Upotreba reči suza u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda! Dosta je suza i krvi palo da vaše bogate gozbe začini!... Dosta! Odsad su svi ljudi i narodi slobodni!...“ Bog ćuti, i ljudi ćute...

Decu je više ljubio i milovao nego obično. Gledajući Milevu, često bi mu se niz bleđano lice suza zablistala. Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv.

Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!... Ne, gospodine, izvor je suza naših dubok, tuga golema, bol neizmeran... a to je bogatstvo u kome samo siročad uživaju...

kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu goni Kaplja kapljicu, Po mome bledom licu Suza suzicu...“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah!

Posle male počivke otac se obrnu meki. Oči su mu još od suza vlažne bile. — Vidiš, sine, to mi beše veran drug i iskren prijatelj, i on je umro!

— Šta tebe boli, dete moje? Ona me pogleda velikim crnim očima u kojima je treptala suza jedna; ko zna da l’ suza bola, kajanja ili tuge goleme?

— Šta tebe boli, dete moje? Ona me pogleda velikim crnim očima u kojima je treptala suza jedna; ko zna da l’ suza bola, kajanja ili tuge goleme?

Srce mi se steglo; iz očiju mi nije kanula nijedna suza; neobična tišina ovlada celim mojim stvorom; led se svojom mraznom korom uhvatio oko moga skrušenoga srca; na dušu

Hej, Palčika, teraj ovu prosjakinju odavde!“ Ja odoh kući... Htela sam plakati, ali već ne beše suza... A šta bi pomogle suze, baš da sam ih i potokom lila?

gde se svaka kap krvi naše zaklinje pred svemogućim da ljubi, gde je i ona rumen na nevinome licu samo ljubav, gde ti i suza o ljubavi pripoveda!...

Obradović, Dositej - BASNE

Hristovu, u koje glavu metnu sunđer, pa kad bi hoteli da Hristova statua učini čudo i da plače — vode u sunđer, pak suza koliko hoćeš! Dođe tužba papi da sav narod odustaje sve crkve i ide k jezuitom gdi Hristos plače.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

ovom svetu neslanih mora i jela, Dok nam se broje poslednji trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice, so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kolena, usta̓ — a on samo pogleda — i odo̓ pod jednu šljivu, nabijem džube na glavu, i tu ne znam koliko sam plakao i suza izlio; u tom i zaspim. Rekao mu Popović Pavle iz Vranića: „Javi mu se, gospodaru, crče plačući, žao mu je”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Na mahove ga tako stegne nešto u grlu, rekao bi, ugušiće ga. Oseća kako su mu oči pune suza, pa ga to čisto ljuti, te se mrgodi.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

O svemu je vodio računa. Ako je neko žalostivan, i Kruška je, samo što mu ne kane suza iz očiju!... Umeo se uvući svuda; hteo je da zna sve, voleo je da mu je svaka stvarca u Crnoj Bari poznata...

— reče. Da je osula grdnju na Jelicu, da je klela, da je i ruku digla, ona bi to otrpela; suza se ne bi zavrtela u njenim očima, niti slila niz njeno lice.

Stanka obliše suze. — Jadni moj babo!... Jadna moja majko!... — Žene jauču, ludi se stide suza!... Nego... čuješ Nogiću? — Šta? — Još danas idi u Crnu Baru.

I ja sam čovek, koji srce ima... Zar ja nemam svojijeh jada, zar ja nemam suza i zar mi ne treba niko pred kim bih se mogao izjadati i zaplakati?... Recite!... Zar vas nijesu jadi u goru natjerali?.

Jelica ga spusti u krevet i pretrpa guberima i šarenicama. Petra mu sela čelo glave, pa se zagledala, a oči joj pune suza. On je pogleda, pa se nasmeja: — Šta je, babo?!... Šta ti je, ludo jedna?... Što ću ti ovaki?...

— Ali stegni srce, zapečati te suze. Jer me suza prati kroz ceo vek!... Ja sam željan nasmejanih usta i milošte, a ne suza!... Ona ubrisa oči i nasmeši se.

— Ali stegni srce, zapečati te suze. Jer me suza prati kroz ceo vek!... Ja sam željan nasmejanih usta i milošte, a ne suza!... Ona ubrisa oči i nasmeši se. — Tako, srećo moja! — reče Stanko, pa je zagrli.

Stanko otvori oči i pogleda nada se. Vide majku, ženu i snahe gde stoje više njihovih po stelja, umuzgane od suza... Vide i pogruženo lice Surepovo, koji se okamenio. — Šta je to?... Što jauče taj narod?... — Ćuti! — reče mu Surep.

Dučić, Jovan - PESME

122 DOSADA 123 STRAH 124 EKSTAZA 125 ZAMOR 126 REFREN 127 VRAĆANjE 128 SNOVI 129 KRAJ 130 SATI 131 STIHOVI 132 PESMA 133 SUZA 134 RAPSODIJA 135 MIR 136 RASTANAK 137 VEČE 138 IZMIRENjE 139 PUT 140 GAMA 141 SUSRET 142 REZIGNACIJA 143 SLUTNjE 144 SRC

Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan. Besmo tako tužni; nas tištaše tiho Isti jad bez suza i bol istovetan.

puta, u jutra, bez moći, Prenem se kao iz olovnih uza: Ja ne znam šta sam snevao te noći, Ali mi oči mutne, pune suza. TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom.

U horizont prazan gledajući tada, Na ivici gde se mrak i svetlost deli, Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć

A moja je draga tužna svako veče I kada zaplaču noćne kamelije, Zaplače i ona; suza što poteče, Niko ne zna šta je, ni šta ona krije.

Zvezdama mirnim da zabrodim, Na sunce da stignem prvi. Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca! Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca.

Sve traje na velikoj njivi, Sve jednom što suza nam zali; Jer stokratni život proživi Sve ono za čime se žali. I srca mru, trošna međ svima, I tašta i

— Da svakom čašom o pod tresne, Kao kad tiran piruje. Kao da u sjaj mojih voda Još suza nije kanula, I da je jutros s mladog svoda Prvi put zora svanula.

Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje.

Tako novu želju prati suza stara; Tako nova ljubav u časima holim Neosetno rane starinske otvara — Pa me strah da želim, i užas da volim.

I kolika rana otvori se tajna, Kad i za tolikom našom suzom mnogom, Opet padne jedna suza oproštajna. Napred! Ali kuda, i kamo, i zašto? I zar uvek isto, i sve tako večno?

STIHOVI Ove mirne pesme osenčene jadom, To su eho reči što se nisu rekle, Tuge što je rasla i umrla kradom, I suza što nisu nikada potekle.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ona poklopi oči rukama, i suza njenog oca pade u more njezinih suza Ne znam koliko smo ćutali. Onda Đorđe prvo obrisa oko, i pouzdanim, čisto veselim

Ona poklopi oči rukama, i suza njenog oca pade u more njezinih suza Ne znam koliko smo ćutali. Onda Đorđe prvo obrisa oko, i pouzdanim, čisto veselim glasom obrte se pomoćniku: — A ko

Nije meni, valjda, vrana popila pamet, da mi treba žena tutor! Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više. One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se. dan za danom, a ono sve po starom.

