene obese, načast vam narodnost! Hm, hm!

MILČIKA: Za narodnost treba da se jedan žertvuje. ŠERBULIĆ: Pa baš ja da se žertvujem? Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3.

ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha!

LEPRŠIĆ: Odrođeni sinovi praotaca svoji, ja ću ga podići! SMRDIĆ: Vi i možete, zašto ste učili prava, pa se umete i odgovoriti. LEPRŠIĆ.

ŠERBULIĆ: Tim bolje. 6. NAĐ PAL, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Jo napot, Pali pajtaš! NAĐ: Sluga, gospodo. Kako ste? ŠERBULIĆ: Evo se razgovaramo kako luduju naši Srblji. NAĐ: Zaista luduju. (Izvadi novine.

ŽUTILOV (srdito): Vi ste reakcioner, pa mir. NAĐ: Ne treba vređati, gospodo, ne treba vređati. Gospodin Gavrilović je pošten čovek, a poštenje

LEPRŠIĆ: Upravo, što Srblji imaju rđavoga, to su primili od Madžara. ŠERBULIĆ: Zacelo. GAVRILOVIĆ: Pa zašto ste nji onako falili, a naš narod kudili? ŠERBULIĆ: To je drugo, još nisu prešli Servijanci.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I on poziva Srbe na rad i na prosvetu: »Al̓, kamo, Srblji, gdi ste? Što spavate? Zora je! Probudite se! Vreme je veće!« 1789.

Kao Horacije on je prigodan, piše laskave pohvale i posvete, i Kopitar mu povodom toga piše: »Voleo bih da ste ponositi kao Klopštok, i da se ne udvarate kao Horacije i Virgilije.

1821. Karadžić mu je pisao: »Vi ste već oteli Mušickome ime Oracijevo« i hrabrio ga da postane »srpski Pindar«. Početkom dvadesetih godina ova dva,

Karadžić mu je pisao: »Niti ja znam kako bi vama za to vozblagodariti mogao što ste vi mene udostoili učastnikom biti toga slavnoga, i svaku čelovečesku pohvalu prevoshodećega vašega predprijatija.

Još 1837. piše Karadžiću: »Vi ste mi ogledalo, pa sam se po vama vladao«; »Vi ste mi oči otvorili i put pokazali«, piše on 1845.

Još 1837. piše Karadžiću: »Vi ste mi ogledalo, pa sam se po vama vladao«; »Vi ste mi oči otvorili i put pokazali«, piše on 1845.

Sremac, Stevan - PROZA

Jer ja, boga mi, nisam k’o drugi muževi... — Ćuti, ćuti! — napada ga gospoja Kaja. — Znam te! Svi ste vi muški jednaki... ja, gospo’n-Pajo, je l’ tako? — i lupi ga krišom po ruci. — A ti, Jovo, osobito!

— Pa... mislim tako... I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati. I onda kad ste mi dosad, dragi čitatelji, verovali, dopustite mi da i na kraju ove pripovečice budem tumač gospodin-Pajinih misli.

reč o Maksimu, meni bi lako bilo; ja bih mamuznuo moga pegaza, vinuo bih se u više sfere, i opisao bih sve ono što ste već hiljadu puta, čitatelji, čitali i preskakali u romanu.

Odmah da ste se izmirili i poljubili; drukčije neću da me pozdravite, da mi boga nazovete, kad pokraj mene prođete! Šta? Jogunite se!

Uvek su posle te i takve učtivosti sledovale brutalnosti. — Pa kako ste to oboleli, vaše sijatelstvo, majkin prinče? — Pao sam!

— Kazuj, dakle! — Igrali smo se... — Gde? — Na Vračaru... — Šta ste se igrali? — Igrali smo se rata. — Srba i Turaka? A? — Jok! Igrali smo se Bura i Engleza. — Tukli smo se.

Radičević, Branko - PESME

Oj večeri, o slatko čekanje, O vi, noći, moji beli dani, O vi, dani, a sa dva sunašca, De ste jako, de je zlato moje? Plači, travo, zapevaj, slavuju, Zlato moje zemljica pokriva!

nebesi, Al' se nebo ukraj mene desi, Bilo nebo, al' za doba malo, Postajalo pa g' odma nestalo, Bog ga dade — de ste grozne suze? Bog ga dade, al' zašto ga uze?

Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste mi spori!

Mači vaši britka kosa, Krvca vaša beše rosa, Rosa rosnu, javor s' diže, Pevac iza nj gusle zdelja, Pa bugari što ste bili, Što l' desnicom počinili, Dela vaša suncu ravna Neće skriti nojca tavna.

Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti! Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg'

Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti! Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam

“ Te pretile konje obodoše. Turski konji, da pretili ste mi, Pretili ste, al' zaman nijeste, Ta brzi ste — izjeli vas vuci!

“ Te pretile konje obodoše. Turski konji, da pretili ste mi, Pretili ste, al' zaman nijeste, Ta brzi ste — izjeli vas vuci!

“ Te pretile konje obodoše. Turski konji, da pretili ste mi, Pretili ste, al' zaman nijeste, Ta brzi ste — izjeli vas vuci! Ponijeste svoje gospodare Kako one plahovite munje Što strijele gromovnice nose.

Oh vi brda i vrleti srpske, Jeste srpske, ali zaludu ste, E trpjeste međ sobom doline I te klance — Bog vas oborio! Te kletizi optekoše Turci Moje Srbe tamo na visini.

moću, Vi možete i ne viditi danak; A vi, o druge, što vas rodi danak, Možete spavat zaborava sanak; On veljaše da ste mi ubave, Našto meni ovde druge slave?

66. Sreća moja vi ste sada. No da sve vam kažem pravo: Kad vas ono zgleda tada, Prepado se mlada zdravo, Jer pomisli baš zanago Da mi

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Zlo bi bilo da ste uvijek budni. Valjda se sjećaš, Rade, kako si mi znao pravednički zujati i dosađivati kao podnevni goveđi obad.

A kad ujutru, nema slike na njezinu mjestu. — Ej, ženo, ovamode, šta ste uradili s Vilsonom ? Izgalami se domaćin na ženu, izvika na djecu, pade i neka ćuška, premetnu se čitava soba, kad u

vi ste nešto sasvim . . . — Ona druga strana, a? — prožvaka Jovo mrdajući nosom. — Šta mu ja znam, ali tek što se zamislim,

se okrenu lijevo-desno po svojim štablijama i poče da ruži sve sreda kao da su pred njim nedorasla djeca: — E, baš ste našli sebi krasan posao: mećete katance na tuđe ...hm!

u licu i razdera se ogorčeno i preko potrebe glasno, kao da sam sebe zaglušuje: — E, vi tamo, kreći već jednom, što ste se ududučili ko turski nišani! Čekaj, da vas vidim danas na Vrbasu, kad ste toliki junaci, maconje jedne dezerterske!

Čekaj, da vas vidim danas na Vrbasu, kad ste toliki junaci, maconje jedne dezerterske! — Vidi ga, kako zna lijepo ružiti, čisto čovjeku milo slušati — pohvali ga

Dođe tako u goste tetka, kuma, rođaka, pa rukom u torbicu: gde ste vi, djeco, evo svakom po šaka oraha. I-ih, orasi! Nema većeg i ljepšeg dara na ovome svijetu.

— Jes ti vidio alčaka, pa baš po materi. Eto kakvi ste vi, sinovi. Pa de ga sad rodi i na svojoj sisi othranida te ubije, lopov.

— A i vi ste mi, matere, nešto bolje od nas, a! Eno, i ona moja pokojnica, laka joj ...lak joj onaj oblak pod koji je odletila

— Ne bi vi znali! — galami luda. — Ovo je moj sin, a vama ako treba djece, napravite sebi, dokoni ste. Veoma ljuta, Savka bez pozdrava okrenu put kapije, čvrsto stežući zamotuljak u naručju kao da zazire da joj ga neko ne

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: Jeste! Da mi na oči nikad više ne izađe! JUSUF: Opasno je činiti nešto bez razloga. HASANAGA: Ovde ste me na nosilima doneli, je l tako? Kapalo je iz nosila, kroz platno, koliko sam krvario!

JUSUF: Smiri se, gospo. Hajde, smiri se. Sećaš li se: „Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila. Daj da se držimo onoga što nam je jasno. Više i ne možemo.

Tebi se žuri, a meni treba mnogo vremena. HASANAGINICA: Treba vremena i onom detetu, koje ste svi zaboravili... MAJKA HASANAGINA: Ko bi od aga čekao sedam godina da mu se rodi prvenac?

Sa mnom je vrlo prisebno razgovarao. HASANAGINICA: Kad? BEG PINTOROVIĆ: Pa jutros! Kad ste mi javili, pitao sam se šta prvo da radim. I pomislio sam da je najbolje da prvo vidim Hasanagu. Razumeš?

Hoćete li sad da ja vama na to odgovaram onako, onim rečima, kako ste vi meni odgovarali? Kad sam rekla da je sav od kadife, kazala si mi da je ženskast, a da je Hasanaga od stanca

Muškarčina! A kad sam tebi govorila to, to za kosu, ruku, glas i pokrete, kazao si mi da je potuljen! Njemu ste se i pred slugama smejali. BEG PINTOROVIĆ: Ako počnemo tako da razgovaramo, ne vidim na čemu ćemo završiti.

A šta sam za nju učinio! Zapustio svoje rođene poslove... (Zastane, osluškuje, vidno uznemiren) Evo kadije! Šta ste se ušeprtljale? Došo kadija! MAJKA PINTOROVIĆA: Ništa nisam čula. Učinilo ti se; biće da je vetar.

Ni glas, ni zvekir, ni potkovice na kaldrmi... Bože me prosti, ko da ti je magla bila u gostima... Šta ste toliko do ovo doba, dina ti? BEG PINTOROVIĆ: Umoran sam, spava mi se, i kazaću vam ukratko.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Je li, pamtim li dobro? Vi beste sa sela, skori doseljenici. Prodali ste u selu vaš posed i došli u varoš. Otac ti i starija sestra umrli, a ti s majkom ostala.

Nešto od neprodatih njiva u selu, a nešto i od nadnice tvoje majke, vi dve živele ste lepo i tiho. A ti beše uvek, od sviju komšijskih devojčica najbolje i najlepše obučena.

To pade u oči komšijama, i već počeše iznositi kojekakve stvari, a naravno da ste vi u tome najgore prolazili. Podmetalo vam se neko ulagivanje i silom guranje kod nas.

Započinjao sam neke radove, učenje predmeta. Popravljao sam se. Ti si opet dolazila. I zajedno s materom trudile ste se da mi što bolja i ukusnija jela zgotovite i da što više teja i lekova pripravite.

Vi dve išle ste kao senke ne dišući, ne dajući čak ni muvi da zuji. I jednako ste radile za mene, gledale, slušale moj dah i pogađale

Vi dve išle ste kao senke ne dišući, ne dajući čak ni muvi da zuji. I jednako ste radile za mene, gledale, slušale moj dah i pogađale iz oka mi žele. S tobom sam se razgovarao vrlo retko.

I nju on... oh!... — grcaše ti. — A zar nam je zlo mislila i govorila: „Nikolo, sinko, nemoj bre čedo tako! Vi ste sami, nikoga svoga nemate, a evo Gospod vam dade ovo pilence, ovoga crva... pa nemoj sinko!“...

Dok, eto ti matere. Ulazi pognuto glavom napred, tarući ruke o bošču. — Pa kako ste mi? Kako na doma? — pita ih i uređuje im izuvene cipele: okreće ih tako, kako bi ih oni mogli odmah, i ne gledajući,

— Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se? — I brzo od majke uzima povijenog mi brata, grli ga, ljubi i unosi u kuću.

On kao uvek, čineći se tome nevešt, valjda je legao, tobož da spava. Kad uđoh, upitah čudeći se: — Šta? Zar ste izišli? — Eto, sinko, — jedva dočeka i poče da se tuži mati mu. — Govorim ja: nazepšće. Ali Ariton...

Valjda se bio raspasao, pa se sad stezao onim svojim dugačkim pojasevima. Na naše: dobro veče, kako ste?... samo odgovori: — Eto... — I opet nastavi da se uvija i steže pojasevima. Uđosmo unutra. Mita nasred sobe.

— A što ti, snaho, bežiš? — počeo je Ita da se šali s njom, čineći se pijan; — što si nevesela? Ej, hej! baš ste vi srećni ... Gledam njega pa... — I onda seo do nje, ali nije gledao u nju, već se bio zagledao napolje.

Kostić, Laza - PESME

oj meseče! ta jeste l' vi tek san što vas iz plama žešćeg svog uspavan sniva dan? Bar ljubav moja taka je: — oh, al' ste joj prikladni! — i ona je, ko noćni san, iz žarkih nikla dni.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Na to reče brat najmlađi: — Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo?

Onda najmlađi otpočne da kaziva: — I ja sam nešto malo učinio. Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše

Tako i urade. Kad dođu kući, otac ih jedva dočeka: — Dobro došli deco! Eda je bog dao da ste našli vodu? A stariji sinovi odmah prihvate: — Hvala bogu, našli smo.

Uljegoše unutra, al' u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste došli? Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja. Potome ih upita: — Jeste li gladni?

Mati im rekne: — Čujte, deco, da vam mati kaže. Vi ste moji sinovi, a ona neka mi bude kći. Vi ste braća a ona neka vam bude sestra.

Mati im rekne: — Čujte, deco, da vam mati kaže. Vi ste moji sinovi, a ona neka mi bude kći. Vi ste braća a ona neka vam bude sestra. Ovi šest braća i sedma im sestra stoje na nebu i jesu Sedam Vlašića.

Sjutradan reći će Tarigora: — E braćo, ako će se živjeti, mora se i raditi, stoga ako ste sporazumni sa mnom, a vi hajte danas u lov, a ja ću ostati da spravljam ručak i da pazim kuću. Tako i bude.

— Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu! Pitaše se za junačko zdravlje, pa i ovaj putnik sjede na travu i počeše razgovor.

Svrnuo da potraži malo vode. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu.

Na to će vojnik: — Oprostiću ti, samo mi sve potanko ispričaj đe ste što plijenili. Arambaša poče po redu: ovo smo oteli onđe, ovo onđe, i tako dalje.

mrkulja jalova a mlada, valjaše petnaest zlatnih dukata, da je brat bratu dava, a evo se vama desilo mesojeđe; znam vi ste suvotni bez mrsa, pa ja sam voliji vama i sa štetom dati, no drugome za korist; ajte oderite je, izmjerite i

Utom Mujo dođe do svojih vrata, otvori vrata, pa se okrene ljudima: — Šta je, ljudi, što ste se iskupili ovdi pred mojim vratima, šta hoćete? Na to svi odgovore: — Ta došli smo da dženazu nosimo u džamiju.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Žalosno je za svaku kuću, gdi nema reda. (Briše figure.) Gle, gle, toliki pra! LEPOSAVA: Ala ste i vi, bože, sve da vam je kao iz kutije! SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu.

MAKSIM: Sad sam ja kriv što ti ne valjaš. Šta ste dirali u ono bure? SOFIJA: Kazala sam da se spusti u podrum, da se ne rasuši.

SOFIJA: Kad ne spremam, opet psuješ. MAKSIM: U moje poslove da mi se niko ne meša. Eno ste mi i pero zabacili. SOFIJA: U fioki je. Ostavila sam ga da se ne izgubi. MAKSIM: Tako. Tražim, da poludim.

Eto si dobila bitku. SOFIJA (smeši se): Vi, braca, s takvom vatrom komandirate, kao da ste u sred batalije. Al Maksa nije ljubitelj vojske; kako je vidi, odma beži. JEVREM: Tim bolje. No sad, k delu!

MAGA: Bogami, nisam ništa. Eto, mrzilo me ići na pijacu. MAKSIM: To je žena; a ne da rasturi kuću. SOFIJA: Pa šta ste ručali? MAGA: Uzela sam, eto, malo sira, a od juče ostalo je i malo kupusa. SOFIJA: Ne psuje l’ te brada Nika?

Moj Nikola ima Magu, pak i ne zna, šta je zla žena. KUM: Ćuti, kume, sad ćemo doznati koja je dobra. Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u

6. SVETOZAR, PREĐAŠNjI MAKSIM: Odite, Svetozare, vi ste mlad čovek, neoženjen, da čujete, kakva je dobra žena. SVETOZAR: To ćemo čuti sutra, jer je opredeljeno da se sutra

MAKSIM: To je istina. SOFIJA: Zar nije? MAKSIM: To smo vidili na balu. Uzavrele kao čavke. SVETOZAR: Zbilja, kako ste zadovoljni s balom? SOFIJA: Vrlo dobro. I mi smo naumili kod nas jedan držati. SVETOZAR: To je lepo.

Mene su za ovaj kraj opredelili, da pregledim kako je po kućama i kako se koja obukla. MAKSIM: No znam da ste imali šta viditi. SVETOZAR: Duša valja, belila je dosta potrošeno, a tako i rumenila i boje za kosu.

NIKOLA: Al’ vi moju Magu niste ni vidili obučenu. SVETOZAR: Ta ja nju i onako poznajem. Potpišite samo, ako ste o dobroti vaši supruga uvereni. A za drugo, ja ću već lako svršiti. KUM: Ajde, kuma Niko. (Potpišu.

KUM: Devojka ne bi mogla nijedna dobiti nagradu. NIKOLA: Zašto? KUM: Jer su sve dobre. Kažite za koju ste čuli da je zla? Moju Jelu fališe, te mi uši probiše. SOFIJA: A sad? KUM: Sad vidim šta je zec. 9.

MAKSIM: Vidiš je! — More, konja svaki dan šibaju i tuku, pa opet ide sam rudi. Naučen je, što će. SOFIJA: Pa kad ste naučeni, a vi ćutite. NIKOLA: Pravo kažeš, snao.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo

PERSIDA: Molim, šta vam se priključilo, te ste tako ljutiti? SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće!

Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti. Šta srljaš u sobu kao goveče? Šta ćeš sa mnom? STEVAN: Vi ste kazali da se upregnu konji. SULTANA: Vozi se ti s tvojim dedom sad pod noć.

TRIFIĆ (gledi u Persidu): Šta ste joj radili? PERSIDA (slegne rameni). SULTANA: Šta se rogušiš, strvino ženska? (Obzire se da nađe štogod; Trifić je

SULTANA: A ja? Valjda sam ti oči iskopala? SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti. SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti!

SULTANA: A ja? Valjda sam ti oči iskopala? SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti. SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti!

PELA: Šta je tebi, devojko? PERSIDA: Ah! Sami ste se morali truditi obući se; ali ja molim, milostiva gospoja, vi ste mogli zvoniti.

PELA: Šta je tebi, devojko? PERSIDA: Ah! Sami ste se morali truditi obući se; ali ja molim, milostiva gospoja, vi ste mogli zvoniti. PELA: (Ona me upravo za njenu gospođu drži). Ništa je to, srce moje. PERSIDA: (Srce moje, šta je to?

PERSIDA: Je l moguće? Vi ste vrlo milostivi. Šta ćemo za ručak? PELA: Kako vi uredite, ja ću biti zadovoljna; ti znaš, ja mlogo ne zakeram.

No vi ste mi radosni glas doneli, odite da vas obdarim, pak kad se sovršeno uverim da je tako kao što mi vi kazujete, kupiću vam

STEVAN: Oćeš ti primati ćud od one naše aspide, a? Oćeš i ti besniti kao ona, a? Skorpije i zmije što ste vi! (Udari je.) SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao! POZORIJE 2.

SRETA: A šta ću ja da reknem? PERSIDA: A ja? SULTANA: Svi ste vi nevini. To je zar tako nebo hotelo da iskusim ono što nisam nigda ni pomisliti mogla.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Đavola! A kad ste bili na stadionu JNA, samo je tebe snimatelj sa televizije hvatao u krupnom planu četiri i po puta dok si radila

Baš je lepo od vas što ste me izveli na večeru u ovaj klubijanović! Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč! Molim?

