Krakov, Stanislav - KRILA
Kada je duboko noć pala prestala je i topovska vatra. Umorni vojnici utonuli su u san. Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe.
Preskakali se uzani rovovi, noge su upadale u meku zemlju, stiskale se puške, nije se slušao više fijuk ni jauk, jurilo se napred. Teret ranaca oslobodio je još maločas pleća.