Dučić, Jovan - PESME
BESKRAJNA PESMA Vi što se još niste javili iz gnezdâ, Čija srca trepte još u kaplji rose, Čiju strasnu dušu još vetrovi nose, I čiji dah topli struji s mirnih zvezda — Kad nebrojne oči otvorite, kada Pružite spram
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U materi je naslutio, ne samo lepoticu, vrlo strasnu, nego i nesretnu, a u ćerci stvorenje vrlo mlado, sa veselošću, koju samo vrlo mlade devojke imaju, a koja prolazi brzo
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
no što se nalaze kod nemačkih orijentalista; njih je mogao spevati jedan poluistočnjak, koji je bio u stanju da oseti strasnu, bojadisanu i opojnu poeziju Istoka. Ti njegovi istočnjački prevodi imali su velikoga uspeha.
obmanuo i sirotinja koja ga je stalno pritiskivala, učinili su da je on imao ono što ljudi njegova naraštaja nisu imali: strasnu mržnju na nepravdu i nasilje, široko čovekoljublje, bratsko saučešće prema malim i slabim.
Rakić, Milan - PESME
Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana.
Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu, I sećaju se npoxyjalih dana.
Bude se groblja uz kuknjavu glasnu, I sećaju se npoxyjalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne
Dodaj mi zlatni pehar! Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest, koje se mnogi još seća: Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Donji mu deo lica sa vilicom beše znatno isturen napred, te ispoljavaše preku i strasnu prirodu, ali je on, jednim blagim pogledom svojih velikih očiju, umeo da prikrije tu osobinu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
da ga slušam gotovo čitav sat kako čita Bibliju, a pre nego bi pošli na spavanje, on bi glasno izgovorio jednu strasnu molitvu u kojoj moli boga da upali svetlost u dušama onih koji lutaju u mraku. Sada znam da je imao u vidu reči sv.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ćipiko PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA 2 BRAĆA 21 CVIJETA 32 ANTICA 53 STARI SVETI SPIRIDON 77 DANGUBA 84 U STRASNU NEDJELjU 93 PRELjUB 99 IVO POLIĆ 121 NOVI HRAM 131 DOMAĆIN 137 PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA Hvatao se prvi mrak
— i čisto materinski osmjehnu se na me, njegova bivšega druga. U STRASNU NEDJELjU Jugo, tugaljivo jugo Strasne, Velike nedjelje počelo je da duva odmah još dok je bilo izloženo za četrdeset
— Morača. proklet sam! Ne mogu bez tebe.... Žena osjeti njegovo meko, ćudljivo, raznježeno draganje i pomisli: „I u Strasnu nedelju ne može biti bez mene!... ." I ponosna, zadovoljna, obuhvati ga kao malo dijete i privuče ga k sebi.
Bojić, Milutin - PESME
I planu, prasnu. Zakrvaviše se stare rane. Ja vidim divlju, strasnu Krv pradedova. Peni, huče, Čeka, da kao lava šine, da njom se munje pakla sruče I, šinuv, sunce s nebesa skine.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kad sam u mraku neme noći Poznao ljubav, njenu moć, I - ah! - zanesen u samoći Sanjao strasnu, prvu noć... Al' vreme, vreme!
Dodaj mi zlatni pehar. Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest koje se mnogi još seća, Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znala je u braku s Boškom za dve stvari svega: za veliki rad u kući, i za retko strasnu ljubav prema mužu. Za Boška je odbegla bila, rodila mu sina pre vremena, pa je i sahranila to dete ljubavi pre vremena.
Petrović, Rastko - PESME
Ali mi za novu onu boju otvaraće se oči druge, I onda svaku strasnu žudnju tek tad odvešće nove pruge Sa mojom zračnom suzom u samu tu sredinu raja.
Šantić, Aleksa - PESME
Sedeo je m čekô, Pružao ruke u čežnji plamnoj, A reči ne bi rekô, Ali u nemu ponoć i kasnu Čuo bi svirku i pesmu strasnu, I s vrata kucanje neko.