Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad tamo, sedi šest paša, tu je i naš domaćin Sirčić, i više od dvadeset kapetana. Sede, a mi stojimo. Pita nas jedan: „Zašto se vi s carem bijete, i zašto se caru ne pokorite?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa kazujem ti lepo da se matori Trifun smirio. Što se na me izdireš? Nisam ja kriv. Mi stojimo pod putom, ja i moja žena. Sačekajte da iz Kijeva odemo, pa se igrajte fusa po Kijevu, koliko vam drago!
Teodosije - ŽITIJA
Ne sećajte se zala kojima Boga prognevismo, ne sramite se naših nečistota kojima grešimo pred njim i zbog toga daleko stojimo od njega.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
kako u meni raste mamin lik, kako joj se preko zenica, pa preko čitavog lica preliva strah, dok ja i drug direktor stojimo jedan nasuprot drugom, a mamina haljina počinje da se trese kao da je malaričar.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Evo, stojimo u krugu, dečaci ratnih godina, preozbiljni i starmali i biramo ko će da bude šugav. En, den, dinu, sava-raka tinu, sava
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Sedam miliona dukata?! LEPRŠIĆ: E, kako sad stojimo? Vidite da je tu politika rusijska. Slavjansko carstvo, i ništa drugo! ŠERBULIĆ: Ako se Rusija umeša, onda je dobro.
(Gavriloviću) No, kako sad stojimo? GAVRILOVIĆ: Meni je to milo; ali ja sam onakovo dobio pismo. ŽUTILOV: Vi sve druge korešpodente imate, zašto ste
GAVRILOVIĆ: Naravna stvar, rodoljubije sve dopušta. Nego, molim, kako sad stojimo? LEPRŠIĆ: Ne možemo ni mi zahtevati da smo bolji od drugi.
Radičević, Branko - PESME
Pevač to gleda, gleda, i upita7: Kad oće opet venac braće, Ovaki da se skupi, kad će? Sad ovde mi stojimo svi, No sutra di ćemo biti, di?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A i ovo svraćanje je sumnjiva stvar. Sve mi govori da se ja držim što dalje. Naše je da stojimo pred vratima, i da sijamo kolko možemo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ti si bio moj učitelj. STEVAN: (Lep učitelj!) SRETA: Milostivi gospodine, a kako mi stojimo? TRIFIĆ: Možeš spokojno spavati. SRETA (preti Peli): Razgovaraćemo se. SULTANA: Opet ti počinješ, majstor Sreto!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
To bi bio spektakl! Toliko sam se bila zablesavila u Mišelina da nisam ni primetila kako stojimo u recepciji hotela „Slavonija“. — Mišelinoooo ... — promucah ali me on nagazi čizmom i uvali crvendaća portiru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Preplašene ševe lepršale su iznad naših glava. Naiđe ordonans iz štaba puka, te ga zapitasmo zašto ovoliko stojimo. — Zaglavio se mostovi tren u bari! — onda poverljivim glasom dodade: — Sada će biti prelaz.
Već smo premoreni što stojimo stalno na jednoj nozi, i narednik se ljutito obrecnu: — E, nije nego!... Neka on dođe ako mu nije pravo!
Jer se gine, i nikad više života, sunca. A oni mrtvi kao da nas vuku, i mi kao da ne odmičemo, već stojimo... a neprijatelj .nas gađa, sada nišani, samo što nije opalio, ah, bože... još nekoliko koraka...
Od strahovite eksplozije osećamo kako nas zapahnu vazdušni talas. Dah nam zastade. Stojimo neodlučni, ne usuđujući se da krenemo dalje, jer nam se čini da će nas onaj zamah i prasak zrna od četrdeset i dva
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Hukne: njiva se naroguši, I blesnu stare zvezde u duši. Stojimo pokraj sivoga plota, Na granici između dva života. Sa ove strane ograde: grad. Sa one: Srbija, i mesec mlad.
Rakić, Milan - PESME
SETNA PESMA Došlo je vreme kad nam kosa sedi, I naša čula postepeno grube. Stojimo tako skrušeni i bledi Dok našu starost objavljuju trube.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sunce je opet tu. Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!
Ali: varka! Sa nevidljivih brda osluškujemo nešto drugo: Oslobađa se vetar i pada žir, šišarka... Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo: Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima.
Još teško nam je da priznamo da je veče Iako se mešaju blizine i dalj. Mi zastadosmo (tek za puki tren) Al — evo gde stojimo. Tama nas presvlači U drugu rizu i mi postajemo sen.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja! Mi stojimo - mira joj čuvari Gledeć' lice kako joj se žari A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada! J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
mu u ruke varoši, tvrdinje, pristaništa, arsenale ili mu pružili pomoć u ljudstvu, novcu, namirnicama ili municiji. Stojimo, tako je rekao Kofenal u ratu sa neprijateljem.
