Obradović, Dositej - BASNE
Premudro nas uči P i t a g o r, u zlatni svoji stihovi, česa se valja bojati i česa ne: „Πρήσσε δε ταύθ ά σε μη βλάψει λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά
Dučić, Jovan - PESME
SONETI 32 PORED VODE 33 KRAJ MORA 34 SELO 35 LETO 36 SLUŠANjE 37 DUBROVAČKI REQUІEM 38 DALMACIJA 39 NOĆNI STIHOVI 40 JUTRENjI SONET 41 ZVEZDE 42 LjUBAV 43 MESEČINA 44 VEČERNjE 45 JUTARNjE
V 120 SONATA 121 TAMA 122 DOSADA 123 STRAH 124 EKSTAZA 125 ZAMOR 126 REFREN 127 VRAĆANjE 128 SNOVI 129 KRAJ 130 SATI 131 STIHOVI 132 PESMA 133 SUZA 134 RAPSODIJA 135 MIR 136 RASTANAK 137 VEČE 138 IZMIRENjE 139 PUT 140 GAMA 141 SUSRET 142 REZIGNACIJA
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada
neme, Da pitam kud ode uzdah što odleće: Toliko je uvek bilo kratko vreme Između dve suze i izmeđ dve sreće. STIHOVI Ove mirne pesme osenčene jadom, To su eho reči što se nisu rekle, Tuge što je rasla i umrla kradom, I suza što
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I Tima kol’ko je pre voleo Julu, toliko je sad više omrznu. Pa kako je bio darovit za stihove (oni mnogi lepi stihovi na srcima, to jest na lecederskim medenim kolačima, najbolji su dokaz jake pesničke žice Time šrajbera), a naljućen i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Moram. — Šta bi’ vas molio. Ponesite te stihove tamo pa pokažite uredniku; rad bi’ da ti stihovi u Novine dođu, i to što pre.
I, doista, podiže joj Šamika spomenik. Lepa mramorna ploča, i genije, baš po onom planu kao što je u novinama. I stihovi su izrezani.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U njoj su naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje
En, den, dinu, sava-raka tinu, sava-raka tika taka, elem belem buf, trif traf truf — Ame-rika buf! Na žalost, ovi stihovi su neprevodivi, ali možda ćete u njihovom ritmu osetiti nešto od neizvesnosti i strepnje dečaka što stoje iskušavajući
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
strogu presudu: to bi , otprilike, moglo da znači da su Zmajeve dečje pesme dobre, ali da u poeziju ne spadaju. Stihovi za decu, koliko god privlačni i ljupki bili, nisu mogli da utiču na porazno negativan zaključak o celini Zmajevog
Iako su se našli u knjizi za lovce, ovi stihovi kao da se obraćaju deci: Ja sam zec, sitne građe, Radost za plemenite i otmene, Na svetu retko zver se
O svakom đaku sam sročio po jedan distih. Stihovi su lepo primljeni, osim kod majke male Lore. Za njenu ćerku, po imenu Laura, napisao sam da je okružuje l'aura, misleći
U Zmajevu se pesmu ulazi naporedo sa opismenjavanjem: slova, reči i stihovi čine neponovljivo jedinstvo. Kao da se te reči rastvaraju u nama, postajući nešto slično praiskustvu, pred-osećanju.
Ili: Kad dorasteš, kad razmisliš, kaz' će ti se samo! Ti su stihovi postali refleksne reakcije, lirske aksiome jednog jezika, opšta mesta jedne duhovne zajednice.
Nema nijednog zabranjenog ploda imaginacije što ga Zmaj kao dečji pesnik nije okusio. Iako navedeni stihovi nisu najkarakterističniji ni najpoznatiji, treba naglasiti da je i njih napisao onaj blagorodni, odmereni i napretku
Ne znam kako pesma izgleda u originalu, ali sam siguran da su njeni najlepši stihovi Veverica veveri Ko će da joj zameri Mogli biti napisani samo na srpskom jeziku.
