Pandurović, Sima - PESME
Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče... Ima l' koga da još svoje snove zida, U sudbinske sate reč smelu da reče, Kad ga avet večnih istina zateče Pred redovima zlih karijatida?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ga je poveo na put iskamči nešto novca, iznebuha ali jasno video onaj trzaj oko usana, to je bilo očevo lice, trzaj sudbinske primirenosti koja je izbila iz oca kad mu je, jednom rekao: „Ti si so soli zemljine i najbolje što mi je dao Bog, hvala
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
prizori: da iz dubina našega kolektivnog pamćenja dolaze obertonovi koji ove prizore značenjski „senče“ i „tumače“ kao sudbinske, ponovljive čovekove situacije.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sem toga, ovo se svojstvo uključuje u karakterisanje lika, a menja se zavisno od kretanja njegove sudbinske krivulje. Tako se, na primer, kao važna razlika između braće Isakoviča ističe da je jedan, Aranđel, mnogo manje
No, kako se siže u romanu sklapa, tako se i sudbinske putanje likova približavaju, da bi se na kraju stekle u istome „strašnom bunaru očajanja” i „bezdanom ništavilu i