Ne ljutite se što sam vam prišla na ulici? Baš ste slatki! U stvari, videla sam vas još na Slaviji, pratila do Londona.

Baš ste slatki! U stvari, videla sam vas još na Slaviji, pratila do Londona. Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da? Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike.

Onda se najzad odlučim pa — kud puklo da puklo! Cap — a vi mene pravo na večeru! Stvarno ste slatki! U stvari, dopada mi se kod vas to što umete da slušate čoveka.

Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne! Ne zezam vas, na časnu reč! Da samo znate koliko ste popularni u našoj školi! Ulazite maksimalno u modu, keve mi! Jesam li ambiciozna? Čekajte da razmislim!

Koliko mi je godina? A koliko biste mi vi uvaljali? Osamnaest? Odgovor je tačan — hoćete li dalje, za sto iljade? Koji ste vi šmeker!

Kako ga napadam? Baš ste radoznali! Ali, neka vam bude! Pokažite mi, na primer, osobu koju želite da ocrnim i nećete me zaustaviti sve do jutra.

Oću da kažem, talentovani ste vi, nema govora, ali oću da kažem, kao da ste malčice pošandrcali, kao da ste već prezadovoljni onim što kucate sa dva

Oću da kažem, talentovani ste vi, nema govora, ali oću da kažem, kao da ste malčice pošandrcali, kao da ste već prezadovoljni onim što kucate sa dva prsta, kao da već uživate u sebi ...

Oću da kažem, talentovani ste vi, nema govora, ali oću da kažem, kao da ste malčice pošandrcali, kao da ste već prezadovoljni onim što kucate sa dva prsta, kao da već uživate u sebi ...

Mislim, otkrili ste svoje specijalne fazone, stil, pa sada mislite da tu žicu možete da vučete bez veze; a kao što znate, nema ni jednog

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

) - Brže, brže, sokoli požuruje otac nas - služba rano počinje! Moramo se prokrasti: da ne čuju ỳ školi da ste bili ỳ crkvi. - S duvara se otkine perjanica radosna plamenovog zumbula. Spremamo se, žurimo.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

BATIĆ: Ja ne znam. MARKO: Da bude veselje sad u nedelju. Zašto bi toliko protezali? BATIĆ: Vi ste vrlo dobri. MARKO: Šta, ja tebe znam za poštena i vredna momka, to mi je dosta. U nedelju, dakle!

MARKO: A, i vi ste od knjiga! To ste se rđavo na mene namerili, nego evo moje Jelice, od nje nećete moći uteći. Zbogom!

MARKO: A, i vi ste od knjiga! To ste se rđavo na mene namerili, nego evo moje Jelice, od nje nećete moći uteći. Zbogom!

JELICA: Kao star, molim; ne mari vam on ni za kakve krasote koje se u Beču mogu viditi. ALEKSA: Vi ste bili u Beču? JELICA: Pet godina. ALEKSA: Prekrasno!

ALEKSA: U Mesec. I kako smo se vratili, taki smo tu istu mašinu pokvarili. JELICA: Pak šta ste u Mesecu vidili? ALEKSA: A šta se tu ne može viditi? Kad mi knjiga bude gotova, imaćete dosta čitati.

ALEKSA: Zasad u šest jezika; a po vremenu vidiću. JELICA: Toje vrlo lepo... Kako ste se unterhaltovali u Mesecu? ALEKSA: Ne može bolje biti. Baš se onda dogodio hofbal.

JELICA: Kako se zvao taj gospodin? ALEKSA: Šlegl. JELICA: Šlegl? dakle, vi ste kod njega bili? ALEKSA: Bez prekoslovija. JELICA: O, molim vas, ija sam bila kod njega na kostu.

Verujte mi, gospodin baron, vrlo mi se retko ovakove vizite prigađaju. ALEKSA: Vjerujem; za vas je jedna škoda što ste iz Beča izišli. Vaš zaista nježni sostav mora veliki ušterb terpiti. Šta je strana, šta je daljna zemlja?

Svi su Batići valjani ljudi. ALEKSA: Batići? Za Batića gospodična polazi? Ne znate li vi da ste rod? MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate?

Jerbo je Batićeva sestra od tetke udata bila za brata vašega deda. To je ono što sam hoteo dokazati da ste sirječ rod. MARKO: Pa kako da ja o tom ništa ne znam? ALEKSA. Što ne znate, možete se izvjestiti.

ALEKSA: O, molim, za vas i nije ma gdi obitavati. Ja se čudim da ste se mogli rješiti ovde prebivati. JELICA: Samo mi je žao što mi je prsten kod toga nesuđenika, koga entberovati ne

I ko će protivu sudbnne? danas bi srećnim sebe cjenio, kad bi iskusio da me iskreno ljubite. Vi ste mene strelom ujazvili, koju nikakovi balzam zalečiti ne može; vi ste me obajatelnom dražestiju vašom tako opčinili, da

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Moram ga tući, tu druge nije!“ - i baka uze sandale sive, brezovim prutom po njima bije. Vi ste za skitnju njegovu krive! Zašto nosite unuka mog širinom neba zvijezdanog?!

“ MEDO Dok jure dalje brzo ko strela, srete ih medo, prijatelj pčela. „Sumnjiva žurba — medo ih gleda — možda ste našli jezero meda?“ „Ne, nego maštu golica moju zašto jež voli kućicu svoju.“ „Kućica, glupost!

Vezan je deda, trese se sav, dok pred njim riče grivasti lav: „Vi li ste Trifun, ovdašnji mlinar, inače nazvan Triša, vi li to mačka mučite Tošu poput najgoreg miša?!

“ „Ovo je kuća, prava, bez greške, ona se vozi, ja idem peške.“ „Onda vam spremam optužbu vruću: vi ste prebrzo vozili kuću. Ispred okuke, ja videh vas, do same daske dajete gas.

Gospodin kuću rođenu vozi pod punim gasom, na jednoj nozi! Vi ste, nestaško, prilični kozi.“ „S kućom u društvu ide se slađe i još se lakše brani od kraće.

Bolje je konjskim repom cimati, negoli s vama posla imati. Il ste filozof il sasvim lud! Takav sam stekȏ o vama sud.“ * Baš u luci, na okuci (valjda vam je poznat Gruž?

“ „Imate gosta? da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!“ „Doći ću brzo, za jedan sat. Kažite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ah, pa ona je otišla ima već deset minuta. Čekala vas je pet minuta ali smo posle mislili da ste se predomislili. — Neprijatno. Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video.

Možda će sad zažaliti što gube zaradu. — Oni ne vole da idu pošto je tramontana. Dajte im pezetu za vino. — Našli ste nešto za Ostrvo, — kaže starac kad se približio. Njegov sin skida kapu i gleda me smešeći se.

Oboje su vrlo zadovoljni da me imaju u čamcu. — Kupili ste cement ovde u Huenti? — A ne, to mi je samo poslan na Huentu.

Trebalo je dan i noć održavati ga. Ne bi inače bilo hleba. Riba je već bila pod ledom. — Morali ste grdno propatiti? — I koliko! Posle deset dana niko više nije imao ni pet para u džepu.

— Samo će da prenoći ovde. Zanima se za ribe. Možda je došao zbog bacanja novih mladica u jezero. — Kako ste ga doveli? — Mislim da ga moj muž već davno poznaje: valjda iz Toleda. — Hoćete li da vidite sobu, gospodine?

— Jedinstvene. Trideset litara dnevno. Gospodin markiz ih dovodi na ostrvo leti sa drugoga imanja. — Vi ste ostrvljanin. — Da. Ali ja čuvam sad krave da bih zamenio jednog mladića koji je prešao poslom u Belmontehu.

Nalazim samo da je lepa. — Da se niste povredili? Trebali ste da viknete da vam osvetlimo. Rekla sam dečaku da vas dovede gore sa svećom čim dođete iz šetnje. Izvolite. — Hvala.

Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam. Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!“ — Čini mi se da ste pogodili.

— Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam. Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!“ — Čini mi se da ste pogodili. U svakom slučaju ni vaše ostrvo nije manje lepo od vas. — O, ono je i uistinu lepo. Samo ja nisam sa ostrva.

— Takođe iz Saragose? — Iz Saragose. Sinoć je došao sa jednim drugom i ostaju do sutra. Možda ste ih videli pred kafanom. — O, kao da ih nisam ni video. Bio je savršen mrak. — To je neprijatno je l̓ te?

— Došao sam s druge strane skoro do zamka i nisam naišao ni na kakvu građevinu. — Znači da ste bili na korak dva od nje, ali da vam je lišće zaklonilo. Vide se još tragovi njegovih stopa na steni kod obale.

— Treba jesti, treba jesti, dragi moji, ja sam gladan, gospodin je gladan, vi ste gladni i zato se i prepirete. — Izvolite ovde, gospodine. — Ako mi dozvolite, ja bih ovde, a vi izvolite u čelo.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju

tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju spremite se za turizam po paklu mada presuda još

Mašine dolaze preko brda da me njuše najodanija je ljubav mehanička... Niste to znali? Zašto ste živeli! Uostalom da kažem još nešto o sebi obučen u odelo satkano od belog zlata u mom kačketu sabrana su mnoga

i pokazao sam mnogo dobre volje vidite kako je mračan ovaj završni bog uz njega može samo da se masturbira pa zašto ste ga slušali?

Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava? Osetili ste oštricu najtežeg mača na Strumici na Marici i Sutjesci nasred Terazija uvek gini u svakoj jami gini gini gini u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Ne, ali stara žena, pa sam uzela da je zamenim. AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se... SIMKA (vuče ga ljubomorno za peš od kaputa te prekida razgovor).

GINA: Ju, Sarka, kako da nije imao nos? SARKA: Pa imao je, ne kažem da nije imao, samo... PROKA (prgavo): Ama, šta ste se tu zakačili za pokojnikov nos, kao da je to glavno. Gledajte vi od čega živimo, a ostavite se nosa. (Agatonu.

DANICA: Šta da rešim? MIĆA: Pa to, da ostanete u stanu. Zašto ne? Za vas bi to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo to vrlo prijatno, imati u kući

MIĆA: Ali zašto, zaboga? To bi vam bio samo jedan težak izdatak. Ovde ste stanovali besplatno, pa tako bi i dalje stanovali. Zar to nije bolje za vas? DANICA: Bolje je, ali...

Pa da, to bi bilo sasvim opravdano? DANICA: Opravdano? MIĆA: Pa da, zaboga, vi ste tako lepuškasti i mili, i mogu vam reći čak i da mi se dopadate, vrlo mi se dopadate. (Pokušava da je pomiluje.

DANICA: Pa porodica pokojnikova; svratili, po običaju, sa parastosa svi ovamo. Preporučili ste nam, tetki i meni, da budemo prema njima predusretljivi i ljubazni. ADVOKAT: Pa ta vas ljubaznost ništa ne košta.

ADVOKAT: Vrlo plemenit gospodin! A šta ste mu vi odgovorili? DANICA: Da nije bilo vaših uputstava da budemo prema njima pažljivi, ja bih već znala šta bih mu

ADVOKAT: Dobro ste ipak učinili što ste se uzdržali, jer najzad, šta znate, možda taj čovek nije time hteo da vas vređa.

ADVOKAT: Dobro ste ipak učinili što ste se uzdržali, jer najzad, šta znate, možda taj čovek nije time hteo da vas vređa. DANICA: Ali kako?

Otkad mi stoji u džepu ova ceduljica na kojoj je tetka napisala račun o utrošku onog novca što ste joj dali. ADVOKAT: Pa imamo vremena za to. DANICA: Ipak, da svršimo. Tetka me je naročito molila.

TRIFUN (prolazeći kraj Danice, ostavlja šolju od kafe koju je uz put ispio). MIĆA (prolazeći kraj Danice): Vi ste još uvek tu, to je tako prijatno! (Odlazi sa ostalima.

TETKA (ode s Danicom). POJAVA IX PORODICA AGATON (dolazi iz zadnjih vrata i svi za njim): E, eto, videli ste. VIDA: Bogatstvo, pravo bogatstvo. TANASIJE: Taj je znao zašto je živeo. SARKA: Ah, onaj srebrni budilnik!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Moj se otac naljuti: — Vi ste žene zloslutnice. Šta plačeš?... Nismo ja i ti sami. Stotine hiljada roditelja ispraćaju sutra svoju decu.

— Stani, marvo... Zaustavi! — naredi kapetan odsečno vojniku na straži. — Gde ste zapeli? — U komandu — usudi se jedan da odgovori. — A gde ti je komanda? — Valjevo...

Smetalo mi je sada građansko odelo i požurih da nađem svoju jedinicu. — Još ste nam samo vi nedostajali — govorio je jedan kapetan — pa smo kompletni. Sada spisak možemo zaključiti.

A narednik, naslonjen na sablju, produžio je: — Saznali ste da nam je Austrija bez povoda objavila rat. Naše kuće, naše porodice i sve one tekovine koje su znojem našim i naših

Komandir nas je gledao mračno i strogo. Onda srdito, kroz stisnute zube, savlađujući ljutinu, progovori. — Čuli ste... i više da se to nije ponovilo! To je vaša dužnost bila. Jeste li razumeli? — Gospodine kapetane...

— obrati se jedan od poslužioca nekom ranjeniku. — Ti si prebrinuo brigu... — Ne dao ti bog! — Iz koga ste puka? — Petog prekobrojnog. — Kako je tamo? — Ne pitaj, sve izgibe. Onda opet zastadosmo.

Kljusina diže glavu, frknu na nos, zabaci uši unazad i umiri se. — Vojnici!... Videli ste kako je neprijatelj pokušao da oskvrnavi našu zemlju.

Ali to još više naljuti komandanta, i on zapreti komandiru kaznom. Komandir pozva nas dva vodnika. — Čuli ste — govorio je ljutito. — E pa, brate, ja više to neću da podnosim. Jeste li razumeli?...

Prilazio je lagano. Pozva nas vodnike. Bio je slomljen. Ali se pribra i poče tihim glasom: — Čuli ste i videli ste... Neprijatelj je zarobio puk i po pešadije i onu našu bateriju. Sada, on poseda obalu.

Prilazio je lagano. Pozva nas vodnike. Bio je slomljen. Ali se pribra i poče tihim glasom: — Čuli ste i videli ste... Neprijatelj je zarobio puk i po pešadije i onu našu bateriju. Sada, on poseda obalu.

Pojavom svojom unese neku vedrinu. — Mitraljezac, daj koji trupac... Kakvi ste, bre, ljudi, dođu vam gosti pa ni da ponudite. A šta — namignu na Aleksu — došao majčin sin.

Eto... Govorio je sasvim spokojno, gotovo veselo, kao da sedi u nekoj kafani. — I vi ste mitraljezac? — Ne, već mučenik božji, zvani pešak.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— A... oteže i zbuni se iznenađena devojka. Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa.

viknu neko iza njihovih leđa. Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?... — E, pa dobro nam doš’žo, gospodine, reče jedan krupan dežmekast seljak, prilazeći učitelju i pružajući mu ruku.

— Niste valjad’ ispit položili, te ste još privremeni? Gojko pocrvene i najvoleo bi da mogaše tog časa u zemlju propasti.

— Igrate se, deco!... Šta ste se to igrali? — Krpiguza, odgovori jedan smeliji dečak — Zar ne znate lončića? — To je za one iz prvog razreda, a

— Zašto niste izradili sto i tablu, kad ste radili skamije? zapita Ljubica kmeta. — Izrađeno je to sve, sutra će se doneti.

Znate, obrte se on učiteljici i zausti nešto da kaže, al’ ona planu i prekide ga: — Molim vas, šta ćete vi ovde, ko ste vi ?... Zašto se plećete u ono što ne razumete i što nije vaš posao!... — Ja, znate... spisak potrebnih stva...

od tih venaca dižu se bliže ovamo sniska brda i humovi. Pod njima teče moja šumna Morava... — A, vi ste Moravac? — Da, odgovori on, a iz očiju mu nestalo one sanjivosti, pa bije iz njih živi jasni oganj.

« — Izvinite, molim vas, ali znate: nas novake sve interesuje, obrte mu se ona, gledajući u zemlju. — Kakve ste ocene dobili do sad? — Sve odlične, odgovori on onim blagim tonom, u kome nema pi malo hvalisavosti.

Ljubica ga uplašeno pogleda. — Nije valjada tako svuda?... To bi bilo strašno zlo. — E, gospođice, vi ste tek izišli iz školske klupe, a mi znamo kako se u skamijama ideališe. Polako...

« — Pa ne hvalite se, gospođice, početkom u radu. Zbilja, kako ide ? Danas ste počeli. — Ljutila sam se mnogo. Nisam još... (ona poumi da kaže: dorasla) naviknuta na taj posao.

A ja ovde od opštine, kupim porezu, pa mi Bogosav reče da ste došli... Daj, velim, da se upoznamo. Ljubica se osvrtaše, zbunjena, pogledajući češće na Gojka, koji se smrznuo tu na

— Za vaš posao i nisu potrebna velika znanja. Tu je važna praktika... — Jest, dobro ste rekli. Praktika, sveta praktika!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Mloge su ga mome brale, Ma ga n’jesu odabrale; Tebe ga je sreća dala, Da b’ ste dugo poživjeli! I pošteni rod rodili!

na zaodu; Otud ide svekre Petre, Da on vozi trudne snae, Trudne snae i umorne; Pa besjedi svekre Petre: “Šta ste take, mile snae! Kan’ dasu vas zmije pile, Zmije pile i gušteri?

“ 108. Oči moje, kud ste pogledale? Srce moje, šta si požuđelo? Da bi Bog d’o svakom, ko što hoće, A i mene, što bi milo bilo!

Nit’ je tkana, nit’ je ispletena, Već od suvog salivena Dočuo ih junak Asan-aga, Pa je njima vako govorio: “Al’ ste lude, užičke devojke! Što s’ čudite mom divnom odelu. Ja ga nosim, al’ se ženit’ neću! 136.

Čuj, đe mi te sanak zove; San te ljubi, i govori: “Ušikaj se, drago moje.“ 243. Cucu, cucu, kobile, Kudar ste mi hodile? — Kroz begove doline; Goru s nogam’ kršile, Jova moga budile. 244.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

PRVA GRAĐANKA: Nije cvet, nego poslednji šljam! DRUGA GRAĐANKA: Baš ste mi našli vreme za pozorište! TREĆA GRAĐANKA: Nije vas stid! ČETVRTA GRAĐANKA: Užice se crni od crnih zastava!

i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli! Savršeno jednostavno! (Jelisaveti) Izgleda da ne razume...

JELISAVETA: Nemojte da slušate njegove fantazije! FILIP: I vi za sebe kažete da ste glumci! SOFIJA: A da ti možda nećeš da kažeš da nismo? VASILIJE: Gospodine, molim vas, ne uzimajte Filipa ozbiljno!

Ovog gospodina, ovog podnarednika, Jelisavete, Sofije, mene! FILIP: Da to ti, možda, nećeš da kažeš da ste vi — stvarnost? VASILIJE: A da ti, možda, nećeš da kažeš da nismo? FILIP: Vi ste moj ružan san, i ništa više!

VASILIJE: A da ti, možda, nećeš da kažeš da nismo? FILIP: Vi ste moj ružan san, i ništa više! VASILIJE: Jeste ga čuli? FILIP: I dosta je da se probudim, pa da vas nema!

JELISAVETA: Mi smo samo pokušali da objasnimo! MAJCEN: Šta da objasnite? VASILIJE: Pa to zašta ste pitali, to sa oružjem! Zar ne vidite da je u pitanju drveni mač?

VASILIJE: Nismo mi držali nikakve govore, nego smo izveli odlomak iz jedne scene, radi reklame! MAJCEN: A šta ste reklamirali? VASILIJE: Predstavu! MAJCEN: A da li za tu predstavu imate dozvolu?

Postavljam ti pitanja! I ti si dužan da na moja pitanja odgova-raš! JELISAVETA: A ne da raspravljaš! MAJCEN: I da li ste vi uopšte svesni situacije u kojoj se nalazite? Ovo nije ludnica, nego policija!

