Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Čujem, dragi aga! - odgovara siromah, a sav strepi da se ne bi što izrodilo. — Daj da ijem! — Sad, sad, aga! - viče on i skače, onako izuven, pred nezvana gosta, te mu
Tako i sad. Stanko je sedeo uza nj, a on oseća kako mu srce strepi... Sin mu razgovara s popom, a on ne može da se nasluša onih pametnih reči što lete kao nestašni leptiri sa usana
Dučić, Jovan - PESME
Svaki udar srca, smrt nečeg što živi! Svaka želja strepi da će nešto strti! U ovaj novembar čamotni i sivi, Ne postoji Život drugde neg u Smrti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Svaki dan, sad, strepi, da mu žbiri Plackomande u Budimu ne banu u kuću. Ovakva prilika, kao Božič, i njegove dame, ukazuje se retko.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava.
One se duboko urežu u dušu upečatljivijih i darovitijih. Od onih prirodnih i istorijskih predmeta strepi se ili im se Dinarci poveravaju.
Ovo je bilo očigledno naročito za Francusku, koja je imala najviše da strepi od sila središne Evrope. I dok su ranije Engleska i Rusija činile gotovo nesavladljive prepreke napredovanju Srbije
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Jesam. Gospodar gleda ga napreko; Milan strepi. — Još jedared ako te uhfatim, oteraću te, znaš! Gospodar Sofra bio je strog, ali pravedan prema mlađima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zaštitna moć imena Vuk potiče i otuda što je u srpskoj religiji vuk htonsko biće od kojeg i sâm đavo strepi. Prema mišljenu Čajkanovića, vuk je nekad bio glavno srpsko božanstvo.
Na Kosovu se deca za čiji se život strepi provlače kroz konjsko „previjalo“ (šuplja kost), odnosno kroz šupalj kamen da bi bilo dugovečno.
karakterističan, slikovit i jezgrovit opis: „Žena je svome mužu pokorna, tako da na samo jedan pogled krivim okom sva strepi, ćuti kad muž viče pa makar ona i imala pravo, ne smije se braniti kad je bije ni pobjeći, pazi da mu je sve spravno i
Radičević, Branko - PESME
“ Ovo reče, pa slušati presta, I ozgo je sa čardaka nesta. Milun s četom iz gore išeta, Gora tuži za njima i strepi, Kano majka za dječicom svojom Kad ih na put krvavi opremi, Mila su joj, a hude je sreće, Pa se boji, vratit joj
Što se njija tako brsno granje? Što me gleda drvo žalostivo? Okle žubor i to uzdisanje, Da mi strepi, puca srce živo?
Ma što čini naša seka? 142. Bože mili, što da čini? U izbi se šćućurila, Drkće, strepi, stra je kini, Pa — No već je, braćo, sila... Zbogom, zbogom, ja vas slavim, Ali neću da zaglavim!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
On nije imao dokazano ono što su tebi još pradedovi dokazali. Što je tebi sigurno, njemu nije. On i u snu mora da strepi, da osigurava.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Drveće, senke, šuštanje lišća, cvrčanje popaca, sve to klizi, bruji i obuzima dušu, a ona drhti i strepi. Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?... Sa ulice se čuju glasi i bât koraka.
Eh, to ne beše osmeh. Beše to nešto što pruža, mami, ali od velika, iznenadna stida strepi i trza se i od same pomisli na poljubac. — Ne, ne... — mucala je, a jedva se savlađivala da glavom ne odriče.
Zašto neće Itu, već hoće Nedeljka, udovca, siromaha, te opet ona, majka, da i dalje strepi za nju, da joj opet krišom, kradući od snahe, donosi.
A neće za Itu, momka; neće da pođe za nj i postane bogata, da majku jednom oprosti brige, da više ne strepi za nju, da kad tamo, kod braće joj, ona sedne da jede kakvo lepo jelo, ne zasedaju joj zalogaji jela od slutnje da
Kostić, Laza - PESME
Al' sluti Zej grozovit potop taj, prisluškuje mu manit zapljuskaj, i opet strepi neustrašiv Zej, i opet onaj titaninov smej!
