Jakšić, Đura - PROZA
Milisav ćuti, a suze mu teku niz obraze. — Teško, učitelju, da će ozdraviti; i noćas mu je strina u dva mâ držala sveću.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
'Odi lepa ruva, snašo, prijatelju, strina, brale, ujna, sejo, teto!...« i već što god ima mogućih termina u svojti čovekovoj — znao je sve napamet!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Uđi, uđi! Ovo je čiča-Aleksina kuća. Zar si se malo puta ovde igrao?... Uđi, uđi!... Evo ti i strina-Petre, tvoje „cine.” Zar si zaboravio kako si je zvao?... Lazaru se noge podsekle. Ove blage reči, onaj čudni pogled.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A znam, opet, kad je umro moj čiča s kojim je babo ortački radio i koga je jako voleo. Moja strina, mati, svojte, mi deca — udri kukaj, plači, zapevaj, stoji nas vriska, a moj babo ništa, ama baš ni suze da pusti, ni
Mladost — ludost, starost — slabost! Sutradan po pijanstvu Arsenovu dođe Blagoje Radojci sasvim ozbiljna lica: — Strina! Ovaj naš Arsen, prosti me, zamilovao onu Burmazovićevu vižlju! — Arsen?... To onaj što smo ga letos zamomčili? — Taj!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A inače, on se i ne misli ovde na selu zarobiti i okovati, nego čeka samo to da mu umre neka stara bogata strina, pa kad je nasledi, on će odmah u varoš, a tamo će imati na svaki prst po deset.
Imam da ti javim jednu vest koju smo dobili dok ste vi bili na putu. Naš Šaca dobio onaj tal. Umrla mu jedna stara strina iz Itebeja, i Šaca tako erbov’o jedno lepo nasljedije, pa se poziva preko naše Varoške kuće da ide da ga uzme, jer on
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Varvara ima u Bačkoj svoje bogatstvo. Ima i tetaka i strina u Slavoniji. Neće prositi. Mlada je, udaće se. Njihovo je dete umrlo. Tast ga je prokleo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: Pa što zamerate, tata, tetki? Bolje to no da zbira mačke kô strina Jovanka. SPASOJE: Ne zameram, samo ne razumem kako je ne mrzi da ide po radnjama i traži da joj se seku oni komadići
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pesnica me je svrbela kao sam đavo. Udarićeš ga u njušku tako da će se prostreti kao strina! - naređivao sam sebi, iako nisam bio od onih koji su se mešali u tuče, niti sam trenutno imao vremena za to.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ U Gruži se u „Mladu petku“ (ili sredu), dok dan još napreduje, izvodi sledeći složeni obred: „Tetka ili strina detinja osloni dete o koleniku (na koju se namotava pređa), stavi mu na leđa malo breme suhog granja i tri puta ga
Matavulj, Simo - USKOK
Je li tako, Janko? — Tako je, strina — potvrdi Janko, kome već ne bjehu neobične takve smjese grubosti i nježnosti između njih.
— Veliki je i tebi dert na srcu, dijete!? — Boli me glava, strina! — reče Janko... — Jako me boli, no, oprostite, odoh da legnem. Laka vam noć!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
uteha do koje se može doći: U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive, a lampa se još ne pali, moja strina, crnooka Ličanka, stigne zakratko, krišom, i da otplače nagnuta gdjegod u ćošku nad kakvim poslom.
nje pesnik često izvitoperi morfologiju, pomuti sintaksu, ili počini kakav drugi prekršaj: Osramotim karabina Kao strina Upropastim svakog metka Kao tetka, ili, na drugom mestu: Da l žirafa obožava žira Da li majmun harmoniku svira,
Sremac, Stevan - PROZA
A to mesto prepiščika jedva je dobio. Sva mu se familija digla na noge dok mu je izradila to mesto. I tetka, i strina, i stric, i neki daleki rođak (čije su ime i zvanje vrlo često s ponosom spominjali), i mati — sve je to poletelo i
Reci samo slobodno! Znam ja, ti si inače dobar đak, pa ćeš pogoditi. — To je, molim, gospodine, naša strina Ranđija! E, tu se učitelj malo nađe u zabuni. — Ta ono znaš, Tiosave, i to može da bude.