O tome nema šta da se misli! To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju! I vama, kao glumcima, ako ste vi uopšte glumci, to mora da je poznato! JELISAVETA: A pogotovu onom ko vodi trupu!

(Sedne na Majcenov sto i zapali cigaretu) MAJCEN: A, drugo, ja vas neću pitati kako ste se u drugim krajevima Srbije dovijali bez dozvole — to je problem tamošnjih vlasti, a ne moj!

” MAJCEN: „Potpukovnik...” Zašto mi ovo niste pokazali odmah? VASILIJE: Vi ste prvo pitali za drveni mač! MAJCEN: Možete da idete! JELISAVETA: Izvinite što smo vam upali ovako, nenajavljeni!

VASILIJE: Ko su ti ljudi koji su obešeni? DROBAC: Banda. VASILIJE: Zar ste morali onako da ih vešate? DROBAC: Kako onako? VASILIJE: Onako gole, bez opanaka i čakšira?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo. Ne čini ništa ako ste majka od tog je lepša slast. O samo je tužan čovek čist, slobodan, nežan i drag, ko zvono u polju, i blag ko cvrkut

Dižite oči mračne, ko buntovne buktinje zračne pobodene u duboke crne kolutove. Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam.

Mostovi tanki zlatili se i sjali, ko meseci na reci sa neba pali. A kad ste prošle u svili, narod je klečo, i prašinom se vitlali stegovi i sveci.

Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada. ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata.

ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida.

Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe? Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe. Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare.

Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare. Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost. Ta k vama su išli koji su hteli čast na svetu, i mladost.

Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata.

Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. PRIČA Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, kao crna svila u nedrima golim.

Ne bih ja rukom za carske dvore mako, za onaj bludnica raj. VEČNI SLUGA Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj. O mučenici, vešala rastu više nego sin, žena i brat i verna su, u beskraj!

Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom. Još jednu pijanu čašu mom Banatu.

Karlo je, docnije, imao običaj u takvim prilikama da uhvati ranjenika za medalju, ili za dugme bluze, pa da pita: „Gde ste to dobili? Jeste li učestvovali u bitkama?“ To isto. Ponova. Po nekoliko puta.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Čak se neki i zavadiše oko toga, a čuli se i prekori onima što su dugo uz mene. — Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo.

— Drago mi je! — rekoh iznenađen ovom neočekivanom visokom posetom. — Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put. — Vi ste stranac? — Stranac.

— Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put. — Vi ste stranac? — Stranac. — Došli ste nam kao poručeni, verujte! — uzviknu taj viši činovnik oduševljeno.

— Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put. — Vi ste stranac? — Stranac. — Došli ste nam kao poručeni, verujte! — uzviknu taj viši činovnik oduševljeno. Mene to još više zbuni.

Vi ste star, iskusan čovek, a dužnost vam je laka: propagacija naše narodne ideje u krajevima gde živi naš narod pod tuđinskom

Taman ste došli kao da smo vam poručili; već više od mesec dana kako se mučimo tražeći pogodnu ličnost za tu važnu tačku.

Za ostala mesta imamo, dao bog, strance. Imamo Jevreje, Grke, Cincare (otud oni?!)... A koje ste vi narodnosti, ako smem pitati? — Pa, ja, upravo, kako da vam kažem, i sam još ne znam!...

— Vi ste stranac? — Stranac. On me pogleda s rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prek

Vi ste, na svaki način, bivali već nekoliko puta do sada ministar? — Nisam nikada. — Nikad!... — uzviknu on zabezeknuto od

prebaci nogu preko noge, pogladi se zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine, što ste me posetili, a ja sam već slušao mnogo o vama... Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?...

Šta bi' drugo?... Nemam posla, pa od duga vremena prosto ne znam šta ću. — U kakvim ste odnosima sa susednim zemljama, ako smem pitati, gospodine ministre? — E, kako da vam kažem?...

— Vi ste, izgleda, školovan čovek; sigurno ćete dobiti odmah državnu službu? — upitam. Mladi čovek preznu od tog mog pitanja i

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Dobro vi veče, radnici! — Bog ti pomog'o! — Srećan rad! — Da Bog da, ti živ i zdrav! — Kako ste, svi tako redom, i ne vidim svakog u pomrčini. Sedajte, sedajte devojke i mlade, pa produžite.

— E nije 'asne, ne mo'š im ništa, vajka se č'a Marko, a znam da se onda setio mnogog momačkog đavolstva. A koga ste vi, more, zaboravili? podseća ih č'a Marko glasno. — Pa nismo, Ago, zaboravile, ali sad..... ne znamo....

— Ne udri se, đavo te odn'o, vrisnu Milenija. — Deco, niste još ni četvrti tal sredili, a već ste počeli... rano je još. Dok ne sredimo polovinu, 'oću da je svako kako treba, viče domaćin.

— Jok, vala. Mi to svakad pevamo na komišanju. — Znam, znam? — Jes', vala, pa pitaj kog' 'oćeš. — A što ste šaputale pred tim? — E, pa, jes', tebe smo, kad nećeš da nam kažeš ime tvoje devojke. — Pa 'ajde, baš, da vi kažem.

Pa stade da mi ređa moje dalje podvige i završi: umro 1953 godine u dubokoj starosti... — Dakle vi ste naš čuveni prevodilac...

Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta. — Ko ste vi i šta ste ovde? — Ja sam Ljubomir Ljubičić, direktor ove gimnazije. — Ah, tako, ovo je dakle ženska gimnazija?

Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta. — Ko ste vi i šta ste ovde? — Ja sam Ljubomir Ljubičić, direktor ove gimnazije. — Ah, tako, ovo je dakle ženska gimnazija?

Ja ću vam sad odmah sve objasniti. Vidim da ste vi doista čovek iz XIX veka i da vam sve mora biti čudnovato, što opazite kod nas.

Vi, njegovi savremenici, niste umeli da cenite i čuvate najdragocenije blago, kojim je promisao darovao našu zemlju. Vi ste ga izbacivali iz najvišeg prosvetnog zavoda, a mi danas, za sve što ćete videti, imamo da blagodarimo samo njegovom

— Pa? — Pa ništa... Sve te dužnosti vrši sad naš ženski pol, koji ste vi mračnjaci XIX veka tiranisali i oduzimali mu, izveštačenim i neprirodnim vaspitanjem, sve njegove podobnosti, kojim ga

Ali je naš preuzvišeni gospodin Andra sve to izmenio, i sad mi vršimo sve ono, što ste nekad vi vršili... — I vojenu službu? — Za nju nemamo nikakve potrebe, jer više nema onih nesrećnih vaših ratova.

— Hm... razumem... — U ostalom, ništa nama to ne smeta da budemo bolji od vas u svima poslovima, koje ste nekada vi radili. Da li bi mi mogli kazati kakvi su uzroci naveli gospodina ministra na tako neobičan prevrat?

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Takav je naš posao. Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.) Čim ste me opomenuli, gazda-Jevreme, ja sam naručio, ali, eto, tek sad stiglo! JEVREM: E, baš dobro!

I ja se, pravo da vam kažem, u vašoj kući osećam nekako kao kod svoje kuće, kao da ste mi roditelji i vi i gospođa Pavka... JEVREM: E, pa onda, kad se tako osećaš, baš da te nešto zapitam.

Reci ti meni (zaviruje u novine) šta će to reći „individua”? IVKOVIĆ: Znači osoba. Ja sam na primer, individua, vi ste individua! JEVREM: A je li moja Pavka individua? IVKOVIĆ: Da! JEVREM: E, hvala ti. To sam, znaš, hteo da te pitam.

JEVREM: S njim razgovarala? A šta on onako kaže... o čemu ste razgovarali? DANICA: O vrlo važnim stvarima. JEVREM: O važnim stvarima? Zar on s tobom razgovara o važnim stvarima?

To jest, ćerka narodnog poslanika, upravo zet narodnog poslanika... odnosno... eto, ne znam ni šta govorim! Zbunili ste me i ja sad, na primer, ne znam šta govorim, i upravo ne znam ko drži u ruci keca, a ko kralja... (Ivkoviću.

ako ćemo onako familijarno, pravo bi bilo ja i tvoj otac da idemo sad kao poslanici u Beograd, a vas dvoje, mlađi ste, imate vremena. DANICA: To sve zavisi od toga ko ima poverenje narodno. PAVKA: A on ga bajagi ima? DANICA: Pa ima.

A posle, kad npođy izbori, kaže se lepo: ovo i ovo je bila istina, a ovo i ovo nije bila istina. Eto, i vi ste meni u vašim novinama izneli kako sam, pre jedanaest godina, kad sam bio opštinski odbornik pojeo jednogodišnju porezu.

(Ivkoviću.) Bolje da nismo sami. (Na vratima.) Danice! IX DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (iznenađena): A, to je lepo, tako ste se brzo vratili. IVKOVIĆ: Da, odloženo je ročište.

SRETA (jednim glasom): Tako je! (Drugim glasom.) Nije tako! (Prvim.) Jeste! (Drugim.) Nije! (Prvim.) Vi, dok ste bili na vladi, upropastili ste ovu zemlju! (Dru gim.) Ćutite vi, izdajnici! (Prvim.) Ko je izdajnik? (Drugim.) Ti!

(Drugim glasom.) Nije tako! (Prvim.) Jeste! (Drugim.) Nije! (Prvim.) Vi, dok ste bili na vladi, upropastili ste ovu zemlju! (Dru gim.) Ćutite vi, izdajnici! (Prvim.) Ko je izdajnik? (Drugim.) Ti! (Prvim.) A ti si lopov i hulja!

To da sam pročitala u novinama pa ne bih verovala! SPIRA: Eto, takve ste vi ženske, uvek volite za drugoga da glasate. JEVREM: Zato sam ja, vidiš, i raskinuo. SPIRINICA: Šta si raskinuo?

Mesto da ste pametni pa svi u kući da pomognemo Ivkoviću. SPIRINICA: Eto, kažem ja! SPIRA: Šta kažeš ti, nisi kazala ništa.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I eto takav čovek koji je mogao svakome da ugove i podesi, nije se slagao s kmetom, kao što ste imali priliku ranije da čujete od Maksima famulusa.

Danas sam došao. — A, učitelj, didaskalos. E, mnogo mi milo za to, za učevni ljudi. — A, je li ste sas familiju došle? — Ne, nisam... ja sam neženjen. — Vrlo lepo i to! Imate vreme i za ženidba.

Imaše ga jedan grčki reč, a na srpski ke mu dojde: Za ženidba neje nikad dockan. Imaš kef i merak — gotova žena. A vi ste još mlad. — Pa došao, eto, malo; rek’o, da se upoznamo.

— veli Maksa paleći cigaru. — Ama to i jeste nesreća što ste svi tako indiferentni, apatični, inertni! — E, to ti je vala!

mogao čovek da okrivi vino, nego i na samoj česmi, pored čiste i bistre vode, pa se dohvate za kike i drže se kao, ako ste kadgod, ljubazni čitatelji, videli kad se ćurke sporečkaju, pa kad jedna drugoj turi kljun u usta, pa se tako drže, ne

Ime njegovo, to jest Mićino, čuli ste, čitaoci, već toliko puta, i ja vam se sad moram izviniti što vam ga nisam u svoje vreme predstavio.

Sedamnaesti se veličanstveno i suvereno uzdigao nad Osmim i zasenio ga«. E, ovo znam da ne razumete, čitaoci, a sami ste krivi, jer je jasno kao dan, — samo dok vam kažem.

— ’Ajd’mo! Nijedan ne pristade. — A vala, i sam se čudim što sam se mlatio s vama, kad sam vas odavna znao kakvi ste! — veli Sreta. — Svi ste vi memeluci, inertni prema građanskim slobodama.

— A vala, i sam se čudim što sam se mlatio s vama, kad sam vas odavna znao kakvi ste! — veli Sreta. — Svi ste vi memeluci, inertni prema građanskim slobodama.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sad juri bez radosti, I često joj dođe da sklopi oči, bar na trenutak. Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka trava...

Al godina radi i kad ništa ne radi. U šumi, u tišini, sigurno ste već čuli Lišće kad truli. Godina, kad joj odlane, Obavlja taj posao: On joj je od lane Ostao.

„Predugo se novi čovjek porađa”, Misli Laza, dok neko pita: „Pošto?” On babe poznaje iz Podgrađa: „Zdravo da ste Vuko, Magdo i Joško! Ma... šta se s ovim starcem događa? Pa... nije valjda... dotle došlo?

Ja prezirem sve vas, humaniste!” „Osetljiv ko je, nek ne gleda! Svi ste vi mlakonje i topla braća! Narode, na prodaju se daje deda!

Suklate i otrovne guje te! Pogledom ih kao ognjem ožeže: „Zašto moj starački život trujete? Zaplele ste se oko mene kao vreže, Al ja, u mraku ranjene sujete, Otkrivam začetak ravnoteže!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Pošto ste se malo odmorili, produžimo silaženje, siđimo još za 40 stopa i evo nalazimo se u posmatračnici na donjem kraju cevi na

Maločas ste mogli nazirati sunčanu svetlost a sad su gusti oblaci zamračili sunce i evo krupnih kapljica plahovite kiše što počinje

Rakić, Milan - PESME

Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja. Ja drhtim i strepim, Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, U stranama crnim ili večno lepim.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR VUKOTA Što grajete, koji su vi jadi, a evo ste gori nego đeca! VUKOTA MRVALjEVIĆ Poleće ni jato jarebicah, i svakoju živu uhvatismo. Stoga graja stade među nama.

I POSJEDAŠE S CRNOGORCIMA, SVI MUČE I GLEDAJU PREDA SE. KNEZ JANKO Koje ste se jade skamenili? Što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste?

Hajte k meni pod mojim šatorom, ti, vladiko, i glavni serdari, samo da ste caru na bjeljegu, za primiti od mene darove, pa živite kao dosle što ste.

vladiko, i glavni serdari, samo da ste caru na bjeljegu, za primiti od mene darove, pa živite kao dosle što ste. Jaki zubi i tvrd orah slome; dobra sablja topuz iza vrata, a kamoli glavu od kupusa.

SVI POSJEDAŠE PRED GLAVARE I DRŽE DUGE PUŠKE UZ RAMENA. SERDAR VUKOTA Dobro došli! Što je bilo, ljudi? Krenuli ste nekud kâ na vojsku! To vam nije bez neke nevolje; da se nije ko poklâ, Boga vi?

SVE U SMIJEH I U GRAJU. SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste došli, da idemo, da ne zamrčemo. JEDAN CUCA Pričaćemo, a imamo dosta!

Blago vama koji ih vidite, vi ste bliže Boga i čudesah! TIŠINA JE; IGUMAN BROJI BROJANICE. KNEZ JANKO A brojiš li sve tako, igumne?

VLADIKA DANILO Pričajte mi što je tamo bilo: al' ste vuci ali ste lisice? VOJVODA BATRIĆ Veseli su glasi, gospodare, klanjamo se Bogu i Božiću.

VLADIKA DANILO Pričajte mi što je tamo bilo: al' ste vuci ali ste lisice? VOJVODA BATRIĆ Veseli su glasi, gospodare, klanjamo se Bogu i Božiću.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

s mukom gore pope, i kada bi posađen na minderluk, kada se oseti da je seo, da je siguran u mestu, on poče: — Pa kako ste mi? Šta mi radite? Jeste zdravi i živi?

Tamo na kapiji ču se neki tih, miran glas: — Kako ste? Jeste živi? Sofka, i sama čekajući ga sa svećom više glave, ispred kujne, ukoči se od onoga tamo na kapiji glasa,

Ja, alat! — Živi li ste? — ču kako gazda samo oslovi i brzo pored njega na kapiju prominu. Arsa trčeći za konjem, jedva uspe da ispred kuće,

Sofka ču kako otac, videći sve to, a sada još i Sofkino ovako ukopano stajanje, u ironiji odgovara: — Eh, eh, zar ste nas toliko željni? — i to „nas“ naglašuje jedva ugušujući jarost i gorčinu.

Pandurović, Sima - PESME

Pobijena deco naše zemlje zdrave! Vi ste spasli naše drage, naše mile, Popadali gordo radi naše slave Na domaku besne, neumitne sile.

Vi ste neophodna, draga rekvizita I vernoga druga i neverne žene, I laskanja što nam snishodljivo hita, I podlosti niske, zlo

Ko bi vas sve redom mog’o da pročita Kada vam ne smeta „sredina“ i klima, Kad ste raznobojna, negovana kita Otrovnoga cveća na stazama svima?

Na licima ste često svima, svuda: Smeši se nada, odricanje, tuga; Smeši se mladost, starost, ljubav, ruga, Smeši se filosof i smeši

Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a. — Ah, kakva sreća! I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo... Ne zbijate šalu? — Šta vam pada na um! — Što drugome ne bi.

I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo... Ne zbijate šalu? — Šta vam pada na um! — Što drugome ne bi. — Čast što ste ovde pripisaću sebi. — I treba. — To je ljubazno. — O, bože, I tačno. — Da l’ vam se verovati može?

nemirni šumor Proletnjeg lišća, padate na umor Slomljena srca, pala uverenja; Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Vi ste sudbine nečitanih strofa, Zgaženih ruža, prećutanih râna, Martovskih bolnih i ćutljivih dana, I tužne duše nemih

Vi ste sudbine nečitanih strofa. I s tim se treba pomiriti jednom, Na žalost, avaj! Jer se sve svršava Posteljom prostom,

stvari zaborav je isti: Za mladost, ljubav, za cveće i snove, — Dubok i večan, što miri i gove; Bez profanoga sećanja ste čisti. Za sve lepe stvari zaborav je isti.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Možeš Ćekliću Mlečiću! Ama jeste Mlečići, božija vi vjera! I domišljati ste kao oni!“ odvrati mu s mjesta đakon. Lazarević Rama, Zagarčanina, propušti bez ijedne, jer Ramo bijaše suviše ozbiljan.

„Ne pamtim da nas se manje okupilo na ovaj god!“ reći će Savo Petrović. „Vaistinu, žao mi je da ste se i vi izmučili po ovome zlu vremenu, ono jest, potrebno je bilo da se skupite, jer imaćemo dosta razgovora; ali,

No se nešto predomisli pa započe s lakšega kraja: „Da, da, izmučili ste se! No pričajte mi gdje je koji konačio, jer znam lijepo da nijeste nijedan iz doma jutros, bez toga Bajice.

Vladika mu mahnu te on pristupi i cjeliva ga u ruku. „Otkuda ste vi?“ zapita ga talijanski. „Iz Česke.“ „Zašto bježite?“ „Zato što me silom turiše u soldate.“ „Ama, vi ste oficir!

“ zapita ga talijanski. „Iz Česke.“ „Zašto bježite?“ „Zato što me silom turiše u soldate.“ „Ama, vi ste oficir!“ „To me je išlo po rodu i vaspitanju, Gospodaru!“ To im je bio sav razgovor.

Ovaj ped zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ste i vi cvijet naroda toga, pa dok je srce zdravo da ako ne pogine ni tijelo...“ „E ma lijepo li zboriš, Janko!

„Stan’te!“ viknu Otaš, tako snažno da čuše svi usprkos šumu vjetra i njihovoj naglosti. „Stanite, kud ste nagli tako! Hoćete da ispogibate ludo, bez ikakve vajde!“ Ustaviše se.

“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše. „Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!“ primjeti njeki starac i pogleda serdara.

Pa i ne čekajući dalje pruži se na pustinu, koju mu Stana hitro prostrije. „Zorom da ste na noge!“ reče serdar ženi i snahi koje pođoše u pregradu. „Marku sam rekao da poćera junca.

“ „To biva ponekad, ali u ovakome poslu, e!“ reče medik a zavrti glavom, nezadovoljno. „Kad ste već dotle doćerali, treba da i rasprtite. Rekli ste čojku da je vjerena, pa opet da nije suđena vjereniku.

“ reče medik a zavrti glavom, nezadovoljno. „Kad ste već dotle doćerali, treba da i rasprtite. Rekli ste čojku da je vjerena, pa opet da nije suđena vjereniku. Mogao bi on sad pomisliti da se rugate s njim, a to ni dao Bog!