„Imate pravo, gospodine carski savetniče, stojimo zabezeknuti pred jednostavnošću i neminovnošću prirodne pojave“. „Jel’te da je tako.
„Čovek - bratić majmunov!“ „Pa recimo: njegov dalji rođak“. „Time stojimo na pragu jednog sasvim novog shvatanja ovog sveta“. „Da, tako je.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zato i stojimo još tu, uprav zato što smo takvi pa se niko ne potrudi ni da se sagne i da nas istrgne. Nas će zaorati nova brazda, na
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Napolju greje toplo sunce, sviraju svirači i pucaju puške, ljulja se kolo veselih seljana — svatova... A u crkvi stojimo ovako nas dvoje, i vidim pred sobom majku i sestru kako me veselo glede i smeše se od radosti, a oko nas susedi,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Nad združenim grobom tu stojimo nemo, Tu stojimo nemo, samo uzdišemo. Oh, združeni grobe, sini zrȁkom novom Obaspi nas toplim svojim blagoslovom;
Nad združenim grobom tu stojimo nemo, Tu stojimo nemo, samo uzdišemo. Oh, združeni grobe, sini zrȁkom novom Obaspi nas toplim svojim blagoslovom; Pričaj staro
Miljković, Branko - PESME
Izvod iz čudesne basne sna. Gorke obale na kojima neumešni stojimo okrenuti svome početku grešni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Stoga neka se prvo vlada izjasni misli li da treba ratovati ili ne? Zatim da nam podnese potanak izveštaj kako stojimo sa vojničkom spremom, kao i to kakvi su naši odnošaji sa drugim državama, i u slučaju rata čemu bi ce imali od koje
odgovarala je: »E, pa nije tako rđava, nije! da vidite i dobra je, bogami.« Na pitanje: kako stojimo sa drugim državama? odgovarala je: »Dobro stojimo, dobro; xoće, pomoći će nas, sigurno će pomoći; kako ne bi!
da vidite i dobra je, bogami.« Na pitanje: kako stojimo sa drugim državama? odgovarala je: »Dobro stojimo, dobro; xoće, pomoći će nas, sigurno će pomoći; kako ne bi!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od TOG putovanja. Mi stojimo, — mira joj čuvari — Gledeć’ lice kako joj se žari, — A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
bježe od Banje Luke. Jadno, čemerno, ubijeno, bježi, ne obazire se... Ja i pokojni Partenija — vječna mu pamjat — stojimo gore kod košarâ, pa gledamo... Vrvi Krajišnik kô da iz zemlje izniče! Stali mi, pa brojimo...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni. Pred tom večnom tajnom mi stojimo nemo, Kô saiski mudrac pred Istine likom; Veo s lica njenog dići ne umemo, Jer Istina cela ne daje se nikom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Uostalom, sunce će uskoro zaći, i svežina večeri nas razgaliti. Stojimo pred beskrajnim, visokim gradskim zidom sagrađenim od ćerpiča, sušenih cigalja.
Budi, dakle, miran, dražajši, mi stojimo na čvrstom tlu. Samo kad ne bi bilo tako vrelo!“ Oba čoveka ustaše sa svog sedišta, pa se uputiše preko travnjaka,
Lađa se skoro ne miče s mesta. Nas dvoje stojimo, naslonjeni na debelo stablo prednje katarke, i posmatramo južnu stranu zvezdanoga neba.
nećemo sačekati njegovu reklamaciju, da nam slika sitnih ljudskih osobina ne pokvari veliki utisak pod kojim stojimo: na ovoj sednici, značajnijoj no što ju je ikad održalo koje naučno telo, odblesnula je silna svetlost čovečjeg uma i
ka zapadu naš dogled, koji nam pokazuje sve kao što je u istini, udešavamo ga, naprežemo naše oči i, na kraju krajeva, stojimo razočarani. Pre svega, od Meseca ni traga ni glasa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa baterijama je izgubljena svaka veza, i sada, bez ikakve uloge, stojimo u ovoj rupi sličnoj grobnici. Osećamo se kao osuđenici na belom hlebu...
Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom. Kada vide da stojimo na drumu, zastade i on. — Pomagâ vi bog! — kaže i seda na gomilu kamenja. Onda vadi kesu sa duvanom i puni lulu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
a ne obživljuju, nit su kadri sreće kome dati, — nego pred jednim, jednim isto letopromenim birovom, kako ničke gledeći stojimo!
Nejma u zamahne kose probira ni štedenja travna. Sred smrti i života, nasred raja i pakla stojimo. U nemarnu za učenje dušu neulazna je mudrost. Karimno uho svašto dočuva. Šapat ne prolazi uzalud.