Radičević, Branko - PESME
63. Al' me strina pustit ne te, Jer joj bija desna ruka, „Ostan', reče, ostan', dete!“ I tu beše ljuta muka; Al' ja plači, moli,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive a lampa se još ne pali, moja strina, crnokosa Ličanka, stigne zakratko, krišom, i da otplače nagnuta gdjegod u ćošku nad kakvim poslom. Zašto plače?
Sad se moja strina još više rasplače. Iako se i ovoga puta pominje Marijana, njoj se, ipak, čini da je ova nova pjesma baš njoj namijenjena.
— Šta veliš, vojniče, jes vidio ovoga šideta, majka ti pjevala! Bome, sad nečija strina melje orahe. — Ovo nas, kanda, napipaše, grebem im nikoljdansku varicu! — iskolači se Marko.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— — — — — — — — — — Poj, poj — a sutra? — dočekala bi ga strina srdito. On zastane, nasloni se na zid, pa je gleda nekim čudnim pogledom. — A što? ti li si mi dala?... Moje pare!
Ali ma ko da ga naljuti, čim bi strina pristupila njemu, metnula ruke na rame i blagim glasom zamolila ga: — Stanojo, što si ljut? Nemoj. Ajde učini — to i to!
Mi se od straha sakrili po ambarovima. Stanoja u tom iza kuće, u dvorištu, cepaše drva na drvljaniku. Dok strina ćutaše, ništa; ali kad je stric uhvati za kose i, obviv ih oko svoje ruke, otpoče da je vuče i drmusa kô lud po kući,
ćutaše, ništa; ali kad je stric uhvati za kose i, obviv ih oko svoje ruke, otpoče da je vuče i drmusa kô lud po kući, strina tiho, ugušeno, pisnu; Stanoja kad ču strinin pisak, oslušnu, da se uveri da li je zaista to njen, pa brzo ostavi rad,
— oseče on na nas, a glas mu drhtaše. I uđe u sobu, stade između strine i strica. Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče.
I, metuvši ruke pod pojas, klateći se, ode pognute glave... I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina.
A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću. Jednom se strina razbole. Stric beše na putu, te nemaše niko da se brine o deci i kući. Tada Stanoja uze sve na sebe.
I kad bi uveče sve spremio, decu namirio, uspavao, onda bi seo na prag od sobe u kojoj ležaše strina i celu bi noć nrobdio, čekajući da joj štogod ne zatreba.
nije za vas! Zatim uđe strini u sobu i, ne govoreći joj ni šta, sve sruči pred nju. Strina se zabezeknula, pa ga srdito gleda: — Lud li si? Šta će mi to, a?... On ćuti i češe se po glavi.
On se sagao, pa ono što ona baci skuplja i ponovo joj pruža. — Jedi, jedi! — nudi je. Strina luta što on i onako nema, pa još sada kupuje, troši; srdita i ne gleda ga. — Neću. Ne gledaš sebe! Dokle ćeš...?
? — Ako, ako... Dok živim, dotle... Suđeno je! ... — A glas mu još više drhti. Šta će? Da ga ne bi sasvim odbila, strina uzme i nešto okusi. On tada od silne radosti istrči u kujnu, skače, grli nas, decu, ljubi i diže čak do tavanice.
I stric je pio. Beše, istina, bogata kuća, izobilna svačim, ali nemaše sloge i ljubavi. Sirota strina! Onako visoka, crnomanjasta, suva; s crnim krupnim očima, dugačkim, tankim obrvama, malim i upijenim ustima — beše i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla?
A ovako mora prokisnuti. MAGA: O, teško si ga meni, šta ću sad da radim? 8. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, ajdete, zacenilo se dete od plača. MAGA: Eto me odma. (Leposava odlazi.) MAGA: Pa ne može se pomoći?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Voli te strina Kobila. (1954) PASTIR I VOJNICI Mali Janko kući stiže, nasta trka, poče vika: „Jutros rano kraj mog stada
Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?“ — pita ga strina krava. Na klupi sedi meda, plećat, kosmat i jak. „Navali narode!“ — viče. — „Imam krušaka džak!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Njima ostavljam zlatnik sa svojim likom dok spavaju na dnu izbe, milostinja odlučuje o našoj sudbi. Strina me lučem osvetljava, idem nizbrdo i ležem posred puta: pružam sam sebi ruku, ali ne vredi, odlazim, ne mogu pomoći.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko pojuri k vratima, ali ga pisar dočepa za rame. — Stoj, smrdibubo!... Umeš da činiš pakosti, a posle bežiš kao strina... Evo kako se bojim tvoga šarabatanja, evo gledaj... Ministrov potpis...