Mogao bi on sad pomisliti da se rugate s njim, a to ni dao Bog! Ja ću, dakle, do kraja dognati što ste vi počeli!“ reče najmlađi od njih, crnomanjast momak, kog se tek bješe nausnica hvatila.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Islam. — Tako sam ti i sam. (I meni je tako kao i tebi). — Kaluđere, da te oženimo? — Da je prosto, kad ste naumili. — Kaluđere! Ženiće te. — Ne bi ta. — Kaluđere! Izbiće te. — Biće ta. — Kiridžija, kamo ti kirija?

Bež’te, uroci! Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa

Bež’te, uroci! Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate stanka do beloga danka,

Ustuk, nico odumuco, ti odumi što si naumila. 2 Što ste izašle vas tri? Rodile se tri devojke; jedna gluva, druga slepa, treća nema.

Sad da ste mi, braćo, svi zdravi i ja s vami. (Pri drugoj čaši) Pismo prvom, a ovo ćemo drugom, u ljubavi drugoj, da bog da!

I kuda ću dalje i nam bog dao zdravlje, i da ste mi svi zdravi, i ja s vami! 8 Daj, Bože! ovome domu složnu družinu, valjane radine, dobre gospodare.

Jesi li se već rasuo od veselja?! I vi ostali gosti, prišipetlje! Gle, kako su ušutili, pa navalili jesti! Da li ste iz glada pobjegli: nit ko pjeva, niti igra, nego kao gusenice jedu i piju, a ja siromah tepem se žedan i gladan!

Prva scena Carevi: Irod, Gašpar, Valtazar i Melhior IROD: Otkuda ste, vi carevi, kako je ime vaše, kuda putujete i kome darove nosite?

— Čuo sam da su vaši bili u neki vakat oglašeni junaci mimo ostale ljude, pa ne znam ima li ih i danas ali ste se izrodili. — Bogme je bilo i buće svuda svega i svašta, a danas čini mi se da smo mi bolji no vi.

— Ma otkuda ti znaš? — Čuo sam kada ste izabirali novoga serdara i vojvodu pred vojskom na Kosovu, pak rekoše naši stari: ko od nas dokaže da je u svom vijeku

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

KARADžIĆ SLAVNOME NIJEMCU JAKOVU GRIMU PREDRAGI I MNOGOPOŠTOVANI PRIJATELjU Vi ste s pokojnijem Kopitarom najviše učinili te su se Srpske narodne pjesme na slavu naroda Srpskoga tako razglasile po svoj

Osim toga Vi ste mene još od 1823 godine, kako sam imao sreću u Kaslu s Vama se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opominjali da

Tek što kojega taknu, mrtvi oživlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita: „Koji ste i što ste vi? Jedan po jedan ispovjedite mi se na tajno ili pred svijema, ako mogoh da vam pomognem.

Tek što kojega taknu, mrtvi oživlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita: „Koji ste i što ste vi? Jedan po jedan ispovjedite mi se na tajno ili pred svijema, ako mogoh da vam pomognem.

“ Na to reče brat najmlađi: „Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo.

“ Onda najmlađi otpoče da kaziva: „I ja sam nešto malo učinio kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše

Onda mu ona reče: „Neboj se ništa, idi na onu bunarinu, gde ste mene našli, pa se nadnesi nad nju pa viči: „Šura, šura.

Kako ona tamo, svi polete pred nju, a carski sin uzme je za ruku, pa joj stane govoriti: „Gde ste za Boga? ja poludih za vama, a Čizme grada nigde nema.“ „Gospodine!

Tako i urade. Kad dođu kući, otac ih jedva dočeka: „Dobro došli, deco! Eda je Bog dao da ste našli vodu?“ A stariji sinovi odmah prihvate: „Hvala Bogu! našli smo.

„Znam ja kukava kukavica“ reče popadija „da je tako, ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku, hoćaše skapulati, jer je vazda (teško mene!) naučio uzimati, a ne davati.“ 20.

Sveti Sava - SABRANA DELA

ne ostane van dveri kao i pet devojaka, i da strašan i grdan odgovor onaj ne čujemo: „Idite od mene, ne znam vas ko ste!“ (Mt. 1Z, 23; Lk.

moja, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre, nego da ste savršeni u toj misli i voli, (І Kor. 1, 10) kupovinu sebi prikupujući kao i prekrasni trgovci, (Mt.

I tada onog nepodobnog uklonite sa zastupništva vašeg, a onoga koga ste izabrali uvedite, a ovoga ostavite da se zatim pokori.

pozivajući se na godine, ili na broj glasova, ili prinošenje sela, ili imanja, nego da je poštovan od svih koje ste vi za savet i staranje odredili.

A i kada ste na putu, pa od toga bolujete, lečite se na isti način. Treba nad ovim veoma bdeti, um čuvajući, znajući da je protivnom

Zašto, dakle, patite i tugujete što ste od bogosluženja izostali? Ne razumete li da svoju dušu polažete za mnoge, kao Vladika moj Hristos, da jasno bratiju

Blaženi da ste u toj žalosti i kao revnitelji! Jer dobra je molitva, i veoma dobra: sa Bogom da besedimo ona nas osposobljava, sa zemlje

Tako da vam bude! A vi u spasenju vašem ispunjeni, kao oni koji ste dobro sačuvali ono što ste primili od otaca vaših, i meni, pak, hranu duhovnu za ovo vođenje i poučavanje u Gospodu

Tako da vam bude! A vi u spasenju vašem ispunjeni, kao oni koji ste dobro sačuvali ono što ste primili od otaca vaših, i meni, pak, hranu duhovnu za ovo vođenje i poučavanje u Gospodu pružajući.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Čovek treba da bude realan! Za svadbu, zamislite, sprema štampane pozivnice, zlatotisak, nadam se da ste čuli! IKONIJA (Cmilji): A paradajz ne silazi ispod sedamsto! Ujtru da poraniš, a ne ko prošli put!

JAGODA: Vidim da ste u poslu. IKONIJA: U kutnjaku mi kao burgija! Ko da me čela ujela pravo u živac! Nađide mi one komovice, da držim!

Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače!

A kad ona umesi gibanicu! Nije bilo takve gibanice od Valjeva pa do Ivanjice! IKONIJA: Mora da ste nešto imali, kad je toliko falite na sva usta!

SKITNICA: Išo sam lane, ali se niko ne seća. IKONIJA: Lane? Baš ste se rano setili! I sad na osnovu čega da je nađete? Posle toliko godina, ej!

A kad treba da kaže Š, počne da šuška. Ne kaže: šaša, nego: šaša! I ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Sigurni ste da nije svraćala? IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste!

Ako vam nije teško. IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put. A nisam vam za piće, imam jetru. Nemojte da zaboravite.

Gleda me. Evo ovako! Izbečeno! CMILjA: Nemote da me prepadate! JAGODA: Vidi se ludilo, nenormalan! Da ste mu samo oči videli! Ko da me gleda varnicama, a ne očima! CMILjA: I šta bi?

CMILjA: Jesu ga barem uvatili? JAGODA: Nemote da ste naivni! Prefrigano je to! Zdimio, i to negde Karađorđevom, pa Sremskom. Upamtila sam mu lice za ceo život!

CMILjA: Ništa, samo se pitam što vas zovu Ćora kad niste ćoravi! ANĐELKO: Ćora, to je od ćorisanja, pogrešno ste protumačili koren! CMILjA: A zovete se, u stvari, Anđelko? ANĐELKO: Anđelko.

VILOTIJEVIĆ: Sad ću da pitam. Kapetane! Pa gde su? Kad su otišli? Što ste im dozvolili da izađu? IKONIJA: Ja dozvolila? STAVRA: Šta je, nema ih? VILOTIJEVIĆ: Vidiš da ih nema!

ANĐELKO: Ništa ja nemam s tom vaškom ušljivom! ISLEDNIK: Kolko je meni poznato, zajdno ste vršili nedozvoljene radnje. A sad kažeš: vaška! Čudna stvar! Jeste se nešto možda pokarabasili?

Stanković, Borisav - JOVČA

ibrik i peškir za umivanje, sva preplašena okreće se i, nad stepenicama, viče prigušenim glasom): Sofija, Velo, gde ste, more? Brzo ovamo!

MARIJA Pa gde ste, za Boga? SOFIJA Pa tu smo, nano. Ne možemo od onih dole da se okrenemo. Već se svi iskupili. Svi se zbili, pa od

s počecima već sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini prozori još nisu otvoreni; besno u mrak): Kamo ste, bre, kamo? NEKO S FENjEROM (s leva, došav do ispod stepenica, uplašeno, prigušeno): Tu smo, tu!

MARIJA (pogleda gore, seti se da treba ugasiti svetlost gore; prema kujni): Velo, Sofija, gde ste? Hajde, kćeri, ugasite gore, zatvorite! VELA i SOFIJA (odlaze gore, gase, vraćaju se opet u mrak kujnski).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Moje kćeri, kad bi vi uprav razmislile i rasudile na koju ste visoku odredu od boga sazdane, ne bi vam imala kad ni na um pasti obrva, očiju i pročeg tela lepota.

Vi bi[ste] se stidile nekakvo dostojinstvo u svilenim i šarenim [h]aljinama iskati. I nareče bog prvoj ženi ime život, jer je ona

za ne produžavati odveć besedu šta su u prvo vreme bili monasi, šta su vremenom postali, šta li bi valjalo da su, mogli ste lasno poznati; a šta su danas u naše vreme, nije potreba govoriti. Svi vidimo. Eto, vidite oca N. iz manastira N.

” Episkop: „Po mojem govorenju? E moj brate, sami ste se davno i davno istrebili, niti ste čekali moga govorenja.” Arhim[andrit]: „Kako, preosvešteni gospodine?

” Episkop: „Po mojem govorenju? E moj brate, sami ste se davno i davno istrebili, niti ste čekali moga govorenja.” Arhim[andrit]: „Kako, preosvešteni gospodine? Ne razumem što s tim mislite.

Ona zapovedi sluškinji da mi dâ komad hleba, govoreći: „Kad ste ludi, ja vam pameti ne dado[h]; idete po suncu i gladujete, a ja znam dobro da ta vaša riba neće na moj tiganj doći.

On isti, iguman budući, načne nas pitati. Iguman: „Otkud ste vi, deco?” Ja: „Iz Banata.” Iguman: „A daleko li ste nakanjeni?” Ja: „Ovde bi radi ostati, ako nas primite.

On isti, iguman budući, načne nas pitati. Iguman: „Otkud ste vi, deco?” Ja: „Iz Banata.” Iguman: „A daleko li ste nakanjeni?” Ja: „Ovde bi radi ostati, ako nas primite.” Ig[uman]: „Što ćete ovde?” Ja: „Naumili smo pokaluđeriti se.

Arhijereji božji, sveštenici mirski, koji čitate sveto evangelije, vičite! Vičite k narodu; vaša je to dužnost! Zato ste oci i pastiri. Ne izdajte čisto Hristovo učenije!

sam mogao, za raširiti evan|gelsku istinu i nauku i za privesti mnogi narod k bogopoznanstvu; no, da sam znao u kakvoj ste slavi vi monasi kod boga, ja ni za što drugo ne bi[h] se starao, ostavio bi[h] svet i carstvo, otišao bi[h] u pustinju

” „A zar ste vi unijati?” — rečem mu ja uplašen. „Jesmo,” odgovori, „i da to nismo, mi ne samo ne bi[smo] kolegijum naš ovde imali,

je želanije moje s lihvoju, spodobivši me za ovo pretprijatije ljubov i pohvalu izbranejših nacije naše, od kojih ste i vi, dražajši moj, zaslužiti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će. Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti vrata i badžu pošto izađete!

Ljudi božji, ala ste divlji! Na to se uzmigoljiše, ali mudri Čagljina odmah povrne: — A da što smo nego divlji! Mi smo, bolan, kâ zvirad!

“ Jesi me razumija? Jer ste svi gube i pogrde, kakvi’ nema u cilom kršćanstvu! Gori ste od rkaća. — A šta radite više, vrag vas odnija, a?

“ Jesi me razumija? Jer ste svi gube i pogrde, kakvi’ nema u cilom kršćanstvu! Gori ste od rkaća. — A šta radite više, vrag vas odnija, a? — obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag.

— Ja, vire mi, ne razumim šta me pitaš! Zar je nestalo konja vra-Brni? Zar ga je niko ukrâ? — Ukrali ste ga vi... Ti već znaš, koji vi — reče Bakonja oštro. — Ne pomaže tu zabašurivati ni trošiti riči u vitar... Sve se zna.

— reče Kenjo s malom dušom. — Šta može biti? Ovo je leporat, u kome se nalazi sve kako je bilo, kako ste konja odveli, kud ste ga proveli, sve, sve, sve, do najmanje sitnice. — Daj, dite! — viknu opet knez.

— Šta može biti? Ovo je leporat, u kome se nalazi sve kako je bilo, kako ste konja odveli, kud ste ga proveli, sve, sve, sve, do najmanje sitnice. — Daj, dite! — viknu opet knez.

— Šta sam mogâ učiniti? Jeto sinoć uvatija ga oganj i kašljâ je i znojija se, kâ i svaku veče! A to ste znali svi. Baš sinoćke bi mu lakše i razgovarali smo se i smijali. Još reče da će jutroske na matutin, ako vitar ujenja.

— Jesam... Ono što jest, jest, a vi znate da u mene nisu dvi riči! Prikojuče, uoči nedilje, kad ste svi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj prozor, pa gledam kakvo će vrime.

Bujas udari petom u vrata, koja se otvoriše. Od silne svjetlosti zabliještiše đacima oči. — Dobro ste došli! — viču im iznutra. — Ulazite! Sidajte! — Baš ste dobro došli, posli toliko vrimena, a još s obrazom!

Od silne svjetlosti zabliještiše đacima oči. — Dobro ste došli! — viču im iznutra. — Ulazite! Sidajte! — Baš ste dobro došli, posli toliko vrimena, a još s obrazom! — reče Boban, koji iskoči nasusret i skide kapu.

Je li tako, braćo? — Tako je, tako! — zagrajiše svi. — E, pa u ime toga da ste mi zdravi! — nastavi Trtak. — Za zdravlje ovi vridni dijaka i njiove lipe mladosti. Bog im daj da dožive ono za čim iđu!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca... KAMENA USPAVANKA Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni, Zarastite

U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu. Veverice, izmišljena na grani: što me drsko Gledaš,

Ćosić, Dobrica - KORENI

Pas mu leže između nogu, poslušno trpeći milovanje po vratu i gužvanje dugih, klempavih ušiju. — Svi ste se pogojili... Marš, životinjo pseća! Uđe u kiselkastu, ljutu toplotu staje, u gusto i glasno disanje goveda.

— U tuđim sankama? — Iznenada sam i pošao Služba.. Znam da ste u velikom poslu. U poslu?... Za šta Mi služe nove sanke i konji — ale? A Mijat dna jutra uprezao konje.

Uostalom, posle odlaska Turaka narod nije tražio slobodu. On je tražio samo hleb. A Vi, radikali, obmanuli ste ga da je ustav — hleb... Narod, sloboda, ustav, sve su to samo izgovori da se dođe na vlast.

Moji unuci biće Tošićevi unuci. Aćim čupa bradu. — Da izračunamo koliko ste potrošili na mene. — Izračunaj ti! — Izračunao sam, Đorđe. Meni pripada trećina.

— Zakon?... Ja sam zakon! Sve je moje. Samo preko mog groba možete da se delite. Aja ću još da živim!... Obojica ste jednaki! — Aćima oštro zabole što prvi put pred Đorđem ružno govori o Vukašinu. Udari pesnicom o sofru. Posuđe zveknu.

Noćas se i tebi rodio sin, a ti hoćeš moga... Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta.

Dukati su njegovi sinovi... — Pametno zboriš, gazda-Đorđe! — reče jedan sa obešenom glavom. — Svi ste vi golokotre! Oklamiši, čankolizi... Varoško bunjište. Celu Palanku mogu da kupim! — Ti si seljak!

Đorđe ga nije poznavao, pa mirno reče: — Dobro, šta ste vi svi redom? Što me gledate kao telad? — Tako je, gazda-Đorđe! — Jesi seljak! — Dukat je bog!

On vlada svim carevima. Vojske su ništa. deca su ništa. Stranke su ništa. Žene su ništa... Očevi su ništa. Vi ste ništa! Iko, daj im rakije dok ne pocrkaju! Vidiš li da čuče oko mene kao kučići? — Đorđe ispi čašu Do dna.

Hajdučija, galama, podvaljivanje glupim seljacima. Jeste.“ „Umukni!“ „Svi ste vi lopovi i kurjaci.“ Nije podizao glas. „A Ti si najgori među njima. Jeste.

Od zujanja, tutnjave i žubora. „I nesreću majka rađa. Ako sam dobro zapamtio, tako je deda rekao. O čemu ste razgovarali kad ti je to rekao?“ Zašto se baš toga setio?

Onda svi zveraju okolo, u maglu, u koju tonu gomilice kuća i krošnje drveća. — Dođosmo — reče neko. — Znao sam da ste tu — reče Aćim. — A kad će oni da stignu?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Tataga ne čuje ono što ne želi da čuje! Ona ne čuje odrasle. Ali nas i decu i te kako čuje! — Ko ste vi? — devojčica raširi oči, a lutka se nasmeja. — Mi? Zar ne vidiš? Pa, mi smo Tatagina deca, ali nikom ne pričaj!

Onda najstariji skupi hrabrost, pa reče: — Ne pričajte koješta! Pogledajte koliki ste! — Šta kažeš? — nasmeja se rumeni. — Pogledaj malo bolje!

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Il' nije jedan toliko sretan? Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli!

Il' nije jedan toliko sretan? Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli!

Oj večeri, o slatko čekanje, O vi noći, moji beli dani, O vi dani, a sa dva sunašca, Gde ste jako, gde je zlato moje!... Plači, travo! zapevaj, slavuju! Zlato moje zemljica pokriva!... Br.

O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'...

O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'...

V. Ilić CXXIV Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svom Ležao sam međ' vama. Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili.

Ja željah da ste večno pokraj mene; Da moja ljubav nikada ne svene; I venac lepih želja ja sam pleo. Al' kad sam kraj Vas bio, ja sam

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Pitagore i ti Epikure, zli tirjani duše besamrtne, mračan li vas oblak pokrijeva i sve vaše posljedovatelje! Vi ste ljudsko ime unizili i zvanije pred Bogom čovjeka jednačeć ga sa beslovesnošću, nebu grabeć iskru božestvenu, s

je - svemogući reče vojvodama neba sveštenoga - đe mi u dvor s vama nije doša drug vam činom jednaki, Satana, jer ste često skupa dolazili ka nebesni vojenačalnici.

O sljepoćom opojena zlobo, o zla žertvo duše izgubljene, rat ste digli na svemogućega! Bi nesretnji morehoci pređe, - postignuti korabljekrušenjem na sredinu bučna okeana, kad okrenu

Do rođenja sv'jeta istinoga, vi presretni poklonici sunca! Vi ste vjerni nebesni sinovi, vas svjetila luče životvorne nose k tvorcu, lučah istočniku; luč je sjajna bogoslovija vam,

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Dobro ste posmatrali i zapazili“, reče Pitagora. „Ceo roj tih zvezda putuje od istoka prema zapadu. O tome ćemo se idućih noći

Mladić se oseti ovde kao kod svoje kuće. „Eshilo, Sofokle, Euripide! Ta vi ste moji dobri poznanici. Vaša dela sam nebrojeno puta pročitao, razumeo, osetio sve njihove lepote, shvatio njihov smisao,

On se, kao što ste iz njegova predavanja razbrali, u slepom poverenju, pozvao na iskaze drugih, a nije nam ni njihova imena ovde saopštio,

On je, kao što ste iz njegovih usta čuli, kratko napomenuo da potpuno pomračenje Sunca traje, po pričanju očevidaca, samo minut dva; nije

Jer vi ste, besprekidnim nemirima po ostalim pokrajinama Aleksandrovog carstva proterani sa svojih ognjišta, našli ovde utočište,

„Svakako veće preduzeće mora imati svog okretnog nabavljača, pa i moja trgovačka radnja“ „I vi ste trgovac?“ „Dabome!“ „A kakvom robom trgujete?“ „Novcem“. „Novcem! Ta to je najbolja roba što postoji!

