Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Od ti̓ novaca isplaćujemo dugove Gušančeve i za džebanu; ispratismo naše deputate: protu iz Šopića, Stefana Živkovića i Protića Jovu do Bukurešta, pak Jova da ostane u Bukureštu a Čardaklija da ide u Stambol.
— „To nije istina”, reče, „kod Jakova nema nikoga!” I on posla Stefana, svoga momka, da vidi; ode Stefan i dođe, i kaže: kod Jakova ima, i kod kneza Sime, 4.000 vojske.
Dučić, Jovan - PESME
U srebro okova bezbroj svetih slika: Sve u večnu slavu blagovernog cara Stefana, kad dade carstvu Zakonika. Poveli sto bdenja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stigao je, kaže, u njegovu kuću, na dan prepodobnog mučenika Stefana, Piperskog. Po kalendaru pravoslavnih, to je bilo maja meseca 1752. A po kalendaru papežnika, u mesecu junu.
Kad su poštanska kola, koja su vozila i Pavla, zadržana, kod kontumaca na Dunavu, na trgu Sv. Stefana, njih je čekao pregled vojeni u sumračju.
Pavle je znao gde je centar Beča, kod crkve Sv. Stefana, a znao je i grečesku crkvicu, na trgu mesara, Fleischmarkt. Sedma kuća, pored te crkvice, bila je dom njihovog rođaka,
Ko god se milo moli imaće osećaj Božije prisutnosti. Isakovič onda reče da ima svoju slavu, Svetog Stefana Dečanskog, Svetog Mratu, ali da je sve molitve, u ratovima, zaboravio.
svojih sunarodnika, koji su ga dočekali plačući, Šterba je govorio da je to, oko Debrca, zna se, zemlja despotska, Stefana Visokog, a tamo sve do Egre, zemlja Bakičeva.
On se poslednji put javio, poočimu, Vuku Isakoviču, na dan Svetog Stefana Štiljanovića, miljenika Isakoviča, među svetiteljima, na nebu. Obećavao je da će ispuniti svaku Vukovu želju.
Teodosije - ŽITIJA
i odmah dozva svojega sina Stefana. Ovoga Stefana dobrodetelji i vojničku hrabrost i bogosaznanje sada nije moguće ispričati.
i odmah dozva svojega sina Stefana. Ovoga Stefana dobrodetelji i vojničku hrabrost i bogosaznanje sada nije moguće ispričati.
Za vreme službe i molitve, samodržac otac i sveti episkop časnim krstom i polaganjem ruku obojice na glavu blagosloviše Stefana za velikog župana, vladara i samodršca sve srpske zemlje.
crkvi i veliku srebrnu zdelu punu srebra, i upisaše sebe u pomenik sa blagočastivim carevima, sa ovima i samodršca Stefana.
A ovi su u ovom velikodušni bili, dadoše zlato mnogo, jer im mnogo prinošahu od samodršca Stefana, i odmah podigoše crkvu i ukrasiše svakom lepotom, i sazdaše veliki pirg koji stoji i do, sada, i gradom ogradiše, i
A mnogo i sve više mu donošahu od brata njegova samodršca Stefana, jer ga veoma ljubljaše i kao anđela Božijega bojaše ga se i slušaše ga.
Ovaj i tada beše podigao mržnju među braćom. I veliki knez Vukan beše neprijatelj brata svojega samodršca Stefana zbog blagoslova očeva.
Jer prepodobni Simeon, odlazeći u Svetu Goru, uze sina svojega Stefana, i mesto sebe za vladara i samodršca sve zemlje srpske postavi, i utvrdivši ga molitvama i blagoslovom, reče: — Koji
višerečeni veliki knez Vukan — na grad neoborivi što na molitvi i na blagoslovu očevu osnovan beše, na samodršca Stefana, u stvari, navaljujući — razbijaše se, i ništa od svojih zamisli ostvariti ne mogade.
bejahu s njim, sa stidom se kući vraćahu, i strahom obuzeti u tesnacima puteve za sobom od Stefana zaziđivahu. U takvom neprijateljstvu i preganjanju između braće bila je srpska zemlja u velikoj nevolji, kao u nekoj
A opet svi se divljahu velikoj ljubavi samodršca Stefana i njegovoj prevelikoj smernosti, jer ne šteđaše carske bagrenice (što ja to pričam o malolepnom!