Pa šta da radi on? Ništa, kao i do sad... ćutaće i gledaće svoj posao. A ono sinoć?... Eh, pravo kaže Velja: plače kô strina!... U takim mislima ode u školu. Prvo svrnu u Ljubičin razred; deca behu na okupu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Neka i’, sejo, ne mogu; Veštice su me izele; Majka mi srce vadila, Strina joj lučem svetlila.“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko! Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
(Miloš Drndarski, u selu Pločica. Sin profesora Jovonovića, za koga mi se preudala strina, u Novom Sadu.) Kad bi se pripremalo vagoniranje maršbataljona, sabotaža bi se pojačala.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Povuče dubina, pa udavi začas.” Sećam se kako sam toliko puta, još kao dete, stajao pred kućom, dok će, tek, strina huknuti i početi svoje zloguko gunđanje s rukama pod pojasom: „Huuu!...
Metne otrov neki, pa tek zakovrneš kao ćure.” Ma šta čovek radio, ili ne radio ništa, u svemu moja dobra pokojna strina mora naći neke opasnosti. Ako spavaš — hu! Ako piješ vodu — huuu!...
Ako sediš — huuu, ako ideš, opet ono nesrećno i zloguko huuu! Jedne nedelje pošao stric u crkvu. — Huuu! — učini strina, s rukama pod pojasom. — Šta ti je? — pita stric. — Huuuuu! — beše njen odgovor.
— Valjda crkva nije rat, pa da mi tu hučeš i gledaš me kao da me ispraćaš na vešala, a ne u božji hram! Strina nešto svojski gunđa, s rukama pod pojasom, gleda u strica pogledom punim zlokobne slutnje, gotovo očajno, pa, mesto
— Šta ti je, jesi li ti luda žena? — Može neki 'ajduk da iskoči iz šume, pa tek, samo krk nožem! — veli strina, zapinjući iz sve snage kad govori, a ipak šapatom. Tako je čudnovato ona uvek govorila. Bog da joj dušu prosti!
Huuuu! Stric se, siromah, baš se sećam kao da je juče bilo, prekrsti levom rukom, pa iziđe ljutito, a strina metnula ruke pod pojas, gleda za njim očajno, pogledom punim slutnje, pa tek zašišta na svoj način: — Zakolju k'o jagnje!.
Huuuu! Jest, takva je bila moja pokojna, dobra i pametna strina. Sad, kad ovo pišem, kao da je gledam očima i čujem ono njeno zloslutno gunđanje.
Dotrči džandar, pa u'apsi začas! — Huuuuu! u'apsi začas — što rekla moja pokojna strina. Sećati se svojih pokojnih, milih i dragih, to je lepa stvar, i ja zaista zaslužujem u tom pogledu pohvalu, ali, na
i ja zaista zaslužujem u tom pogledu pohvalu, ali, na kraju krajeva, što rekao neko: kakve veze ima moja pokojna strina s ovom pričom?
Ako ćemo iskreno da govorimo, to se i ja čudim: kakve veze, do đavola, može imati moja strina i cela ova stvar? Kao što imaju veze Narodna skupština i Senat.
The, kad nam je takva divna sudbina, onda — nek ide kako ide. — Huuuuu! v što rekla strina. Ali, kad se čovek bole razmisli (ako, to jest, uopšte ima ludi koji se i takvim opasnim športom bave), mora mojoj
U detinjstvu me je, pre škole, vaspitala sirota strina, i to, razume se, kao pametna žena, bez batina, a posle sam išao u školu, gde su, od osnovne škole pa do najviše,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Bog ti pomog'o, odgovara ča-Marko za mnom. — Ene de Cveje!... Ih, kuku mene, kakva sam ja, ka' kondžolos, vajka se strina Sara, brišući ruke i nameštajući ubradaču. — Ala čudne moje babe, 'oće da je kicoš i uz lonce...
— Ala čudne moje babe, 'oće da je kicoš i uz lonce... — Dobro vi veče, strina Saro, i srećan rad! — Bog ti pomog'o, ti živ i zdrav! — Jeste se umorili radeći? — Pomalo, vala, trčkaramo.
creva za čorbu, druga seče butke i plećke za krompir, treća rebra za kupus, planinka stoji uz bakrač i čeka mleko, strina Sara nadgleda nad svima, tumarajući iz budžaka u budžak....