Zato su se navedeni stihovi, prvobitno pisani za odrasle, sami preselili u nju. POBUNA PETLIĆA I Zmajevo dete je dete čestite građanske sredine,
pogodovala forma dečje pesme, sa opuštenošću koja dečjoj pesmi prirođena, i zahvaljujući kojoj čak ovakvi, deklarativni stihovi, poseduju neku draž, ili se, barem, mogu podneti: Najvećim delom sveta danas krekeću pare, Umesto plodnih njiva
Možemo samo da zamišljamo kako bi izgledali stihovi koje bi Lukić pisao za odrasle: arhaični ton tugovanke i razvodnjena sentimentalnost osećaju se i u njegovim dečjim
Tek onda kad neka stvar ili događaj pobude u njemu prilično jednostavan emotivni izazov, Lukićevi stihovi dobiju lirsku toplinu i zvučnost: Na uglu kesten poguren stoji, jesen mu novu odeću kroji, škarama secka haljinu
zaravni, gradina, livada, i malih, ledenih bašta uz potoke, struji kroz krvotok ovog pesnika kao alkohol od koga samo stihovi mogu da otrezne, traje u njemu kao ukus samoga života, kao praosnova gledanja, nadanja i radovanja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tu su data osnovna pravila stihotvorstva i izvestan broj poučnih stihova u vrlo nepravilnom dvanaestercu. Stihovi su bez vrednosti, ali karakteristični kao jedan od najranijih pokušaja umetničke versifikacije kod pravoslavnih Srba.
Ispod samih grbova Žefarović je u stihovima objasnio njihov smisao. Stihovi su u takozvanom »poljskom trinaestercu«, kojim će se najradije služiti naši pesnici XVIII veka.
Ali ovaj spev ima i svojih dobrih strana, i ide u relativno bolja dela naše oskudne umetničke poezije u XVIII veku. Stihovi su dosta laki i tečni, u pričanju ima izvesne živosti, ima i iskreno rodoljubivo i hrišćansko osećanje; jezik je vrlo
On je pisao u stihu i u prozi. On voli poeziju i na jednom mestu veli: »Meni su na svakom jeziku stihovi mili.« Ali njegovi stihovi su slabi, kao sva srpska poezija u XVIII veku.
On voli poeziju i na jednom mestu veli: »Meni su na svakom jeziku stihovi mili.« Ali njegovi stihovi su slabi, kao sva srpska poezija u XVIII veku.
U tom početku svoga književnoga rada on stoji pod uticajem klasične poezije, naročito Ovidija, i ti prvi njegovi stihovi idu u psevdoklasičarsku poeziju kojoj je na čelu bio Lukijan Mušicki. Ali Vuk Karadžić privlači mladoga pisca. On 1825.
Prvi njegovi stihovi su često klasičarski, i ako je docnije ismejavao »odadžije«, pesnike klasičnih oda, on je do same smrti ostao pod jakim
I ti njegovi refleksivni stihovi idu u najintelektualnije proizvode srpske književnosti. U Davorю pesnik malo govori o sebi.
1832, Bjelice, Kavajka). Prvi njegovi stihovi, često ispevani uz gusle, imaju sva obeležja narodne poezije i teško ih je razlikovati od narodnih pesama.
65 Pored te dve knjižice, tridesetih godina po srpskim časopisima i listovima počinju se javljati manji stihovi Njegoševi, mahom prigodni i refleksivni, često sasvim slabi.
Stil je silan i dramatičan, jezik bogat, čist, aforističan, živopisan, izrazit, stihovi zbiveni, metalni, puni snage i izraza.
Radnja je troma, izlaganje suvo, stihovi slabi, celi komadi krajnje dosadni. Danas je teško shvatiti kako su takvi komadi mogli imati ne samo pozorišnoga no i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nit marim za slavu Poetika. Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina, niti da budem narodna dika. Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi.
Moji stihovi iz Savremenika, za koje sam mislio da se mogu deklamovati sa barikada, izgledaju mi sad, kao za žednog u Sahari, neka
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bijaše prost u svojim potrebama i navikama. Njemu se istinito mogu primijeniti oni stihovi: „Ne resi ga ni srebro, ni zlato, Nego krjepost i mantija crna; Ne prate ga sjajni pratioci...