Onda se opet krsti i ljubi mater u ruku, pa opet gleda u nju. Iz njenih očiju teku dva mlaza suza. One behu upravljene na sveca i na nebo.

— E, živa bila! Petrija trči od jedne jetrve drugoj i sva umazana od suza šapće nešto, mlata rukama i lupa se po prsima. Đeda sve navijajući se uđe u svoju sobu.

U taj par otvoriše se vrata od kuće, i Ikonija, sva umazana od suza, iznese dijete na rukama. — Ja — veli — ne dam dijeteta od sebe, ako ćete me svu isjeći.

Bože, kad ona dođe! Pop van sebe od radosti. Ikonija da se uguši od suza, pa ne pušta dijete iz ruku. Žènâ puna kuća, pa se samo vajkaju: „Lele mene, kako je dijete islabilo!

— Metnite mi ovdje! — On pokaza rukom na prsi, i mi mu položismo ikonu. Vladika priđe na prstima, a oči mu pune suza: — Kako si, oče? Pop se trže i obrte oči na onu stranu gdje vladika stajaše. — Šta te boli? — reče vladika.

bez „svione kosice”, „porumenjenih i pobledelih obraščića”, „malenih ručica da ih provučeš kroz iglene uši”, „potoka suza i uzdisaja” duboki kô arteski bunar i dugačkih kô Trifko jekmegdžija, „žarkih očiju kao nebo” (razume se italijansko),

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ta, boga mi, šta tu vazdan, a šta me je tu okupio! A njemu onda pune oči suza, pa samo namešta pojas i ćelepuš, pa samo kaže: »No, no, kaže on. Kud ti opet ode!

Kad je Savica čitao apostol, a gospoja-Sosi grkinji oči pune suza, i ona polako u sebi čita apostol, a samo čuješ kako briše nos od silnih suza.

apostol, a gospoja-Sosi grkinji oči pune suza, i ona polako u sebi čita apostol, a samo čuješ kako briše nos od silnih suza. Bila je sretna preko svake mere, i jedva je čekala da mu kroz dan dva dâ što mu je obećala ako se lepo pokaže.

bilo; na onim tronljivim mestima Peri bi drhtao glas, a Melanija briše tankom šnuftiklom nos, da bi predupredila potok suza.

Pre toliko dana sam je karala, a ona, vidiš ti to čudo, još ni sad da se utješi!! — veli gđa Sida, a oči joj pune suza. — Al’ sasvim na moju familiju!

Ta bile smo drugarice od detinstva... ta i ne znam ni kad smo se poznali! Iz jednog sokaka... — reče i zasja joj suza u oku. — Pa zašto da se srdimo... — I ona... jest’... doći ćemo čim uzmognemo... — Pa gledajte, dođ’te nam!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

iz vagona; i kad ga tu, na tom izlazu, opkoli njegova brojna porodica sa izrazom onoga nemoga straha i očima punim suza.

sumnjem da je od mene nesrećnija. Jer sve one nesreće njihove stoje mi sad skupa ovde u grudima punim suza. Stoje one tu sklupčane u živu ranu koju neki oštri nokti čupaju i kidaju i sva ta suma neizdržljivih muka i hiljade

Jedan divan talas sreće poplavio mi je grudi do suza. A kroz ovaj otvoren prozor ulazilo je neko sveže, radosno, rajsko i praznično jutro.

Njene vlažne oči, pune onih plemenitih, čednih suza, što ih samo vatrena ljubav, u onoj blaženoj čednosti i onoj preteranosti mističnih sanjarija, može da izazove, odavale

Afrika

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza. On ne žali, kako kaže, što su njegovi bez njega, već sebe što je bez njih.

Fransis Bef je čas raznežen do suza, čas praska rasrđeno; dovikuje strašne, infamne stvari svojoj ženi, pogledajući je nežnim pogledima.

Marmiton je međutim dobijao odmah kratak dah jecanja bez suza i drhtavicu, čim bi ga N. pozvao. Da li ga je N. ranije mnogo više zlostavljao, ili je ovaj mališan bio po prirodi

Ja nisam toliko sentimentalan da me i najmanja ljubaznost dira do suza, i moj život nije bio tako apstraktan da ja nisam imao apsolutno patetičnih dodira sa ljudima.

Drugi su mi hteli ljubiti ruke i dok su mi mahali, oči su im bile pune suza. Oni su se nadali da ću ih voditi sve do Nigera i po mogućstvu i dalje.

Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Zatim mu reče, bez ikakvog znaka besa, ali glasom u kojem je bilo tragova suza: „Onaj Temišvar, koji sam ja bio stvorio, Vi ste, danas, uspeli da unazadite za sto godina.

Kao da se pomirio sa njima. A gledao je svoje rođake, mirnim, plavim, svetlim očima, u kojima nikad nije bilo suza. „Ma šta čuli, ne sumnjajte da ja odoh čak do Beča. Odoh ja već kod prve skele. Neće više Garsuli dobiti me živa.

Ti horovi, kroz mesečinu, i bagrenje, dovodili su gospožu Kumru do suza. Ona bi, ležeći na postelji, budna, slušala to, i šaputala: „Ala je to lepo!

Sam je čovek u bedi. Čemu trošiti reči o tome? Mutav mutavog najbolje razume. Onaj ko plače, zna šta je suza gorka. „Nadnese se nada mnom, tako, da mi dahom svojim pijanim napuni nosinu, valjda da bi nanjušio, da li sam zaspao?

Rakosavlevič je primio Isakoviča, odmah, u svoju kuću. Isakovič, inače tvrd na jadu, i bez suza, bio je, za trenut, izgubio prisustvo duha. Ćutao je i vikao, naizmence. A kad mu dadoše hleba, čak je i zasuzio.

Nije potrebna ni nesreća, ni patnja, niti je potrebno da dođe do gorkih suza. Ništa na svetu nije teško i sve se na svetu može udesiti, kao u svatovima.

Žene su stvorenja božija, koja misle samo na sebe i svog švalera, a nemaju suza nad nesrećom svog naciona. Niti ih privlači selidba u Rosiju, koja nas čeka. Ostaće ovde gde imena zvezda daju konjima.

Obešena su dva Trifunova invalida, koji su se bunili. Pisma su bila puna suza! Ne nadaju se više da će se ikad videti! Neka im bude u pomoći sveti Mrata!

Mrzi taj i Vasilija, i Črnu Goru. Nije njemu do naših suza stalo. Nije to Rus. Sluša taj šta mu Austrijanci šapuću. Isakovič se seti, kako mu i Volkov, jednom, reče, u šali, da,

Kad je digla glavu, Pavle primeti na njenom licu trag neprospavanih noći i suza. Bila je prebacila nogu preko noge i papuča joj je bila spala, a kad se opet okrete Pavlu, on je osetio da joj uzalud

Sad ga je bila zagrlila, kao u nekom bezumlju, na rastanku. Usta su joj bila mokra od suza. Ona, kaže, oseća da se oni nikad više neće videti. To joj se čini strašno.

Dugo se nad njenim grobom, u letnjem plavetnilu, taj čovek, inače tako tvrd na suzi, od suza tresao. I sad, na putu, tako daleko od tog groba, njega je prelazila jeza.