Tako i brata samodršca Stefana, zatim i one koji su s njim došli iz Svete Gore i sav inočki i sveštenički čin, a onda blagorodne i sve koji su tu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bogišić). Najpotpuniji i najoriginalniji je „zakonik“ Stefana Dušana, cara srpskog, donesen najpre na velikom saboru srpske vlastele i sveštenstva u Skoplju 1349.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Htede im, po običaju, reći nekoliko reči, pred smrt, i pomisli da im spomene svetoga despota Stefana Štiljanovića, izgrdivši ih najpre što mu noću beže iz logora i akitaju se da kradu po seoskim avlijama u okolini.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1794. godine Slavenno-serbskія vъdomosti (br. 74) donele su Pъsnъ Stefana II Nemani, kralя serbskago, koja nije ništa drugo do Pіѕma od kralja Stepana Nemanje iz Razgovora ugodnog naroda
Save, Stefana Prvovenčanog, Domentijana, Teodosija, Konstantina Filozofa, Camblaka, Pajsija; Dušanov zakonik je površno čitao u jedno
1780. bio je na učiteljskom kursu kod školskog nadzornika Stefana Vujanovskog. 1782. bio je učitelj u Karlovcima, 1785. slušao je prava u Beču.36 Do 1788.
Još tridesetih godina uzeo je da piše tragediju Smrtъ Stefana Dečanskogъ, koju je neprestano ispravljao, koja se sa velikim uspehom igrala tek 1841, a štampana tek 1849.
svom spevu Njegoš je kazivao svoja sumorna osećanja i crne misli o sudbini srpskoga naroda, kao što je kroz usta igumana Stefana iznosio svoje filozofske ideje.
doselila se u Jadar, u Srbiju. 26. oktobra 1787, u selu Tršiću, od oca Stefana i matere Jegde, rođene Zrnić, rodio se Vuk Karadžić.
pored Jovana Muškatirovića, koji ih je skupljao još u XVIII veku, i dva pisca iz početka XIX veka, somborskog paroha Stefana Ferenčevića i igumana manastira Gomirja Sevastijana Ilića, koji su svoje male zbirke štampali u Novinama serbskim za
Iz stare srpske književnosti ostalo je nekoliko njegovih manjih priloga (o delima sv. Save, Stefana Prvovenčanog, Domentijana, Teodosija), koji nisu bez oštroumlja i pronicljivosti.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Gospodine podnaredniče, to je tekst iz jednog pozorišnog komada! Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Komandovao je, na Drini, u ratu god. 1876–77. Tada je, za ađutanta, imao sina tog Stefana Knićanina, koji je bio mladi Parizlija i koji se nije slagao sa svojim komandantom.
Stigla je u našu kafanu (Caffé „Meinl“), u blizini tornja Sv. Stefana, za vreme partije bilijara. Zanimljivo je da nam je ta vest saopštena, isprva, tako, kao da su u Sarajevu ubili
lepim varošima, koje su se zavukle u slovačka, vlaška, rusinska srca Karpata, kao san, jednako visi kruna svetog Stefana. Mi prezrivo govorimo o njinim orfeumima, ali su i ti bolji nego naši, i nisu tako puni kesaroša i gimnazijalaca.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
IGUMAN STEFAN Ko je da je, nije ugodio. ULAZI JEDNO MOMČE K NjIMA, CELIVA VLADIKU U RUKU, PA IGUMNA STEFANA. VLADIKA DANILO Što je, momče? Otkuda si sada? Eda ćeš ni što dobro pričati?
Sveti Sava - SABRANA DELA
nama, a i drugima, Bog, čineći na bolje ljudima, ne želeći ljudske propasti, postavi ovog samodržnog gospodina, nazvanog Stefana Nemanju, carstvovati svom Srpskom zemljom.
se sa velikim carem grčkim, Bogom venčanim kir Aleksom Komnenom, i uze njegovu kćer za blagorodnog i ljubljenog sina Stefana, a koga i odredi da Mu bude namesnik.
rečima posavetova ih kao otac da prestanu sa ridanjem i suzama; a Božijom voljom izabra blagorodnog i ljubljenog sina, Stefana Nemanju, zeta blagovenčanog kir Aleksija, cara grčkog, ovoga predade im govoreći: „Ovoga imajte umesto mene, koren
tom, dođe mi poslanica od hristoljubivog i blagočastivog, Bogom izabranog i blagoslovenog blaženim ocem Simeonom, Stefana Nemanje, koji je vladao njegovom državom, i brata njegovog, velikog kneza Vukana.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne znam za koji uzrok Čakovci činili su doći namesto starca Dobre nekoga Stefana Mikašinovića. S ovim moj tetak Nikola učinio [je] osobito poznanstvo; kazao mu je da je naumio, kad se dobro izučim,
Po svoj prilici, da je moj tetak, namesto sebe, metnuo bio mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje, čini mi se da bi mnogo više posla opravio. Iz ove male istorije, koja sleduje, to će se poznati.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Samo što je on u isti mah i najhermetičkiji srpski pesnik. Kao što je poznato, od francuskog simbolizma, od Stefana Malarmea, hermetizam je karakteristična osobina moderne poezije.
