Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Na kući nigde crepa ni prozora, u kući ničeg, ni stolice, ni lonca: ono što nisu opljačkali vojnici razgradili su i razneli seljaci!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
s levu stranu i oficira dosta; u redu sede Turci, oko 10-12 nji̓, o desnu stranu; dadoše nama trojici u začelju tri stolice.
” Svi su drugi ćutali, a onaj nemirni trbušati Francuz skoči sa stolice i rekne: „Da moja nacija tako strada, pa da mene sebi na žertvu zove, ja ne samo da sam profesor u Harkovu, no da sam
Poklonimo mu se, i pozdravimo kako smo umeli; i on nas pozdravi srećnim prišestvijem i posadi sva četiri na stolice, a on sam sede na kanape.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mehana je u selu M.... građena sasvim po planu, kao što su već obično u nas mehane po selima i drumovima. Stolice slamne, obojene zelenom bojom; u nekih se već slama odrla pa visi dole.
Mehandžija pritrča uslužno te smahnu rukavom prašinu s jednog stola ukraju, naređa tri stolice, metnu zapaljenu lojanu sveću u svećnjak od tenećke, s repićem i mumakazama već iskrivljenim da nisi mogao nikako
Eto, moj Pajo, kako može čovek da strada!... — Molim, fajerunt! — viknu jedan kelner uspremajući stolice po kafani. Đuko i Pajo odoše. Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom.
Zna dosta dobro kačarski i stolarski zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije, čabrove, stolice, stolove, lotre — gotovo svaku drvenariju što treba jednoj kući seoskoj. Pa i otud mu pada lepa parica.
, kao i astale, stolice i uopšte stolarski posao, i to sam dužan mu raditi, kako njemu, tako isto i onde gde me on kome prati da štogod i od
Sram vas bilo! Zar ste vi trgovac! — Ko ste vi? — skoči Nikola u čudu sa stolice. — Ja toliko potrošio... — dere se Pupavac još žešće... — a vi me za nos vučete...
— dere se Pupavac još žešće... — a vi me za nos vučete... Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički...
Dok bi okom trenuo, behu oba konja privezana iza novog vajata za šljivu. Stamena iznese gostima stolice pred kuću, poljubi popa u ruku, pa otrča opet u kuću.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pomoz̓ bog, Ivo! U ovom trenutku Ivan se zaradova. On skoči sa stolice: — Bog ti pomogao! — Ja se malo svratih da vidim šta radiš... — Baš si dobro učinio, sedi... — reče on...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Gledam. Sto nasred sobe. Oko njega razbacane stolice; dve ili tri preturene. Po podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare, jedna razbijena kavena šolja, i
Osetih da sav gorim i da ona teško diše. Pribrah se. Nesrećniče, šta radiš? Skočim naglo sa stolice i turim ruke u špagove. Valjalo je početi ma kakav indiferentan razgovor. Ja izvadim duhankesu. — Izvol'te na poklon!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi. Imam črezvičajne sremačke šljivovice, kako ono kaže pater Inocenc kad iskapi, a, Sido?
Kanabeta i sve stolice otkrivene, bez konofonskih navlaka, a po kanabetu i foteljama isheklovani jastučići i komadići hekleraja, a na njima sve
— O, pardon — prekide Pera i skoči sa stolice. — Ta ovo se već svi razišli! Izvin’te što sam se toliko zadržao. Prvi put, pa toliko da traje vizita...
— Pomoz’ bog, Petre sinko! — Bog vam dobro dao, gospodin-popo! — reče Pera i skoči sa stolice, ostavi brzo lulu iz usta u jedan ćošak, pa skide šešir i poljubi g. popu u ruku. — Pa, kako je? Kako?
Po tim sobama razmeštaju već još sad nameštaj: stolove, stolice, krevete, kanabeta, šifonere, štelaže, i tome podobne stvari.
— Ukr’o zub! — ponovi gđa Persa, i skoči sa stolice, i pljesnu se rukama. — Dosta mi je, dosta! Nemoj mi kazivati, neću da te slušam! Bolje glavu da su ti ukrali.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Tata je kazao da će pored Savke dati osam stotina forinti, a ja ću joj dati lep štafirung, kanape, stolice, dva šifonjera i ogledalo. — Što se štafirunga tiče, s tim sam zadovoljan, al' osam stotina je vrlo malo za trgovca.
— reče Pinterić. Dok je Pinterić ovo govorio, čika-Gavra je ustao sa svoje stolice, pa ga je oterao sa njegova mesta da može pored gospođe Makre sesti.
Tri velike sobe, sve pune, svud kožna kanabeta i stolice; kujna puna bakra; bašta velika; velika štala puna konja i krava; avlija puna sena i slame.
