Obradović, Dositej - BASNE
u svoju mnimu lepotu, dobro znajući da koliko su lepše i pristalije, ako ne budu imale dovoljno pameti, blagorazumija, stida i česnosti, toliko gore za njih. Svak se lakomi na lepu ružicu, a kako uvene, i ne obzire se na nju, baca je pod noge.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
!... I kad mu Stanko priđe ruci, on se zbuni; čisto bi je trgao od nekoga straha i, tako da reknem, stida što mu takav junak ruci prilazi!... Tako i sad. Stanko je sedeo uza nj, a on oseća kako mu srce strepi...
dobro!... Pusti joj barem ruku. Jelica, kao oprljena, trže ruku i pobeže u kuću! A on osta na mestu kao okamenjen od stida... — Eh, eh, eh... dobro... dobro!... Nego, hajde u kuću!... Vidim ja već šta tebi treba!
Dučić, Jovan - PESME
Iskušitelju, pun sam straha, Po bespuću i blatu stida; Smrzavam od tvog toplog daha, U tmi bez svesti, zlu bez vida.
I da je dobrota, odricanje; i da U zakletvi ima izdajstva i srama; I u pobedama poraza i stida; Niske bezbožnosti u svim molitvama.
Neprekidni izvor ponosa i stida, I večno bespuće kud se zakorača; Ti si očarano oko svega vida, I venac masline i držalje mača.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
se valjda zastidio pa otišao u drugi kraj bašte, a uši mu se — misli Jula — sve crvene k’o cvekla iz kombosta od silnog stida. Siroma’ mladić! Možda i plače sad od jeda i sramote! Al’ baš da vidim!
I tu htede da završi Jula, jer dok je pevala, sva je čisto gorela od stida, a oko nosića i ispod očiju sva se oznojila.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali. A Naza, od stida ne bi smela u nikoga da pogleda a kamo li da koga izgrdi i izbije, već bi krišom iz svoje torbe prenosila u Ljubinu,
— Za Ljubu... Pop poče da se šali: — Kako za Ljubu? Ona, od stida, ćutala. On počeo i dalje da se šali. — Pa dobro, dobro Nazo. Pa, je li te Ljuba voli? Voli li te on?
On počeo i dalje da se šali. — Pa dobro, dobro Nazo. Pa, je li te Ljuba voli? Voli li te on? Naza od stida, zbunjenosti, počela da pocupkuje, premešta se s noge na nogu i ugušeno, tiho, da odgovara: — Hoće i on. Kako hoće?
Kako hoće? — počeo pop da se jače šali. — Pa je li ti rek’o, kazao: da te voli. Naza, od stida, jedva je odgovarala. — Nije mi to rek’o, ali znam. Hoće me. — I počela da navodi dokaze.
I tako, krijući se, crveneći i nekad i plačući od stida što će je ko videti i poznati, sklanjajući se od sveta, brižno, preplašeno, trudeći se da joj ne izmakne, po nekoliko
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
pijan kući vraćao, zaglêdao u ormane, ispod krevéta, iza ogledala i svuda na užas one jadne žene koja se smrzavala od stida pred sinom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
sa grofom Palavičinijem, koji je, tog dana, vršio, kraj njega, dužnost ordonansa i koji je bio sav crven u licu, od stida.
Izvukao bi se on, da može, ali kako? Ana je crvenela od stida, i zaplaka, kad to ču. Senator, sa svoje strane, priznade da bi on možda i pristao da oni idu, ali ne da mati Anina,
Smejao se kapetanu, koji od stida crveni, a vikao je da nagone tela treba zadovoljiti. To kažu i franceski filosofi! Božič je ponavljao, kako je teško
poče da uverava gospožu Božič da je on čovek častan, i da, pri samoj pomisli da to devojče nešto oseća prema njemu, od stida, crveni. Mogao bi joj po godinama otac biti!
upaljenicama, i ženama nesretnim u braku, ali nijedna mu se, nikad dotle, nije bila ponudila ovako, bez ikakvog stida.