Stadoše pripevati sve redom. Izrediše sve, pa i samog č'a Marka i strina Saru. — E nije 'asne, ne mo'š im ništa, vajka se č'a Marko, a znam da se onda setio mnogog momačkog đavolstva.
Nađi i jednu ženu. — Strina Joka će poći i Mićo, Pero i č'a Tanasije. — More, ne poveravaj se čiči! — Ne beri brige, znam ja njega.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A on zort, boga mi! Stade plakati ka’ svaka strina, pa samo toliko umede da kaže: »Aman, da si mi, veli, brat ka’ od majke!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad dođu, donesu kilogram i po bombone I dva kilograma ljubopitljivog smeškanja. Što se tiče tetaka, strina, ujni Stvari su vrlo proste: Kad dođu — đućore sa mamom po kujni, I jesu gosti A ne liče na goste.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka uvek se sa jezom i strahom sećala toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala,
Ne može od njih da se prođe! Za njom, gotovo posrćući, uzverena, zajapurena izleće druga i viče: — Baba Simka, strina Pasa svu me modricom načini! Svu me izujeda.
Svu me izujeda. Iz amama opet dopire strina-Pasin grleni glas, glas mlade, male, pune žene i tek sada, posle udadbe, sasvim razvijene: — Sama je kučka.
A pesma, zvuk tasova sve jači, sve bešnji. Dok jedna, a to baš ona koja se tužila kako je strina Pasa ujeda, vitka, crnpurasta i bežeći od drugarica, koje su je jurile, polivale vodom, da joj se sva kosa bila
Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe opet u jednu opštu žensku. Nistaro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.
Osobito se isticalo naricanje seljanki, njegovih tetaka i strina. Ono njihovo prosto jednostavno naricanje, ali tako silno n jako, da je izgledalo da se s tim plačem i sam krov i kuća
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Niti će, strina, dok se pod ovijem šljemenom nešto ne izmijeni!“ reče Marko i pogleda značajno svoje drugove. „A što već da mudrujemo
kamo je kamo ljudi... Đe je Milun?“ „Tamo su svi, i mali će biti s njima.“ „Ovo će izgorjeti, strina, bogami!“ rekli djetići. Mati i kći brzo postaviše dvije okrugle trpeze, jednu do druge.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, to će znate biti ogromno naslestvo! A, što je najvažnije, poreklom stara beogradska porodica!
IKONIJA: Oću dizludim od ovog kutnjaka! JAGODA: A i šta ćete, moramo zbog te fabrike! Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on!
A u stvari nije fabrika, nego radnja za otvaranje rupica! i ne živi u Kanadi, nego tu, na Dušanovcu! i nije mu strina, nego švalerka! CMILjA: Kome švalerka? JAGODA: Kome, tome mom profisoru!
CMILjA: Iste smo ti mi sreće. Meni se, ko noćas, slično desilo, ako nije i gore... IKONIJA: A ta njegova strina, švalerka, kažeš, Drži radnju za otvaranje rupica? JAGODA: To sam tek sinoć otkrila, kad sam otišla.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
On je imao u domu jednu staricu sna[h]u s dvema sinovicama. Ova naša strina, imenom Bosiljka, bila nam je namesto matere kako god dvema kćerma svojima, Sinđi i Solomiji.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sutradan rano, Čmanjak izjede dva popržena jaja i popi čašicu vina. Strina mu Controna, obišavši ga još jednom, podjemči svojom dušom da će ozdraviti.
Mati otkloni djecu, ispričavši mu šta je bilo sa Čmanjkom. — I to mu je strina Controna darovala. Niko neg ona! Bakonja na to usta, poljubi brata, pa se opet vrnu na pređašnje mjesto.
Ćosić, Dobrica - KORENI
On je držao kravu za rep, dok je Višnja, strina mu, sedeći muzla. Gledao je kroz suton kako se dva bela mlaza zarivaju u vedricu, dave u peni, kidaju i opet tuku.
Tako je to kad nadničarka postane prva gazdarica u srezu. Pun krevet mesa. Ženskog, kiselog mesa! Žena... strina Višnja, sve su iste. Sigurno se sprema da mi smrsi konce... Kao moja baba. Mijata će dovući u krevet. Gološijana.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Ama, mir, kad vam kažem! SAVA: Smirite se, jer ako meni mrkne, zapušiću vam obema usta! KALENIĆ: Slušajte, strina-Daco, i vi, prija-Sojo. Kao što vidite, tetka Živka nas je lepo primila, kao što je i red da primi familiju.
Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se! DACA (Savki koja sedi kraj nje): Ama, otkud mu ja ovome ispado' strina?
DACA (Savki koja sedi kraj nje): Ama, otkud mu ja ovome ispado' strina? SAVKA: Ne znam, ja ga i ne znam ko je. DACA: A zar ga ja znam!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod. Samo se znalo za muško i za žensko, i onda jedna mešavina: stiskanje, štipanje, jurenje oko kuće i
A „dole”, podno varoši, među seljacima, na svadbi se ne štedi čak ni „snaja, strina, ujna ili kakav rod”. Najzad, od dveju okolnosti koje su odlučile junakinjinu sudbinu jedna je upravo to što je
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Neka mu se smeju koliko god hoće što mu je strina Božana još Božana, i to baš u Brodu pokraj preklada, i što su mu bratanci u Prizrenu u srpskoj školi. Lekovac je on.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jedino tebe pokudit’ ne zna Zloreka strina, pakosna prija; Voli te moja starica majka — Pa što te ne bih voleo i ja! »Javor« 1885.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Saznade se. Mati otud, odund' baba grunda, Na ocu se od jarosti trese duga bunda; Skoči tetka, skoči strina, ujak i svâk viču, Svi nebogu nesretnicom djevojku nariču.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Odmah iza nje baba sa materom, a iza ovih čitav red žena, tetaka, strina. Sve u novom, sa svećama, cvećem i zabrađene novim, crnim šamijama.
A i oni, opet, ne idu kućama, već u rodbinu, kod nekih tetaka, strina, da tamo spavaju. I da ih posle matere im, tražeći ih, i našavši ih tamo gde spavaju, kunu, plaču zbog njih, a najviše
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s. n. posl; v. i GEM, 5, 1930, 40), što je svakako staroverski običaj, upor. npr. Soph. Oed.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Došla nam je bila u goste neka strina, jedna zrela devojka od četrdeset godina, koja se nije udala jer „nije smela da se odvaži na to“.
A ta neodvažna strina bila je inače neobično dosadno stvorenje, koja je zasipala pitanjima kao mećava i koja se interesovala za sve, počevši
I takva jedna strina i sa takvim navikama pala mi je u kuću baš kad sam se spremao za ponovni ispit iz matematike i kad mi je glava vrila
Podnosio sam, dokle se dalo podnositi, da me zasipa smetovima pitanja, ali kad mi dosadi, kad neodvažna strina prevrši svaku meru, prekipe nešto u meni i, da bi je kakvom teškom uvredom ućutkao, ja dreknuh: — Vi ste hipotenuza!
— Juh! — vrisnu i inače vrlo osetljiva strina i zaklati se da padne u nesvest. Na njen krik dotrča iz druge sobe majka i strina joj se uze gorko jadati: — Ja, ja,
— vrisnu i inače vrlo osetljiva strina i zaklati se da padne u nesvest. Na njen krik dotrča iz druge sobe majka i strina joj se uze gorko jadati: — Ja, ja, koja tvoju decu volim kao oči u glavi, ja to da doživim!
— jecala je strina i, razume se, iz očiju je lila kiša suza kao iz rešetke za tuširanje kad se povuče onaj lančić. — Crni sine, šta si
— Ju, a šta je to? — Što ga pitaš šta je; to je izvesno kakva stonoga, ako nije što još i gadnije, — pišti strina. — Šta je to, kaži mi odmah šta je to? — navalila majka na mene, ne bi li izgladila uvredu.
— Eto, eto, kažem ja da je to neka stonoga! — pišti i dalje strina, koja zbog te teške uvrede sve do svoje smrti nije govorila sa mnom, živeći u dubokome uverenju da je hipotenuza neka
izvesno sam se i ja morao inspirisati ogovaranjem, kao sredinom u kojoj sam se kretao izmeđ' mojih tetaka i strina.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na deci ruho pokrojiše, kakvo Mirku, onako Marinku, čisti skerlet i zelenu svilu, — svako misli i svako se divi kako strina neguje ih oba, kao da su braćica rođena.
Ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t’ zagrli majka, — odi, Mirko, da t’ zagrli strina!“ PESME NOVIJIH VREMENA 81 PEROVIĆ BATRIĆ Bože mili, čuda velikoga! Što procvile u Banjane Gornje?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Starac je veselo pojurio da izvršava povjereni zadatak, ali kad je vidio kakva se sve vojska od očeva, strina, tetaka i djedova iskuplja kod kneževe kuće, on je odjednom objesio nos. — Siroti dječaci, nastradaće kao vo u kupusu.
— Još stari narodi služili su se ljestvama pri opsadi gradova. — A moj se brani kamenjem — reče jedna strina. — Moram zato ponijeti kakav stari lavor da zaštitim glavu. — I štitove su stari ratnici sa sobom nosili —dodade knez.
Drži svaki svoga! Šarolika vojska očeva, matera, tetaka, strina, stričeva, djedova i raznih drugih rođaka jurnu s tutnjem, drekom i vikom vitlajući svaki svojim opužjem. — Juriiiš!
Zveknu od pogotka stari lavor kojim se štitila ona domišljata strina, a odnekle iz blizine začu se dreka poljara Lijana: — Vojsko, povlači se! Pobiše kamenjem! — Naprijed, nema povlačenja!
Isprebijaće nas Paprika ko mačke. Oko zarobljenika je išla stroga i neumoljiva pratnja od očeva, stričeva, tetaka, strina, baba i djedova naoružana svim i svačim, počevši od ljestava djeda Alekse pa do kuke za čupanje sijena koju je jedna
u jedan glas oba đaka, a kad krupni rezervista, mokar i poguren, zamače niz put, Jovanče tiho reče: — Treba obići strina Mariju. Sjećaš li se kako nas je Nikoletina jesenas branio kad je zauzet naš logor.
— Ej, pa mi smo sad kao neki odrasli ljudi! — prenu se Stric — zamjenjujemo Nikoletinu. — Tako je. Sad se strina Marija na nas oslanja — potvrdi Jovanče.
Nikoletina odlučno zakopča svoj civilni kaput i progunđa: — Pa dabome! Ja da im bacim pušku kao neka strina, to neće od mene dočekati. Jovanče krišom namignu na Strica što je imalo da znači: — Istinu si kazao, donio je pušku.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A nikad sama nije išla: uvek je oko nje bilo bar pola tuceta nekih tetaka i strina. Kad ide, ona se lomi u struku, sitno korača, a glavu izdiže i pruža je ponosno malo napred, kao vodena zmija kad
I one se odazvaše i dođoše. Dođe i tetka Dika, i tetka Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod, a niko nije znao da kaže kakav im je
Svaki čas tek zaklaparaju nanule ili papuče preko kaldrmisane avlije, i jedna po jedna strina ili tetka dolazi, s rukama pod pazuvima.
A i da nije sama osetila to, imao bi ko da joj to kaže. Rodbina Zamfirova je velika. Puno nekih tetaka, strina i ujni, i one ne samo da primetiše kako im je njihova Zona lepa, nego primetiše čak i to kako je čupe Zone zaljubljeno,
Zato se samo i igrala sa svakim, tek koliko da uživa u trijumfu. Kretala se u krugu svoje rodbine, svojih tetaka, strina i ujni, i po čorbadžijskim kućama. U — tako da reknem — „plebeje“ retko je izlazila, ili, bolje reći, silazila.
Jednoga dana je čak planula i zaboravila se, tako se zaboravila da je grdnu lekciju izvukla od svojih strina i tetaka, i nije mogla dovoljno da se nakaje što se nije mogla da održi na dojakošnjoj daljini i visini od „fukare“.
da je to neophodno potrebno — da u nekoliko poteza ocrta toga Manulaća, koji je ušao u kombinaciju, bio ljubimac sviju strina, ujni i tetaka Zoninih, i bio predmet i povod neprijatnih scena između roditelja Zoninih.
GLAVA ŠESNAESTA U njoj je izneto šta je u hadži-Zamfirovoj kući porodični savet ili komarila, sastavljena iz tetaka, strina i ujni, rešila odnosno pronesenih glasova; kako, to jest, da se najzgodnije demantuju svi ti lažni glasovi koji su se
li ili ne zna za sve te glasove od kojih je njoj bučala glava ne samo od tetka-Taskinih referata nego i od sviju drugih strina, ujni i tetaka koje se posle Taskine pohode izređaše i napuniše joj glavu, da već više ni jedna jota valjda ne bi mogla