Sad sve znaš, daj preko pisara prepisati, pa sudu predaj. Tu je i Mica. Kad je sve to čula, skoči sa stolice od radosti. — Pa, ma bila Alka samo na jedan dan, jedan sat zatvorena, zadovoljna sam.
Afrika
Dok boj razvija moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom stazom silaze tamni seljani
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike. Pod nekim slamnim hladnjakom, crnac udešava platno za slikanje: urođenički lan na ramu od akažua.
Dok sluge razapinju postelje i komarnike, rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu prostoriju, izlazim u seoca koje je odmah oko
Naredi da nam se iznesu stolice, i dugo predstavljanje između njega i mene nastade uz pomoć N–a, koji nam služaše kao tumač.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona se spotače i to ga kao razveseli i osmehnu se. Učtivo je dovede do jedne stolice i ona sede. Provodadžije onda – jedan stari major i njegova žena – počeše da se šetaju, gore‑dole, po sobi, da se
Međutim, pre nego što je, ma ko, mogao, ma šta, da učini, Pavle je bio sa stolice skočio i Đurđa odgurnuo. Stajao je, onako krakat, viši skoro glavom, pred Petrom, uhvativši ga za grudi.
Imao je na njih da sedne. Vide samo da noge, u te stolice, sve četiri, stoje, krive. Sve mu se to učini tuđe, ludo, šašavo. Pavlu se to činilo i suviše ceremonijalno.
A dešavalo se i to, u Varadinu, da grad padne u mesecu maju, krupan. Uzalud su, u takve godine, Varadinci iznosili stolice, prevrnuto, pred kuću, da bi grad prestao. A uzalud i žeravicu unosili u kuću, na vatralju, protiv ranih snegova.
U dvorani je bio veliki lom. Kostjurin je bio pokupio artije, pred sobom, odgurnuo stolice, i po leteo do Vitkoviča, sa kojim je izišao. A za Kostjurinom potrčaše svi. Kao da je neko požar podmetnuo.
Teodosije - ŽITIJA
i bratija tvoja svi su časni i sveti, ali nisam u njih toliko uveren da su dostojni tolike visine čina i apostolske stolice, nego tebe samoga sa Bogom blagovoli duša moja, jer se mnogima od nas ne pokori tvoj život od mladosti.
Pocle čitanja svetog jevanđelja, saprestolnik apostolske stolice, sveti sve sazva i jasno, da svi čuju, poče prvo sam govoriti obrazac svete vere, to jest „Verujem u jednoga Boga“,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
drvorezačkih tvorevina koliko Mijaci. Po mnogim kućama se vide stolice, nasloni od klupa i tavanice u sobama sa drvorezom.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čitav se gradić zaključa, zamandali, zatvori, zakova, navuče na vrata ormane, krevete, stolove, stolice, peći, perjane jastuke, stare kape i polomljene čačkalice. Ulice opustješe.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ga traži u travi Traži ga traži Gde ga sve ne traži I tražeći njega izgubi sebe ZAVODNIKA Jedan miluje nogu stolice Sve dok se stolica ne pokrene I da mu nogom slatki znak Drugi ljubi ključaonicu Ljubi je kako je samo ljubi Sve dok mu
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zar ne vidite da tu sedi prečasni otac Lavrentije? Mi nismo videli ništa. Soba je bila sasvim prazna n stolice su bile prazne, ali, kad god bismo hteli da sednemo na neku od njih, Baronica bi nas gotovo dršćući upitala zar ne
Sve su stolice bile zauzete n svi koje nismo videli počinjali su da ručaju. - Kako je zabavan mali Emilijan! - rekla je Baronica i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Suvonjava, visoka ženska oko četrdeset, pitomog izgleda. Uđu u kanapu. Tu je jedan stari bilijar, već iskrpljen, stolice dosta stare i otrcane, pa četiri mala zelena stola, i jedan veliki. Ima već i društva. — Daj, Saro, dvaput kave.
u sali se igra kotiljon. Predvodi Šamika. Igra kotiljon i Pera; dobar igrač. Dođe Pera sa još jednim na stolice za izbor. Njega izbere gospođa Matilda. Sad opet sedi Pera sam, a frajla Lujza sa još jednom.
A Šamiki i jedan dan takve radosti utišava svu dosadašnju bólju. Dođe Juci. Juca digne se sa stolice; njena veličanstvena visina, suva, tanka, suv obraz, obučena lepo, kroči pred Šamiku majestetično. — Dobro došli!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Da se ne boji. No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno. Tresla je rukama, bleda u licu kao kreč, razrogačenih očiju i razjapljenih usta, iz kojih ipak nisu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²¹ U gornjoj Krajini, da bi dete prohodalo, „treba ga u mladu nedjelju prije ishoda sunčanoga, polagašno provesti oko stolice“.²² Dete se, iste svrhe radi, često vodi oko kuće.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
iz svog prosečnog talenta i lica načini zaštitni znak za uspeh — sve do ovog jutra na Terasi, kada su za dve slobodne stolice njihovog stola sedela pokraj njih i dva poraza, jedan pokupljen negde u belom svetu, drugi zarađen ovde, kod kuće.