Bratija ćuti i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega što vara!
Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi! Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Biće da je negde između Foto Lazića i KnjiŽare Debeljević. SIMKA: Dosad je obično pucalo noću... A Gina strepi zbog Sekule? BLAGOJE: Kukumavka! SIMKA: Ko zna u šta sve mogu da ga uvuku! BLAGOJE: Ko da ga uvuče?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— šapće i strepi... Al kakva ono utvara bleda Međ narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna niti poznaje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čobanke ostavile rad, pa glede junake. Polovina strepi za jednog, a polovina za drugog, no junaci se nose, ka' orlovi, pa nijedan ne misli da oproba leđima zemlju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje.
Košta samo jednu banku: to može, al kod svinjara. Gramatičar će reći da staje deset dinara. Čitav svet strepi da se ne prekine taj konac... Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac. Mimo celog sveta ponaša se današnja mladež.
Rakić, Milan - PESME
Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka, Dok mesečina nasmejana sija I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
— I zvjerad su isto kao ljudi, rod svakoji svoju vjeru ima; za kokošku i orla ne pitam, no što strepi laf od guske, kaži! KNEZ ROGAN Ja se ovoj i čudim raboti!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
svakog njegovog odlaska, gotovo luda od bolova a najviše od razdraženosti, | sasvim je tada ostajala sama i ne imala da strepi da će je ko onakvu gledati.
Pandurović, Sima - PESME
O, da se duša s takvom noći stopi, Kad drhti, strepi, verna, puna sreće, S ljubavlju, čvrsto zagrljena smrću! Tada se časi sreće, bola zgrću, Za tužan život i žaljenje veće.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta nisu ništa prema onim, jer od njih strepi, reče, i sam satana. (Jak. 2, 19) A znaj, ljubimče, da je za postradale čast i slava, a za lenjive i nepotrebne posle
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
divna, lica sjajna, Milostiva, žalostiva, Ponosita, setna, bajna; Pa se smeše bajna lica Iz okvira mutna dima, Drkće, strepi star Lem-Edim, Mutno mu je pred očima.
Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka... Dok mesečina nasmejana sija, I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana.
„Hoće l' svanuti?“ - šapće, i strepi. Al' kakva ono utvara bleda Međ' narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna, niti poznaje.
Senokos mladi pun poljskoga cveća Strepi u sjaju meseca i studi. Sanjaju bulke, mak, i rozalije; Ali ni miris ne sme da bludi, Već stoji dole, pritajen,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ljepota nad čijom se stvarnošću strepi. Nikad mi nije prošla glavom pomisao da bi još neko u njenoj porodici mogao biti lijep, i vjerovatno bih se začudio da
Jedina sigurna istina je go čovjek koji strepi i strada, jedina prava stvarnost je stvarnost naše patnje. Neko crnačko pleme, recimo, vjeruje u nekakvu mitsku neman,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
jest, plaši ga i lavež pasa, strepi i od iznenadnoga poleta gladne vrane, i od kreštanja bezazlene svrake... Da je bar u svom selu, gde ne mora svakad
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pre tol'ko ja sam ostavio nju, Zavičaj, decu i dom svoj lepi. Tad zima beše, sad žita zru. A ona ne piše, a duša strepi. Zalud pravo kući misao mi hrli, Ali kuću ne nalazi, uspomene grli.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A Lazo, uvijek veseo, pogdjekad izostane, pa, dok strepi da ga ne izgubi, dođe u najbolji čas; mladićki mu je osmijeh na ustima, i njena duša toga časa se smiri: gleda ga, i
Čeka ga već dugo, a nema ga. Strepi, jer onamo daleko, preko mora, u nedoglednom prostoru, gomilaju se oblaci; natiskuju se, kao da iz morskih dubina
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