„Vi ste joj prisustvovali? reče on iznenađen. „Kao običan gledalac! Kao što sada vas, učeni gospodine, vidim pred sobom, tako

„To je duga priča“. „Razumem. Mi to tamo u Lombardiji znamo samo otprilike šta ste uradili, pa i to je vrlo mnogo, no hteli bismo sve da znamo“. On poče da se vrpolji.

Radilo se o tom da se te praznine popune“. „Pa šta ste uradili?“ „Naš nadbiskup nam odobri potrebna sredstva da te spise nabavimo u Kordovi, Granadi, Sevilji ili kojoj

„A koliko ste dela vi, učeni gospodine, preveli na latinski jezik?“ „Biće ih preko sedamdeset“. „Preko sedamdeset!

Kremona je malo mestance, a vi pripadate celom obrazovanom svetu i potomstvu. Vi ste daleko uzleteli iz našeg gnezda, ali mi ipak dozvolite da vam, u ime naših zemljaka, postavim i njihovo treće pitanje:

Ja sedoh na jednu od naslonjača, a Mardohaj se zgrči na minderluku. „Vi ste se Gerardom poduže zabavljali?“ započe on razgovor.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— O, gospodine poslaniče, — odgovorih ustajući — to ste, dakle vi? Nadam se: da ćete mi ljubazno ostaviti jednu polovinu strane kako bih nastavio svoje snove koje više volim

Utoliko... Ima, ima nešto od Sirana u opatu Koanjaru. — Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i ispijena žena niskih grudi, koliko da se umeša.

Svaki danas može da zaradi, ako hoće i koliko hoće. A vi ste vrlo neučtivi i drski. — Moguće — odgovori mirno student kao da je očekivao baš ove iste reči.

— Moguće — odgovori mirno student kao da je očekivao baš ove iste reči. — Ja sam vrlo neučtiv čovek. Ali vi ste vrlo ratni bogataš, a ja. vrlo predratni student. Ja i ovi ovde. Vrlo!

Ja vidim torbe sasvim nove, a vi kao da ste iz apsa ili ropstva. — Kumrija — dreknu trgovac — ja moram prestupiti.

— Šta, — prestravi se on budeći se — šta se desilo? — Svirali ste na uzbunu i voz je stao. — Bez uvrede, gospodo, — završi trgovčeva žena „diskusiju“, jetko i žurno prikupljajući

“ tako mi je rekao komandant. Trebao sam odgovoriti: „Gospodine pukovniče, Vi ste... svi smo mi najveći nitkovi.“ A on bi kazao: „Vi ste poludeli, vi ćete biti optuženi i degradirani.

Trebao sam odgovoriti: „Gospodine pukovniče, Vi ste... svi smo mi najveći nitkovi.“ A on bi kazao: „Vi ste poludeli, vi ćete biti optuženi i degradirani.

Četni narednik, koji beše izašao u susret transportu, vikao je: — Magarci, tako vam treba kad ste zadocnili! — Komesar je kriv, mi nismo — odgovarao mu je jedan od vojnika, vukući sa očajnim naprezanjem mazgu koja je

Da je kakav pisac bio pored vas da posmatra: kako se kamen povraćao u dušu, nem kako ste progovorili, mrtav kako ste oživeli. Gnušaj me se, ako ti je milo, pobratime.

Da je kakav pisac bio pored vas da posmatra: kako se kamen povraćao u dušu, nem kako ste progovorili, mrtav kako ste oživeli. Gnušaj me se, ako ti je milo, pobratime.

A mislim znam i ja. On zastade pa spusti stvari na zemlju. — Kod gospodina Nikole Glišića? A šta ste vi njemu? — Rođak.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Zdravo da ste, Egidio! — mahnula bi mu ona rukom s prozora, kao što odabranica u areni mahne iz počasne lože svom toreadoru.

Ako se sjećaš, ja vam nikad, ni onda dok ste bili djeca, nisam nametao načine i oblike vašeg vjerovanja. A najmanje sam vam usađivao nekakvog boga poput onoga s

— To je živa istina, oče, mora se po duši reći — požurim se da mu priznam. — Vi ste uvijek bili jako tolerantan, jako popustljiv, s vama se uvijek moglo nekako na kraj izaći.

Baš „liberalan fratar”, kako su vas zvali u našoj blagovaonici. Sjećam se kako ste se onih izbora angažirali za mog djeda, kao liberalnog kandidata, i neprilika koje ste zbog toga imali u samostanu.

Sjećam se kako ste se onih izbora angažirali za mog djeda, kao liberalnog kandidata, i neprilika koje ste zbog toga imali u samostanu. Nasmijao se. Starac je bio vidno polaskan.

Ali ti si umjetnik, prava pravcata umjetnička priroda... — Hvala vam, oče, za taj eufemizam, — nasmijem se ja. — Vi ste uvijek bili blagi prema mojim sagrešenjima... — Ne, Ivane, nemoj me krivo shvatiti.

za mene je jedini, nezamjenjivi, jedino mogući bog, sav izrastao iz mene, „iz uprav ovog i ovakvog bića”, kao što ste maločas rekli... Bio sam se u govoru zagrijao vlastitim riječima.

Pitali ste me maloprije što radim. Eto, zabavljam se smišljajući slične priče i pričice, za sebe samog, naravno, kao na primjer tu

Ja se od srca nasmijem. Došao mi je odjednom bezazlen kao dijete. — E, baš ste širok fratar, „liberalan fratar”, imao je pravo pokojni djed. I dobar čovjek, k tome.

Riješite mi, molim vas, jednu „tajnu“ koja me namučila u djetinjstvu. Pričalo se — vi to sigurno znate — da ste nekad bili kavalerijski oficir i da u svom kovčegu još čuvate oficirsku sablju i kalpak.

Posthumno sam im se nasmijao: ta vi ste me plašili utvarama! Daleko teže bilo je ono što ste vi smatrali bubicama i ćefovima.

Posthumno sam im se nasmijao: ta vi ste me plašili utvarama! Daleko teže bilo je ono što ste vi smatrali bubicama i ćefovima.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

vršimo posla — promuca kmet, pošto se pribra od prvog utiska. — Jovane — obrte se Đurica onom siromašku — koliko ste struka našli?

Sedi dole! — i zamahnu nožem. U kući se razleže strahovito vriskanje. Đorđe sav pretrnu, pa odlučno progovori: — Ako ste došli kod mene onim vašim običnim poslom, onda mi ostavite čeljad na miru.

— Lezi ovde na postelju da se odmoriš, pa mi kazuj sve po redu šta ste radili. Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa obori glavu i nasloni se na postelju.

Vi’š kako je snajka oštra — reče Radovan i trže se sam, pa, da bi taj nezgodan izraz zagovorio, on okrete: — A što ste se, deco, tako nakinđurili, kô da ćete na svadbu? — Pa da vi’š, pobro, i pogodio si — odgovori Đurica.

Sad idite, pa pričajte kakvu ste ucenu dobili za glavu Đuričinu. Za ovim se obrtoše i on i Pantovac i polagano se udaljiše niz ravne livade, a povezani

— Javiće on sve. Kad se svrši potera, veli, biće najzgodnije da odmah počnete ono što ste ugovarali. I to će javiti. — Znam, znam... dobro! — odgovori Đurica. — Ti sad gledaj kako ćeš se provući, a mi odosmo.

Šta veliš sad? — Ja, vala, ništa; a vidim da se ti više od mene plašiš. — Kako to? — Šta ste polegali kâ zečevi, kad su ljudi daleko od nas. — Ha-ha-ha... — nasmeja se hajduk.

Vaspitanje je, ako hoćeš da znaš... — A gle’te milorda! — uzviknu apotekar. — A kakvo ste vaspitanje vi dobili, ako se smemo usuditi da zapitamo, od svoga ćaće?

— uzviknu apotekar. — A kakvo ste vaspitanje vi dobili, ako se smemo usuditi da zapitamo, od svoga ćaće? Kakvu ste to vi filosofiju svršili, molićemo, i koji je rad korisniji za narod, moj ili vaš ?...

apotekar pokazivaše, da ga ova pojava ne začuđava, jer njegovo lice dobi izraz kao da je hteo reći: »E moj brate, da ste videli ono što ja znam !

— Znoj udara od njih. Al’ one rade, a vi gospodujete. — Zar smo mi gospoda? — Ja što ste?... Varoške... — Lizo — viknu ona jednu drugaricu, — čuješ šta kaže Miša: njihne devojke udaraju na znoj... ha... ha...

tres-tres... tres-tres... — Blago vama, kad ste slobodni! — uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Na to reče brat najmlađi: — Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo?

Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu. Kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše

Sjutradan reći će Tarigora: — E, braćo, ako će se življeti, mora se i raditi, stoga ako ste sporazumni sa mnom, a vi hajte danas u lov, a ja ću ostati da spravljam ručak i da pazim kuću. Tako i bude.

Uljegoše unutra, al̓ u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste došli? Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja, pa ih upita: — Jeste li gladni?

— Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas, pogubiće vas, a vidite da sam i ja iksan kao što ste i vi, pa sam njemu dopala u ruke, te se ne mogu nikako izbavit.

— Šta je, jesi našô pravdu? — otac na njeg već izdaleka. — Jesam, — kaže — al̓ ne tako kako ste mi vi kazali. Evo, ovo je pravda, — pa on ocu pokaže na višnjovac. — To? Ta iđi, sine!

— a one reku: — Bog pomogao, pobratime! Jesi li ti nas pobratio? — Jesam, — reče on — a da li ste vi moje posestrime? — Jesmo, — reku one (a to su bile vile).

Kad u krčmi nađe društvo, svi se začude i upitaju ga otkuda mu to, a on im reče: — Pa eto, ja dobih; da ste i vi išli, i vi bi dobili. Sad je meni svejedno: davalo se, ne davalo.

iz doma donesu, i među ovim posljednjim evo đe ide nekakav odrpan seljak i nosi vreću okrpljenu pro ramena i upita: — Što ste me zvali? — Bogme, — reče knez — da plaćaš vladičine pare od ove godine.

Ako smo se i odocnili, nijesmo zapostili. Car im odgovori: — Sami ste sobom izgubili, bijaste prije doći; koga nije na dijelu, njemu nema ni dijela.

— Znam ja, kukava kukavica, — reče popadija — da je tako. Ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku!“ hoćaše skapulati, jer je vazda — teško mene! — naučio uzimati, a ne davati.

baba između njih počela na svu prešu da vretenom okreće predivo, i u vas grohot počne se smijati pa reče: — Lude li ste, kukala vi majka!

Petković, Vladislav Dis - PESME

ŠTAPOVI I ŠTAKE Da se poklonim pred vama, junaci, Što sad nosite štapove i štake: Novome dobu vi ste svetli zraci, K'o mnogi živi, kao mnoge rake.

Da se poklonimo odano i smerno Pred vama, što ste rane bez leka Primili na se k'o znamenje verno Istinske službe, probuđenog veka.

Da se poklonim pred vama, što sada Na svaki korak brižljivo pazite: Tu skoro carstvo zgazili ste, mada Sad mali potok sa mukom gazite.

Pošli ste u rat i zdravi i smeli, I ostavili kuće i gajeve: Na putu svome pobede ste sreli I oživeli prastare zmajeve.

Pošli ste u rat i zdravi i smeli, I ostavili kuće i gajeve: Na putu svome pobede ste sreli I oživeli prastare zmajeve.

Pošli ste u rat sa nožem i puškom Na nož i pušku dva zlikovca stara, I u dva marša svojom snagom muškom Narod ste spasli mraka i

Pošli ste u rat sa nožem i puškom Na nož i pušku dva zlikovca stara, I u dva marša svojom snagom muškom Narod ste spasli mraka i Tatara. Pošli ste u rat, ponositi, skromni, Bez mnogo “ura!

Pošli ste u rat, ponositi, skromni, Bez mnogo “ura!”, al' hrabri i prosti; Došli ste kući lomni, mnogo lomni, Noseći zemlje i

Pošli ste u rat, ponositi, skromni, Bez mnogo “ura!”, al' hrabri i prosti; Došli ste kući lomni, mnogo lomni, Noseći zemlje i slomljene kosti.

11. AVGUST 1913. GODINE Dolazite danas uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata.

Kroz topovsku riku i dim od pušaka Podigla se najzad carevina stara. Vi ste sve postigli. Sad nema Turaka, Nema ni Slivnice, ni besa Bugara.

U ime slobode i večnog morala, Na koje čekahu pet dugih stoleća, Vi ste svoju braću oprostili zala, Probudili zemlje i nova proleća.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Edison mi je jednom rekao: “ Među svojim asistentima imao sam mnogo pravih radnika, ali vi ste ih sve nadmašili.“ U tom periodu sam izradio nacrt za dvadeset četiri različita tipa standardnih mašina s kratkim

“Zar vam nisam rekao?“, trijumfalno sam upitao svoje službenike a jedan od njih je odvratio: ”Neverovatni ste, gospodine Tesla, sve se upravo dogodi onako kako Vi predvidite.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Na sva pitanja sam spremno odgovorio pozivajući se na oca kao na svoj autoritet. - Pa vi ste imali izvrsne učitelje, u ocu i majci - primetili su oni i dodali: - zar očekujete da ćete naći bolje učitelje u Pragu.

Ko od mene očekuje da se odreknem svojih srpskih nazora, to je isto kao da mi oduzima život. - Vi ste pogrešno shvatili moju majku, Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim poslovima,

- Ovaj posao vam je mnogo bolje uspeo nego onaj sa pekarevim kolima, - rekao je i dodao: to je zato što ste ovde upotrebili neka sredstva za brže sušenje boje.

U takvoj situaciji bi jedna od devojaka zapevala: “Pogledajte Balkanca!” - a druga bi dodala: ”Da li ste ikad videli takvo bugarasko nedelo?

Mišići i mozak su dve izvanredne stvari koje treba imati pri odlasku na koledž i za vreme dok ste u njemu. Nekoliko događaja iz doba mojih dana u Koledžu dokazuju važnu ulogu atletike u životu na američkom koledžu, ali

- Ne - odgovorio sam mu. - Vi ste srećan momak! – rekao je Englez, dodajući da bi mnogo dao da je na mom mestu. Kazao mi je da sada mora da se penje na

- Amerika je zemlja u kojoj se sve brzo menja - rekao je pošto je čuo da sam ja onaj dečak, i dodao je: - mora da ste se mnogo promenili, jer mi sada izgledate kao pravi Amerikanac; a mi smo ovde kao i naša draga Austrija, kao i svi

- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku. Ona nam više nije daleka. Ona je u našim srcima jer ste nam je doneli ovamo.

Ona nam više nije daleka. Ona je u našim srcima jer ste nam je doneli ovamo. Ona je nova zemlja na mojoj zemljopisnoj karti i Novi svet u mom duhovnom zemljopisu.

- Tako nešto ste. po svoj prilici, pričali u Karlovcima na onom narodnom zboru? - upitao me je ovaj lepi i vedri ”inkvizitor” - a na to

koja ume brzo da misli, da se probudi pre toga i učini onu drugu stvar kojaje takođe prirodna - i onda dodade - to što ste rekli potvrđuje obaveštenja koja sam dobio o vašim javnim izjavama u kojima poričete božanska prava krune, a ističete

- Ne - odgovorio sam mu. - Vi ste srećan momak! – rekao je Englez, dodajući da bi mnogo dao da je na mom mestu. Kazao mi je da sada mora da se penje na

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I zbilja, u zgodni čas neko čeljade ustoboči se na kućnome pragu. Ogleda se uokolo. —Šta ste tu stali? — javi se osorno. —Je li mi? — usprene žena. — Tako !...Da se odmorimo. —Pa tu?

—Je li mi? — usprene žena. — Tako !...Da se odmorimo. —Pa tu? —Da kuda ćemo, kad nikoga ne poznajemo? —Bogme ste pogodili! —A što ću? Nuder, smiluj se, pa nas pusti u kuću! —Hoću baš! —Je li mlada?

—Pa šta ću mu ja? — odvrati župan. —Ništa! — vrcne ona malo razgovorom. — Dajte malo suhih drva! —Zar ste sve izgoreli? Ča radite od njih? —Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su. — Osušite ih... Vidiću ja.

prilazi Mitar; pogleda ih ispod oka i pored njih prođe; zbuni se, pa kašljuca, i kao mimogred pita ih: „Ele, momci, kako ste?” Braća ga u čudu gledaju i ne odgovaraju gledaju ga kako teško korača i prezavo se na sve strane obazire.

Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti.

— Što ste neveseli? — silom šali se Lazo, s očitom željom da ih razigra. — Lijepo se sastaste, pa da uživate! De, sokolovi!

— Sjedite, nemojte radi mene... — i prekidoh, stideći se što se starica ispred mene ispravila. — Ne mari, vi ste ovo prvi put došli na školj, a ko dođe, valja da se najprvo sa mnom porazgovori! Je li tako? — obrne se ribarima.

—Kako ste mogli tako veselo provesti dane iza muževljeve smrti? — upitam je, željan iz njezinih usta čuti ono o čemu su mi toliko

— Ako ćete da vam pravo rečem, otada i znam što je život, — odgovori starica očito iskreno. —Mogli ste se udati za onoga.... —Za staroga Andriju mislite...

nađemo se često... A da smo se vjenčali, brzo bi dodijali jedno drugome... Imala sam s njim i jedno dijete... —Koliko ste ih u sve imali? — prekidoh je.

— 'Ajde ti doma, ja ću doći!... Ovo su naši, muški posli! — Kako ste svi vredni! . . Biće kako on htede, odvrati ona s uvjerenjem i povrati se.

Do časa nastavi blaže:— Vi sami znate pivali ste mu žiće, koji je ono stari čudotvorac... —Svetac stare vire, — pomogne mu Bukalo.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

i njena muzikalnost pripadaju toj „sve čistijoj“ i „sve zračnijoj“ liniji koja je i „najstarija tradicija“: Pogledale ste se zvezde Krišom da nebo ne vidi Mislile ste dobro Razumele se naopako Osvanule ste hladne Daleko od ognjišta

i „sve zračnijoj“ liniji koja je i „najstarija tradicija“: Pogledale ste se zvezde Krišom da nebo ne vidi Mislile ste dobro Razumele se naopako Osvanule ste hladne Daleko od ognjišta Daleko od kapija neba Pogledajte mene

tradicija“: Pogledale ste se zvezde Krišom da nebo ne vidi Mislile ste dobro Razumele se naopako Osvanule ste hladne Daleko od ognjišta Daleko od kapija neba Pogledajte mene zvezde Krišom da zemlja ne vidi Dajte mi

povod je vaša najnovija – deseta po redu – studija Lirske epifanije Miloša Crnjanskog i nagrada „Mladen Leskovac“ koju ste upravo i za nju primili.

• Već je uočeno da ste Vi na nov način pročitali Crnjanskijeva najznačajnija ostvarenja, „Stražilovo“, Kod Hiperborejaca i Seobe.

• Poznato je da u proučavanju književnosti polazite od dostignuća moderne, pre sveta ruske semiotike. Preveli ste veoma značajne studije Lotmana i Uspenskog.

Preveli ste veoma značajne studije Lotmana i Uspenskog. Kada ste se susreli sa semiotičkim studijama i njihovim autorima i kako su izgledali ti susreti?

• „Semiotika je središnja disciplina u proučavanju književnosti našeg doba“, napisali ste u uvodu knjige Elementi književne semiotike. Čime je semiotika zadužila ovovekovnu nauku o književnosti?