Voda u čaši zaleđena! Tvoja haljina prebačena preko stolice vlažna. Pukla ti je žica na poslednjoj čarapi i otpao blokej sa desne cipele. Šta tražiš ovde, gde nikoga ne poznaješ?
Međutim, pošto je bio glup i polupijan, a opkoračivanje naslona stolice i pijenje do dna boce piva iscrpljujuće, morao je uskoro nešto da preduzme.
Dižući se sa stolice, momak joj je lagano uvrtao ruku, tako da se i Nina, protiv svoje vole, podiže i učini nekoliko koraka, osvrćući se
Matavulj, Simo - USKOK
U sredini bješe sto zastrt zelenom svitom i oko njega tri stolice. Najposlije u uglu bješe velik orman i do njega rukomija. Sluga iznese čizme.
dugačak sto, pokriven šarenicom, na kome bješe njekoliko velikih, četvrtastijeh sklenica rakije: oko stola drvene jake stolice, a iza njih se navrstali đaci; po stjenama njekoliko slika ruskih careva i vojskovođa; u uglovima dva velika orahova
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
— Kud mi se dede čovek? Nismo se ni dogovorili kako ćemo lagati. (Uređuje stolice.) Moramo svršiti, makar kako bilo. UGLED 4. PROVODADžIJA S MLADOŽENjOM (stupi) PROVODADžIJA: Pomozi vam bog!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA (osvrće se): Nema nigdi stolice da mogu pasti u nesvest. Je li to istina, zaboga? GAVRILOVIĆ: Zasad je tako.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
postao je erdeljski kapućehaja (poslanik) u Carigradu. Pošto mu je brat svrgnut sa episkopske stolice i bačen u zatvor, on izgubi mesto, napusti Erdelj i 1680. ode u Vlašku, na dvor kneza Šerbana Kantakuzina u Bukureštu.
Sremac, Stevan - PROZA
Ti mene znaš! Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me! Ja sam zver u piću. I »zver« se zaljulja i umalo ne pade sa stolice. Nastade strašna galama; domaćin se derao i galamio za šestoricu.
Ponavljali su jednako da bi bar jednom lepo završili, ali sve badava; bilo je sve gore i gore. Umorni popadaju svi na stolice, kucnuvši se čašama. Taman sedoše, a domaćinu pade na pamet da još nije bilo zdravice, a red je nazdraviti polaženiku.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I zaista. Eno starojko i još nekoliko njih ustali. Drže se za stolice; hteli bi oro, ali kao da im je žao da prekidaju pesmu, pa samo stoje, zanose se po svirci i rukama, po taktu,
Cela ulica zamiriše na pastrmu. Kroz kapidžike a po avlijama počnu da promiču žene, zajapurene, noseći čaše, stolice. Ulicom po deset njih idu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
šta je bilo od njegove žene on se digne da je traži, i povede sa sobom podosta naoružanijeh ljudi, pa kad dođe blizu stolice onoga cara što mu je ženu uzeo, ostavi ljude u šumi kazavši im kad čuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe. (Utire astal i lupa stolice.) Gledaj, gledaj, toliki pra! LEPOSAVA: Već u ovoj kući drugo ništa da ne radi čovek, nego da paja i briše.
DOKTOR: Po svetu? No, našo sam jedanput čoveka, koji dođe u moju struku. Osvime, stolice! Ja vas ne mogu tako lako od sebe pustiti, jer ima ljudi koji učastuju na putovanje. POZORIJE 9.
Ja vas ne mogu tako lako od sebe pustiti, jer ima ljudi koji učastuju na putovanje. POZORIJE 9. (MANOJLO iznosi stolice, PREĐAŠNjI.) DOKTOR (Manojlu): Tu ćeš i ti ostati, jer si đak, da štogod naučiš.