Bilo je nečeg, neizmerno moćnog, zanosnog, u toj crnomanjastoj ženi, koja nije imala stida. Iako je njeno lice, u zagrljaju, postajalo tužno, ona je bila tako snažna, da mu se činilo da pred njim stoji neki mlad
Dotrčala je da mu kaže da joj se otac vratio. Čuje li on to? Ili je ogluveo? Isakovič onda, sav crven u licu, od stida, poče da trtlja, kako on poštuje njenog oca, i očevo prijateljstvo.
Njena siromašna rođaka, kaže, pričala je njoj, bez stida, zanosne priče, o tome, kako je sretna, kako je Pavle voli. Njoj Petar, od nekog vremena, prebacuje, svake noći, kako
Pavle ga onda zapita otvoreno: gde mu je žena? Trifun je sad odgovarao mirno, bez stida, kao da je to neka šala. Veli, otišla je u goste kod oca, kapamadžije Grozdina, u Rumu. Odvela je i decu.
Gospoža Julijana, kaže, nije žena svome mužu, nego svodnica, bez stida, i srama. Nju je spasla, ona, druga, grudata plavuša, mlađa, Birčanska, neka joj Bog plati.
Teodosije - ŽITIJA
Hoću ovde da ispričam mržnju braće, a ustežem se od stida. Ali nećemo braću osuditi, nego onoga koji je bio posrednik njihovoj mržnji, onoga koji ce isprva uznese gordošću,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osećanje čednosti i stida osobito je razvijeno kod žena. Ali navedene osobine dinarskih ljudi imaju i rđavih strana. Osećajnost ih katkad navodi
Podilaze ih žmarci od zebnje i ganuća. Imaju čednosti, stida i srama, koje nije mogla mnogo oslabiti ni Vojna granica ni austrijska kasarna.
Kod njih se nailazi na osećanje stida koje je slično onome kod žena dinarskog tipa, ali se ovde ne tiče samo ljubavnih osećaja, već se unosi i u ceo njihov
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekao sam, a ona je odgovorila da to nije važno, u vodi se ništa ne vidi, uostalom i Greta je ružna. Bez stida, na vrhovima prstiju, ulazila je u vodu.
Ah, da! X - Kako te nije stid? - pita me Stanika. - Kako te nije stid? - kaže Stari. Ja, odgovaram da umirem od stida. Od stida zbog ocena, zbog pisama, zbog samoubistva. Zar ne vidite da sam već mrtav od stida zbog svega toga? pitam ih.
X - Kako te nije stid? - pita me Stanika. - Kako te nije stid? - kaže Stari. Ja, odgovaram da umirem od stida. Od stida zbog ocena, zbog pisama, zbog samoubistva. Zar ne vidite da sam već mrtav od stida zbog svega toga? pitam ih.
Od stida zbog ocena, zbog pisama, zbog samoubistva. Zar ne vidite da sam već mrtav od stida zbog svega toga? pitam ih. Da sam se pretvorio u mrava, da ću se uskoro pretvoriti u ništa? Ne, odmahujem glavom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sva uplakana i uplašena da joj se neće vratiti, ljubila je muža, bez stida i nesito. Bila je postala ljubomorna. Sumnjala je da će se svezati sa svima Friulkama i Venecijankama.
Da joj se ovo desilo druge, ili treće godine, ona bi bila umrla od stida i srama, skočila svakako u tu žutu, razlivenu, ustajalu reku, što protiče pod njenim prozorom.
Naredio je da ga presvuku još jednom i obuku. Ona, od stida, ode do prozora i ne smede da slugama pogleda u oči, ali ne izide. Ni onda, kad ga položiše u njenu postelju.
Ućutavši iznenada, pođe naglo kapiji, pojavi se pred svetinom, sav žut od stida, vičući na sluge, kijajući na pripeci, opkoljen kaluđerima, koji sad činjahu sve da ga zadrže.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
socijalne i emocionalne zrelosti, podstiču razvoj socijalne inteligencije, a doprinose i prevazilaženju osećanja stida u odnosu na drugi pol. Usmena književnost.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
velike ospe, pa da se živa u kulu zazida i kula da se opaše dubokim jarkom; a vlastelin na stazi kojom je bez stida hitao na sastanke da se pepelom pospe.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ona zna da, ma koliko puta učestvovala u svemu ovome, nikada neće savladati osećanje stida što je tako gledaju. Nikada. Ali ne mogu se vratiti neobavljena posla.