Teodosije - ŽITIJA

A mladiću, dok slušaše o inočkom životu i usrdnosti za Boga i njihovim dobrim zanimanjima, izvori suza izlivahu se kao reka iz očiju njegovih.

A kada ovi čuše ovo od starca, od suza njegovih užasavahu se, i na mladića često pogledajući čuđahu se velikoj smernosti njegovoj s tolike visine Boga radi, a

A sveti starac gledajući kako ga sin služi i neguje kao anđeo, potocima toplih suza radosnom dušom zbog njega k Bogu oblivaše se, i tako se kao štitom molitvama njegovim okriljen od besova sačuva.

A ljubljeni sin njegov usrdno se podvizivao u poslednjoj službi za oca, mnogim izlivanjem suza, za celu noć ceo psaltir nad njim izgovorivši, i nikoga nije puštao da uđe k njima nego ga nasamo poučavaše i opominjaše

po dostojanstvu i po suštini opisali sve ono pređašnje što je zaboravio u metanisanju, umiljenja i tajne i javne uzdahe, i suza njegovih istočnike, izgledalo bi neiskusnima i lenima nemoguće.

Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše. Koja li blagodarenja za to ne izreče Bogu, klanjajući se i veličajući, hvaleći i blagodareći onoga koji

odade hvalu sveblagom Bogu, i kao samoga oca zagrlivši sveti i mirotočeći grob celova ga i okropi ga izlivanjem mnogih suza i toplom ljubavlju. Onda najpre prot svetim i blagouhanim mirom, obrazom krsta pomazujući znamenova sva svoja čula.

Jer velikim uzbuđenjem unutar svetog žrtvenika i sam se stešnjavaše, tako da od mnogih suza nije mogao da uzglasi narodu ono što treba. Zapreti samodršcu bratu i svima koji su plakali da ućute.

a mislim da je bogoljubivim dušama koje ovo slušaju i sada poučno do suza. Jer kao po nekoj saglasnosti živi sa mrtvim dogovarahu se, i ovaj kao bogoslovnim jezikom apostolski sve poučavaše, a

Pošto je, dakle, kralj ovo i ostalo sa plačem nad grobom izgovorio, tako da se njegovo lice od mnogih suza nadulo, prizvan caru umivši se uđe. Svečanost je bila velika, i veliku ljubav i veselje car zbog svog zeta priredi.

I odmah znamenjem časnoga krsta časnu glavu njenu osenivši, dok je spavala ostavi je, prolivajući reku suza zbog rastanka. I ušav u pustinju, skri se od nje.

Ali zahvališe Bogu što se blagoslova i molitve njegove pre prestavljenja njegovog udostojiše. Mnogim izlivanjem suza i nadgrobnim psalmima, ako i pre njih od anđela opojanome ocu odadoše pošTu, i časno i prepodobno lice njegovo sa

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ona se saopštavaju i prenose izvanrednom brzinom. Izražavaju se očima punim sjaja ili suza, zlih ili radosnih suza. Ima mnogo junaka okorelih u borbama koji su zaplakali pred nevoljama drugih!

Ona se saopštavaju i prenose izvanrednom brzinom. Izražavaju se očima punim sjaja ili suza, zlih ili radosnih suza. Ima mnogo junaka okorelih u borbama koji su zaplakali pred nevoljama drugih!

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ehej, bilo je tu zagrljaja da se od njih naherio mlin, pa suza radosnica da se orosila čitava ledina pred mlinom, bilo je uzdaha da su šumjele sve okolne vrbe i jele, toliko pričanja

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

torbu i pošao prema vratima, a onda sam zastao oklevajući: mama je netremice zurila u mene, a oči su joj bile pune suza. Čitava haljina na njoj tresla se od jecaja koji nije prelazio preko usana. - Ti, bitango!

Držao sam je u naručju i ljubio joj obraze slane od suza, usne hladne i slatke, a vozovi su prolazili, dva teretna, jedan putnički i opet onaj za Istambul.

- A obećao si! držala me je čvrsto, a oči su joj bile pune suza. Rekoh joj da sam to obećanje ispunio, zaćutao i zagledao se u spomenik nekog sveštenika čija je obrijana ćela na

Biće tu horskih pesama, recitacija, cveća, dirljivih govora, suza, osmeha i gluposti svih vrsta. Profe će govoriti šta nas sve čeka kad uđemo u život, a roditelji, kasnije, po povratku

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi. — ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao. Što se kupaš u moru?

Skupi lice, oči suze. — Nije još danas. — Mani se, nema ništa od toga, Šamika se neće nigda oženiti. — Suza mu kanu. — Sad je svet takav. Ostavi se; kako je tako je.

— Al’ žao mi je moga truda, i ne samo što sam izredio, neg’ i onog što sam tek izrediti mogao. — I suza mu kanu. — I meni je žao, a znaš koga? — Koga? — Mene i tebe. — I meni je to žao, — duboko uzdahnu Sofra.

Mlada sam još, moram umreti, a bila sam rada srećna biti i dobrotom koga usrećiti, — duboko uzdahne, oči pune suza. I Šamikine oči suzne. Produži. — Kad umrem, nema koji će moje srce u spomenu držati.

Kada je već i venac namestila, stoji još pred ogledalom, prekrstila ruke, pa se gleda. Suza joj kanu na obraz. Polumrtva, a divno izgleda. Da joj daš buktinju u ruku — nadgrobni genije.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

kući, gde je muž ostavi da ga čeka, prevarivši je pri rastanku i osramotivši je pred celim svetom, bojeći se njenih suza, dreke i nesvestice, čega ipak, pri rastanku, mora da bude.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

GROBLjA Care Dušane, tražim pomilovanje za vojnička groblja usamljena kojih se regrut samo katkad seti, za groblja bez suza i bez hlada, sa gdekojim znakom tvoje pošte, gde spomenici jednoliki kao šinjeli stoje jedan drugom iza potiljka, gde

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

« Crteži na marginama, mrlje od užine, zagonetke, igra podmornica i potapanja, razliveno mastilo (tragovi suza), citati i diktati, u njoj je ljubav...

Bilo je tu suza i pokazivanja izbledelih isečaka iz ilustrovanih revija. Beda je i njih nekako posivela: pod čestim dodirima prstiju lak

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zabezeknut i užasnut gledao je rasrđena starca, stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više imao ni srca, ni suza, ni svog tajanstvenog svijeta sa hiljadu dukata.

(Riznica malog miša) Kao da je cilj sazrevanja upravo to gubljenje srca i suza, odustajanje od čudesnog puta kojim smo na početku života krenuli, prihvatanje života „onakvog kakav je” — nikakvog,

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Sve su to mladićki pokušaji, vrlo romantični, vrlo sentimentalni, sa mnogo ljubavi, uzdaha i suza, sa riterskim tiradama, sa lakim efektima, sa naivnim razmišljanjima, bez znanja pozorišnog zanata i bez životnog

Sve je »sujeta, senka i dim«. Najbolje je i ne doći na ovaj svet, koji je »dolina suza«, a kada se čoveku već desi nesreća da bude rođen, najbolje je umrtviti svoja čula, ništa ne videti i ne osećati,

Đuro Daničić i bio prvi trubač njegove književne slave. Daničić, uvek isključivo filolog, hvalio je njegov jezik »kao suza čist« i izjavljivao da dosada nijedan Srbin nije tako pevao. I pored toga, uspeh nije tako brzo dolazio.