U kraju stoji fortepijano; a u pročelju kanape, više njega veliko ogledalo a pred njim astal i naokolo stolice.) 1. VUČKO (stupi) VUČKO: Ja!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Uvek vam pale cigaretu zlatnim upaljačem, pridržavaju kapute, odmiču i primiču stolice, a mirišu na duvan za lulu i na nešto skupo.
lampe sa abažurima što su nekada davno osvetljavale najnoviji broj časopisa „Ilustration“, a danas neko šund-đubre, stolice na kojima su sedele rođene dame, a danas sve sam šljam, šoljice od kineskog porcelana iz kojih se stvarno, ali stvarno,a
Jedni odlazili, drugi dolazili, a on stalno namešta stolice. Najviše mu se bio popeo na glavu onaj tv-komentator što vas stalno gleda kao da ima nešto da kaže, a ovamo truba.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Zaturila negdje se odgovara djeda im. - Škripe škrinje, police krevet srušen, provaljen, a klimave stolice pod čizmama krckaju. (Skoči mačak s pendžera uvrh trešnje popne se.) - Preturanje, lupnjava. C peći čunak tandrkne.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
DUH SE RUGA CARIGRADU Neki put se spustim sasvim nisko na glatke kupole — stolice vihora — da čujem šta sad telonosci rade.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: On hoće da se bije! (Ščepa i sam stolicu.) TRIFUN: Ne dajmo se! SVI (se uhvate za stolice i druge predmete, zauzimaju nasrtljiv stav, žene vrište, Mića se popeo na sto i umiruje mlatarajući rukama.
Uznose se stolice i spušta se zavesa). Zavesa TREĆI ČIN Ista soba. POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i
se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda u tavan; Trifun uzjahao stolicu i naslonio čelo na naslon od stolice; Tanasije, očajna lica, piše i briše nešto na parčetu hartije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Možda će on znati. Pogledah u sestru. Naslonila se na kola i podbočila glavu. Bila je bleda. Doneše nam stolice. Čujem gde neki starac govori vojnicima: „Ko će to naći! Mnogo ih je izginulo. Ovde su bile borbe, sve je razriveno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Deca izneše stolice ; odjednom se tu nađe i Stojan, koji ćuteći namesti stolice u hlad pa se izmače, gledajući pisara onako isto neobično,
Deca izneše stolice ; odjednom se tu nađe i Stojan, koji ćuteći namesti stolice u hlad pa se izmače, gledajući pisara onako isto neobično, naježeno, kao i Gojko.
Nju opet prođoše trnci, a pisar brzo uze kapu i, pozdravivši je u hodu, iziđe iz sobe. Ona skoči sa stolice, držeći ukras u rukama, pritrča prozoru, pa videvši da pisar iziđe iz dvorišta, vrati se na pređašnje mesto i zagleda
Do vas sve stoji... recite mi, poverite se drugu... Ona se diže sa stolice, raširenih očiju i bleda lica... Neka paklena odlučnost sevaše u tim široko otvorenim, velikim, crnim očima i ona se
Ljubica se trže kao iz pravog sna, kao da je dosad spavala dubokim umornim snom... Skoči sa stolice, namršti se kad opazi Gojka uza se, i gledajući kroz prozor uzdahnu: — Ah... Šta je to?...
Ljubica gleda i otvara usta da nešto kaže, ali je steglo nešto u grlu, pa ne može ni glasa da pusti. Ona se diže sa stolice, pa dohvati rukama naslon i stade čekati da ćata produži.
čim se iziđe iz sela, odmah desno... — Znam... znam... drhtaše ona od zime, koja je odjednom obuze, pa se odvoji od stolice i pođe. — Nemoj samo da zna ko za mene! viknu ćata, idući za njom. Ona zastade, dvoumeći.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Zatamnjenje) II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE (Sumorna, prazna kancelarija. Kancelarijski sto, stolice, plehana furuna. Po zidovima razne objave i saopštenja. Na zidu mape sveta, Evrope, Drinske banovine i okruga užičkog.
SOFIJA: Dolazi potop, tonu lađe, planine, kontinenti! A mi hoćemo da se spasemo od potopa penjući se na stolice! JELISAVETA: Ko da je potop miš! SIMKA: I kud ćete sad?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne vide da tu više nije važno kako stolice stoje na pozornici, iz kojih vrata izlazi novo lice, ni brz dijalog. Ne vide da bi posle nekih rečenica trebalo dugo,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Kakvo je to čudo? — poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave. Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se sa svih strana, i, zaprepašćen, vide kako mu od odela vise samo krpice i dronjci, a
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Rodoljubivi građani posedaše na stolice, a sazivači zauzeše svoja mesta za stolom. — Braćo! — poče jedan od sazivača. — Vi već znate što smo se ovde okupili.
— Svi su tu! — reče posle prozivke zadovoljno. Načelnik se zaturi u naslonu od stolice i protrlja ruke od zadovoljstva. — E, dobrooo! — reče s osmehom na licu. — Sad, u ime boga, da počnemo!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Namestiše nam, tako, uz vatru, tronošce sa jastucima. Jedna sna stoji iza mene, a druga iza svekra, pa nam poturaju stolice, a mi se, kao age, spuštamo... Mašismo se razbibrige, a snaje se ustumaraše da spreme »posluženje«....