Poslušno se okretala u postelji koja je mirisala na čistog, odnegovanog muškarca, nudeći mu bez stida telo, kojim je baratao oprezno i pažljivo, s puno blagosti, kao da je neka živa dragocenost. Osećala se kao nekad davno.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
da ne gledam nesreću naroda; idem da ne čujem kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga stida sebe rodoljupcima nazivaju. (Odlazi.) (Zavjesa) DJEJSTVO PETO (U BEOGRADU.) 1.
Radičević, Branko - PESME
ću se oženiti, sine, Svi mi druzi na veselju bili, Tu igrali, rujno vince pili — Rada samo ne bijaše moga, Jer od stida zvat ga nisam mogâ... Dok sam ranjen jadan bolovao, Na ograšju Rade je ostao.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Toliko nemoćna, da se nemoći svoje stidim... u dete ne smem da pogledam od stida... Zar da te živog majka oplakuje... (Klone na kolevku) BEG PINTOROVIĆ: Ama, vidi je, molim te!
HASANAGA (Jusufu): Nakitila se bogato, da mi se pokaže! Da me zablesne, da me zaseni! Nema stida ni pred svetom! Namerno pravi ovako skupu svadbu! A di joj je mladoženja? Efendijo, ja mladoženju ne vidim...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
dođi da osetim raj svoj i izumrem na ust’ma ti?“... I kita se pojavi. „Čija je?“ — viču sve razdragano, ali se od stida nijedna za nju ne javi. Ostaviše je na stranu.
Ah!“... Mati umuče. Ona se nagnula k njoj, ručicom joj zapušila usta, a, od stida sva zažarena i uzdrhtala, sakrila lice u njena nedra. — Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!...
Eh, to ne beše osmeh. Beše to nešto što pruža, mami, ali od velika, iznenadna stida strepi i trza se i od same pomisli na poljubac. — Ne, ne... — mucala je, a jedva se savlađivala da glavom ne odriče.
Za njom su išle više kao senke, prateći je u koraku, devojke. Igraju lesu, ali nevešto, kruto, nešto od stida što im se mlada, tek nabubrena tela pokazuju, ma da su tu svi svoji, a nešto i od velike pažnje, kojom prate igru
Haljine joj tesne. A oseća kako joj se prsa šire, otimaju se iz tesnog količeta, izlaze napolje, vide se... Zato od stida saginje glavu, namiče još više šamiju, da joj se jedva vide oči i usta, koja još ne mogu da se umire od plača, već joj
I, valjda od te plašnje, stida, ona je to svoje umenje od njih kao krila, zadržavala za sebe, kao čuvajući ga, znajući da treba da ga tek onda pokaže,
opet i onakva, kao kad udovac uzima udovicu, pa kad se pre službe, na jutrenju, venčaju, i onda tiho, gotovo bežeći, od stida da ih ne „gleda svet“, idu kući sa ono malo zvanica koje su najnužnije. Bila je bolja.
Kostić, Laza - PESME
Problagovala s' u lakom sanu sumornu zimu narodnog stida, al' već i tebi proleće granu, sarajske čini sa tebe skida; sunce slobode i krstov znače, mlada će krila da ti ozrače.