• U osnovu svojih književnoteorijskih razmatranja postavili ste pitanje određenja i naučnog opusa književnog teksta. U tome opisu bitnu ulogu imaju njegova dvostruka organizacija,

Vidljivo je to i u vašim radovima, posebno u tekstu o Nečistoj krvi, a objavili ste i zapažen tekst pod nazivom „Balkanska kultura“.

• Govorili smo prethodno o kontekstu nacionalne književnosti. Osnivač ste i rukovodilac projekta „Poetika srpske književnosti“ (u Institutu za književnost i umetnost) u okviru koje je već

• Profesor ste srpske književnosti HH veka Filološkom fakultetu u Beogradu. Bilo je mnogo polemika, nerazumevanja, čak i zluradosti,

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Nismo te mi terali da je uzmeš. Ti si uvek govorio da je voliš. ČEDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza. ŽIVKA: Pa ima. ČEDA: Ama gde su? Voleo bih da vidim tih 12000 dinara.

ŽIVKA: Molim, izvolite! PERA: Gospodin nije kod kuće? ŽIVKA: Ne! PERA: A nije ni u kancelariji. ČEDA: Vi ste činovnik? PERA: Da, pisar kod gospodina Popovića. Pa hteo sam da javim da je kabinet dao ostavku.

ŽIVKA: Stevanović?... PERA: Ja sam ga svojim očima video. ŽIVKA: O, bože moj, kako bi to bilo dobro! Vi ste lično videli Stevanovića kad je otišô? PERA: Video sam ga! ŽIVKA: Otišao je baš u Dvor? PERA: Da!

PERA: Video sam ga! ŽIVKA: Otišao je baš u Dvor? PERA: Da! ŽIVKA: Hvala vam, gospodine, velika vam hvala što ste nas izvestili. PERA: Ja sad idem na Terazije; šetaću tamo pod kestenovima, pa ako još što opazim, ja ću vam javiti.

ŽIVKA: Ama, kako da ga nema? (Odjuri zadnjim vratima.) Anka! Anka! (Svima.) Ta tražite ga, zaboga! ČEDA: Ama, šta ste se zbunili? ŽIVKA: Pa tako je to, dabome, kad čovek jedanput u godini nosi cilinder. I ko će sad da mu se seti gde je!

(Raziđu se svi po kući da traže cilinder.) XIV ČEDA, MOMAK ČEDA (momku, s kojim je ostao sam): A vi ste davno u ministarstvu? MOMAK: Vrlo davno, gospodine...

MOMAK: Vrlo davno, gospodine... ČEDA: I vama je to sasvim obična stvar kad se menja ministarstvo. Promenili ste ih mnogo? MOMAK: Mnogo! Kolikima sam i kolikima ja već sagledao leđa...

Pita li se tu valjda još kogod? ČEDA: Pa da, pitaju se i drugi ministri! ŽIVKA: A ja? ČEDA: Pa šta ste vi? ŽIVKA: Kako šta? Još pitaš. Ja sam rocpođa ministarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva.

ČEDA: Oho, ho! Pa vi govorite kao da ste vi ministar. ŽIVKA: Ako nisam ministar, a ja sam ministarka, a upamti: to je, koji put, mnogo više.

ja, ovaj... ja sam došao da vam javim da ste postali ministar. POPOVIĆ: Znam ja to, gospodine Pero. PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da

ŽIVKA: Tebe ne, ne boj se!... Nego stvar... Zato sam ja i mislila da mi tebe najurimo. ČEDA: Tako! A to ste vi smislili? ŽIVKA: Ja, dabome! Tebe da najurimo, a Daru da udamo kao što joj priliči. ČEDA: Divan plan!

Je l' to centrala?... Dajte mi, molim vas, (gleda u cedulju) 5872... alo... je l' to fotograf Pešić?... Vi ste?... Ovde je gospa Živka ministarka. Je l' te, molim vas, nisam vas ni pitala, kad će biti gotove slike?...Tako...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

traga nema - sestru u krakovskoj bolnici, i čuje kako ga prekoreva: „Ala vi nemirno spavate, plačete i vičete, mora da ste opet dugo čitali te vaše lude knjige. Sutra ću vas izdati lekaru. Zar ne vidite kako ste se već osušili?

Sutra ću vas izdati lekaru. Zar ne vidite kako ste se već osušili? Bože moj, kako sam ja predstavljala sebi Srbe”. 221 San u snu, ili dvostruki san, nije novina u

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ti mi nekad sačuva obraz, pravo je sega i ja da ti vratim... Svi ste slobodni Zemljaci sme. Vije v tuđina da pečalite, i ja takec... Rakije da se napijeme, ama turski, a ne kaurski...

— Zdravo–živo ste, sinko? Nikad ništa toplije i svojskije ne čuh dotle. On me po upitu nežno pogleda, obazre se po sobi, okrenu glavu k

Bilo da ti je muftija tu!.. U, pobratime, ne ukori se, što si se zbu– nio?!.. E, zaista ste vi Arnauti slabi ljudi: rekao bi čovjek da vam je Austrija već posadila na stolicu Skenderbega...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Starmali« 1888. PRETPROLEĆNA PESMA Proleće je veće blizu I bistriji dani s njime; Pitaće nas: čime ste se Zanimali prošle zime? A mi ćemo odgovorit’ Vedra lica (kako nije!

Budilnici svesti i namere krasne, Nosioci misli tako gorostasne, Vi ste sada mrtvi — vreme napred uji, A mi izloženi vihru i oluji.

Morune bele, jesetre slane, Ta i vas ljudi dostojno hvale, Al’ kad se samo kečige setim, Sve ste mi druge kô trunci male. Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

ferfaser, šta su vam devojke i žene skrivile, te toliko na nji atakirate? Tako ste nas u pređašnjem vašem djelu napali s Jelicom, a sad nam opet Femu predstavljate. Tko vas je postavio arendatorom?

“ Moja lepa frajlice, žao mi je što ste mene radi ta vaša mala ustanca zaoštrili. Ja na modu nimalo ne vičem, nego na zloupotreblenije, na preterivanje ili,

FEMA: Riftik, opominjem se, kad je teo za pedintera stati. VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obećali Evicu? FEMA: Šta, mamzel tebi obećala? To je gurbijanstvo.

Ah, same daske moraju od žalosti plakati! VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali vašim zetom? FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima? Sad će me smesta groznica uvatiti.

POZORIJE Z. SARA, PREĐAŠNjE SARA: Službenica, službenica, kako ste? Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibšes ksihtl! Lepe očice, glatki obrazi, smeđa kosa, hipš, hipš!

jedva sam je probudila; to vam je mops, da se ne može iskazati: volim nju nego najbolje pečenje. Pak kako ste mi, kako ste vi ručali? FEMA: Miko fo! SARA: Drago mi je, bez društva to najbolje nije baš moglo biti.

jedva sam je probudila; to vam je mops, da se ne može iskazati: volim nju nego najbolje pečenje. Pak kako ste mi, kako ste vi ručali? FEMA: Miko fo! SARA: Drago mi je, bez društva to najbolje nije baš moglo biti.

Gospođa, frau fon, ili ma... ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim. JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs... gospođa, oću da reknem.

Ne znaš li ti da je moje tjelo slabo? JOVAN: E slabo, da! Koliko ste boja od majstora izeli! FEMA: To je inpretinencija!

Tako bi me bezobraznik i pred kakvom stranom personom osramotio. JOVAN: Pa šta ste me zvali? FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne budeš kao dosad, ili kao što su ove drolje.

FEMA: Jokan, dobićeš jošt i Ančicu. JOVAN: Ančicu, Ančicu! Hm, ala ste vi majs ...onaj, gospođa, veliki, đavo! FEMA: Uh, uh, ja đavo! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki.

) ANČA: Milostiva gospoja! FEMA (uspija ce): Ančicken, to je moje pravo ime. ANČA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri.

Miljković, Branko - PESME

za ostale: ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce će proći i kroz naše oči neizmenjeno V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome

spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i topla pregršt zemlje pregršt Srbije i nas refren: Usta su bila ispunjena

li u nasilju prerušenu sreću Il tri puta dat sebi tri puta rekoh ne O smilujte se uzmite natrag Slobodu koju ste mi darovali Knjiga koja se čita pri svetlosti munje Zatim zločin u slavu sunčevog izlaska Sve je to gromom zapamćeno I

Krakov, Stanislav - KRILA

— Dobro veče, gospodin’ majore. Nova visoka prilika izbija iz mraka. Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju. Razmazili ste tog vašeg pisara. Hoćete li konjaka? Uzmite.

Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju. Razmazili ste tog vašeg pisara. Hoćete li konjaka? Uzmite. Tako iz čuture. Kapetan je brisao podšišane brkove. — Dobar je.

Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka. — Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi. Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se.

Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka. — Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi. Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se. Čemu?

— Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi. Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se. Čemu?

— Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi. Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se. Čemu? Kućama porušenim u kojima se pletu pletenice za nečija gojazna ramena?

Pobijenoj, iskidanoj deci? Obrazi su mu goreli rumenilom sve jače. Zakašljao se. — Kao volovi ste, koji vuku topove za druge. Pogledajte. Ali oni bar tužno muču.

Vojnici još nisu imali vaši, pa se niko nije bištio. Potom se trupama delilo pouzdanje iz štabova. — Vi ste između čekića i nakovanja, — govorio je oficir iz štaba.

Tada ništa nije pucalo i belac je zadovoljno razgonio repom krlje. — Teško je, ali ste čelik, pa ćete izdržati... Prljavi vojnici su ćutali, i čeprkali po prašini. Pravili su zaklone na padini.

Čiči majoru je nešto neugodno, čupa brkove, a kroz telo kao da mu majušni kuršumi jure. — Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi. Napred, pa sa srećom! Kolona se krete. Pod stenama leže uvijena tela, gomile ranaca, bačeno oružje.

Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime. — Kajmakčalan, 2525 metara... — Kakav ste vi lep dečko... Bolničarka ga je pomilovala po prljavoj kosi. U baraku je ušao čupav pekinški pas i zacikao pakosno.

sada će pevati... da, moju malu ženu... uzmite je za večeras... — Mitforde, pijani ste... — Ne, ne, uzećete je...

Petrović, Rastko - AFRIKA

drugoj: „madame, madame, moj muž je mažiskil a ja sam paroksizam; a ne, madame, vi, naprotiv, niste paroksizam, vi ste verbal!

Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka.

Reče mi: „Ja polazim sutra za Ferkasandugu, odakle vas mogu jednim zaobilaznim putem ostaviti u Banfori, koju ste želeli da vidite.

Prestao sam da joj šaljem novaca, nisam joj čak napisao ni da je prezirem. Dobro ste rekli da sam sad ,belac međ crncima', ali ne onako kako vi mislite. Ja sam uvek još čovek međ ljudima.

govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo. Onda odlazimo. — Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem.

“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.“ Bio sam zaboravio da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim domaćinom,

Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno.

Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem!

„Non z' ne pa pri, musje, ze vien selman de le poze,“ kaže boj kad uzme nešto da bi ukrao a vi mu saopštite da ste to primetili. On onda brzo ostavlja stvar na svoje mesto I tvrdi da je uopšte nije ni imao u rukama.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: A vi stojite?... Al’ ste blesani! Ili čekate tu da izdahne Od silne gladi, očigledice? Hajd’ idi, Vuče, vod’ ga kolibi!

To je on!... STANA: Mi nismo ovde došle u goste — Zalutale smo tu! GLAVAŠ: Ne čini ništa. Nama ste time mnogo milije. RADAK: Pa da, Što nenadnije, to prijatnije! GLAVAŠ: Ostan’te ovde za neki dan! Čekaće paša!...

Ja sam i onda bio sa tobom, Sa modrih usta kad je lebdeo Poslednje reči sveti blagoslov: „Neka ste srećni, deco, oboje!...“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!... STANA: Prokleti, bog dao!

(Glavaš sa Hadži-Prodanom dolazi) GLAVAŠ: E, dobro kad ste tu! A već sam o zlu nekom mislio I slutio sam kakvu nesreću. Al’, hvala bogu!... Je l’ spreman čamac?...

STANA: Mudar si, pašo! Na svetu, valjda, nema mudrosti Koja se s tvojom može sravniti!... SULEJMAN: Čuli ste sve; Ja donde neću okom trenuti; U tihom miru tamne ponoći Izmišljaću mu muke, bolove, Od kojih će se podne groziti.

(Baca pušku dole.) I ti si teška kô od olova! Radače!... Vuče!... Gde ste sad?... (Radak, Vuk i Isak ulaze.) RADAK: Šta je, Stanoje? Što si nam danas tako klonuo? GLAVAŠ: Nje nema tu!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči. — Lepo, dakle, vi ste, oče proto, srpski derviš, pa hajdete da učinimo ovako: ja ću uzeti sablju, a vi krst u ruku, pa kad ona vojska, što

O, mali sirotani moji! vi ne znate kakva opasnost preti vašemu krovu, gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će

O, mali sirotani moji! vi ne znate kakva opasnost preti vašemu krovu, gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro progutati sve one mile kutiće, sve

vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali goli sirotani, bez doma, bez krova, bez kore hleba,

Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali goli sirotani, bez doma, bez krova, bez kore hleba, pa možda i bez roditelja...

Kad dođem u štab, zateknem đenerala Černjajeva ljuta i zabrinuta. — Gde ste vi? Ima po sata kako vas tražim! — Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što?

Komarov se čisto obrecnu na me: — Molim vas, ostavite me na miru! Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga Aleksinca.

mi te na protivnoj strani iste cedulje na kojoj je bilo Praporčetovo izvešće napišem ovo: »Ostanite na poziciji gde ste, branite je do poslednjeg čoveka, i ako ustreba umrite na njoj. To vam nalaže čast i to vam zapovedam ja. Černjajev.

— Gde ste vi dosad? Ako se ne varam, vama je naređeno da se u 7 časova javite meni u štab, a sad je devet — pitao je đeneral.

— Tako sam i učinio, ali vi ste bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći

Komandant ni u kom slučaju ne sme da ne zna gde mu je odeljenje. Tu nema opravdanja, tu nema izvine. Vi ste strašljivica, vi ste kukavica, vi ste morali prvi bežati kad ne znate gde vam je vojska.

Tu nema opravdanja, tu nema izvine. Vi ste strašljivica, vi ste kukavica, vi ste morali prvi bežati kad ne znate gde vam je vojska.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

A ko će je popeti? A ko bi, nego ti, Ti božja prva ćeri, Ti sveta ljubavi! Pa id’te, molitve nam, Kud ste se spremile, Bog će vas rado primit’ Od ćeri premile!

Je l’ to Sava? Jug, Tijana, Smiljka moja?“ Svi ste zdravi, svi veseli, — A ja čujem rajske trube: Na grudi mi ljuba leti A deca mi ruke ljube.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pao sam u neku rupu. Čujem šum, kloparanje, zveckanje, žagor, nešto se slomata levo i desno... „Polako bre, kud ste zapeli? — začuh nečiji glas. — Dale nemate kud... Ovde je rov. Stoj!“ — čuli su se razni glasovi. — Ko si ti?

Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga. Gde ste bili vi iz sedmoga puka i šta ste radili do šesnaestoga septembra?

Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga. Gde ste bili vi iz sedmoga puka i šta ste radili do šesnaestoga septembra? Predrag se nakašlja i poče: — Ja ne umem da pričam kao Svetislav.

— Vi ste, dakle, bili prema vrhu... — Vrh Kajmakčalana je bio tačno u pravcu našeg nastupanja. Molim vas, to treba zapamtiti.

— Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!... Vi ste bili levo od nas, prema početnom delu leve horizontalne prečage krsta, gde su oni Zupčasti Kamenjari.

Ovaj su bataljon zadržali u rezervi. Kapetan Radojčić ga prekide. — Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog. Dosad ste se uglavnom slagali. Pričaj sad ti Svetislave.

Kapetan Radojčić ga prekide. — Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog. Dosad ste se uglavnom slagali. Pričaj sad ti Svetislave. Svetislav poče: — Osvanuo je šesnaesti steptembar.

— Jedni su pobegli na onu levu horizontalnu prečagu, ka Sivoj Steni, a drugi na desnu, prema Kočobeju. — A da li ste videli četnike? — upade sa pitanjem kapetan Radojčić. — Bilo ih je nekolicina izmešanih sa našim vojnicima.

— Šta ste dalje radili? — Mene su odneli u bolnicu. Ali čuo sam posle da je moj puk ostao na vrhu tri dana, da skloni ranjenike i

„Komisija“ je stekla svoje ubeđenje, i na kraju će doneti svoj sud. Nas samo interesuje šta ste vi, četnici, radili po zauzeću vrha Kajmakčalana. — Šta smo radili?... Hm! Sad tek nastaje ono što je glavno.

Međutim, Drinska divizija nije imala više snage da joj dotuče i one dve glave. Onda ste pristigli vas dvojica. Mislim na četnički odred i sedmi puk.

Onda ste pristigli vas dvojica. Mislim na četnički odred i sedmi puk. Dok su Drinci držali aždajine noge i rep, vi ste kidisali na one glave, iz kojih je sada sukljao još žešći plameni bes...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Vas ja zovem u moj sovjet, zaljubljene mlade, Vas, junoše! Je li pravo da to stari rade? Poimlju li oci vaši što ste vi iz' brali, Mogu l' u tom postupati k'o u nekoj šali?

Ne slušajte, cjelomudre, kletvu srpske djeve, Kukolj valja iz pšenice čiste da se pl'jeve. Vi koje ste bez Srbina k'o bez lista ruža, I tek Srblja ščastljiviti sve želite muža, Vi ćete se radovati, uživati slasti Imajući

Slutnog jeste li vi predčuvstvija, Obražen’ja proročestvujušča, V’obražen’ja il’ ste posledstvija Spavajuščeg dušu progrijušča?

Slut ako ste, zašto snoviđen’ja Vi na javi sva ne ispolnite, Ako li ste duše v’obražen’ja, Bednog zašt’ me vsuje vi mučite?

Slut ako ste, zašto snoviđen’ja Vi na javi sva ne ispolnite, Ako li ste duše v’obražen’ja, Bednog zašt’ me vsuje vi mučite?

Idem ja javiti Turkom šta ste naumili sade Skorošću munje pohitaće jarosni k plenu i krvi.” Trepet i strah po narodu prođe, i žubor se diže: Žene

Pročitavši ovu odu, Vuk je pisao Mušickome iz Beča 14. oktobra 1816: „Mislim da ste čuli odavno da je Deržavin umro” (Prepiska II, 107); odgovarajući Vuku 10. novembra 1816.

iz Beča ovako zahvaljivao Mušickom: „Prebogato pismo vaše od 3/15. novembra primio sam s onakovom radosti s kakom ste ga mi vi poslali. Kopitar mi ga je iz grada donio i celo smo veče ode čitali.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Leonardo odlazi.) JELISAVETA: (gledajući za njim): Žene ste svi! — Samo što vas svemoguć nagrdi Rutavilom mrkih nausnica, Što krepkošću nazivate muškom... Ovde je moć!...

KNEZ ĐURĐE: Samo ti ćutiš, Radošu?... Šta je to?... RADOŠ: Bolje da ćutim — Neg’ onom stazom da se uputim Na koju ste mi nogom nesrećnom U ovom crnom času kročili. KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru!

Gde je Staniša?... Il’ ga u tebe neko opada?... KNEZ ĐURĐE: „Opada...“ Gle otpadnika, „opada“, Otpadnici ste, more, oboje! Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo.

KNEZ ĐURĐE: „Opada...“ Gle otpadnika, „opada“, Otpadnici ste, more, oboje! Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo.

“ Gle otpadnika, „opada“, Otpadnici ste, more, oboje! Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo.

I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?... A vi ste primili Za krv naroda ropsku naplatu! Tri puta deset novca srebrnog. — I ja sam kriv?... Vi, jude bezbožne! VL.

(Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori? BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej! RADOŠ: Ma ko ste vi? (Za sebe). Još pitam ko?

