Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pre toga ugovori s njima Jovan Čardaklija, i Đikić, i Vlajko [Stojković] Beograci, da im kapije otvore. Oni su bili mloge gradske topove ekserima zatvorili, ključeve druge od kapije načinili
Kako se Požarevac preda i očisti od Turaka, Milenko Stojković dođe s vojskom i načini šanac u Kumodraži; a četo-kaik stoji mu za Kajaburnom.
Čuje za nas Atanasije Stojković i Teodor Filipović (oba Srbi i profesori u Harkovu), i dotrče čisto da nas vide. Grlimo se i ljubimo bolje nego da smo
Teodor Filipović tiho se razgovara i umereno, Atanasije Stojković dosta vatreno. Pošto odu oni na svoje kvartire, zapita Čardaklija mene i Protića Jovu: „Od ova dva čoveka koga bi
Sad rekne Stojković: da Teodor ne može s nama poći jer je u službi profesorskoj itd., no mi reknemo Teodoru, da se on od sodružestva kako
Kroz to svi čuju ko smo i kuda idemo. Posle podne dođu nam opet Stojković i Filipović i sa njima jedan trbušat profesor Francuz; žestoko se razgovara i reče: „A kuda ste vi jadni pošli?
Sad Stojković i Francuz odoše, a Filipović kod nas ostade. Pitam ga ja: „Kako sme taj prokleti Francuz tako da govori?” a Filipović
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
131. ²⁴ Milosavljević, S. M., Srpski narodni običaji iz sreza Homoljskog, SEZ, XIX, SKA, Beograd 1914, s. 6. ²⁵ Stojković, M., „Sretni i nesretni dani“, ZNŽOJS, 30, 1936, s. 63. ²⁶ Tanović, S., isto, s. 8. ²⁷ Radunović, M.
3. ³⁷ Karadžić, V. S., Srpske narodne poslovice, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 94. ³⁸ Stojković, M., isto, s. 63. ³⁹ Stanojević, M., isto, s. 67. ⁴⁰ Tanović, S., isto, s. 9. ⁴¹ Fromm, E.
Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987. Stojković, M., „Sretni i nesretni dani“, ZNŽOJS, 30, Zagreb 1936. Suhodolski, B., Tri pedagogije, Duga, Beograd 1974.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
OBRADOVIĆ 58 JOVAN MUŠKATIROVIĆ 76 ALEKSIJE VEZILIĆ 78 EMANUILO JANKOVIĆ 79 GLIGORIJE TRLAJIĆ 81 ATANASIJE STOJKOVIĆ 83 PAVLE SOLARIĆ 85 VIĆENTIJE RAKIĆ 87 II OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU 88 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE U PRVOJ
škola Todor Janković Mirijevski; u višoj nastavi, kao profesori harkovskog univerziteta Gligorije Trlajić i Atanasije Stojković.
prečasno ime«; za Pavla Solarića on je »načalni pisatelj naš«; za Gligorija Trlajića on je »božestveni Raič«; Atanasije Stojković ga naziva »velikim našim i jedinstvenim Raičem« i predskazuje mu besmrtnost u zahvalnom srpskom rodu.
Josifa II veliča i Emanuilo Janković, posvećujući mu svoj prevod Goldonijevih Tergovaca, a isto tako i Atanasije Stojković. Uticaj jozefinizma na srpske duhove i prosvećeni svet bio je veliki.
ATANASIJE STOJKOVIĆ Rođen je u Rumi, u Sremu, 20. septembra 1773. Osnovnu i srednju, »gramatikalnu latinsku školu« svršio je u mestu
Tu je i umro 2. juna 1832. Stojković je radio na ruskoj naučnoj književnosti (O vozdušnixъ Kamnяhъ i ihъ proizhoždenіi, Harkov, 1807; Načalniя osnovaniя
Kao i njegov drug Gligorije Trlajić, Stojković se nije odrodio no je stalno ostajao u vezi sa Srbima, revnosno radio na srpskoj književnosti i bio »roda svog
se držalo da je popularizacija znanja iz prirodnih nauka jedna od prvih duhovnih potreba i prvih uslova prosvećivanja, Stojković je napisao prvu fiziku srpsku.
Obradović je to isticao kao jednu od najprečih potreba, Orfelin je činio male pokušaje, ali posao je izveo stručni Stojković.
To je prvi sistematski i veliki rad na prirodnim naukama kod Srba. Stojković je taj posao radio kao deist i kao prosvetitelj: da bi pokazao u prirodi »silu, premudrost i veličestvo Tvorca«, i radi
Na kraju svoga života Stojković je uzeo da dotera prevod Novog zaveta od Vuka Karadžića, i, pokvarivši jezik, izdao je taj prevod kao svoj u Petrogradu
iz našeg alfabeta«. Atanasije Stojković je pisao da je ъ »peti točak u kolima«; Sava Tekelija je štampao svoje Rimlяne u Španïi (1805) bez ъ; Pavle Solarić u
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Aleksa: Ovo je jezik slaveno-serbski; to jest serbski, no po pravilama uglađen, kojim su se najveći duhovi, kao Stojković, Vidaković, Vujić i proči u knjigama služili. MARKO: A, i vi ste od knjiga!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda je upravio prst na jednoga i zapitao kako se zove. — Vučko Stojković — dreknu onaj iz stroja. — A kome se ti obraćaš?... Onoj štali ili drvetu?... I jesi li ti vladika, ili mitropolit?
— Gospodine potporučniče, ja se zovem Vučko Stojković, redov pete baterije... — Naravno — obrati se potporučnik naredniku — ovako je trebalo da odgovori komandantu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ovaj priđe i saže se ka bolesniku... — Kakvo je ovo društvo?... Otkud naši ovde... i ti? – prošapta on. — Ženi se Stojković... naš drug, sećaš se,- odgovori oficir glasno i osvrte se.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Kažu da je taj ćurak bio na Aganliji kad ga je, sa ostalim dahijama, na prepad uhvatio Milenko Stojković na Ada Kale, i odsekao mu glavu. Aganlijinu glavu odneo je Dunav, ali je ćurak ostao, pokriven misirskim zlatnicima.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Istina, ona koja rodi, a ne doji, kao što Stojković veli, jest samo polak mati, no moda je najveća gospođa, vi znate i ja znam, i ko se njoj ne pokorava, nije ništa drugo