Kočić, Petar - IZABRANA DELA
!... Kome da ostavim? Švabi... Ličaninu! A moj Stole, moja slatka duša, kad odraste, da ide tom Švabi u najam!... A-a, to ne mere biti! — 'Ajde, 'ajde, stari!
— Čuješ, gospodine, ostav'te. me još jedno dvije-tri godine, u tom će i moj Stole odrasti, pa kad sine proljeće sve će ovo zacrnjeti. Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole.
Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole. Onda će biti i caru premilosnom i spa'iji svega dosta... Tako ti to meni učini, moj dobri gospodine moja slatka dušo!
Koliko li sam jada i čemera na tebi vidio!... Stole moj, moja slatka dušo! Stole moj, grdna rano moja!... Ja velim: pošljednji put. Nije pošljednji, nije!
Koliko li sam jada i čemera na tebi vidio!... Stole moj, moja slatka dušo! Stole moj, grdna rano moja!... Ja velim: pošljednji put. Nije pošljednji, nije! Stole moj, krvi moja, tražićemo mi svoju prâvu.
Stole moj, moja slatka dušo! Stole moj, grdna rano moja!... Ja velim: pošljednji put. Nije pošljednji, nije! Stole moj, krvi moja, tražićemo mi svoju prâvu. Ić'emo mi u Beč. Znam ja đe su carska vrata...
— E, moj Mijo, teško da ti to... — Ma, što teško?! — Na onog je, brate si moj slatki, sve prepisano. Tebe i tvog Stole nema kod ovog suda ni u kakvom tevteru. Onoj je Švaburini dodata i tapija i kmetovska práva.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ćeš i onda dočekati; a ti uze jedno siročadi, uze njega na lijevu ruku, drugo uze na desnicu ruku, odnese i u dvore za stole: „Jed’te, pijte, gospodski sinovi!