U tome žaru ala je lepa! Bolom je grehu zazora dala, svaka joj muka stotinu zala sa duše cepa. Rumen požara seća te stida. Svaka joj kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi večito vida.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sluge ovako učine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre. Oni sandučić sa ono troje đečice ploveći rijekom nanese sreća ispred
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
uzdam u Vaše milostivo i dobro srce, i dolazim Vas moliti da pišete ovamo, da je to pogreška Vašega pereta i da me od stida izbavite.“ DOKTOR: Nema od toga ništa. ŠALjIVAC: A zašto ne bi čoveku pomogli kad vas tako lepo moli?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
se vidicima utroba ostaje puna onih što se boje uspomena i zatvorenih soba i ne smeju da gledaju u sunce od stida okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva nešto rujno da ugasi žeđ mrtvacima sunce je urna puna žutog vina
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
U duši joj beše i bola, i srdžbe, i stida, i gnušanja strašnoga, bolesnog, odvratnog, koje graniči sa ludilom... Tako nastadoše gorki dani u ovome novo
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 139. Hoda, hoda preko polja Mlado momče i đevojče; Stiđe momče neg’ đevojče, Ispod stida momče reče: “Daj, đevojko, jedno oko.“ A đevojka milostiva I iz srca žalostiva, Dade njemu i obadva.
rod rodila, Od roda se podlomila, Nema niko da je bere, Nego momče i devojče; Stidnje momče, neg’ devojče, Ispod stida progovara: “Daj, devojko, jedno oko.“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe? Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe.
Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata.
Barun bi tamo pevao dok ga san ne savlada. Hojos je zbog njega crveneo od stida. Taj ogromni debeljko, predskazivao je pobunu austrijskih mornara, u vreme balkanskih ratova.
Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice. Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog. „Drž’ se, seko, za kajiš, evo tociljajka!
Ovu čašu ženama koje nisu prezirale gnojne karanfile na usnama Banaćana, zanemelim od stida i besa. Čašu kapijama, u nedelju, kad zvona zvone i dolaze žene, seljanke.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
kući na krov od koša pa odatle, iz svoje kućice svoje slobodice, kukurekanjem protestuje, a kresta mu se sva crveni od stida što je tako insultovan i osramoćen pred damama dotične vrste. Žalost je bilo pogledati!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati? O onome što ga uistinu muči ne usuđuje se, zbog stida; da se hvata u koštac sa društvenom stvarnošću ne ume, i ne sme.
Rakić, Milan - PESME
I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| strašnog, mrtvačkog glasa, koji nije molio, nego koji se gubio i mro u njegovim uzneverenim ustima, zbog sramote i stida što mora pred njom, svojim čedom, Sofkicom, da se sada otkriva, i da ono što ne bi kazao ni samoj smrti — njoj mora da
Ali i ona se pribra. Ne ustuknu. Još manje, kao što bi druga, da pocrvene, zamuca i od stida pobeže, ostavljajući roditeljima da mesto nje oni odgovaraju.
Sofka bi se brzo osvešćavala, i da bi od Magde to sakrila, kao od stida, okretala bi se ničke i naređivala joj: — Magdo, pokri me. Hoću da spavam!
srećna, nije mogao da je se nagleda, kako ona zajapurena a predano, od srca, svakoga od njih dvori i slobodno se bez stida, kao kod svoje kuće, kreće.
poprskanom čiraku, do sveće stoji tepsija sa jelom, što bi svekrva danju, dok bi ona bila u zanosu, donosila, jer od stida, zbog onolikog pokora, preplašena, nije smela ni Sofkin pogled da sačeka a kamo li s njom da razgovara.
Sasvim ubijena i ne mogući Sofki u oči da gleda, od stida, srama, kao da je ona za sve to kriva, po nekoliko dana ne bi je bilo kod kuće.
Pandurović, Sima - PESME
nas dvoje Sami, pod nebom il’ međ četir zida, Predani uvek voljno jedno drugom, Predani bez greha, bez sumnje i stida, Srećni u brbljanju i ćutanju dugom?
Bilo je, dakle, doba kad se zida; Sad je drugo, kad se ništi i obara; Ako smo danas bez milosti, stida, Pa ko žali još ta osećanja stara!
Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče? Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Poštenjak vjekovnjak. — Poštenje, najjače korenje. — Poštenje je najbolje ogledalo. — Gde je stida, tu je i poštenja. — Poštenje je pretežnije od novaca. — Potreba poštenje krati.
— Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida. — Izgubio stid, izgubio vid. — Časna haljina sramote ne pokriva. — Čuvaj se onoga koji stavlja obraz pod opanak.
