Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Zaplamsaj, slamo, zlatom slamenim, palež-ritmikom! Rušiš se u me, vrletna strano, kruniš se svećom, leskov-šibljikom a tek će moći krik palikuće razviti požar u svesvanuće i večno sjanje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A međutim ona ništa sa njima nije imala zajedničkog. Sve je za nju to bilo tako tuđe i strano. Ali što je za nju najgore bilo, to je što je ona s godine u godinu, uvek s proleća i leta — a to nikome, ni sebi nije
on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, | ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan, nije mogao da diše, glas nije imao
Popa, Vasko - KORA
pred nama Čuješ li metak Koji nam oko glave obleće Čuješ li metak Koji nam poljubac vreba 2 Evo to je to nepozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našega smeha Zmija sklupčana u dnu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I mene je sada presrela, jer ova šetnja kroz stari Beč uveseljava mi dušu. Sve što onde vidim, novo je, ali ne strano, već milo i srodno, jer sam ovde odrastao, pa mi u ovom onda mladom carskom gradu I moja mladost dolazi u susret.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Naprotiv, sve istine koje ljudi redom suprotstavljaju toj istini ubrzo ostare i iščile... Da, moj oče, meni je strano, duboko strano svako smirenje. U smirenju se lako zavrgne tačkica smrti kao kužne klice u barskom plićaku.
Da, moj oče, meni je strano, duboko strano svako smirenje. U smirenju se lako zavrgne tačkica smrti kao kužne klice u barskom plićaku.
U smirenju se lako zavrgne tačkica smrti kao kužne klice u barskom plićaku. Ništa mi nije tako strano kao smirena sreća smirenih ljudi. Jer nema na svijetu tužnije stvari od tužne sreće.
I to mi nije bilo strano. Često sam i sam osjetio nešto takvo, jedan sličan neprijateljski osjećaj prema onome što sam smatrao da predstavlja
Pa ipak, to mi je, u nekom intimnijem smislu, oduvijek bilo duboko strano i tuđe. Ima tako blistavih društvenih ljudi koji provode vijek po salonima, a koji su po svome najdubljem uvjerenju
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Maternji jezik i kultura zaista ponekad ne prihvataju ono što im pesnik nameće kao strano telo. Vidi se to dosta dobro kad pesnik eksperimentiše ili kad mu se sintaksa i njena prozodija u stihovima „ukoče“,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Susedstvo erotskog sa grobljanskim Stankoviću, u osnovi, nije strano, a moglo bi se objašnjavati i kao preobličena stara, u folkloru poetski stilizovana veza između ljubavnog zanosa i
on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan, nije mogao da diše, glas nije imao
Bojić, Milutin - PESME
Ponavljamo skalu što poznasmo rano, Skalom sudbe, kojom drugi jedva mili; Zato nama danas ništa nije strano, Čini nam se, svuda već smo jednom bili.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
odeći bečke biblioteke, u njenom uobičajenom povezu, sa grbom, žigom i numeracijom, ono mi je izgledalo skoro strano, a valjda i zato što sam ga od njegove publikacije retko otvarao, služeći se još uvek nemačkim manuskriptom, u kojem se
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Obično ljudi kad u kakvo strano mesto dođu, raspituju kako se u tom predelu živi, glede kakvi su zanati i rukodelija, i proče, no mladi gospodičići
U Egiptu, među nepoznatim ljudma, bez leba, bez novaca, bez kuma, bez prijatelja. Na koju gođ stranu pogledi, sve je strano i njemu nepoznato.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Otrti ćeš i obrisati kaše krvave suze s tvojim omoforom! POHVALA RATOBORCIMA Raduj se Istoče i Zapade i sva severnja strano, rode i porode hristjanski i ratoborci po Hristu vragom i s ovim svetom suproć nosci se!