“ „Pa što?“ zapitaše mnogi u jedan glas, smijući se grohotom gdje presušiše stihovi iz đakonovih usta. „Pa što!“ ponovi i on.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Iz ovoga, zar, uzroka i meni dođu na pamet neki lepi latinski stihovi, no nipošto ne pamtim ni gdi sam i[h] čitao, niti ko je njihov spisatelj; dosta — oni mene uteše.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Višnjić jeste. Jednog sasvim običnog dana ti su mu stihovi došli sami od sebe, lako, gotovo da ih nije ni primetio. Ali, dok je izgovarao Hasanpašino preklinjanje, odjednom je
Odnedavno ih je opet pisao a ti novi stihovi, po njegovom mišljenju, nisu bili ništa bolji nego stari, samo što to sada nije imalo značaja: patetični a razumljivi,
Riga je sa čuđenjem primećivao kako ti slabi stihovi uzbunjuju savesti i prizivaju emocije čak i kod onih koji su izgledali neosetljivi na tu vrstu izazova: kod grčkih
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ispod mene bila je jedna livada i gledajući je, pali su mi na pamet stihovi pesnika Njegoša! ”Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu
A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas,
A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas,
koji sam često recitovao pre petnaest godina, kada sam čuvao stado volova, drugačijeje to tumačio, kao i Ljermontovi stihovi koji kažu da “Zvezda sa zvezdom šapuće?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Već je pomenut Matić. Svi mi osećamo izuzetnu melodijsku snagu koju nose mnogi njegovi stihovi i svežinu koja je neponovljiva koliko i neuhvatljiva.
(„Noćni stihovi“) Zanatska veština, razume se, menja mesto i značaj u evoluciji svake umetnosti, pa i pesničke. Ali kod Dučića – što
Od nje i treba polaziti, zato što nam se čini da je programska. „Priča“ je načinjena od istorodnih iskaza. Stihovi nisu ništa drugo nego sprezanje suprotnosti.
U većini Disovih pesama savršene nam izgledaju samo pojedine strofe i stihovi, što je već kod Petrovića uzelo oštar oblik fragmentarnosti, možda i rasula.
ležeći na travi s licem prema nebu – poslužio kao izvor slikovne graće iz koje su u raznim pesmama načinjeni pojedini stihovi i barem jedna celovita strofa.
To su „Jadi junakovi“ iz romana o bogu groma Peruna. Ona ima dvanaest strofa. A po strofama stihovi su ovako raspoređeni prema broju slogova: I 13, II 10, III 8, IV 4, V 2, VI 1, VII 2, VIII4, IX 8 (9/7), X 10, XI 13,
A u tananijem obliku sve se to nalazi u „Času obnove“, osobito u njegovim završnim strofama. Dugi stihovi, s usporenom talasastom intonacijom, uobličavaju jak doživljaj ne samo praznog nego i zračnog a „bezmernog“ prostora.
Navešćemo u celini jednu manju pesmu, čiji stihovi iz dveju strofa imaju iste odnose, uključujući i sintaksičku i semantičku ravan; dakle, imaju isti strukturni
A već u Pismima Jove Stanivuka osećamo kako se stihovi razgrađuju, kako se u prozu osipaju, ili se možda iz proznoga medija nisu nikada ni mogli da izdvoje.
uho naviklo na liriku „mekog i nežnog štimunga“, nego ih je izrekao i kontekst srpske poezije u kome su ovi novi stihovi morali da dobiju svoje mesto.
To su ponoć i večnost, koje se fonetski ne rimuju, ali ih zato stihovi celom svojom dužinom, odnosno celom svojom strukturom rimuju semantički.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U ušima jednako bi mu zujali odavna zaboravljeni napevi. U istima neke reči, čak i stihovi; dok naposletku, jedva jednom, ne bi sve to iščezlo, i on se smirio“.
Sofki, istina, u tom trenutku nije dato kao junaku Večitog poljupca da oseća kako joj na usta naviru stihovi. Ali je zato sama rečenica dobila ritmičko-intonaciona svojstva koja se mogu meriti sa stihovima.
U isti red pojava ide i to što su pokatkad u jednom istom tekstu davani čas stihovi čas proza, a što je kod nekih nadrealista kasnije prešlo u manir (recimo kod Dušana Matića i Milana Dedinca).
na ravni niže od stiha (deoba na polustihove, pa recimo na stope baštinjene iz klasične metrike), ali i na više ravni (stihovi u strofu, strofe u neki stalni pesnički oblik, poput soneta).