Srblji pripovijedaju da je ono crveno od prije veće bilo, pa sad svaki dan biva manje: jer već nestaje stida među ljud’ma.
Njemu dao bog ruke pune, a srce veselo, te se stida ne zastidio, a strašna ne prepanuo, već svakome doranio, i darivao časti i ljubavi, ka’ i nama danas.
Od stida, evo gledajte, kako pocrveniše kao ponture i grešlje. I stvari svat daje, evo gledajte, što može i što ne može!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sluge ovako učine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre. Oni sandučić s ono troje đečice ploveći rijekom nanese ga sreća ispred
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bio sam kao na vatri od stida. Hoteo bi[h] da se kud uklonim, da nisam tu kad s kim o meni načne govoriti, no zaludu; zapovedio bi mi da se ne mičem
Nevolja je jača od stida! Što mu drago, pomislim, ta uzajmio, ta poklo|nio, ovo se mora iskati. Sednem i napišem pismo i, ako ne verujete, evo
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čovek o kome se u Prerovu priča da ima pesnicu kao mal, leđima je polomio plot .i od stida se dva dana nije pojavljivao na poslu.
Te skoro dve godine, on je prvi put bio snažan i drzak, bez stida i nemoći, a ona mu se prepustila, ne prestajući da suzi na sve prošle noći kad je ona bivala muško i posle umorna od
ga je zora što se jedva provukla kroz mali rešetkast prozor, videla Nikoline oči prikovane za tavanicu, pa se kao od stida sakrila u njegovu gustu i dugu bradu.
Ako ne umru, posle nemaju dece.“ Đorđe zastenja od grčeva i stida, i s celom kafanom i pesmom što je dreka i krkljanje, propade u ambis. — Gazda-Đorđe, vojska otišla u Prerovo!
njegove težine među tikvinim vrežama, noge su joj gole, i trbuh, i on je go, strašan, ona će se rasprsnuTi Od slatkog stida, želi ga, mora, i kukuruzi, i drveće, nek sve bude u njoj, neka je celo selo gleda, nju golu, vrelu, široku kao njiva,
Žena mu je mršava i ružna. Noge su joj kao tršljike i uvek prljave. Obrazi joj buknuše od stida. Ona, Simka Đorđeva... Tola da je opogani? Ni orah mu iz ruke ne bi uzela. Šta sam to htela?
Šta sam to htela? Dođe joj da zakuka iz sveg glasa. Trčala je od naviljka do plasta, nabadala naviljke stida, njega, i bacala ih na gomilu. Sunce se sklonilo iza ruševina kula i planina.
I kao zbunjenost što mu je Simka istrgla ibrik iz ruku. I kao beži što mu je žena zabranila da pije. I kao zbog stida, sramote, pozdrave selaka ne čuje. Đorđe ne misli kuda i zašto ide. Sede pod brest u svojoj njivi.
sve drhti, ne treba mu odgovor, i on opet pođe u polje, jer ne može da stoji, da bude u kući, ne može da je gleda od stida, da ona njega gleda posle petnaest godina, pa otac, i to sada, posle sobarice Zore i udovica u Beogradu; ne zna kud će
Možda je taj Cincarin stvarno izlečio. Rekao bi joj nešto, ali ne može, kao od stida. Još neka plače. Molio bije da još plače. Simka. samo sebe žali.
Kosa mu je dim što nečujno puzi po kamenom zidu apsane. Od stida, oseća Andra, pa je i njega stid zbog tuđeg stida. Hoće nečim i sebe i Aćima da uteši, a cigara u busenu i dim sporo i
Kosa mu je dim što nečujno puzi po kamenom zidu apsane. Od stida, oseća Andra, pa je i njega stid zbog tuđeg stida. Hoće nečim i sebe i Aćima da uteši, a cigara u busenu i dim sporo i nečujno rastu naviše.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tek sada je brdo likovalo: — Pogledaj se, nemaš ni riba, ni cveća, nisi ništa! Lokva od stida saže glavu, a žablje društvo se namnoži. Kakvih ih sve nije bilo: i velikih, i malih, i sivih, i zelenih!
