Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
51. ⁴ Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, knj. LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 160. ⁵ Stojadinović, Milica Srpkinja, U Fruškoj Gori 1854, Prosveta, Beograd 1985, s. 174. ⁶ Stanojević M., isto, s. 51.; Lilek E.
85. ⁰²² Ivić, Danka, „Basme zapisane između dva rata“, Raskovnik, 50, zima 1987/1988, s. 65. ²³ Stojadinović, Milica Srpkinja, isto, s. 55—56.
Stevenović, Ž., Običaji i verovanja iz Krajine, SEZ, 32, SKA, Beograd 1923. Stojadinović, Milica Srpkinja, U Fruškoj Gori 1854, Prosveta, Beograd 1985. Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
NENADOVIĆ 155 MILICA STOJADINOVIĆ SRBKINjA 158 III ROMANTIZAM 159 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE 160 REAKCIJA POSLE 1848 161 CENTRI SRPSKE
MILICA STOJADINOVIĆ SRBKINjA Rođena je u selu Bukovcu, u Sremu, 1830. godine. Škole je malo učila; u roditeljskoj kući, pored oca seoskog
Milica Stojadinović je uopšte zanimljivija kao pojava no kao književnica. To je prva srpska žena koja se ogleda u originalnom književnom radu
Pobedioci postaju isključivi i nepravedni, i, po rečima Milice Stojadinović, na svaku knjigu koja nije napisana prema Vukovim idejama »bacaju anatemu kao kaluđeri na Dositejeva dela«.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
STEFANOVIĆ 218 ODA NA RAT 219 JEVTIMIJE JOVANOVIĆ 223 PJESN PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA 224 VLADISLAV STOJADINOVIĆ ČIKOŠ 226 KUPAC I PILjARICE 227 MILENKO I BLAGOJE 229 PESMA 231 SPIRIDON JOVIĆ 234 SPOMEN 235 JOVAN ST.
„BEČKIH ELEGIJA” 359 VASA ŽIVKOVIĆ 374 LjUBOPEVAC 375 CVET 377 MLADOJ NEVESTI 379 U NOĆI 382 MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA 385 PEVAM PESMU 386 NA SMRT 388 PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN 390 PUTNICI 391 POGOVOR 407 POGOVOR PRVOM
U prvoj polovini XIX veka već su vidni otpori ovoj poslednjoj. Milica Stojadinović Srpkinja, predstavnik novijih težnja, i koja u svojoj nejakoj prozi ima povremenih tremoliranja jetkosti
jedinstveni i često jedinstveno nadahnuti istorijskim nacionalizmom u darovitom opevanju Kosova, od Orfelina do Milice Stojadinović Srpkinje — i bilo bi odista zanimljivo izbliza pogledati kako se kod srpskih pesnika, od Orfelina preko Njegoša do Milana
1830. Jevtimije Jovanović VLADISLAV STOJADINOVIĆ ČIKOŠ KUPAC I PILjARICE — Ded, šta, piljarice, imaš u korpi, pokaži mi, — voće?
Jedva utekoh, noktima mal’ mi Oči ne izbi iz glave, — sreća da čitav otidoh. 1831. Vladislav Stojadinović Čikoš MILENKO I BLAGOJE — Gle Blagoja! Kud ti težiš? Valjda na oranje? Daj da ti plug vidim i na njemu opranu. Gle!
Dug da ne budem: Sve je Milenku Blagoje redom pogodio: hleba prosi od slugu. 1831. Vladislav Stojadinović Čikoš PESMA Tražiš ti iskrenog, brate, prijatelja, Il’ dvoličnoga? Tog naći ćeš svagdi na Putu.
1835. Vladislav Stojadinović Čikoš SPIRIDON JOVIĆ SPOMEN Sećaš li se onog sata Kad si meni oko vrata Bele ruke savila, I krijući tvoje
O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857. Vasa Živković MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA PEVAM PESMU na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje: Zvezde se kriju Nebo je mutno, Oblaci s’ viju Po
Koja j’ to majka Svi je mi znamo, Jer njenu tugu Davno slušamo. 14. avgusta 1854. Milica Stojadinović Srpkinja NA SMRT jednoj lepoj seoskoj devojci umrloj 2. marta 1855.
Suze ga sviju prate Jer lepa duša bi, Pak se i bogu samom Na nebu omili. 1855. Milica Stojadinović Srpkinja PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN PUTNICI „Majko jadna, majko draga!
218—20; pesnik je u Srbiji promenio ime, tj. izostavio Čikoš a uzeo, po naredbi kneza Miloša, prezime Stojadinović. SPOMEN (str. 175).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Molim za dalje naređenje.“ Izveštaj je potpisao mlađi vodnik potporučnik Stojadinović. Predao sam komandantu da pročita. Usne su mu bile skupljene, a između očiju pojavi se duboka bora. On uzdahnu.
vodnika treće baterije, dužnost komandira vršiće mlađi vodnik, rezervni artiljerijski potporučnik, gospodin Dobrivoje Stojadinović. Neka novi vršilac dužnosti komandira gađa sa istim elementima. Održavati što jači tempo vatre.