Dućandžije iznose male zelene stolice, opletene rogozom i s provaljenim sedištem ili odvaljenim naslonom ili okrnjenom nožicom — već kakva je čija »narav« pri
isprêče stolice u vratima, pa zabrinuto i ljubopitno žure niz čaršiju, teturajući krivim i nesigurnim nogama koje su naviknute da u
Tamo su Jula i Kaja kao domaćice. Nameštaju dva kreveta, stolice i astal, jer samo to beše došlo na jednim kolima. Snaša Jula briše stolice I sto Od prašine, a Kaji je stavila u
Nameštaju dva kreveta, stolice i astal, jer samo to beše došlo na jednim kolima. Snaša Jula briše stolice I sto Od prašine, a Kaji je stavila u dužnost da namešta krevete, pa kad ona beše skoro gotova, onda se Jula stade
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje drvene stolice. Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu. U uglu između ovog zida i zadnjeg veća gvozdena peć, koja se loži spolja.
Na sredini sobe sto sa kupovnim čaršavom i oko njega stolice. Nad njim visi sa plafona veća lampa. Palanačka soba iz osamdesetih godina, u čiji se stil uneo i ukus devojke koja je
Ukruti se, iskašlje, ustane sa stolice i diže ruku uvis): Molim, gospodine predsedniče, za reč! SRETA: Ama, čekaj, kud si navro! Ne ide to tako!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
po ivicama tragovi od nekih zuba; često ih diže Mića, nazvan »Oficir«, u zubima, kad se tako opkladi u okanicu vina. Stolice su sve čitave, jer se ovde svet još ne služi tim oružjem, ne zna još šta je to »nabiti nekom stolicu na glavu«.
Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube. Opkorači stolicu, nasloni se na leđa od stolice pa se ljulja tako.
Ali Sreta niti čuje niti vidi šta, nego jednako šparta i uzduž i popreko preko kafane, obaljuje stolice i uvrće bradu na paragraf. — De, vere ti, učitelju, gukni koju da i mi znamo? — reče Mića.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U ponoć, u zemlji Nazaretu, Svaka zvezda zapali cigaretu, A po kafanama Prestonice Na glavama Dube stolice... Žeteoci, u Gruži, pevaju staru pesmu, Dok pleva mesečine iznad gumna drhturi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svaki čas ustaje sa stolice, opet seda, skršta noge. Svirače još nije hteo zvati k sebi gore, jer bi mu bili u blizini i zaudarali bi mu onom
Ali Markovi seljaci još nikako da se oslobode, nikako da se odvoje sasvim od njega i da podalje posedaju na iznesene stolice i jastuke. Već se svi zbili u gomilu, i svi oko njega, Marka, svog „bate“.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Stavite trpezu, donesite e je vrijeme već!“ reče Joka. Mlađe hitro metnuše trpezu i stolice oko nje. Janko bješe već sio do svoga prijatelja, rukujući se ponovo s njim. Sluga se diže. Serdar sjede do Janka.
ga gledao molećijem pogledom, čas opet dizao glas i rukama mahao, kao da hoće da ga uvjeri, čas se srdio, dižući se sa stolice. Dugo je to trajalo. Odjednom se diže i stade hodati za nekoliko po sobi, ne govoreći ništa.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
šta je bilo od njegove žene, on se digne da je traži, i povede sa sobom podosta naoružanijeh ljudi, pa kad dođe blizu stolice onoga cara što mu je ženu uzeo, ostavi ljude u šumi kazavši im kad čuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Svi su otišli, svetlo je smanjeno. Ikonija i Cmilja odnose čaše i escajg, prevrću stolice na stolove.) IKONIJA (viče napolje, Anđelku): Anđelko, česma ti je u dvorištu! Ima i struja!
(Nastavlja da prevrće stolice i da čisti. Na vratima se čuje snažno lupanje.) CMILjA: Zatvoreno je, fajront! JAGODA: Odringlavaj! Pomagaj!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— pa zapali svijeću i usadi je u čašu žita. Brne naslonio pleća na poviju od tronožne stolice, prepleo prste na trbuhu i obrće palac oko palca. Sejiz unese bisage, a Bakonja sedlo. — Ne znam šta ću!
Nakon pola časa probudi ga vrdanje u fratarskoj trpezariji. Oni su čatili molitvu, pa počeše pokretati stolice, pa se začu zveckanje posuđa i onda mrmoljenje kroz nos.
To jest, ali sam prova i ovo: kad, recimo, ne večeram, pa mi je sutradan bolje, ja ondak uzmem dvi teške katrige (stolice) i nosam i’, ako ćeš, po ure, a ne ćutim da se težina odziva u zglobovima! Daklen, vidiš da je stvar nerazumljiva!