Ta zar se nije tek pre nekoliko trenutaka rodio? Od stida talas se zgrči, a stena pomisli: »Drag je, ali neozbiljan ovaj malecki.
— od strašnog smeha ona se zatrese od korena do vrha, a talas, užasnut, uzmače i gotovo utonu u pesak od stida. Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa. Talas je ćutao ne mičući se s mesta.
— reče najstariji brat. — Ružnijeg nikad nije bilo! — prihvati hor okolnih galebiha, a majka od stida saže glavu. Zato su dva starija sina bila lepa i rasla kao iz vode.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE! Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Misli Mitar ovako o tome, pa ga baš pri ovoj pomisli veliki stid obuze. I kao hteo bi ovoga stida da se oslobodi i sve kao nekom četkom, koju u svojoj ruci oseća, taj stid da obriše, i kao stegao je čvrsto ovu četku
Zatim, postepeno, misao je oživela, i prvo što mu je sinulo, bio je strašni osećaj stida. Pomisao da ga neko može poznati, zaledi ga.
Kol’ko? Na ovo pitanje ja se uozbiljih još više, mada sam hteo, ne znam zašto, propasti u zemlju od stida. — Kao što i sami vidite — rekoh — stvar je pozamašna, a uz to moraću skoro celo prepodne provesti u sudu; osim toga..
I evo godine su prošle a ja redovno zadrhtim od stida kad pomislim na moga prvog klijenta, što je stalno sa svojim podsmešljivim, ciničnim izrazom lica na vratima svoga
tako pred ovom i ovakom kaznom božjom on priznaje da je slagao sve ono o dukatu, te posle ne zna gde li će od bruke i stida, i sve bi one bundeve poklonio samo da mu se to nije desilo. I tako mu nijedan dan ne prolazi s mirom.
obično u ovakvim prilikama, i bez svake ceremonije, bio gotov da zaridam, ali sam se savlađivao što sam bolje mogao, od stida pred svojom saputnicom, koja je, činilo mi se, svu svoju pažnju bila i upravila na to kako ću se ja na ovom rastanku
Bila me je već uhvatila za ruku, pa smo, sve trčeći, stigli do kola. Ja nisam imao vremena ni da osetim svu nezgodu stida svoje lažne plemenitosti, jer, ne rastavljajući nikako naše ruke, mi krenusmo napred takvom brzinom da se činilo da
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
njene ispraznosti, izvor svojih iluzija kao i svojih razočaranja, svojih radosti i svojih muka, svog ponosa i svog stida (onog osobitog stida što živimo, koji katkad zna da tako određeno zavlada nama). Na koncu, sasvim shvatljivo.
izvor svojih iluzija kao i svojih razočaranja, svojih radosti i svojih muka, svog ponosa i svog stida (onog osobitog stida što živimo, koji katkad zna da tako određeno zavlada nama). Na koncu, sasvim shvatljivo.
Takav se ni do konca karijere neće osloboditi tog stida, i taj će stid do kraja kočiti svaku njegovu kretnju, svaku njegovu riječ, sputavati i paralizirati čitavu njegovu fizičku
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
i istoga trenutka skoči. »Uh, bruke!...« uzviknu i, pod utiskom raznovrsna osećanja: stida, srdžbe, bola — ne znađaše šta da čini.
»Ne bojte se, neću ja tamo — veli nam — kupajte se slobodno« — pa ode žurno niz reku. Ali ti ja, crna, umreh od stida. — Što bolan, bile smo sve u košuljama. — Jest, ali opet...
Đurica poznade popa. — Pop! — reče on, i senka nekoga detinjega stida prelete mu preko lica, ali on brzo odagna osećanje, koje mu ne beše prijatno, pa reče Pantovcu: — Ako ja zastanem sa
Petković, Vladislav Dis - PESME
sam došao bez bola i žudi Tu, gde za nebo niko nema vida, Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi, Tu, gde je žena pojava bez stida, Ja sam došao bez bola i žudi. Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Curicu obli laka rumen stida i, zahvaljujući, osmehnu se na nj. Njen glas zamami ga, pa besvesno pokaza joj kretom glave da pođe za njim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
[. . . ] Žensko se slobodno kreće. Ne libi se, ne usteže se, već slobodno ide, sagiba se, pruža, bez stida i bojazni što će im se možda pokazati, jače istaći prsa, nedra, obline tela . . .