U oba dela opet su ljubavne istorije, sa mnogo slučaja i neobjašnjivih događaja, sa mnogo uzdaha, usklika i suza. U Dva idola junak, u kome je pisac hteo sebe ocrtati, samo je bleda kopija Bajronovih »fatalnih ljudi«.

Meke prirode u osnovu, on nije shvatio da može biti poezije bez sentimentalnosti, raznežavanja, uzdaha i suza. U svojim lirskim pesmama on je idiličan i pastoralan, opeva zelen lug, slavuje koji »priželjkuju« cvetne livade,

Milićević, Vuk - Bespuće

On se ipak suzdrža. On je strahovao od toga prvog jutra; bojao se budalaština, suza. Juče mu se te djetinjarije vrzle po glavi, bio je slab da nadjača samog sebe; u jednom času osjetio je da su mu oči

A sve prelijevale i pretapale suze, jecaji puni gorčine, jauci puni krvi. Čitava kuća bila je puna njezinih suza; jecaj se osjećao i titrao u vazduhu, upio se u zidove, dolazio s vjetrom; ta užasna nesreća jedne matere zavijala je

A kad se pojavi u dnu sobe staračko lice puno bora, kad se zasrebreni njezina sijeda kosa, kad ugleda dva oka, puna suza, uprta na njega, u kojima ima i tuge što ne može da pomogne, i sažaljenja i bola i prijekora, on se trza i stresa kao

Bilo je, možda, u toj uspomeni i prigušene i pritajene mržnje i nezaboravljenih suza i strahote jednog otvorenog groba koji je zjapio između dviju visokih hrpa svježe i masne ilovače po kojoj se

Na njezinom licu u koje je udarila vatra, ogledalo se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da i na nju pada jedan dio njegove sramote.

on se stresaše, videći je kako dršće, sa vrelim čelom na hladnom stolu, kako joj igraju grudi kako joj ruke, vlažne od suza, pritiskuju lice: njega prožimaše vječno njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu kao kamenje njezine žalobne

lice: njega prožimaše vječno njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu kao kamenje njezine žalobne riječi, pune suza, bola, sramote i jednog jada, teškog kao olovo: „Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna!

Sremac, Stevan - PROZA

Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola. Ja nisam revizor, pa je baš i ne moram opisivati kakva

Radičević, Branko - PESME

okt.) NEKA SUNCA Jarko sunce seda, Travka njega gleda Oborena lica A puna suzica. Ja ni lica krijem, Niti suza lijem, Već s' eto osmevam, I vako popevam: Neka sunca, neka, Mene draga čeka, Draga sunca dva Meni će da dā.

Ali nije sve do groba Oko suza prolevalo, Jer i nji je blago doba Jedanputa ubrisalo. III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu

cela lupa, Vi stojite oko mene skupa, Sve tu soko jedan do drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže

21. Sa suznim gledom gledala je veče, Ka meni zatim, a u moje oko, I vidi da i meni suza teče; Ka nebu posle gledaše visoko, Nijedno od nas reči ne reče, Jer ganuti smo bili preduboko.

U more slada tebi srce tone, Po grudi sveta lazi ti milina, Iz oka uzićenoga sveta suza Niz obraz dole tebi tada puza. 34.

Činjaše s' sunce da joj opet granu, Pa oko vrata lati ga beloga, Pa ljubi, grli suđenika svoga, Iz oka još joj suza se otište, Što jad joj dotle u srdašcu stište.

Naša dekla tu uzdanu, I suza joj jedna kanu. 48. Zatim reče: „To je lako, Jer imado jedinoga; Posle njega sve dojako Ne pogleda baš nikoga.

) I Veće zvezdice se krasne Gube jedna iza druge, Pa suzice one jasne Od goleme rone tuge. Na seju im suza pada, Štono tamo reci šeće, Što je sad još, pa nikada Više, jao, videt neće, Što im evo stazu stazi, Sa koje se

Ali jatka evo prenu, Diže oko začuđeno, I kraj sebe majku glenu, I to suzno oko njeno, I oko nje suza ova Vas obrte svet iznova.

XVI Gori, gori, plamti, puši, Iz oka mu suza kanu, Činjaše se tužnoj duši Kô da celi svet propanu, Ka nebu je tužan glenô, Šta ti skrivih?

U strani sedi jedan sedi vlasi, Naslonio na ruku staru glavu, Obara dole tužno svoje oko Iz kojeg gorka suza suzu goni. „I teško, veli, mojoj jadnoj duši Iz njega šta sam ja uradio?

Evo sade godinica Kako mu ne vidim lica; Zlato svoje veče sprema, Njega jošte ovde nema. Niza obraz teška suza Meni jadnoj za njim puza Duša mi se tužno muti, Nije t' veran možda kruti.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Šta je mene nekad okrenulo ovim putem? Bljesnu u starčevu oku škrta suza, a djed zbunjeno krenu pogledom po avliji, zaustavi ga na meni i nešto se prisjeti: — Skočider u moju sobu, tamo mi je

selima, kao opštenarodna svojina, kruže poslovično mudri odlomci tih pjesama: Evo mesa, ko đe bez kantara, platiće mu suza kod kasara . . . Mjesec sjao kad sam konje krao, a Danica kad sam otkajavo.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Plače, đurđevak... Bez tvojih suza majka sirotica, suzama tvojim Stambol ceo da kupi... Vidiš li šta su od nas učinili?

HASANAGINICA: Da bar mogu da plačem, da od mojih suza reka naraste, da nas ta reka odavde odnese... HASANAGA: Ne moraš da se trudiš! Nema suza ako je srce od kamena!

HASANAGA: Ne moraš da se trudiš! Nema suza ako je srce od kamena! HASANAGINICA: Čuješ li šta kaže? Srce od kamena! Vidiš li kakvim ti kamenom majku imenuju?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI Sadržaj IZ STAROG JEVANĐELjA 2 PRVA SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI

BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja ili drugi koji prazničan dan, posle ručka, za vreme najveće vreline i žege, skupe se žene i devojke,

— A-a-a... — krklja on i trese se. Njoj se sažali kad ga vide takvog. Naže se k njemu, sunce joj obasja kosu, lice; suza zasja u njenom lepom oku i ona ga uze za glavu i privuče k sebi.

Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, ko zrno graška, sijala je — prva suza. (1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode te i ti s njime!

— Kao i sebi i njemu poče besvesno šaputati Cveta, onako poklopljena, zgurena, stiskajući prsa i gušeći se od suza i navrelih osećaja.

Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi! Pogledah strica, a njemu se oči ovlažile, trepavice od nadošlih suza podnadule i brk mu igra. Sav zacenjen, gušeći se, iziđe Stanoja, i opet sede, savi se, u kut do vrata.

Ruke mu 1 50 drhtahu, a ponekad tek vrcne suza niz umrljano mu i zemljom posuto lice. — Što plačeš, more? On podiže glavu.

Ajde, domaćine moj... A pri toj reči „domaćine“ osetim kako ti nabrana, topla usta zadrhte i suza kane na moj vreo obraz. Kupaš me. Sva se topiš u punoći i belini moje snage. A zvona zvone!

— Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek! — Ovamo, bre! — odjednom se ču ispred naše kapije. Majka skoči. Suza joj se skotrlja.

Nemoj tako da se šališ. — I, ne mogući da se više uzdrži od suza, plača, iziđe iz sobe. Ustadoh i ja da idem. Mita me nije zaustavljao, ali me je gledao bolno, molećivo, kao očekujući

njena skuta, još više uplašeno što se ona nikako njemu ne okreće, počne na sav glas da rida, i kad bi od njegovih krupnih suza već počela zemlja da se vlaži i lepi po njegovim obraščićima, tek onda bi se ona osvešćivala, trzala, dizala ga gotovo

Kostić, Laza - PESME

Il' je kaplja svetog znoja, što je s kola kanula, pa kô krvca usred boja na pupoljak panula? Il' je suza od milina, led samoće rastopljen, što je vidô sa visina sokolova srpski' sen?

Il' je suza od milina, led samoće rastopljen, što je vidô sa visina sokolova srpski' sen? Kakva suza, kakve bolje, kakvo cveće — ne znam baš, samo mu je, znadem, polje Kosovo i Sentomaš.

Al' sklopi krila, suza nam ne nosi, spomen je cvetak što ga suza rosi! A Miris što se po duši proli, to su boli. Ne goni bole, ne goni, Jole!

Al' sklopi krila, suza nam ne nosi, spomen je cvetak što ga suza rosi! A Miris što se po duši proli, to su boli. Ne goni bole, ne goni, Jole!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Je li bilo suza? Čoveče, kod mene vam je to tako: kada se događa nešto stvarno napeto, ne možete da mi iscedite suzu da vam je zvezda

E, pa po tom kremu od sivila nalazile su se i isušena rečna korita suza — uopšte, izgledala je maksimalno, na časnu reč!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru. „Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li sada, nestašni

Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza bezbroj mrlja, pa sklopih oči: zavičaj vidim, proleće tamo švrlja.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Njegove oči su pune suza: — Mala je bolovala već tri dana i moja žena se već razboljevala što nijedan doktor ne može doći na ostrvo i što ćemo

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena izlije preko njive udari u kamen pesma tužna prizrenska suza pred kamenom što svetli iz svake čestice.

ni topot poturčenih konja o pobednici večni nad snegom do Urala prvi put bez podozrenja gledate Slovene radosni do suza oni prostiru slamu po poljima moravskim i pevaju sveprebolni pa dobro nam došli reklo je raško pleme uzmite našeg

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: Znamo mi, Gino, pošto je litar tvojih suza. GINA: Iju! E, jesi čula! TRIFUN: Agatone, brate, jesi li ti predsednik ovoga zbora ili nisi?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Svi smo bili usiljeno ravnodušni i, činilo mi se, bila je potrebna samo jedna reč, pa da se prospe bujica suza i nežnosti. Otac je razgovarao, a majka me netremice gledala i s vremena na vreme tiho i s drhtajima uzdisala.

Kupine su bile rumene, maslačak otvarao cvetne glavice, a na vrhovima travki blistala se rosa kao suza. Sve je budilo prijatna osećanja... Ali topovi su tu, neprijatelj je pred nama, treba se tući, ubijati.

Šume su isečene, crkve porušene, kuće popaljene. Zemlja je izgažena i usevi uništeni. Sa ledenom mirnoćom, bez suza, podnosio je narod muke i sa titanskim naporom odbijao najezdu moćnijega neprijatelja.

Stajao sam zbunjen. Trebalo je reći koju utešnu reč. Ali mi je izgledalo da bi svaka moja reč izazvala još veću bujicu suza. Dohvatih je nemo za ruku. Sestra je privede stolici. — Primiri se — tešila je nežno moja mati. — Šta možeš. Sudbina..

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Gojku kanu suza iz očiju, ali on ne smede podići ruku da se ubriše. Skrenu okom u stranu, pa opazi da se i Ljubica nekud daleko

O, još da nije tih suza!... »Život, mladost... ala to prođe !... I šta sam sad? Ne smem ni da sanjam onako, kao što sam još jesenas mogla, u

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega? Ni od kiše, ni od bela snega, No od suza mladi devojaka. 180. Bol boluje lijepa Hajrija Pod orahom i pod jorgovanom.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A svetkovina što vino pije, slave i crkve što nas se tiču? Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču. Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa.

Tebi, što si me srela ovenčanog trnjem sumnja, zakona, suza i vera i zdrla mi sa čela taj venac. Tebi, što si mi narumenila usta plodom dobra i zla, da sve znam, slava, Slobodo!

Svatovcu punom materinih suza, devojačke kose, ruzmarina i rose. Jednu čašu mladosti njegovoj. Zid je bio beo kao ovaj čaršav, poprskan krvlju, kao

Ali je bilo lepo što mi je rekao o Matošu. Da je Matoš rekao da ono „kaj“ izgleda kao suza. Benešić je hteo da izda i zbirku mojih pesama.

Kad ubijete sina svog prsnuće lanci, i pasti Bog. Jer laže vas najmilije, jer sram je, što pesme slave. za čim vam suza lije i bono klonu glave! U noći za čim tugujete, što kujete u zvezde, što mole crkve svete, i hoće vojske, što jezde.

Ne, neće ljubav, ni mladost, više pomilovati nam grudi; Ime će, dah će, suza će naša drugom da zamiriše. Daleko, negde, oko sveta, gde sneg i led i nebo cveta sve će se sliti, i od svega

Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu, i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg. U Tebi nema besmisla, ni smrti. Ti sjajiš kao iskopan stari mač.

Tebi su naši boli sitni mravi. Ti biser suza naših bacaš u prah. Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi, u koju se mlad i veseo zagledah.

Niko i ništa. Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah. Krv tvoja ko rosa pala je na ravni, ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A ruže behu žive i sveže, kao uzbrane, i na njima treptaše rosa od poslednjih suza njenih. I te ruže ne behu više crvene, nego bele, bele kao sneg.

I te ruže ne behu više crvene, nego bele, bele kao sneg. Crvene ruže pobelele su od Magdaleninih pokajničkih suza. I od tog doba ima na svetu i belih ruža.

Nekad je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza gorkom rosom, S njih otirala svojom kosom Krv... Najzad joj stražar priđe bliže...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ali se u ovom trenutku u njihovim očima ogledaše prvi zraci nade, ali i tuge za zavičajem. Ponekom starcu se slila suza niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno slutnje, i radije bi ostao da pričeka još koji dan, pa da i on

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A nebo se natkrililo nad tim dragocenim morem, čisto kao suza, plavo k'o što samo ono može biti, veselo, k'o što je srce radeničko...

Zaspalo je... Vrela suza majčina pade mu na rumene obraščiće i ono je ne oseti, samo mrdnu krajem ustanca i udubi se u tvrd, nevin san....

Vrisak! ... Očajno, konvulsivno bacanje iz kraja u kraj... i opet vrisak bez suza... Roditelji već pomišljahu na lekara... Ali tetine blage, kao melem reči, uveravanja, zakletve, učiniše svoje...

