Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ona nekim piskavim, zagušenim glasom, otvarajući oči sve više i gledajući preneražena seljaka pravo u oči, kao da ga sugestuje. — Hoćeš?... Propusti ga napred... pa onako s leđa... nožem, pirni ga... Samo da te niko ne vidi. Pa ću biti tvoja!...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon sugestuje, odvaja ga od svega što se vidi i čuje i prenosi ga u bes krajne sanjarije...