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ono momče davno čeka, Na to navija; Mene šalje da mu budem Provodadžija“. Divna j’ moma, kad je rumen Stida oblije. A ruzmarin zamirisa Najsvatovskije. »Javor« 1887.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Nego oči bez vida, Il’ devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il’ noć bez meseca. (Evici) Blagozračna Heleno. EVICA: Moje je ime Evica.
Krakov, Stanislav - KRILA
Potom se saginjao, i njegovo se meso od hladnoće i stida crvenilo. Čeprkao je pod kamenom u vodi, i sigurno je hteo izvaditi raka, kada se odjednom iza stene teški kundak
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
O, muselime, Bez oružja je narod ostao! Badava snage tvrdi mišići! Badava srce Obilićevo! Uzalud stida trazi rumeni Što, slušajući lance robovske, U obraz jure kao bujica, A posle opet natrag u srce; Al’ onde svaki
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Tek to reče, a istok se Zarumeni, — divna slika — Da l’ od žara moje sreće, Il’ od stida s vena lika? LXVII Ovaj leptir zlatokrili, Što s’ na pehar krina naže, On je srećan i presrećan, — Al’ ne ume da
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ No to ne [— — — —] mora biti Seni, Jer na take reči od stida crveni. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Vidaković JOVAN BERIĆ ŽENIDBA PO MODI Od teškoga plača nestade mi vida, U kolo pristati ne mogu od stida. Sto poklada prođe, evo dvades't leta Kako sam poznala ovog belog sveta: Niko ne zaprosi.
S tog snima; meće prsi na Vukove, Dobrotu kneza hitro obmanuvše. Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje. Vi ne možete Miloša, ledene, O, prsi, sudit! Čuvstvo je sudac tu.
” Pogleda ga Cvet-devojče, Na licu joj vatra planu, Il’ od jeda il’ od stida, Il’ od misli uhvaćene, — Ko će moći pogoditi!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne, reči njenih Onako milozvučne izreke Isterale bi stida plamene Na okorelo grube obraze. — KNEZ ĐURĐE: A tebe gde obraniše Krvnici ti?...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Zaboravljao se. Pokatkad, zapio bi se. Istina, i to retko, krišom. Onda, ne znajući od stida, muke, bola, šta će, po tri dana bi ležao.
To negledanje u njega kao deteta, već kao odraslog, predstavnika radnje, ravne njegovoj. Od radosti, stida, jedva bi promucao: — Pa... dedo... čini mi se, imaćemo. — E, pošlji mi po momku. Mladen, sav srećan, slao bi.
da je već sve svršeno, jer čim ga je on zvao k sebi, to se zna [da je za kaznu], on, ne znajući šta će, od srama, stida i bola, zgranu se i, pokriv lice rukama, odjednom, mesto da nazove boga, progovori ma šta, on, kao dete, grunu u plač:
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
u sredini malo crven: Srbi pripovedaju da je ono crveno od pre veće bilo, pa onda svakoga dana biva manje, jer nestaje stida među ljudima (Vuk, Rječn., ѕ. v.). SUNCOKRET Sonnenblume (helіanthuѕ annuuѕ).
Ćipiko, Ivo - Pauci
i nije nikome od stida kazivala što joj se dogodi sa svekrom. —Ko će to vjerovati? — veli jedan od komšija. —Što ne bi vjerovao?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora ili od stida, ili od straha, ili ko zna od čega već sve ne, nadulo se kao da će svaki čas pući, ćela mu se usijala od znoja, debela
Sećaš li se možda mržnjom iskrivljenih monaških lica one noći u kojoj smo zajedno premirali od stida? Nezahvalnosti onih oko kojih si se satirao, bdijući kraj njih danju i noću, zalivajući ih svojim gorkim čorbuljacima,
Kakva je to zabluda bila, moj bože! Nisam izašao ni ja ni iko drugi. Oni nisu pocrveneli od stida. Rumenilo na njihovim licima, ako ga je bilo, poticalo je od drugog nečega, verovatno od vatrice koju je zaždio crni
Ilić, Vojislav J. - PESME
svoga što svoje stihove piše, Već mi je postao mrzak sa ovoga plačevnog vida, Jer ova žalosna luda ni boga nema, ni stida: Gde god me uvreba samo, a on se žalosno smeje, Pa mirno iz džepa vadi daktile i horeje.