Iskrivljeno, nagrđeno pakosnom zlobom, teškom tugom, samoćom... Nema ni suza. Bar da one poteku!... Samo lizuće vrelim jezikom zapečena, ognjena usta i gleda uplašeno, čudno, kao da očekuje

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ČOVEK I JABUKA U tom svetu, koji je čas cvetni tepih, Čas dolina suza i jauka, Malo je prizora tako lepih Kao kad se sretnu čovek i jabuka...

U ponoć, vazduh se ko kreč zgusnuo, Samo je kiša tanko muzla, I Krapinac je, gladan, usnuo; Niz obraz mu je jedna suza Potekla, dok je teško disao. Tako se rodila ljudska misao.

Rakić, Milan - PESME

Jer tu je spas, i uteha, i nada, Mi ćemo, slabi, prevrnuti verom, Idolu drugom, bez suza i jada, Predaćemo se i rečju i perom; A ona biće ista, uvek mlada Priroda, taj spas, i uteha, i nada. Sad znaš.

je ljubav bila kratkog veka, Trenutak jedan — tek godinu dana, I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana. U svađi je prošlo pola dana, U pomirenju mučnom, pola noći.

Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene. Plači mi, dušo, kad u nama Još ima suza da se redom Prospu nad tuđim nesrećama I neiscrpnom našom bedom! O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno!

Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza, Guši me, a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna meduza! Ona gospodari!

I oni strasni dugi časi, S neznane boljke kad se strada, Kad čista suza oko kvasi Zbog nepoznatih tuđih jada? Taj plemeniti bol sad ćuti, A život sve obvija tminom, Nameće svud svoj zakon

Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni, Stare mi oči pune suza sada, Dok dan se gasi na prolaznoj sceni I zavesa, ko noć, lagano pada...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Moje pleme snom mrtvijem spava, suza moja nema roditelja, nada mnom je nebo zatvoreno, ne prima mi plača ni molitve; u ad mi se svijet pretvorio, a svi

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Eh, zar da me seljački hleb kune i suza njihova proklinje? — gorko, velikodušno je odbijao od sebe. Ali tako isto nije hteo niti smeo da dočeka ni ono drugo —

Milenija videći kako Sofki to godi — a ne, kako se oni bojali, da će biti gorda — do suza tronuta na tu Sofkinu ljubav ponova bi je nudila: — Hvala, snaškice, hvala... Uzmi, uzmi još.

Pandurović, Sima - PESME

Snivana ponoć nad njome se svodi. Mirišu polja na prolećne dane, Na čistu kišu što spomene kropi, Na mnogo suza za ideje râne.

bleda, Divna k’o zraci pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru suza i surovih beda, – Starinski ponos mojih epopeja.

pomrlih ideja, Sva ljubav Moja u velikom danu, Mrtva, — to jutro života i sreće, U moru suza utopljena davno, U moru suza i surovih beda, – Starinski ponos mojih epopeja.

Daleko, tužan, sam, sred crnih njiva, S bolom, prazninom — sve k’o da se sniva! A oko puno gorkih, teških suza. Dopire tužan žamor kukuruza Po polju punom suza, punom rose; Poslednji vetri vapaj seni nose Zorom, životom što će

A oko puno gorkih, teških suza. Dopire tužan žamor kukuruza Po polju punom suza, punom rose; Poslednji vetri vapaj seni nose Zorom, životom što će ih sve strti. A vetar peva poeziju smrti.

Sto golih težnja, k’o sto crnih ruku, U kiši suza vapiju i traže Umrlih ruža mirise što blâže, Umrlih dana spomen koji trne Uz kucnje srca k’o doboše crne; Koji

I da će, najzad, doći dani bledi, Dani bez suza, osmeha i sreće, I bez života, kad će u toj bedi Vladati nemar, padanje sve veće S prestola sreće, zadovoljstva,

neme, u surom šinjelu, Pod ranama koje sažižu i peku, U prahu i krvi, s klonulošću blagom, Sa očima mutnim, bez suza što teku, Donose ih tužno zavičaju dragom.

Neka topla suza i zadnji put kane Na to mirno mesto zaborava trajna, Gde je mogla, skromno, jedanput da stane Cela jedna mladost

Pa baš tad, kad za nas nema sreće preče No da nam, k’o potok iz prastare šume, Suza teške, gorke istine potèče, — Nit nam kogod pljeska, niti nas razume.

I zato, valjda, uvek volim dane Kad oblaci beli plavim nebom plove I bacaju senke na doline one Nemira i suza; kad zelene grane Ljuljane vetrom nemirom prozbore O taštini sviju nada, sviju moći, Kad se čudni vetri u šumama

Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

(jer, kao što je poznato, Crnogorka ne smije javno kukati za mužem) a razumije se da je dio — i to veći — svojih suza namjenjivala u srcu svome Milunu.

“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako. Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare, ne vrijeđaj Boga! Nije li ti naknadio ovijem djetetom?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Šaren kao detlić. Šepuri se kao ćuran. Širi se kao paun. Šiče kao gusak. 3 RAZNO Blag kao melem. Bistar kao suza. Brz kô svjetlica (munja). Glava mu kao torni malj. Govori kao iz badnja. Dobar kao dobar dan u godini.

— Sit gladnu ne veruje. — Gladnog ne teši, već nahrani. — Žedan konj vodu ne probira. — Sirotinjska suza jemlješ (raonik) probija. — Uboštvo ubija čoveštvo. — Gde nema tu ni đavo ne uzima. — Gde je tanko tu se i kida.

— Bolje je samoćovati, nego sramotovati. — Nečiste ruke, crn obraz. — Čistu obrazu i suza je dosta. — Ne gori obraz od sunca, nego obraz od obraza. — I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja.

— Đe nema krvi, nema ni mlijeka. — Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla. — Ženska je suza pasje hramanje. — Zrelo zrno — gotovo strnjište. — I bel konj jede zob. — I praziluk ima belu bradu — ama rep mu zelen.

— Koja usta meda neće? — Koj’ si ima čavku, taj si vika „iš“! — Krpi manje, dok nije bilo više. — Kud će suza no na oko? — Kus petô pile doveka. — Kućni prag — golema planina. — Lakše je sačuvati rešeto buva, nego ženu.

Teško travi koja rose nema, A đevojci koja dragog nema. 3) ŠTA JE BOLjE Bolje da te smrt prijeka digne, Nego suza siromaška stigne. Bolje zlato i poizderato, Nego srebro iznova kovato.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

— onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome trnju ležim; a koja je sirota na mene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu, u njemu se kuvam.

mu: „Hajde u ono najviše brdo što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna džara sa zlatnijem zaklopom

žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad govorila, ruža ti zlatna iz usta izlazila!

Deca izišavši na put otidu kući. Devojčica kako opazi maćiju i oca, brizne plakati, a maćija kako vidi da joj mesto suza biser iz očiju ide, raširi ruke, pa je stane grliti i ljubiti: „Blago meni kad si mi došla! | A gde si mi tako bila?

