Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ah, aber majn got, kakva forma! — hrabri ga razdragana frau-Gabriela, pa mu stisnu ruku da ga, k’o veli, malo upitomi i ohrabri. — Pa... onaj, baš i možemo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
u tom položaju, previjena nad zagušljivo mirisnim i sparušenim poljanama i vodama, u kojima behu zrele biljke, ona se stisnu između tvrdog zida i njega. Bila je potpuna tišina.
Milićević, Vuk - Bespuće
se za šešir: „Bohuslav Panek, inženjer“ , izgovoreno tako kao da je on već morao to ime stotinu puta čuti i čvrsto mu stisnu ruku kao da su bili stari poznanici.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi, O da čudna
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote! Od sramote plamom zaplamtio: „Puštaj, ljubo, Višnji te ubio!
„Mina, Mina!“ viknu mati, A ći mora poslušati. 66. Svome dragu stisnu ruku, Pa okolo glenu bela, Mogaše joj videt muku Na očima, šta j' je tela; Šta je, da je, već se ne da, Jera
„Da imaš, more, krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi meni, seko, jako Utekla junaku.“ Pa se mlađan za njom stisnu Dovati je sade, Mili bože, ona vrisnu Pa u travu pade.
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Planu junak kâno oganj živi, E ga ona osramoti ljuto: „Puštaj, ljubo, Bog t' ubio živi!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
i... i... — kola odzvrjaše! Dimitrija se strese, stisnu glavu i skoči pa polete za kolima na ulicu. — Dimitrijo! — viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava.
Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe i stisnu te za kose. — Dom! — viknu on potmulo i gurnu te tako silno da ti posrnu prigrlivši dete i umalo što ne pade. — Dom!
Kostić, Laza - PESME
Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim,
Pamet me stegnu, ja srce stisnu', utekoh mudro od sreće, lud, utekoh od nje — a ona svisnu. Pomrča sunce, večita stud, gasnuše zvezde, raj u plač
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vratio se sin pa ga majka grli i ljubi. I komšiluk se sakupio pred kućom, i svi žele da stisnu ruku ratniku. U lokalima žmirkaju lampe ili sveće. Unutra žagor. Zdrave se poznanici i pitaju gde je ko bio.
“ — Udahnu snažno vazduh, nozdrve mu se raširiše, a muskuli na vilicama odskočiše. „Ah“ — ispusti kroz zube i stisnu pesnice. „Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’! — i uđe u šator. Odmah za njim ulete i kaplar.
Onda ih zakrvavljenih očiju pogleda sve redom, stisnu usnice i šmiknu kroz nos. — Zaklaću vas kao mačke... Jeste li razumeli?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I Sofka jednim pogledom ispod očiju odmeri sve. I pošto svoju donju vlažnu i vrelu usnu stisnu, da joj se gornja kao i obrazi uzdigoše, nadmeše, povede kolo. Ali kako! Znala je da je noga neće prevariti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pedeset ih potekoše da mu donesu kamen. On ne htjede postupati, no s mjesta, samo što previ koljena i stisnu zube, pa odbaci Stojanu po koraka. Diže se prava bura, ali se Bakonja ukloni.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da je žensko, zausti Aćim, pa stisnu vilice, istrpeo bi osamnaest godina pa bi ga udajom izjurio iz kuće. Ali, muško je rođeno da zauvek ostane tu, u
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bio je gladan i žedan, a pred njim je bila visoka, strma stena. uz nju se moglo ići samo puzeći. »Pa dobro!« Princ stisnu usne. »Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao?
— Koji rezbar? — majka prigušeno jauknu. — Kako ćeš biti rezbar bez desne ruke? — Imam levu! — dečak stisnu zube i nastavi da dele sve Dok se na istočnom rubu neba ne javi mesec.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu, Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Princeza pogleda zahvalno na svoga oca, a njena maćeha stisnu besno svoje rumene usne. Tako postade Aristarhos preko noći slavan čovek.
“ Uzeh je za ruku. „Oprostite mi, draga gospođo, što sam Vam vratio u sećanje one strašne dane“. Ona mi prijateljski stisnu ruku. „Vizija giljotine prati me dan i noć“. Onda poče tiho da jeca. Sa ulice dopiru do nas zvuci muzike.
On pođe pravo nama, pruži mi ruku, stisnu prijateljski moju desnicu i pozdravi me prijateljskim rečima. Deca slušahu pažljivo šta govorimo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sve dok se onim starešinama ne dosadi te vraćaju one ljudske ruševine tamo u tesan betonirani podrum gde se ponova goli stisnu kao sardine, previjaju od bola, usred one zapare i prašine, i sa noktima u zubima ćute i pitaju se samo očima: kad su,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Evo, čitava delta je moja! Samo da se ne probudim, samo da se ne probudim! Stisnu jače vjeđe — i pođe svim stazicama odjednom. LVII Ima u bolnici jedao mali slijepac.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Pi... ala miriše na ribu... Trbušasti pukovnik, oficir Počasne legije, stisnu za trenutak debele, dlakave nozdrve. — Sergije, Sergije... Mala Noelija doletela je pijana radošću.
Ćipiko, Ivo - Pauci
? Možda njeno tijelo nije zagrijano žarom strasti, valjada nema duše...? I on ne može više da misli, bol ga savladava. Stisnu još rukama sliku i beznadno je spusti u kovčeg... .. ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
! Hajd’, uzmi preda mnom. Isajlo stavi pastilu u usta i uze gutljaj vode. Zatim poče da mrda grlom kao da ga priprema, stisnu vilice i zažmure. Onda otvori usta i isplazi jezik, na kojem je i dale stajala pastila. — Nanovo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Kakvo zlato!« misli se. »Ovde je glava u pitanju. Dam li im marame — pretvoriće me u kamen!« Stisnu on marame svom snagom, a već vidi: ne mogu mu ništa!
Tu nešto nije u redu. — Glavni Čistač sumnjičavo zavrte glavom. Gomila radoznalaca stisnu se oko dečaka i njenove metle. — Daj da je vidim? — reče jedan besposličar. — Pih!
— Neka je i dim, zadržaću ga! — mladić stisnu šaku, ali kada je, nakon nekoliko trenutaka, otvori — vide da je prazna. »Verovatno sam sve to sanjao!