Sumnja je paklena uze, Od bola, od stida, straha grunuše njezine suze Kao bujica plaha. Ona se stidela jako, Zašto da prezre muža i brzo posrne tako?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Stani): Stano, veži mi nizu. Otkada je vezujem pa ne mogu. (Gleda niz sebe i kao crveneći od stida zbog svojih lepih haljina): A i ovo! Nisi trebala da mi spremiš ovo odelo. (Saginje se Stani, da joj zakopča nizu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zgrčio se, krha prste, oborio glavu, mišići na obrazima tresu se pod crvenilom pravog stida. Gospa Nola ga pogleda, i nešto u njoj kao da potciknu: Čestit čovek, pošten čovek, pomaži!
Da, dok je njih bilo, bilo je u ovoj staroj srpskoj deregliji reda, i ponosa. i stida... i, i, i lepote, da i lepote je bilo dok je Josif svirao, i Marko, ded njegov, jahao, i svakog obilazio i narodu
Sreta on po palanci ne jednoga od svojih nekadašnjih đaka koji bi propao u zemlju od stida da mu se spomene šta je nekada šarao po klupama. A sreta ne jednoga koji i dalje šara anonimna pisma, i ne crveni.
propis ni crtanku, i nije znala lekciju, i ovo poslednje je bilo takvo čudo da učitelj umalo sam nije propao u zemlju od stida. Posle, — to „posle” je jedna filosofski analitička pojava vremena — posle, kako to već biva.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
na teške poslove njega osuditi želi, budući da bi mu opet moglo pasti na pamet rat protiv nji podići, i on bez stida ispoveda da rat tako isto kao Sanho Panza na dve milje daleko obilazi, bio on sa sabljom ili puškom, budžom ili makar
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja to donekle primećujem na sebi, bar u pogledu osećaja. Biva, na primer, i danas pogdekad da me obuzme osećanje stida što sam muško, kao nekada kada sam bio dete.
Petrović, Rastko - PESME
I odmah joj se iz crvene kadife obnažiše dve dojke Kao dve grude snega, Na lepotu njinu obliše se rumenilom stida Dva snežna brega; I ulicama kao da direci cvetaju, Po gorama kosovi kao da pevaju, Po poljima junci da šetaju, Kad se u
Molitva, da ne bi bilo stida ni psovke, Za puteve na suncu, za sunčanice, za plovke, Za lisice, za vukove, za jazavce. I za bol, i za bol!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Neka ga, priučiće se! — reče jedan od suseda, a suncokretova mama od stida saže glavu. Drugačiji, nekako čudan bio je najmlađi sin.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On boluje od ljutijeh rana, oblazi ga mati i sestrica, a ljubovca od stida ne mogla. Kad li mu je ranam’ bolje bilo, on poruči vjernoj ljubi svojoj: „Ne čekaj me u dvoru b’jelomu, ni u dvoru, ni
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A štono se veli, glad je bezočna, ne zna stida ni poštenja kome ima. Stadoše oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš
Sluge s gospodari, učitelji s učenici u neverstvu, u opadanju, progoni borave. Nemarni ni poslušni nizašto, srama ni stida, požaljenja li koga ni u koga nesta.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mane je najčešće vodio kolo. Samo pozove po jednu devojku da s njom povede kolo. A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva srećna pruža ruku Manu, pa igra s njim!
sapunjavicom, gde dostojanstveno, okružen nekim tetkama i strinama, gêga u proševinu, a uši mu se crvene od teška stida. Nešto tako moglo se očekivati i u ovoj prilici kod Mana kujundžije.