A, evo, prošle godine je SKZ tako štampala Sabrana dela svetog Save. Ove godine izlaze dela Stefana Prvovenačnog. Dakle, može i brže i lakše nego što se mislilo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na desnoj, a Ali-Sajib na levoj obali Morave osvoje još neke naše prednje položaje (na desnoj obali Morave: položaj sv. Stefana, koji sačinjavaju krajnje levo krilo aleksinačke obranbene linije, gde je stajao potpukovnik Malinovski s 5 bataljona, i
Zatim nastavi: — A čuje li se borba s fronta od Katuna i s levog krila od sv. Stefana? — Nisam mogao ništa razabrati; pucnjava je kod Tešice vrlo jaka, pa se s drugih strana ništa ne može čuti.
Nađem kapetana i đeneral mu naredi da uzme 20 konjanika, da ih razmesti između Aleksinca i sv. Stefana kao poštu, sam da ode do sv. Stefana da vidi šta se tamo radi, i da kaže puk.
Stefana kao poštu, sam da ode do sv. Stefana da vidi šta se tamo radi, i da kaže puk. Malinovskom đeneralovu poruku da mu svakoga sata po konjanicima šalje izvešće o
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bivšem arhimandritom monastira Kovilja: na svjet že sada izdani, iz sopstvenog jego rukopisa, iždivenijem Gospodara Stefana Gavrilovića, živopisca u Sremski Karlovci, Budim 1814.
Pesmarice I, Novi Sad 1862, a pod pesmom je potpis J. Raića: trebalo bi to da bude valjda sin književnika Stefana Rajića, takođe književnik i poznati prevodilac Geteova Vertera kod nas, za koga inače znamo da je pisao i stihove.
7) Sem goga, uneo sam — uvek sa razlogom, mislim — dve pesme Gligorija Trlajića, dve pesme Mušickoga, Odu na rat Stefana Stefanovića, Pesmu Vladislava Stojadinovića Čikoša, jednu novu pesmu Sterijinu, dve pesme Miloša Svetića, jednu Matije
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
radionicama nalazili su se slovenski manastiri na Svetoj Gori od kojih je srpski, Hilandar, bio zadužbina Stefana Nemanje, rodonačelnika najznačajnije srpske srednjevekovne dinastije.
U istoriji manastira Đurđevih stupova obrađen je lik ktitora, Stefana Nemanje, koga zla i nepravedna braća progone zbog njegove ktitorske delatnosti, ali ga patron manastira, sveti Đorđe,
Nemanjina autobiografija osnov je za umetničko uobličavanje njegovog lika kod dvojice njegovih sinova i biografa, Save i Stefana, koji su, svaki na svoj način, nastojali da uspostave svetački kult svoga oca kao idejnog stuba srpske narodne i
i slozi, deluje kao proročanski zavet, te stoga završna scena, u kojoj Sava nad očevim moštima miri braću Vukana i Stefana i tako prekida bratoubilački rat u Srbiji, deluje sasvim prirodno i smirujuće.
vojskom u ratnim pohodima, sveti Simeon štiti svoju državu, koju je i za života branio, ali i svoga izabranika, sina Stefana, podržavajući ga tako u borbama oko prestola.
Srpska biografija, konstituisana književnim delima svetog Save i Stefana Prvovenčanog, kao poetizacija savremene istorije i njen ideološki tumač, svoje najpotpunije ostvarenje dobija u Životu
je, takođe po želji dvora, sastavio novu verziju Života svetog Simeona (1264), kompilirajući svoje prethodno delo i Stefana Prvovenčanog, i razvijajući retorične elemente pozajmicama iz Pohvale knezu Vladimiru od Ilariona Kijevskog (iz 1049)
prikazao proširenjem Danilove uloge u biografijama vladara koje je napisao Danilo, dok je u biografijama kralja Stefana Dečanskog (posle 1331) i njegovog sina Dušana kao kralja (posle 1335), kojima je on sam autor, Danilu od početka poverio
Među njima je Grigorije Camblak, koji za vreme svog kratkog boravka u Dečanima piše Život Stefana Dečanskog (oko 1405) kao velikomučenika, potpuno u tradiciji bugarske Trnovske škole, u strogo hagiografskom maniru
Taj ideal našao je u svome zaštitniku despotu Stefanu Lazareviću i posvetio mu je opširnu biografiju Život despota Stefana (1433).
od folklornih posmatranja nebeskih prilika preko makrokosmičkih vizija vladike Danila do filosofskih meditacija igumana Stefana, u kojima se hrišćanska tradicija dodiruje s modernom naukom.