RADOŠ: Otkad ste ono nogom nesrećnom U Turke pošli — izdajnici ste, I prokletnici kleti odonda... BOŠKO: Ne kuni, babo, svojih

RADOŠ: Otkad ste ono nogom nesrećnom U Turke pošli — izdajnici ste, I prokletnici kleti odonda... BOŠKO: Ne kuni, babo, svojih sinova! BOGDAN: Ne kori, babo, strašnim prekorom!

RADOŠ: O gnusna časa bedne starosti! O podle dece oca Srbina! Ljubavi moje sramna izroda! O gde si, snago, gde ste mačevi, Kojimano sam Turke sekao — Da njima izrod srca pokoljem, Da mačem zbrišem grdnu porugu Što mi na ime deca

KNEZ ĐURĐE: I vi praštajte, Vi, što ste nekad Na jedan poziv davno umrlog, Prigrliv sablju, sanak prezreli I uz oca mi po gustoj magli Čudnih sanova grozne

TREĆI SERDAR: I sad se sećam — ali jedvice. — ČETVRTI SERDAR: Kô što se veče seća zorice. — KNEZ ĐURĐE: Čuli ste valjda.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Evo, i ja, Dule, oživio. Stolina majka umrla, pa on došô svom đedu da potraži svoju starevinu. — Kud ste to naumili. ako Bog da? — pitam ja. — Pošli smo tražiti svoju právu... svoje staro ognjište i zemlju.

— Pa onako smo se, oče proto, malo navrnuli... — Ama kako ste vi ušli da vas pas ne opazi i ne zalaje?... Nećeš više ni zalajati Džibovina ti se mesa na Božić najela!

Kad napoji i namiri konja, uđe u sobu, ostavi pušku i iziđe na divananu. — A ma, što ste vi, ljudi, došli? Ja tebe malo kô i poznajem — okrenu se meni i nadnese ruku nad oči. — Ti si...? — Jesam, jesam, oče!

Daj svijeću — prokapa kotô! Kotao prokapa, Simeun otpoče: — Pa baš 'oćete da vam pripovjedim? E, 'ajdede, kad ste navalili. Onako od istine, što je za družine. To vam je bilo nekako prve li, druge li — ne znam sad pravo — neđelje...

Ko je? — Vojvoda Simeun Pejić Rudar, đak od namastira Gomjenice i njegova ordija — javi po komandi barjaktar. — A ko ste vi? — Ne pitaj, već udri! Zar ne vidiš da su balije, šiljak im džamijski! — povika neko iz ordije i ispali iz puške.

— Pa, braćo, i jesmo vaši ako ste Srbovi — odgovara jedan, a cepti na njemu ođeća kô da ga je groznica u'vatila — Ama, ne bi' veli, rek'o da ste Srbovi.

vaši ako ste Srbovi — odgovara jedan, a cepti na njemu ođeća kô da ga je groznica u'vatila — Ama, ne bi' veli, rek'o da ste Srbovi. Kakav to vojvoda: kô kakva švapska gerenalina... kapetanina! Zbilja, da to nije kapetan s Kadine Vode?

Turci su ljuti na te i na oca Parteniju, jer se pronio glas po Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći dobivali nekakve nesretne depešine iz Crne Gore, i od srpskog knjaza iz

A sad se jope' govori da ste vas dvojica neke noći u gluvo doba nekakve čet'ri proklete i nesretne depešine — iz Beča dobili.

'Vamo, vele, oko Sane svak vjeruje da ste vi doveli Švabu u Bosnu. Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se razliježe pjesma i popjevke: —

A ja bi' rekô da svijet u jednu ruku ima i pravo, jer ta njivica, kako ste čuli, nije ni moja, ni carska, ni spa'iska, već ovog prokletog lopova i brezakonika.

Znamo se, Davide, znamo. Svi ste vi jednaki. David (unosi se pisarčiću u oči): Ko?! Ko, bolan? Zar da se ja dignem u bunu?!

Bojić, Milutin - PESME

Sad iz mene samo Um sluša i gleda; Do nagote gadne svaki Idol svlači. Da. Vi ste mislili vascela lepota Ne spava u božjoj iskri vaša srca; Vi mišljaste kad se pozna sva nagota Svega što kô tajna u

U meni draž sva je. Ali vi ste grobljem stvorili me živim. Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći. Zar njoj da se divim?

'' zapoji: Još hoću da srčem ispečeni nar. (1913) STRAH Vi, što Vizant tresli ste pun sile, Kopljem dvorsko probijali kube, Čijih konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad

probijali kube, Čijih konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad vas zasu inje Tražili ste manastirska bdenja? Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja!

Nekad mirisom k sebi ste me zvale I bele liske za poljubac dale U čas kad reči i kad boje plene. A sad je tužno svud kud oko trene.

Vaj, treba, noći, opet s vama sada, Ruku pod ruku, u kal gde se pada. No, avaj, danas tuđe ste i strane. Daleko moje odbeglo je juče Jer nikad više zrak zgašene luče U vašem nedru ne može da plane.

Pojmićeš, no dockan, šta ostaje trajno. (1917) XXXV Guslari, gde ste? Steg naš je razvijen I krv je pala i groblje je sveže, Sinovi hrabri liticama leže A narod ceo u crno zavijen.

Guslari, gde ste? Vrag naš je razbijen, No još nam guja plete muklo mreže I brige naše mlade glave sneže, Poslednji gutljaj bola je

Guslari, gde ste? Pitah na sve strane, Ustajte svetle da slavite dane, Veći ste od nas! Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma

Guslari, gde ste? Pitah na sve strane, Ustajte svetle da slavite dane, Veći ste od nas! Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče No što je moglo gudalo da reče, Jer ljudi ćute kad vekovi

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: Dabome! Ne bi moralo šifrom čak i kad bi vas penzionisali, zbog onog što ste udesili da se čovek zaduži kod Uprave fondova na tuđe imanje. JEROTIJE (ujede se): Jest, ne bi ni to moralo šifrom!

(Izvadi iz kecelje parče hartije.) Na, ovo je taj odgovor od njega što ste ga vi otvorili i pročitali. Evo, slušaj! Ovo napred te se ne tiče, nego ovo. (Čita.

) Ovo čitaj... TASA (čita): „Strogo poverljivo”. JEROTIJE: Čuli ste, gospodo, „strogo poverljivo”. Taso, evo ti ovde pred svima kažem: da ću ti noge prebiti ako odavde zađeš po čaršiji i

JEROTIJE: Pa tako, brate! Razume se da treba sve po redu da nam kažeš. Ja ne znam i šta ste ga okupili sa tim pitanjima pa samo zbunjujete čoveka. ALEKSA: Probudim se ja jutros rano.

ŽIKA: Pa igraju, dabome. Čitava ona gazda-Mitrova dvokatnica, pa mi igra od jutros, te neće slova. MILISAV: Dokle ste pili? ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju na vino, pa ne možeš.

ŽIKA: E sad, hajde tamo kod gospodin-Viće. VIĆA (koji je dotle razgledao akta): Je l' vi znate zašto ste ovde? MILADIN, SPASA (u jedan glas): Ne znamo, gospodin-Vićo!

KAPETAN: More, znam ja da su oni građani nego šta će ovce? VIĆA: Pa mora, prisutnici. ŽIKA: Sami ste vi naredili. KAPETAN (seti se): A jest, bome!

To je uvreda u zvaničnoj dužnosti. (Spazi praktikante.) A šta ste se vi, bre, tu iskupili, kao da je ovo menažerija?

Kuda ću i šta ću s ovim Đokom? ŽIKA: Ja bih kao rekao... KAPETAN: Govori! ŽIKA: Pa vi ste stari policajac, znate već kako se u takvim prilikama radi. KAPETAN: Ama, i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet.

” KAPETAN: Eh, na zdravlje! ŽIKA (nastavlja čitanje): Lice koje ste vi uhvatili, verovatno je jedno od takvih, stoga ga sprovedite u Beograd pod strogom stražom, zajedno sa svima spisima

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

O Bogu ste mogli govoriti, i Bogu ste se smeli obraćati, samo posvećenim crkvenim jezikom. Profani jezik bio je prihvatljiv samo

O Bogu ste mogli govoriti, i Bogu ste se smeli obraćati, samo posvećenim crkvenim jezikom. Profani jezik bio je prihvatljiv samo kada je reč o profanim

Jakšić, Đura - PESME

S perom u ruci Stekô sam sebi u rodu glas; S krvavom sabljom na bojnoj muci Bolji sam bio — bolji od vas! Da ste me vid’li — to da ste samo! Al’ onde, znajte, ne beše rob! Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš!

Da ste me vid’li — to da ste samo! Al’ onde, znajte, ne beše rob! Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš! Il’, bolje, grob!

Kako ste se onde bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao; Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i

Kako ste se onde bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao; Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša

„Zvali ste me da porečem Svojom krvlju što sam pisô, Mojim nožem da presečem Od pomisli prvu misô: Da se klanjam nemoj slici,

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I kad Mladen to vide, jedne večeri, ljut, prek, dozva mater k sebi gore: — Što ste pobesnele? — preseče je ne dav joj čestito ni da stane. — Što, sinko? — To!

Ćipiko, Ivo - Pauci

Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni. — 'Vala ti, gospodaru! — veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas? Ilija priđe gospodaru, rukuje se s njime.

— Prave ste živine! — ljuti se pop Vrane na Smiljanu, dok očati samrtnu molitvu. Zovete me kad bolesnik već ne zna za se... Živine!

— izreče ona, jednako u dvoumici. — Malo je! — veli djed, i pretvara se kao da o nečem misli. —To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj!

—To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj! A prostite na kojoj ste, — presječe starac i zavika: — Neka dade svakome po dvadeset i pet talijera

—To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj! A prostite na kojoj ste, — presječe starac i zavika: — Neka dade svakome po dvadeset i pet talijera ravno... Neka smo jednaci!

Ali, eto, ja govorim što sam čuo ... —Što vele? — prekide ga nekolicina njih. —Eto kad ste najašili da kažem, vala kazaću, iako...

—Pa kad znaš, pričaj da te slušam! —žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... . —Ta znamo na kojoj ste, — veli jedan od komšija, radoznao da čuje još jednom. —Biće ono sa maćuhom? —Ha, ha, sa maćuhom, a dakako!

—Jesi li joj govorio? —I prekjuče, kad je Marko pošao u varoš, velim ja njoj, taman kako ste me vi učili. — Gospodar voli te — rekoh — kao dušu, čisto crče za tobom. I kanio se jedne žene radi tebe.. —A ona?

Ali drugi dan, pred podne, smijući se, bane Maša u kuću k njemu i veli mu: — Što ste se na mene ljutili? — pa ga pogleda umiljatim, plavim očima.

— Ali jeste li čitali? — upita ga pod utiskom novinarskoga članka što ga je toga časa čitao. — Ali, dakako da ste ga vi čitali, vi koji pratite politiku, jedan od boljih naših domoljuba i prvaka najmoćnije stranke. — Dakle, čitali ste?

— Dakle, čitali ste? Za boga miloga, jeste vidjeli što Mađari rade od naše braće, jadnih Slovaka?... I to vam je viteški narod!

i konji pohitaše. Kad odoše gosti i zvona prestaše slaviti, veli pop Vrane okupljenim seljacima: —Sada idite, dosta ste se veselja nagledali!.. . Hoće naš pop!... — reče Marko, Mašin čovjek. —Uživa svoje pravo!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Badava. Bogdan je zadrt i glup, pa je moj trud bio zaludan. Znali ste, kaže, da je vlastelin bolestan. Mogli ste i sami poslati vidara.

Badava. Bogdan je zadrt i glup, pa je moj trud bio zaludan. Znali ste, kaže, da je vlastelin bolestan. Mogli ste i sami poslati vidara.

Rekao mi je da smo svi (osim njega, razume se) povilenili od sreće što je Lauševo zdravlje pošlo nabolje. Zapostavili ste, kaže, svakodnevne dužnosti. Ne ponašate se kao smerni i bogobojažljivi pastiri, nego se ačite i izmotavate.

“ „Zašto bi to činio?“ „Jer se plaši da neko od nas ne učini ono što on ne može.“ Hteo sam da kažem: Videli ste kakvo telo ima ta žena.

Penjemo se ste penicama iznad štala i skladišta i ulazimo kroz drugu kapiju u malo okruglo dvorište oko kojeg su teskobno poređane

Šta tu pomažu reči? Reći će nam: vi samo to i umete, da pričate, pričate, pričate; sve ste u stanju da opravdate, za vas nema krivih, svi su dobri, samo se u neke uvukao nečastivi koga isterujete molitvama.

Inače, kako bismo se pojavili pred Kulom u samu zoru. Žurili ste, kažu Dadarini, ovde ima mesa i žena, ovde je suvo i udobno. A za razbojnike niste znali.

On jedino ne ume da razlikuje ljude. Mi umemo, ali on ne ume. Da li ste kada gledali kako on leči bolesnike? Približi oči rani i dugo je i pažljivo zagleda.

Uživali bismo u njihovim jaucima, sladili bismo oči na grčevima koji kidaju njihova tela. Ako, tako i treba, to ste i zaslužili. Zahvaljivali bismo bogu što nam je pomogao da naše neprijatelje izložimo takvom stradanju.

Zar ste izgubili pamćenje, nevinašca moja, to je bilo skoro. Kako su vam oči sjaktale dok smo kuvali ceđ od glogovog pepela; dok

Sada u blaženom zaboravu, pomireni sa samima sobom, žvaćete po suvim ustima molitve, puste reči se utrkuju, zagrcnuti ste od želje da što više ispričate Bogu o svojem pokajništvu. Molite se i za svog vođu Nikanora.

Starac se šeta okolo sa rukama na leđima. Odmerava vas, pažljivo ispituje da li ste svi dovoljno plačni. Šeta se žilavi starac, drhtava šiljata utvara. Geljuca pun sipnje. Mlitava matora kurva.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ja dižem zlatni pehar svoj, Poklonik mile vlasti, I sve u slavu pijem njoj, U slavu prve slasti! Al' šta ste stali?

tih u miru tom, Pa slušam, kako šume vali U nemirnome toku svom; A misô moja žuri tada Severu daljnom, gde ste vi, I noć zvezdana tiho pada, Dubokim sankom zemlja spi.

Šta li smo cveća pogazili, To bog jedini samo zna! No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i

(SA POGLEDOM UGAŠENIM) Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svome Ležao sam međ vama. Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili.

A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na tle su pale cvetno. Gde ste vi mile zore, I vi proletnji dani, Kad je božanskom nogom Bludio po poljani I zvonkim svojim rogom Gonio snažnog

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Zrelu za javnost! Dakle, na koncu krajeva, otštampanu. Zavirimo malo u tu perspektivu! Vi ste sami pisanu reč nazvali duhovnim čedom koje luta po prostoru i vremenu.

III KOLEVKA ASTRONOMIJE VAVILON, NjEGOV TORANj I NjEGOVI SVEŠTENICI Beograd Vi ste, dakle, draga prijateljice, spremni da putujete sa mnom do na kraj sveta.

Ala je toplo i zagušljivo u ovoj bespreglednoj ravnici! Kako je dobro što ste uz Vašu nošnju dodali i ovu lepezu od palminog lista! Uostalom, sunce će uskoro zaći, i svežina večeri nas razgaliti.

Te su pločice prvi list knjige naših znanja o nebeskom svodu. Oštro kucanje budi me iz polusna. Vi ste iščezli iz moje blizine, naše putovanje je dovršeno.

“ - „Može!“ - „Šta kažete? A Vi ste mi nekad govorili o astrologiji sa omalovažavanjem! No ona je, jel’te, u poslednje vreme došla opet u modu, i mnogi

Budućnost je postala opet traženom robom, inače ovi silni astrolozi ne bi imali od čega da žive.“ - „No, pa Vi ste maločas rekli da se iz zvezda može čitati budućnost.“ - „Sigurno!

I NjEGOVA SLIKA SVETA Atina Lepe poštanske marke sa Akropolom i Tezejevim hramom izvestile su Vas, pre no što ste ovo pismo otvorili, da se nalazim u Atini. - Stvorih se naprasno ovde.

- Vi pristajete? Dakle do skorog viđenja! A što ste toliko zadocnili, draga prijateljice? - Razumem: pitanje toalete, najvažnije za ženu! Savršeno ste ga rešili.

A što ste toliko zadocnili, draga prijateljice? - Razumem: pitanje toalete, najvažnije za ženu! Savršeno ste ga rešili. Vaša prijateljica, dvorska glumica, pozajmila Vam je za Vaš put odela Here i Leandera.

doduše, dosta mračno, ali je zato grčka nošnja vrlo jednostavna, kao što to vidim na hitonu i himationu Leandera koji ste mi pružili. - Da Vam okrenem leđa? - Slušam!

A Vaša odeća je opet malo podugačka. Da, Hera je uloga za heroine, a Leander za mladićke ljubavnike. Vi ste, draga, prijateljice, suviše filigranasti za heroinu, a ja suviše uranjen za mladog ljubavnika.

Ubrzo zatim projuri pored nas jedan konjanik, on mamuza svog konja, oblivenog u penu, kao u trci na život i smrt. I Vi ste, jel’ te, na njegovom iznurenom licu primetili da je na ivici svoje snage. Šta ga vija tako besomučno?

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao: Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i

davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao: Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša

Stanković, Borisav - TAŠANA

I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko? Mori će pijemo cel noć, pa će opet sav poso da svršimo.

Sal ni ti još jedno kotliče daj. STANA (odsečno): Nema, i sada ste već pijani. SELjAK Pa i ludog Paraputu napojiste i naraniste, a nas, čivčije, nećete.

Idem si ja da si natočim, šta mi ti tu... STANA Nažderite se! Nikada drugo i ne radite. Od uvek ste takvi. Od uvek, kad god ovamo dođete, da vam je samo da se najedete i napijete.

To je pozdrav tati od vas. DECA (meću). TAŠANA Tako, sada idite. Sada ste pozdravili vašega tatu. STANA (odvodi decu). TAŠANA (sluškinjama): A sada idite vi.

KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko! TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa... KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu?

Čak i ne pocrvenite, nego ste srećni, radosni, kad vidite kako ja ne primećujem da me lažete. I šta mi onda dolazite?

MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da ste! (Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me. Istina, zvala si me više puta; ali ja nikako nisam imao vremena.

PARAPUTA (mumla): Moja je ovo kuća kao što su i sve kuće moje! I vi ste svi moji! I svi ćete kao i ja zemlju da jedete, kao što će i vas zemlja da jede. I ja evo, ja jedem zemlju, jedem zemlju.

Vidi se kako Paraputa odlazi mumlajući: »Moja je, moja kuća«. STANA (sluškinjama): Eto vidite, i što ste toliko zalarmile. Kao da ga ne znate. Kao da ga prvi put viđate. SLUŠKINjE (odlazeći): More, strašan je!

« I kad izašao, toliko ih napao, a naročito hadži-Ristu. »Zar ste, veli, zato mene, kao svoga zemljaka tražili da baš ja budem sveštenik, što ste mislili da ja, kao sin nekog vašeg

»Zar ste, veli, zato mene, kao svoga zemljaka tražili da baš ja budem sveštenik, što ste mislili da ja, kao sin nekog vašeg čivčije, neću smeti da udaram na vas, prve, bogate i najveće, i da ćete vi moći da

TAŠANA (grli decu): O, o, gle moji domaćini već mi došli! (kleči ispred njih doterujući im odela): Pa, gde ste mi bili? Kod babe? Kako ona? Koliko se radovala kada vas je videla i čime vas je dočekala, poslužila?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Znam ja, majstore, šta govorim, i video sam to što govorim, i eto toliko sam hteo reći, i hvala što ste me saslušali.” Šnajdernica se zaprepastila. Majstor je promenio deset izraza lica, a prvi kalfa i dvadeset.

Kad govori, šapće; usta otvori, lepi zubi zasvetle, nešto je rekla, i ako ste čuli što je rekla, dobro i jest, a ako niste, i nećete.