Gradivo, opet, u kome se pomoću dopunskog raščlanja zvanja prave stihovi - a to je govorni niz - već ima svoju sopstvenu, tj. prvobitnu, primarnu raščlanjenost.
u gori” mogla prebaciti na mesto predviđeno za cezuru, između četvrtog i petog sloga: „na zeleno ↓ u gori jezero. Stihovi iz pesme Dioba Jakšića glase, naime, ovako: Namjera ga || predveče nanese ||| Na zeleno || u gori jezero.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: To je inpretinencija tako štogod meni u oči reći. RUŽIČIĆ: Nesmislene, da mi jošt platite, da vas u stihovi opišem. FEMA: Ja moju kćer ne dam. RUŽIČIĆ: Bićete prevraščeni u blato kao Licijanci. SARA: Ha, ha, ha!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
noć, čini mi se kao da mi otud iz mraka svetle ona dva sjajna oka maloga Stojana, a u glavi mi se ponavljaju ovi lepi stihovi iz Dragaševićevoga »HajdukVeljka«: Svi spavaju, i Srbi i Turci, Sve je nemo i ponoć je nema, Čadori se rasejali
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
PJESNE NIGDA OSTARITI NEĆE 127 LUKA MILOVANOV 129 NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 130 MILOVAN VIDAKOVIĆ 132 NADGROBNI STIHOVI 133 U MESTU PRIJATNOM, TIHOJ PUSTINjI...
Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura.
1810. Luka Milovanov MILOVAN VIDAKOVIĆ NADGROBNI STIHOVI Požih ljeta mnoga V sjem ujedineniji Upražljajas vsegda Vo svjatom pisaniji, Vsuje um moj vozvodih Postignuti
381—6) dao i doslovni tekst gorepominjanoga Ostojić-Džonićeva prepisa Gorestnoga plača.. U poglavlju Stihovi svoje knjige o Orfelinu Ostojić je (str.
1804, 38-41, a u oba izdanja rđave Kaulicijeve štampe stihovi su otisnuti tako rđavo da se zapravo i ne vidi da su stihovi, još manje kakav im je tipografski oblik Rajić — na to
1804, 38-41, a u oba izdanja rđave Kaulicijeve štampe stihovi su otisnuti tako rđavo da se zapravo i ne vidi da su stihovi, još manje kakav im je tipografski oblik Rajić — na to inače osetljiv, kao što barok i traži — želeo lati.
98). Štampano u Letopisu Matice srpske 1833, č. 35, str. 58—9. Naslov pesmi morao sam dati ja stoga što su Solarićevi stihovi (i ne samo ovi) štampani uopšte veoma aljkavo: ovu pesmu na primer Teodor Pavlović je štampao pod zbirnim naslovom
Ovo je važno utvrditi već i stoga što su se kadikad Luki Milovanovu pripisivali i stihovi, često lepi, koji nisu njegovi: tako je Andra Gavrilović (v.
Priredio za štampu i uvod napisao T. Matić. Zgb 1940, LIV—LVII, 167—178). NADGROBNI STIHOVI (str. 111). Pesma je štampana u Vidakovićevu romanu Usamljeni junoša, Budim 1810, 15—8.
autor Lucije Anije, a čija se dva stiha nalaze danas u Lateranskom muzeju, na sarkofagu nekoga Oktavija Valerijana; ti stihovi glase: Euasi effugі. Speѕ et fortuna ualete, Nil mihi uouіѕcum eѕt, ludificate ailos.
Do sada najpodrobnije i najpouzdanije komentare uza stihove Mušickoga v. u knjizi Odabrani stihovi Lukijana Mušickog. Priredio Vasa Stajić, Bgd 1938, str. 1—136. SOČINjENIJA DERŽAVINA U ŠIŠATOVCU (str. 126).
Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad 1855, str. 108—13. Kao podnaslov stoji da je „pjesna epijska”. Stihovi iz Horacije navedeni kao moto uzeti su iz Oda IV, 8, 29—30. STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813 (str. 197).
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
nove literarne forme, oslobođene istorijskog zadatka, kao što su učene poslanice, poetski zapisi, artistički izvedeni stihovi i druge.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bilo »opšte, i za uskršnja jaja i za bojenje tekstila«, a kao najstariji spomen o tome (iz šesnaestog veka) smatraju se stihovi Mavra Vetranovića: »Ošlji badem jošte raste i broća se još nahodi, U što žene jaja maste Uskrsenje kad prihodi« (ibіd.