varoši, od vrha na početku pripovetke spustio se do dna na njenome kraju: od neprikosnovenog golemaša, pred kojim varoš strepi, postaje sumanuti, božji čovek što po mahalama ide „u papučama i belim čarapama”, a varoš mu se iz prikrajka podsmeva.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
kući više od dvadeset pušaka, koji je njegovom pomoću tako dobro prošao za trogodišnje naše vladavine i od kojega vazda strepi i drenica i Podgor.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tamo oči podižemo Kad je nebo mutno, Kad je nebo plavo. I kad srce u dnu strepi Tvoj nas nauk krepi. Nas obleću tvoje duše Zraci bogodani Kad smo bratski zagrljeni I na pravom putu Vrli i
To je strahovanje Njinog mirnog doma, I raj njihov strepi Od tog strašnog groma. — A ja, kad god pođem Pored toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Osobito je za nobilitetom poginula. Kako ste vi visoki nauka, to će biti za nju apropo. RUŽIČIĆ: Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga
Miljković, Branko - PESME
TAMNI VILAJET Tuđom su pesmom očarani. Teška Neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška Plaćena viđenim užasima slepim.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Otvori! (Lupa na vrata.) Spaso! (Opet lupa.) Sve nemo, ćuti!... Al, šta je to? Srce mi strepi, strah me spopada, Grlice! Spaso!... Na stranu šarke! Ni kući mojoj ne dam okove!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Moje staze, — jer su puste, — Kad su moje, idem njima; Moja gora, — jer se sada Niko o nju ne otima. Gora strepi na sve strane, Kâ da propast svetu sluti; Samo lišće kašto šane: Slobodno je uzdahnuti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Negde levo blesnu raketla i svetlost obasja prostor pred nama. Onaj se svuče u rov. — Da ih samo ne primete — strepi jedan od vojnika. — Gospodine potporučniče, zovu vas na telefon. Prihvatih slušalicu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sirote pište, ah, nebesna straši se gneva i strepi! Večite pravde, znaj, oko je budno. O, vrati se natrag!” Ne sluša roditelj molbe ni sovjeta mlađana sina; K planini
O, slatko ime od kog’ srce strepi U srpskoj grudi, kad mu spomen čuje, O, primeru veličestveno lepi, Kog’ ista slava slavno odlikuje Kad visprenosti
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U ovoj zemlji, zemlji prokletoj! Jest, tuđinka sam! Jeste, osećam! Sve me u ovoj zemlji prezire; Sve preza, strepi — sve se uklanja, Kao da lice nosim kugino, Il’ pogled smrti, il’ u njem’ smrt; Pa ko se one takne svetlosti Kojom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Stoji prasak, lom! Zemlja se kruni, ugiba pod njima. Lujo drhće, strepi. Svaki mu se živac razigrao. Izbečio krupne, grahoraste oči, ne trepće.
Bojić, Milutin - PESME
(1910) POSLEDNjI ČOVEK Davno raskrstivši s Bogovima palim Ne preza, ne strepi, mirno život živi, Ne zna šta je mrzim, ni volim ni žalim: Odvratno mu nebo i vidici sivi.
Jakšić, Đura - PESME
Ponoć gleda silu besa, Pa se ježi, strepi, stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
od straha, jer je znao, bio siguran, da baba pored bola, tuge za ocem, još i zato tako cele noći sedi: što se brine, strepi i za nj, Mladena. Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac.
kaže da je dolazio taj i taj, a on uvek zadrhti da taj nije dolazio možda da kaže njegovu pogrešku, i onda neprestano strepi dok ne vidi da je taj za drugo došao i drugo razgovarao. Posle nastaje ono raspremanje postelja po sobi.
Eto, zato, za tu mirnoću, za tu sigurnost, utišanost, da nema zašto da strepi pošto se uradilo sve kao što treba, pošto je sve u redu, eto zato je Mladen radio ono što treba, što dolikuje njemu kao
ko zna kada i kako bi se moglo da dođe do tih novaca, da se opet počne rad, kupovina, prodaja na veliko, a da se ne strepi svaki čas da, ako se odmah po bolju cenu ne proda, da će se propasti, ne imati ni što je najnužnije.
Kao, sada, svršeno je njeno. Nema potrebe da tu sedi, čuva, pazi kuću, strepi i ne dâ da se propadne, osiromaši. Sutra, zaista na iznenađenje Mladenovo, došla u dućan. Ali sva preobražena.