Ali, daj oče, svituj, pomozi,... ja sam grišnik, ali, ali... — Šta je... št’! — dreknu Brne klisivši sa stolice, jer Pivalica silno škrgutnu zubma i izvrati očima, a ruka mu pođe k jataganu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
sela. nadniči i služi. Ona se pokrenu, prvi put otkako je ustala sa stolice, malo raširi noge, da bude sigurnija na njima, i odsutno se zagleda u žeravicu koja je ispala iz furune i sporo umirala
počupaše prošće i, s besom i veselo, nagrnuše na kafanu, porazbijaše vrata i prozore, polomiše ramove, stolove, stolice, kelneraj, polupaše svu staklariju kafedžije Levića i njegove žene „Bule“, koji su se skrili na tavanu.
Čuo sam da si stigao pa te čekam.“ Neko je ustao sa stolice i Aćim je seo do samih vrata. Nije verovao očima: sa ispruženom rukom za pozdrav, nasmejan, išao je k njemu...
Spotičući se o stolice, dovuče se Mijat. — Znao sam da si tu, gazda moj! A meni su prerovske lopuže razbile gusle. Iako sam ti sluga, imam
Za svaki slučaj.“ „Ti si se kod dvora osigurao.“ „Kad si digao bunu, još onda si se prodao.“ „Na dve si stolice. Neće ti preki sud suditi, pa izazivaš.“ Lomila se pomrčina.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
govor, otvoriše se široka vrata dvorane, a kroz njih pokulja dugačka povorka nosača koji unesoše i položiše na stolove i stolice nenadmašno dragocene darove egipatskog kralja: zlatne činije, ibrike, šolje, pehare, srebrne kondire sa zlatnim
„Spasavate od propasti! - Kako to?“ „Da, dragi moj! reče on i podiže se sa stolice. „Kad dođoh ovamo i zatekoh ovde ta dela, razbacana i zabačena, puče mi pred očima da je kucnuo dvanaesti čas da se
„Kao braća rođena!“ - I on mi pruži ruku, u znak da je naša pogodba obavezna. Podigoh se sa stolice. „E moram da idem“. „A kuda, ako smem da znam?“ „U Leon“. „Trgovačkim poslom?“ „Da.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zatim se diže sa stolice, izvini mi se pa se baci svom težinom na svoj labavo učvršćen poljski krevet koji je škripao. Ali toplo julsko jutro,
Kao mahnit ja poskočih sa stolice i zgrabih revolver koji je ležao na stolu. Srce mi tako snažno zalupa da me zaboli, um mi se pomrači, a glava zanese,
lično doktor-operator, sav u belom, a na grudima krvavom mantilu, te ga umorno ali blago gledao kad je on bunovno sa stolice odskočio i u njega se široko otvorenih očiju zagledao.
“ Baš kod ovih reči predsednik se zacrvene, pa sa one svoje stolice poskoči i prosto kao pomaman dreknu na Đorđa: „Ti“, veli, „ovde sa sudom komendiju teraš, je li?
Onda zauzima dve pletene stolice u prvom redu i na metar od bine, pa se iskašljuje, suče brke, zatura se i namešta, te čeka sa nekim izazivanjem.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Povukao bi se iz diskusije — i fizički bi se malko odbio od stola zabacivši se leđima na naslon stolice, kao igrač koga ne služi karta i koji je odlučio da propusti nekoliko dijeljenja bez svog učestva.
Teške rezbarene stolice iz općinske vijećnice sa strogim ravnim naslonom poslužit će za prestonu dvoranu; naročito je napravljen jedino
bi je razgovor namamio, domiljela bi sušeći u platnenoj krpi oprane viljuške; oslanjala se gojaznim laktovima o naslon stolice i slušala, sve dok je opet ne bi prizvao u kuhinju šum prekipjele vode.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ja, brate, neću drukčije! — uzviknu on odjednom i ustade sa stolice, kao da se sad nečemu priseti. — Jest, neću da mi on deli ka slepcu po dva dukata, a sebi ostavlja stotine...
Samo pazi da ga ne naljutimo — odgovori Pantovac i diže se sa stolice. — Jovo, ja bih malo spavao — reče on kresnuvši okom na domaćina, koji ga pojmi, pa ustade i iziđe sa njim.
— Ho, ljudi, ala ovo seče — veli Tima, razgledajući gde bi se moglo sesti, pa ne videći nigde stolice, spusti se na pod do peći. — Ta neka me, snaho, mogu i ovako — odgovara on Stanki, koja mu nudi jastuk.
Crnogorac? — Neću, gospodine, više da ti odgovaram. Ako ćeš ići... hajdemo! — reče ona odlučno i ustade sa stolice. — Čekaj, brate, nisu još ljudi gotovi, a ni ja se nisam obukao. — E pa dela, oblači se, pa da idemo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
šta je bilo od njegove žene, on se digne da je traži, i povede sa sobom podosta naoružanijeh ljudi, pa kad dođe blizu stolice onoga cara što mu je ženu uzeo, ostavi ljude u šumi kazavši im kad čuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?
ČEDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim reč-dve. DARA (uzme haljinu sa stolice i šešir pa odlazi). IV ŽIVKA, ČEDA ČEDA (kad su ostali sami): Ja sam se rešio, majka, da definitivno uredim stvar.
ŽIVKA (u krajnjem besu dohvati sa stola knjige, kutije, bukete, zvonce, jastuk sa stolice i sve što joj dođe do ruku i gađa ga vrišteći): Napolje, vucibatino, napolje!
sve to ode, je li... sve, sve? SIMA: Pa ode, dabome! RAKA: Dole vlada! ŽIVKA (ščepa štosove novina sa stolice i gađa ga njima): Kuš, štene jedno, pregrizô jezik dabogda... (Raka pobegne. Prilazi Simi i unosi mu se u lice.
Krakov, Stanislav - KRILA
Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku. Neko je kazao da svako neraspoloženje i briga dolazi od rđave stolice. I sat mu se danas pokvario. A najgore, noćas je usnio avan u kome su tucali njegove polomljene zube.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dok boj razvija moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom stazom silaze tamni seljani
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike. Pod nekim slamnim hladnjakom, crnac udešava platno za slikanje: urođenički lan na ramu od akažua.
Dok sluge razapinju postelje i komarnike, rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu prostoriju, izlazim u seoca koje je odmah oko
Naredi da nam se iznesu stolice, i dugo predstavljanje između njega i mene nastade uz pomoć N–a, koji nam služaše kao tumač.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ (uzima pušku i skače sa stolice): Na noge, momci!... Hajd’ u poteru! Ne uticahu vuci preda mnom, Niti odneše laku košutu Dvokrakog papka tanke
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Džamiću! — dozva svoga posilnoga. — Donesi još dve stolice. Komandir mu priđe i pruži ruku, gledajući ga ljubopitljivo. — Zdravo, druže Raco!
— pozdravlja se kapetan Bora. — E, milo mi je kad imam tako cenjene goste. — Džamiću, donesi posuđe za dvojicu, i stolice! — naredio je Radoslav. — Alal vam vera — trljao ruke Bora i okretao se po sobi. — Solidni momci!...
Radoslav jedva procedi: — Šta ovo treba da znači?! Kapetan Bora zavali se nemarno u naslon stolice i zavuče ruke u džepove čakšira. Ne gledajući Radoslava, progovori: — Ima to svoje značenje...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kakav kadija! Na moju dušu, da zna samo još pisati, mogla bi ti mirne duše reći: „Ustani sa te carske stolice da ja narodu pravdu dijelim!“ Tako je to pametna i učevna žena! Sudac: Baš tako učevna?
Ali mi je vrlo teško što mi gazde kažu da nijesam Srb. Ja nijesam Srb! (Ustaje sa stolice, i živo sijeva i strijelja očima suca.
Ima li u vas škola što se zove terezijanska? Sudac (govori s pisarčićem njemački). David (skoči sa stolice kao oparen, stade između njih i poče mahati kažiprstom): Niks, niks! Niks, ništa to ne pripoznajem!
) O, zar ćorava* naša Zemljana Vlada, gôd joj njezin! (pade sa stolice). Zato nami, grdna rano, sve ćoravo i ide u ovoj zemlji! Sudac (ulazi s doktorom): Šta je to?!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) ŽIKA (plane, skoči sa stolice i gađa ga aktima koja mu se zatekla na stolu): Pokaži ti to svojoj ženi, magarče matori!
(Zvoni. Josi, koji se pojavi.) Donesi iz praktikantske sobe dve stolice. (Josa ode u praktikantsku sobu.) SPASA: Ako, da postojimo, gospodin-Vićo! VIĆA: Ne biva, nije to za malo.
VIĆA: Ne biva, nije to za malo. Ima tu sat i više posla. (Josa je doneo i namestio stolice.) MILADIN (sedajući rikne i ripne, prihvatajući se rukama za zadnjicu). ŽIKA: Šta je, more?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
od pazara, mehandžije, koji su inače sa mušterijama celog dana pili, već počeli da ispred mehana iznose stolove i stolice i sami sedaju, piju, furundžije svaki čas, umorni, zadovoljni i siti od današnjeg po tri puta pečenja i vađenja hleba,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Evo deset desetica! — veli. — Evo ih, gledajte kako su modre... Ko će ih? Staoac se diže sa stolice, a i žene se primakoše. — Nove su, — opazi pisar. Časom ćute. —Daješ li to za moj dio? —prekide ćutanje stari.