Sporazumeli bi se vas troje jednog dana protiv mene, a to ne bi dobra donelo ni vama ni meni, jer ste vi ovde domaćini, a ja opet ne dam sebi suviše blizu nikome...

gospa Lela, groblja te groblja; a ako je do razgovora, evo ću sad da vam ispričam kako me je jutros na salašu, baš dok ste vi bili na groblju, vijao bik, onaj krupni naš Švajcarac, možda ste ga kad videli, beo kao sir s jedne strane, a riđ,

vam ispričam kako me je jutros na salašu, baš dok ste vi bili na groblju, vijao bik, onaj krupni naš Švajcarac, možda ste ga kad videli, beo kao sir s jedne strane, a riđ, skoro crven, s druge. Takva mu je ćud, nikad ne znaš koja mu važi.

Dete ono, na sreću, nekud uskoči, a bik, slep i lud, pravo na mene. Sve to za minut. Jȁ da ste videli gospa Nolu, tešku topuzinu! Bežala sam kao da imam četiri noge.

A testament, gospa protinice, ja pisati neću! — Vi ste lakomisleni, gospođo Lazarić! To je vaša dužnost domaćice, starateljke i posednice, i građanke!

— Gospa Nola sad uzdahnu, i malo stade. — Prijatelj ste nam stari, pa mogu da kažem sve što mislim. Bez moje dozvole, i protiv moje zabrane, nađe načina da se oblači u

Pa onda, i keruša Nera pošla s vama na bal. Kad ste seli u karuce, ja, kao mali sam još, počeo da plačem, hoću i ja na bal.

Odnekud izašla Paula, a vi joj naredili da donese veliki poslužavnik, metnuli ste na njega lepezu, i tako sam i ja, s poslužavnikom i lepezom u rukama, stigao na bal.

ali drugi put ovdeka nema... Ono je nekada bilo, ono, na primer, odakle ste se vi doveli, a sad, dade vam Bog sermiju, kas' ti jedno carstvo, i samo da uživate... He-e, mir! Đavolska kobila...

U njoj ima nešto krotko... Mana njena na liku je neprijatna. Ali ona se gubi; sami ste vi mene upozorili na to. Polečićete je još malo, i ozdraviće od toga, sirotica moja, koja je u nežnoj mladosti morala

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

vsenižajši sluga Sočinitelj s.r. ČASTICA PRVA VSTUPLENIJE Čitatelji, dosta sam vas s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da vam predstavim jednog junaka koji

— Nit joj znam kuću ni kućište, ni tko joj je otac bio, ni šta joj je mati. — »Oho, g. spisatelj, šta je to? Toliko ste knjiga izdali, pa se ne stidite kazati da štogod ne znate.

To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja. Ja, istina, zanat spisatelja vodim od sedam godina i trudim se doznati što se god doznati

Vi se tešite samo što ste dobro vospitani i što decu vašu dojkinjama preporučujete, a paorke ostavite neka paorski rade.

— O, vi ste vesma dobri. Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše

Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam. Niste jošt?

»Ja nisam kazala.« O, ja o vami ni najmanje ne sumnjam, frajlice. Kad je jošt koja frajlica tajnu kazala? Ali kako ste razrešili? Šta je moja zagonetka? »Poeta.« Pravo!

Ja mislim da drugi ne može biti, nego na vas, ljubvedostojna frajlice, ceo ovaj posao ostaviti. Vi ste njega, kao i ja, no ne sumnjam, boljim očima vidili, sljedovatelno vi ćete i bolje izvestije o njemu dati nego ja.

On se k meni približuje, daje mi razumeti da me poznaje, da ga poznajem. »Ah, vi ste, g. ciniker, otkud tako u ovo vreme; šta vas je privolelo da iz vašeg mirnog bureta iziđete?

(poznato je, veštice krila i rep imadu), namaže se mašću, očita svoje »ni o panj, ni o kladu«, prne kroz odžak, i dok ste, frajlice, pogledali kako vam stoje usta, već je kod Romana bila.

spisatelj, vi baš sasvim oćete da ste osobiti čovek i da se od drugi razlikujete. Ja nisam jošt roman vidla bez ljubovi, kod vas pak osamnajsti je tabak

Ja ću potom potpisati, dok popijem kafu.« Sad, ljubezni čitatelji, i vi koje ste mi često vile i ale na vrat šiljale, mile čitatelnice, vi ništa pravednije ne možete zaktevati nego da vam ja spasenije

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više nemam Prekoračili ste prag nebesa Usnama bosim sledim vam bulke Pusto meso ludi na meni Napušta me napuštam ga Grudi razbijam šta će mi

bilja i zverinja U prvo slovo ljubavi I gradiš Poslednji neosvojivi bedem Svoje tvrđave u vazduhu TERAZIJE Nekome ste Trg Na grudima beloga grada Levo i desno sunce Na vama mere Svoju svetlost i svoju tamu Prodavci oblaka Duša i

i zevova Na vama robu izlažu Gutači vatre igrači po munji I ukrotitelji gromova Na vama pokazuju veštine Nama ste kameni dlan Na vama čitamo crtu života Nikad joj nismo videli kraj VRAČAR POLE Sreo sam te starče pastiru Usred

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Pa, kad budete umirali, možemo vam uštrcati malo kanfora, te da vam produžimo život za jedno sedam dana, koliko ste izgubili pri rođenju.

Vi nesumnjivo poznajete svi onoga maloga tiranina koji, tek što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se

“ Vi mu, razume se, učtivo i, koliko je moguće slađe, odgovorite: „Au, kako su lepe pipe!“ i time mislite završili ste razgovor sa njim, te možete nastaviti onaj interesantniji razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom.

Ako ste vi toliko nesmotreni pa ne opazite, ona će ma kako, ma na koji način izvesti razgovor koji će vam svratiti pažnju.

Je l' te da tu može biti nesklada? — Da, razume se! — odgovarate vi najljubaznije i ne sluteći da ste sad već zavukli nos u mišolovku i počeli da ližete smrtonosnu slaninicu.

A ne možeš mu ni ceni zameriti; otkud mu ti znaš šta košta. Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi, Mita bakalin prodaje mnogo jeftinije salvatus purtatus!

— Tako? — odgovori on. — A vi ste tako isto pronašli i Ameriku, čini mi se? — Da, gospodine, mi smo Evropljani pronašli kisele krastavce, a mi smo

Tven ljubazno. — Ah, da znate kako je to bilo prijatno iznenađenje za nas Amerikance kad ste nas pronašli. — Kako?! — učinih ja iznenađeno? — Da.

Sećam se baš, kad je jednoga dana naišao Hristifor Kolumbo, da ga je moj deda predusreo rečima: „No, jeste li čuli, vi ste se dali dugo očekivati!“ — Ali kako je, zaboga, vaš deda mogao dočekati Kolumba?

— Šta je to, dakle, što vas brine; kakve ste promene zapazili na njemu? — Dete je bilo vedro, veselo, raspoloženo, pa odjednom postalo sumorno i ćutljivo.

neodvažna strina prevrši svaku meru, prekipe nešto u meni i, da bi je kakvom teškom uvredom ućutkao, ja dreknuh: — Vi ste hipotenuza! — Juh! — vrisnu i inače vrlo osetljiva strina i zaklati se da padne u nesvest.

Jer odista, u životu, to ste izvesno svi zapazili, te nepoznate količine igraju često vrlo veliku ulogu. Tako, na primer, u politici nepoznate

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Kod pešadije, vaše Veličanstvo. — Kod one u rovu? — Vaše Veličanstvo, vi se ne smete izlagati suviše. Vi ste potrebni zemlji — govorio je ađutant. — Kad mogu da ginu moji mladi vojnici, nije velika šteta za mene, ovako starog.

Privremeno je uzeo jedan deo zemlje, ali ime Srbinovo nikad neće uništiti. Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu...

Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu... Mi vam odajemo hvalu, a i buduća pokolenja biće vam zahvalna za sve žrtve... Junaci...

Ko to viče? — promoli bunovnu glavu izvan arnjeva jedan oficir. Pri svetlosti lampe videsmo da je potpukovnik. — Ko ste vi, gospodine? — zapita Luka, već nadražen. — Ja sam komandant kolone...

Tada zastade neodlučan... Ruka mu je drhtala, kao da okleva. Onda progovori: — Koliko ste imali šećera? — O tome vodi računa ti, a neću ja... Najzad otvori, i u kasi zablista pun čanak srebrnih dinara.

dolazak, prišao mi je podnarednik Svetozar, onaj koga sam ja izudarao, i veli mi: ,,Gospodine kapetane, čuli smo da ste dobili novu bateriju... Mi smo na pragu naše otadžbine.

— Šta će sa nama biti? — zapita nas jedna žena plačevnim glasom. — Vi ćete se, gospođo, vratiti svojoj kući, odakle ste i pošli. Ali šta će sa nama biti, to niko od nas ne zna — odgovara jetko potporučnik Živadin.

— Čekajte — umeša se u razgovor poručnik Protić, sudski pisar. — Svi ste vi u pravu. Samo niko od vas ne ume da izrazi svoju misao.

Na poljani potpukovnik Petar sakupio vojnike i drži govor: —... Do ovoga časa ispunjavali ste časno i pošteno dužnost prema otadžbini. Niste posrnuli ni pred navalom bajoneta, ni granata.

— Zar nam je bilo malo pucnjave? — Poznaje se da si seljak... Prangija... Kipislcauf! — A gde ste vi određeni, gospodine kapetane? — obrati se Sredoje svome komandiru.

Kao signal da sada treba da otpočne uništavanje. Potpukovnik Petar progovori: — Čuli ste!... Ne prisiljavam nikoga da ostane... Ko hoće da ide, neka iziđe. Vojnici su stajali ukočeni.

— Ej, grdna vam majka, I vi ste mi neki junaci!... Pobjegoste iz zemlje — grdi nas jedna Crnogorka. — A teško i nama s vama kada nam prodajete hleb za

Petrović, Rastko - PESME

Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski, Da ste bogati ne biste karte gradili, Odlazili biste u daljine, prostora gladni; Ni da sam moćan ne bih pesme pisao, Rđave

Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo Po sumornim prostorijama svojih bolova Gde, daljim predelima umrljane, sisate svoje prste, Gde nad nikad

Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo, Prilazeći ženama uveče da ih ljubite. Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta Vama se čini, kad prilazite

Pa šta? Ko da to nije samo ponor, a u ljudima ljubav! O vi, što sitniji ste no skakavci upregnuti u kola cara, No varnice, ipak ste za mene boljka i željka stara. Čoveka ljubim ja sada.

Ko da to nije samo ponor, a u ljudima ljubav! O vi, što sitniji ste no skakavci upregnuti u kola cara, No varnice, ipak ste za mene boljka i željka stara. Čoveka ljubim ja sada. Ko da to nije ponor! Čoveka.

Videće se da ta misao nije tako rđava, kao što ste očekivali, za one bar koji ne planu odmah - i da duh iz koga je oslobođena ne zaslužuje prokletstvo.

Nešto što je jako neprijatno Što je osećanje sramotnosti, Strmoglavo, Što ste izazvali sami kao priznanje, Što je pohvala od ljudi za koje bi želeli da je njihovo mišljenje za vas tajna jer ih ne

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sedefna ruža nakloni se koralnoj grani, rešena da je upita za savet i od nje zatraži pomoć. — Vi ste mudri i dugo živite — reče Sedefna ruža — znate li kako se do Gornjeg sveta stiže?

Kad, gle, šta ga to ljuto grize, kao vatrica peče? — Ko ste vi? — pita majušna crna stvorenja. — Mravi! — kažu mu. — Zar ne vidiš?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MITKA (pokunjeno odlazi): Hajd, hajd, ti mi... (Odlazi). ARSA (za njim): Kući pravo! (Ciganima). A vi? Zar ste još tu? (Zamahuje štapom.) SALČE, GRKLjAN i OSTALI (ponizno odlaze; za njima polazi i Koštana).

POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’! ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi? Zar ste samo vi na ovoj zemlji, te čovek ne može samo vas da umiri? Kome ja i govorih, i pretih, i koga apsih?... Ništa!

Šantić, Aleksa - PESME

O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne

O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'...

I tvoje slatko govoriti ime Nebu i suncu i gorama plavim! 1903. ČEŽNjA Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...

U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada Opiše

Ja kraj plota stojim, gledam u vas dvoje; Jednake ste kao kaplje na cvijetu! I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ne muči se i ne harči blaga, ne mož, kralje, temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada! No eto ste tri brata rođena, u svakoga ima vjerna ljuba: čija sjutra na Bojanu dođe i donese majstorima ručak, ziđite je kuli

Vidiš našu crkvu Dimitriju, kakova je i kolika li je? Vi nejmate takovijeh crkvi“. Veli njima vojvoda Milošu: „Vi ste mudri, gospodo latinska, jeste mudri, al' zborite ludo: da vi znate naše namastire, naših slavnih cara

Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi taki junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu, da činite s

Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi taki junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu, da činite s Turcima

čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva vrana gavrana, otkuda ste jutros polećeli? Nijeste li od polja Kosova? Viđeste li dvije silne vojske? Jesu li se vojske udarile?

stigla te nevjera! Nijesmo li vjeru učinili da mi dara nitko ne dijeli? A sad ste se tome prisjetili! Kad si mučan i kad si nevjeran, more, ću ti dara pokloniti rad̓ hatara naše braće krasne.

Pola tebe, a pola družini, što ste mene u nevolji bili!“ Za njim ide dilber Ikonija, ona nosi trideset košulja, te dariva trideset hajduka; pobratimu

Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa je drugu knji

Pa je drugu knjigu nakitio, te je šale od Avale Porči i do njega Topal-Kamataru: „Eto knjiga, dvije age drage! Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“.

da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa četvrtu knjig

da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa je petu knjig

Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Take knjige Osma

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

smeste U zasedi iza petnaeste Nikad nije rano da se sazna Da je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka požurite gde ste U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ličila je na dno kakve plitke činije ili tepsije u kojoj se peku pite. Kad se spustite na to poljanče, već ste zaklonjeni od svačijeg pogleda. — Ku-ku! — opet se tiho oglasi dječak. — Ku-ku!

Igrao je izvijenim sastavljenim obrvama i u osmijehu pokazivao sjajne bijele zube. — E baš nek ste došli i ti i Žuja. — Ja i Žuja lovićemo zečeve!

samo sumračnom otvoru, nepovjerljivo pomiriše nepoznatu jazbinu i zabrinuto se ogleda na dječake kao da pita: — Kuda ste vi ovo sa mnom naumili, je li?

— Ha-ha-ha, nevaljalci, bogme ste... — zlurado poče on, ali neko granje na koje je nagazio odjednom s praskom popusti i poljar se stropošta u kujinu

vrata kolibe prikucanu poveliku cedulju na kojoj je bilo naškrabano nečijim teškim i nevještim rukopisom: „Nadmudrili ste me sonom Jamom, ali i Ja ću vam Podvaliti. Čeka Vas Veliko Iznenađenje. Čuvajte se. Čovjek iz jame.

Kratko rečeno: govorila je iz nje poljareva nesmirena, još uvijek dječačka duša, željna obješenjakluka. „Nadmudrili ste me sonom Jamom, ali i Ja ću vam Podvaliti. Čeka Vas Veliko Iznenađenje. Čuvajte se. Čovjek iz Jame.

Jesu li ga, možda, svi zaboravili? Ne, ne. Jednog dana mogli ste šumom pratiti trag nekog dječaka. Stigao je do samog logora, prošvrljao ga unakrst i okrenuo prema koritu potoka

Dječaci su u neprilici ćutali, iako im je na licu blistalo dotad nepoznato zadovoljstvo. — Ej, čujete li, pa vi ste meni danas glavu spasili? Stric nato samo progunđa kao da se brani: — To je ispalo sasvim slučajno.

— Ti si prošle jeseni čitavu družinu imao, logor ste napravili, Paprici prkosili. Hajde, pokažite se i sada kad je tuđin zemlju poklopio, kad glave ljudima skida.

— dočeka Mačak. — Nek Nik Ćulibrk bude treći! — dočeka Vanjka. — On je izdržljiv u svemu pa i u trčanju. — Dobro ste izabrali — složi se Jovanče. — Trkači će, dakle, biti Potrk, Stric i Nik Ćulibrk.

— Odakle vi tu? — začudi se sad učiteljica. — Pobjegli od ustaša — odgovori Jovanče. — Baš ste jutros pogodili gdje ćete da pobjegnete — graknu Nikoletina. — Svaki čas ustaše mogu stići ovdje. Čujete li samo?

Dobro ste joj ime dali. Ja bih jutros i za mišju rupu dao dukat, a kamoli ne bih za ovoliku jametinu. Prvi se u pećinu uvukao

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite, svest k ovom pregnite, na noge se oprite, koji no hoćete i radi ste ovu slovesnu čast sebi primati...

O, svetle sve nebesne sile, siđite dole, te sa mnom se suzno procvelite! Ako ste i besmrtni dusi sazdati plemeniti, da kako sam za spasovo bogonarođenje od vrla lepog k meni glasonoše navikla, tako i

A udilj stoji s vrhom puno mu grotlo. Negoli dohodite, i pri njemu kruto, ne posklizavo umom stojte, koji ste prežednjalo na suhu vruća peska prestojali mnogo vreme u svetskoj griži udaljeni!

Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode! Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!« Nuto iznenada goleme bede!

Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode! Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!« Nuto iznenada goleme bede! Rekoše: »Što nas to snađe!

to za uši metnuti: zašto vi niste požaoni i milokrvni na nemoćnu, bolestnu, nevoljnu, sužnu i siromašnu vašu braću što ste u jednoj veri i zakonu, te ih ne gledate ni potpomažete bolestne lečeći, sužnje iz tamnice puštajući, putnike u svoj

Ukorizna je to nama, nego ako se okrojite svi, da ste kâ i mi, tako ćemo se ujedno sprijateljiti, pak i mi od vas, a i vi od nas, možemo se ženiti.

ja to, braćo, pre znao, toliko vašega ovde dolaska besramstvo i brigu, to ja ne bih ni kazao za vas mome gospodinu da ste vi ovde došli, niti bi mu njegova ćivota rad vas otvorio, a ni stupova onih krasnih s mesta im kretao.

A Vi, koji ste sveštenici, što služite pred gospodom Bogom svetu leturgiju, zaplačite se i pomolite se za sviju njih...

napred, eda biste se poboljali i s dobrog se poživili, nego zato vrlo mi je mučno što vas sasma malo dolazi i to koji ste, ni stojite tu ni pak slušate, te nejma se kome nagovoriti...

besedite, mnogi OD vas, te takve nevaljale svuda besede razno siti po pijarci i po trgovinama u svome dobijanju što ste ih pokupili i dostali od igračica na svir nji po mehana i po zurnica?

Ja vi, koji ste sadanje u mogućstvu poglavice, što ste i koji ste rođenjem i stvorenjem bolji od ostalih ljudi te se sasma visoko sobom

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

da je drugi ko kroz sam sulundar upao među njih, ne bi mu se tako začudile kao ovo sada njoj. — Zdravo li ste, živo li ste? — zapita ih zatvarajući leđima (i već ostalim) vrata za sobom.

da je drugi ko kroz sam sulundar upao među njih, ne bi mu se tako začudile kao ovo sada njoj. — Zdravo li ste, živo li ste? — zapita ih zatvarajući leđima (i već ostalim) vrata za sobom. (Da bi se, dabogda, tako i usta dušmanima zapušila!...

— Što ni treba ti pa da nam ga kazuješ?... — Ta što... ako ste, demek, čorbadžike? A zašto ima onaj reč: devojačka su vrata svakomu otvorena?! — Docna si se prisetila, Doke...

Smeje se, istina, ali ga ipak brani, zaustavlja ih i veli im: „Mori, ćoravi li ste, što li, ćorče nijedne? Mori, neje to Žućko!... To si je Mane, Mane kujundžija!... Ne davam vi ga!... Tugoo!

Jasno je kao dan bilo da je Jordanovica ciljala na Manu, da je drugim rečima htela reći: Kako ste drobili, tako i kusajte. Ona sumnja na Mana.