Sada nema od koga za to da strepi, bila je sama gospodar, slobodna. Mladen je to uvideo, znao da je to uzrok. Još je uvideo to po tome što sada i ona,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ilija neće da zovne ljekara, strepi, mogao bi ga ozdraviti, a neće da zovne ni popa dok ne opremi svoj namišljeni posao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Verovatno leži na svojoj mekanoj postelji od perja, u finim čaršavima i strepi nad sudbinom svoga vidarčića. A on tamo neumorno radi oko posekotina i rana.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I
I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi! Koliko puta pade noć, Koliko dana prođe, I još je silna ona moć, U
1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H. U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe. Za radost i bole tvoje Da ne zna ovaj hladni i burni ovaj svet.
Petrović, Rastko - PESME
Ni spustiti pogled svoj, premda strepi da ću prokleti: Ne poveri uzbuđenja jed pokretu providnom ni zvuku. Zna da verujem u halucinacije, krvotok, rane i u
Ni kada, s pretnje, zamućenost mi navre očima, Pa ona što je Nerazdvojna skrije ih svojim rukama I strepi da li će moći da zlobu svoju zbrišem svojim noćima, Ili ću otrovati njom još jedini spas mira u nebesima.
Šantić, Aleksa - PESME
mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali ludo srce ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom
Već je na kraj staze. Sada brvno vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom.
Vragolan vila opi ga cela, Tiho po glavi spusti mu bela Svoj beli dragulja veo. U dvoru čara, gde kristal strepi, Sada je vitez bio; Kao kip stoji, gleda i slepi Od bleska što se svud lio, No ipak uza nj nimfa je bila — Vitez
Pod palmu tu ćemo pasti Na ćilim mirisan, I piti ljubavne slasti I blažen snevati san. 10 Lotova ruža strepi Pred sunčanijem sjajem, Pa glave klonule sanja i čeka noć s uzdisajem.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I kako toga ne bih se, jadna, bojala, od koga no strepi nebo i zemlja? Donosim ja mome gospodu Bogu, što je sa mnom, slavu i čast i dičim na veliko ime njegovo.
k ljudma milosti i bezmerna dara, kako sâm eto, neviđen, nesmešten, svega uradilac i vladalac Gospod, kogano od straha strepi nebo i zemlja i vode, i svako mu se koleno poklanja na nebu i na zemlji, i ono što je dole, pod zemljom, — ne kroz koje
A to se i samo zna, jer kad se žena s mužem združi, onda jezik pruži! Ama dotle od svašta strepi te ne smi ni svoga zuba pomoliti. A za koje veliko poštenje muževlje?
Kod svoga blaga svašta je željan i ninašto nedostačan. Svakad hudi i tuži, u svako dobi od svašto se boji i strepi, noću pričuva i drkće, vrata tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i opet ga strava hvata te se obzire i sve
Devojka (To devojka slušajući strepi i rada je, a dvostruko se plaši: jedno Evine tamo u raju prevare i onde pak one kaštige za neverovanje arhijereja
Nego sve redom seče, cara se ne boji, od sudije se ne plaši, mučitelja ne strepi, za vojake ne mari, vladike ni patrijarhe ne počituje, lepote lične ne gleda, boljarstva i gospodstva ni toliko!
kad ni sam sebe od smrti nije kadar zakloniti ni oteti se, nego li i sam tako ka nekoji ponajhuđi od te čaše boji se i strepi?
Toga posla moji glavci se odvraćaju sami. Sve mi telo strepi i ruke mi drkću. Što je nedosežno nit je za prihvatanje, za to se i ne mašam.
Što činiš to, o vladiko, od straha drkćem i kosti mi se pomeraju a srdce mi strepi, dor sav se stresam bojeći se. Čto tvoriši se, vladiko, ježe preko sile mi jest?
smešna, žustra, slobodna na bojnoj vojski tako da se niotkoga neustruča nit se što boji; ko ga kod sebe nosi taj ne strepi ka zec od svašta, nego ka lav na boj nasrće i napred zagoni se udarajući, niti lasno može poginuti.