Zvoni podne, odblesak sunca u očima gazda Jovo jače osjeća, ali neće da se sa stolice digne: navikao da sjedi do sata po padne, kad na ručak odilazi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
jedan ugao sale, a ostali njen deo zauzela je fukara, koja se bosim prljavim nogama popela na mramorne stolove, svilene stolice, fotelje i kanabeta. U svima vratima sale i prozorskim udubljenjima uzeli su mesta turski policajci.
Ona je zahtevala da se Meletius IV, odmah tu pred njom, odreče svoje časti i položaja i otstupi sa patrijaršiske stolice.
Meletius IV podigao se sa svoje stolice, držeći se jednom rukom još za nju, a dajući drugom rukom znak da hoće da govori. Nasta tišina.
I Tiho je dobro povukao; lice mu se zacrvenilo, oči iskolačile. Stenjući, on se diže sa stolice. Valjda hoće da govori. Zadede svoj debeli prst u ogrlicu, kao da ga ova guši. Gunđajući poče da je cepa.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Po ćoškovima na zemlji po dve tri tronožne stolice oko mangala sa ugašenim žarom. Kelneraj u uglu ograđen i po njegovim pregradama poređana stakla, čaše i litrovi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jeste li zavirili kadgod u radionicu gde sede, u fuseklama i prslucima, šnajderski momci? Tvrde četvorougaone stolice bez naslona s kojih se oni satima ne dižu, i koje im kosti stružu i butine presecaju, pa siroti samo odlažu nogama.
Revizija, gospodo, molim lepo. — Postalo je jasno da iza Tošine velike pretsedničke stolice prisustvuje još jedna prisutnost. Zaista je gospa Nola sarađivala.
Ustala je sa stolice, i ispravila se. Ustao je, učtivo, i mladić. Pogledali se, i gospa Nola, snažna i pametna gospa Nola, ustuknula je
Kad se u seoskoj kući počne živeti suviše gospodski, da znaš, ili stradaju ogledala i stolice, ili sinovi i kćeri. Marko je pri rođenju svakoga sina činio zaveštanja.
Veliki orman se sasušio, merdevine se juče pod nadničarkom raspale, stolice politirane se ljušte kao da su u vrućoj vodi ležale.
Grci iz čaršije, strogo uzevši, izvodili su jedno veštačko ili izveštačeno sedenje na dve stolice: govorili su srpski rado, ali uvek rđavo; sklapali su prijateljstva sa Srbima, ali trgovačke poslove nisu s njima delili.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako bi naišao kakav cirkus, odmah sutradan mi smo se prevrtali, krhali stolice, sekli konopce razapete za sušenje rublja, izvaljivali burad iz podruma i hiljadu drugih šteta činili, da bi mogli
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pozdravih ga. On dodirnu čelo, pa grudi. Jedno malo Arnauče unese dve tronožne stolice. Sedosmo prema starom Arnautinu. — Đuro, zamoli Škiptara, ali lepo, da nam ustupi stan za noćas i pitaj ga šta traži.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tamo gde prestaje grad a počinju kukuruzišta bacaju ljudi stare i nepotrebne stvari: nekadašnja korita, islužene stolice i ormane, polomljena ogledala, ko da nabroji? — Kakvih sve ovde čuda nema! — kliknu dečak malen i tanak kao grančica.
Uzalud se opirao. Novac bogataša i pokvarenost slugu bili su jači od opiranja: bogataš dobi stolicu nalik na cvet. Oko stolice se sjati gomila radoznalaca. — Kakva lepotica! — vikale su gradske gospođe. — Ni u carskome dvorcu takve nema!
Je li čudo što Princezi stolica postade neudobna? Ah, sve su je kosti bolele od stolice. A možda će joj se i grba napraviti na leđima? Kako bi s grbom jedna Princeza išla svetom?
Ali, kad pade noć, izmile iz skrivenih kutaka i zakutaka mišji narod. Hop, hop! Cup, cup! Uhvati se oko stolice kolo miševa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gnjizdo tica lastavica, vila ga je za devet godina, a jutros ga poče da razvija; doleti joj siv-zelen sokole od stolice cara čestitoga, pa joj ne da gnjizdo da razvija“.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE DA RASTEMO Do stola Do stolice Do kašike Do police Rastimo Sa lastama lastimo Sokolice Delije Dokolići Junačine Ne birajmo načine Rastimo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
pa zabezeknuto, zatim razroko kao da mu je muva sjela na njegov crveni nos, a onda se zabaci natrag, na naslon stolice, lupi rukama po stolu i luđački stade da se smije: — Aha-ha-ha-ha, hoće djevojčica batine! Aha-ha-ha!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
On jedan sniža ljude i visi, bogati i siromaši, visokoumne care strmo sobara, a bogalje iz bunjišta vadi, te na carske stolice posađa, kako što je i Saula od pasenja magarinja i Davida ovčara na carstvo izrailjsko bio izveo.