Nastasijević, Momčilo - PESME
PESMA 149 MRE DESPOT 150 MOLITVA 151 PREPEVI 152 PESME IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA 153 SLOVO LjUBAVI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA 165 PESME PET LIRSKIH KRUGOVA JUTARNjE FRULA Frulo, što dah moj radosni žalno u dolji razleže?
SLOVO LjUBAVI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA 1 Stefan despot, najslađem, najljubaznijemu i nerazdvojnom srca mog, sugubo željenom, i mnogo,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Imalo je za čitavu vojsku našeg gospodara kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića. Verovali smo da će nam sačuvati glave.
pet, suncu krug devetnaesti i lune devetnaesti, meseca jula devetnaesti dan, vrati se Lauš, pronijer, vlastelin krala Stefana Uroša Drugog Milutina sa vojne kraljeve, razbi razbojnike što behu opkolili njegovu kulu u Vratimlju i ponovo vaspostavi
“ Pozdravlja, kaže se u pismu, svog „ljubimog“ pronijara Lauša, uzdanicu svoje vladavine, zaštitnika prestola i krune Stefana Prvovenčanog, uverava ga u svoju ljubav, naklonost i milost.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za Stefanova starešinstva u domu Vlaovića prvi put dolazi do reči i Vlaovićka. Marija Stefana Vlaovića imala je pravo da mužu kazuje šta opaža u kući i na imanju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
One pevaju i despota Stefana (1389—1427), ali vrlo ukratko i fragmentarno, i legendarno u isto doba, čineći ga, npr., roditeljem Sibinjanin-Janka.
Omiljeni naučnik s dvora despota Stefana, Konstantin Filozof, u biografiji despotovoj, pisanoj 1431 dakle, samo 42 godine posle boja kosovskoga u položaju da
Turci su, sem toga, odveli Đurđeve sinove, Grgura i Stefana, u ropstvo u Malu Aziju i tamo ih oslepili (1441). U to vreme Đurađ je posle puta u Zetu i posle bavljenja u Dubrovniku
U jednoj prilici opsedao je čak i Smederevo, ali bez uspeha. Umro je u Sremu 1485. drugi je bio sin slepoga Stefana, Đurađ. On je, na poziv ugarskog kralja, došao u Ugarsku sa majkom Angelinom i bratom Jovanom.
); a i Marko je vrlo dobar pevač“. Od svoga oca Stefana zapisao je Vuk — pored ostalih — pesme: Kletva kneževa, Kneževa večera, Kosančić Ivan uhodi Turke, Tri dobra junaka,
bel. E, 1 vilajet — zavičaj, ljudi, narod Vilindar (Hilandar) — manastir u Sv. gori, zadužbina Stefana Nemanje vira — vera Visoki Stevan — despot Stefan Lazarević, sin Lazarev, vladao od 1389. do 1427.
hećim efendi-kadija — gospodin sudija ždral — konj sive boje žeženo zlato — topljeno zlato Žiča — zadužbina Stefana Prvovenčanog na desnoj obali Ibra, blizu Kraljeva žura — sitan, žgoljav za — do, oko: I iziđe jedna četa mala, za
očin — očev odža — v. hodža odžak — dimnjak, kuća, ognjište, porodica ošli — otišli Pavlica — zadužbina Stefana Musića, Lazarevog sestrića, podignuta krajem XIV veka pavta — v. pafta pavtalija — v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I ova nam tri naša sveta kralja: Simeona prvoga, Vladisava i Stefana Dečanskoga s Urošem Poslednjim kano ocem dece dobre i sinovom svojim srpskim.
do samoga cara turskoga Amurata u Carigradu, korsem zeta mu rđavca što mu Maru kćer držaše za sobom, sestru ovoga Stefana Đeorđevića.
Indi, što da čini prepodobni Maksim? Stajati više nejma gde, spremi sve svoje što imade i uze mošti svoga mu oca Stefana i bratine, i mater a nigde ih ne ostavljaše, svud ih nošaše sa sobom. Diže se seobom, te ode u Karavlašku k Radul begu.