Ilić, Vojislav J. - PESME
sad, u pozne dane, kad vetrić talase nija, I mirta sladosno šumi I Vesper na nebu sija, Na tvome jezeru plavom Čarobni stihovi I šume.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Plutarh priča, na istom mestu, da su stihovi iz četvrtog pevanja Odiseje „U moru šumnom veoma imade ostrvo neko Baš pred Egiptom samim, a Faros zovu ga ljudi, Tako
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Naročito su ispisani stihovima od vrha do dna zidovi u intimnijim odeljenjima ove zgrade i ti su stihovi često bezobzirni.
— A bove maіorі dіѕcіt arare minor! — gunđa u sebi latinac, hoteći kao da prebaci kolegama da su đački stihovi posledica njihovih ogovaranja.
Petrović, Rastko - PESME
sela mirna ili uz vodu, kada zboriti im budem stao: veličanstven i gord da sam na tebe, ponosit kao šumski petao! Stihovi, nosite me daleko od ove zemlje: u mukama me za bolji život rađala majka, radi višega otac je sa ushićenjem plodio; život
sam se kao Magbet u tolikoj žurbi rodio; nad rekom a pod nebom lovcu na domet leti čajka: za njom, o za njom, stihovi moji budimo hajka! Budimo hajka!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
što smešnijom), i to u tako snažnoj gradaciji, tako brzom smenjivanju sve jačih i jačih slika, da se ima utisak da stihovi padaju na Vukašina kao udarci.
Jest slobodno, moje drago d'jete! Jest slobodno, moj rođeni sinko! U Zidanju Skadra ponavljaju se stihovi koji izražavaju osnovne momente — teškoće, upornost, žrtvu: Ne mo'š, kralje, temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada.
Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje. Kade dođe moj nejaki Jovo... U pesmi Uroš i Mrnjavčevići ponovljeni stihovi, takođe, označavaju neke najvažnije trenutke: Carevi se otimlju o carstvo, među se se hoće da pomore, zlaćenima da
U pesmi Smrt majke Jugovića ponavljaju se stihovi koji izražavaju materino odupiranje bolu: I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila.
U Oranju Marka Kraljevića ponavljaju se stihovi koji — duhovito i snažno — izražavaju najbitniji momenat: „More, Marko, ne ori drumova!
Između drugih, takvi su u Ženidbi kneza Lazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi način izražava koliko je Lazaru teško da pomene caru za ženidbu: Voljan budi, care,
A Kravcov je jedan od najvažnijih zaključaka doneo, između ostalog, i na osnovu pogrešnog prevoda. Naime, stihovi iz pesme Smrt Jova Despotovića: „Srijem zemlja steć će gospodara — il' boljega ili će gorega“ prevedeni su na ruski kao
udri koga hoćeš. No mu grlom bane zapinjaše, tj. zatezaše (podižući mu bradu naviše). Različito su tumačeni završni stihovi: „Ne dam vašu sestru poharčiti, bez vas bih je mogao stopiti, al’ ću stopit svu tazbinu moju, nemam s kime ladno piti
Sami za sebe, odvojeni od ostalog teksta, ovi — lepi i snažni — stihovi dokazuju da je Marko predstavnik feudalaca a Musa predstavnik seljaka, tj. naroda.
U prilog ovome tumačenju — mada sami navedeni stihovi i dalje ostaju u oštroj protivrečnosti sa likom istorijskog Muse, Muse feudalca — ide i činjenica da je Marko kraljev
Kako se iz nahije požeške i užičke iziđe k jugu, i danas ljudi ovu sjevernu stranu, k Dunavu, zovu Moravom“. Završni stihovi: „Đe se muka kod glave nagnala, pa ta muka glavi ne pomogla, i tu muku opalila munja!
Između ostalog, onaj koji je pozvao na megdan imao je pravo da prvi udari; otuda stihovi: „tvoj je megdan, tvoje pozivanje; igraj konja pa udri na mene, a ja ću ti stati na belegu“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad uveče leže u krevet, šapuće te stihove; kad ujutru ustane i potraži papuče, opet mu se ti isti stihovi otmu s usana, i on pevuši tu pesmu: „Sinoćke te, lele, vido’, Zone...
Sas stihovi zbori!... Ludo, što da gu prajiš?... A ja što da zborim i da se karam s budalu? Pokupi si skuti, pa brgo kroz čaršiju