On legne njoj na krilo i ona ga počne biskati, te on zaspi, kad u jedan put jezero se zanjiha, a ona počne plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne, uzme mač i stane da čeka alu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Potocima, oče Simeone, suza tvojih duševne strasti omio jesi, božastveno postade Duha pokojište, preblaženi. Bdenje krepko, klanjanje svagda

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: I jesi našla numeru, pa da kukaš! Nije on, bednik, dostojan tvojih suza! S njim bi se mnogo usrećila, nangro! Da mu nosiš po zatvorima cigare! CMILjA: Vidiš ti onog tamo? IKONIJA: Koga?

Stanković, Borisav - JOVČA

Sigurno od suza. Sigurno, kad na vuče na glavu jorgan, on, pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja

pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja onako jastuk, gde su mu oči bile, vlažan od suza... ARSA (nestrpljiv, osluškujući): Ali, bato, da ne rupi,... da požurimo! TOMA (Stojni, oštro): Čuj.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

nanom zvao) i više bi tu ležao, da nisu se čobani oko mene skupili i počeli me utešavati, a ni sami nisu se mogli od suza uzdržati. Iz ovoga sudim da, da mi je mati živa bila, ili barem Jula sestrica, ne bi[h] nikada iz Banata izišao.

Kad ovo čujem i črez izlitije suza sebe oblahčam, dođem u se i pomislim, bože moj, kako smo Mi ljudi vsegda k zemlji prilepljeni!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Simka ljušti krompir i ne podiže glavu. U ćutanju, njena suza iseče se na nožu. Ona. mu ne pokazuje lice, a on vidi tu kap na nožu. Znači, nije istina. Sitno, ljigavo, gadno.

glavu, celo lice vidi se na mesečini mirno, unutra, u sebe okrenuto, a njemu se čini da je Tužno, da su joj oči pune suza, da joj drhte lako raspuknute usne. Damari po njemu raznose drhtavicu.

On se uverio da život ne može iz njega da nikne. Đorđe se svali na krevet da oči i lice skloni u senku. da mu suza ne padne na gomilu mesečine. Simka priđe prozoru i ispuni ga. Brežuljak žutog kukuruza svetluca pod bagremom.

A posle idi i dovedi sve svirače koje znaš. A ti, Đorđe, zovi Tolu, koljite stoku za vesele. — Nekoliko suza sakri se u bradu; on mladićki skoči iz sedla. — diži se, Đorđe, danas se ne sedi! — dodade i požuri u svoju sobu.

Onda se uspravio i jurnuo u senjak, popeo se na stog i pored samog stožera ukopao se u seno preko glave i, drhteći, bez suza i sna dočekao jutro gadljivo se stideći majke, jer je tada prvi put video golu ženu.

Zurila je u rupu bez reči i suza. Dođem do nje, zovem je i molim da mi hleba umesi, nikoga u kući nismo imali, a ona me ne čuje.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Pogled na nju zasmeja Đavolka do suza. Bila je hroma i grbava. »Verovatno je pošla po hranu?« pomisli Đavolak i zagleda se u nju.

« — pomisli, ali teško mu je bilo da ustane. »Ni žive duše nema da mi donese čašu vode!« Niz obraz mu skliznu suza, on podiže ruku da je obriše, kad kraj samog uzglavlja ču nečiji tanušni glas: — Ko kaže da nema? Evo ti vode!

Šta vredi što sam dovde došao? Ne mogu te ubiti, ptico! Ne mogu postati Princ oblaka! — niz dečakov obraz skliznu suza, a iz grla ptice zažubori pesma kakvu nikada niko nije čuo i obavi ga kao nečija topla, samilosna ruka.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kad je izišla da objavi ovu smrt, svet je ugledao izgorelu ženu koja govori smireno i bez suza. Jedan od stranih izveštača koji je, u leto 1839, viđao Kneginju kako hoda, pod jarom, savskom padinom, pored Ičkove

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

160 LXXV ŽELjA 162 LXXVI JEDNA ŽELjA 166 LXXVII ORHIDEJA 168 LXXVIII JESEN 170 LXXIX GOSPOĐICI... 171 LXXX JEDNA SUZA 172 LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE 174 LXXXII POSLIJE MNOGO GODINA 181 LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...

I snivaj samo! Biće manje suza I više sv'jetlih i spokojnih noći... Svikni na odmor pod teretom uza! Istina jedna i sama će doći! Zovi se Ljubav!

Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade, da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni!

neće žalit' krvi; Krv će teći potokom i rekom Gde se suze roniše lelekom; Krv će teći preko srpskih strana, Al' će suza biti ubrisana; Poleteće veliko i malo, Da odbrani što se srpsko zvalo; Zaigraće kolo vitezova, Divna slika mojih

Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala deca, On ih moli: Oprost'te mi! Oči su mu pune suza, Reči su mu pune jada, On se seća doba snage, On se seća doba mlaca.

Ta nije l' grešno, nije li grozno Krv dece vaše gledamo mi! A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“... U veljoj bedi, smrti, i krvi, Danas vas same ostavlja Bog! ...

A ona čita... dok sred noći duge, K'o grdan polip sa stotinu ruka, Stisla joj srce ljubav puna tuge, Tuge bez suza, bez reči, jauka. I zaljubljena, pogođena nekim Stihom k'o strelom, spusti knjigu tada I sniva dugo...

I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana. U svađi nam je prošlo pola dana; U pomirenju mučnom pola noći.

puta, kad u jutro sivo Trgnem se iz sna - k'o iz teških uza, I k'o iz olova - koji me pokriv'o Oči mi behu mutne, pune suza. J.

I tako ti dani bez sreće i mete, Odnoseć' svoj deo stradanja i suza, Kao gavrani će kraj nas da prolete, I ne pokidavši ni jednu od uza Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji Za nama

VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa; Oktobarsko sunce gasne iza huma; A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa; Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; u tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da

Huje tamne rime k'o mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada; U svakome stihu ima suza jada, U svaku je strofu leglo srce celo. J. Dučić LXXIV ZAŠTO?

Popa, Vasko - KORA

osmeh Na raskrsnici Poljubac naš pregažen Ruku sam ti dao Ti je ne osećaš Praznina te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A kad starog narednika zemljom zatrpaše neki ljudi, onda stric Sekulin, seljak iz okoline, uze njegovu ruku svu mokru od suza, pa ga, celog puta sagnute glave, odvede svojoj kući da se o njemu stara.

pretresamo i njene pogreške prema nama, kritikujemo i osuđujemo, katkad, ako hoćeš, mrzimo, jer mi nemamo više za nju suza, jer mi nismo više patrioti. — Eh, nemamo suza, nismo patrioti... — Šta kažeš?

— Eh, nemamo suza, nismo patrioti... — Šta kažeš? Nismo dabogme, to jest ja nisam, ja znam o sebi i o sebi govorim.

Posle odem u Beograd za svaku sigurnost. A otud kad dođo', pa kad gu dofati, pa kad gu stego, bre plakala je, samo suza suzu stiže, nećeš mi veruješ. Tako se izmiri'mo i otad, fala Bogu, lepo!

kao predan sudbini, kao neko odvajanje duše od tela, pa niz njegovo patničko lice linuše krvavi mlazevi brzih, detinjih suza. A posle opet zazvečaše veliki, teški ključevi i kobna neka tišina i jeza zavlada.

“ I svu noć, cele bogovetne noći, jecamo tako na platformi vagona, ubijeni, ojađeni, ludi, sa grudima punim suza, sa srcem punim očajne brige i užasne neizdržljive slutnje.

ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza. I ja neprestano vičem: „Hoću, hoću, hoću, umreću, umreću, umreću.

Vi ste mnogo trpeli? — O da, mnogo. I u tom trenutku jedna iskrena i duboka nežnost, nešto blago do suza poplavi dušu gospodina Leđenskog, pa je zaželeo da joj govori dugo, mnogo i toplo i da je potpuno uveri kako je gotov

Kad sam ga, više afektirajući, zagrlio i malo se odmakao od njega, oči su mu bile pune suza, ali dosta vedre, ispavane i pametne.

meseca pili i lumpovali i krvnički satirali onu ofarbanu vodu iz grčkih česama koju smo mi držali za vino, čisto kao suza, i od koje su nam se, za sve to vreme, crnile bluze i prsti i nokti i usne kao od varzila.

je pomislio da će se natrag sam vratiti i sam se posle toga po kući okretati, njemu se uzmučilo, te mu je otuda prosto suza suzu stizala.

No kad ovaj, u očajanju, stade do suza bogoraditi, preteći da će celu tu stvar pred poslanstvom morati otkriti (što je Ilija Vasić smesta parirao pravom koje

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A Ivan i ja i dalje smo kopkali i kopkali, i nastojali da iščeprkamo moguće razloge njegovih suza, i trudili se da zamislimo što se zbiva za bubuljičavim licem s maramicom na očima.

Jer sam dobro osjećao, zajedno s potpunom osnovanošću tih suza, i potpunu nemogućnost da ih njima objasnim. Ništa nije značilo, i uzalud sam to sam sebi ponavljao, da ni sam djed ni

što bi nam bila blagodatna prepuštenost čitavim nepodijeljenim bićem toploj kupki čuvstvovanja i olakšavajućem porivu suza? I je li taj ispitivački nagon (ta osjećamo ga gotovo kao moralni imperativ!

I s mnogo mojih rođenih suza, i s mnogo glađenja po glavi zbog tih suza. Jedna je mala anticipacija tog ganuća navirala u moje oči već u času kad

I s mnogo mojih rođenih suza, i s mnogo glađenja po glavi zbog tih suza. Jedna je mala anticipacija tog ganuća navirala u moje oči već u času kad sam to bakicu pitao, a od toga bi se

Ja bih joj tad priklonio glavu u krilo, a ona me dragala i milovala. Skotrljala bi joj se suza i zaškakljala me po ježuljivo osjetljivoj koži na vratu ispod uha. Građanska porodična idila.

Ona se trudila da se nasmiješi. U tom nastojanju katkad bi joj među trepavicama nikla i za nju samu sasvim neočekivana suza. Vjerovao sam u takvim časovima da bih bio spreman sve, ama sve za nju učiniti. Vjerovao sam.

Najogorčenije protestiramo protiv nečuvenog nasilja koje nas vraća u najcrnji srednji vijek... Smijali smo se do suza. — O dobra stara liberalska vremena!... Petrolejka je sipala odozgo na nas svoj žuti žmirkavi blagoslov.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

U starim isplakanim očima ne beše više suza, te i grob hajdukov ostade nezaliven ni jednom toplom suzom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

No dobro, — kaže onda dida — daj te dvi tikve s leđa, — pa on tikve u šake, izvadi svoje desno oko i nacidi punu tikvu suza, livo oko izvadi i nacidi drugu tikvu suza, pa oči natrag a tikve turi vilištanjcu u uši.

s leđa, — pa on tikve u šake, izvadi svoje desno oko i nacidi punu tikvu suza, livo oko izvadi i nacidi drugu tikvu suza, pa oči natrag a tikve turi vilištanjcu u uši.

Svu je u kap ispijem. Odmah se razveselih i zaboravih na sve. Počnem pjevati na mezaru moga oca; već od suza ni spomena nema. Naredim te se svakom mome drugu donese po jedna boca rahatluka.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tamo gde ti je kolevku mati dala na svom nedru, Gde se osmeh i suza ukrstili nad tvojom glavom, Gde ti je lepota smelo krasila devičnost vedru, Ležiš u daskama, pokrivena busenjem i

Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada.

Da li dugo? Za vek ceo? Za rođenje? Pokrov beo? — Nismo znali. Nismo znali Iz te slike Sa očima punim sjaja, Punim suza i muzike, Ni kada smo, kada pali Sred velikog zagrljaja.

Umire vetar ravnodušne smrti Tamnicom zvezda, mojom kućom mraka; Umire nemar, što je znao strti Mesta molitve, suza i oblaka; Crnom dolinom, gde su bili vrti, Umire tama, kao vlaga, jaka.

Sve mi se čini grob moj nije ovo. Koliko prostran k'o grob sviju ljudi S danima njinim teškim k'o olovo, Teškim k'o suza, koja mrtve budi, K'o noć sa suzom, kada sam bolov'o, I osećao dodir mrtve studi! I sve to grob moj!

Mnogo suza o da mi je Da ih oko plače, lije — Da prelije misli, snove, Ljubav, mladost i bolove — I sve mrtve... pa i žele!

pa i žele! Čini mi se kad bih plak'o — To bi bilo tek veselje! ... Ali suza baš nikako. Katkad samo dušom pline Uspomena i magline Zasnivane moje sreće, I zadrhti biće celo: Iz daljine šum se

Vrisak, suze; Po sanduku tutnji, pada — Tvoju ljubav zemlja uze. Zaplakati nisi znala; Bol veliki suza nije Nikad im'o... samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...

noći, pune greha, pakla pune, Dane magle, pune straha i užasa, I časove živog bola kad se kune, Kad se plače i bez suza i bez glasa — Sve ih vidim pokidane kao strune.

Jedna suza lepa, kao osmeh bajke, Kao cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do

Jedna suza lepa, kao osmeh bajke, Kao cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do krsta nosi, Iz umrlog jada U dubinu pada.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

” Nisam izdržao do kraja pesme i pobegao sam u svoju praznu pregradu za spavanje, gde sam se u potocima suza gušio. Idvor, sa svojim sunčanim poljima, vinogradima i voćnjacima; sa krdima; stoke i stadima ovaca na paši; sa

Svaki od ovih prizora, činilo mi se, pokretao je novu bujicu suza. Na kraju sam se nekako smirio i prestao plakati. Činilo mi se kao da čujem kako majka govori sestri: ”Neka ga bog

zaboravljen od svih, da skromno živi sve do onog časa kada ga, kako on to reče, gospod ne uzme sebi iz ove ”doline suza”. Iako je bio Nemac, dobro je govorio engleski jer je imao više obrazovanje a i u Americi je živeo već nekoliko godina.

Prigrli me i jedna velika suza kliznu niz njegov obraz. “Ko će kao bog!“ - reče radosno. Onda mi ispriča kako se pre trideset godina sprijateljio sa

” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja!

” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja! Materinska ljubav i ljubav prema majci su najlepše poruke božanstva ljudima na zemlji.

” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja!

” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja! Materinska ljubav i ljubav prema majci su najlepše poruke božanstva ljudima na zemlji.

Berlin mi nije više ličio na Trenental, dolinu suza, kako ga je zvao moj stari prijatelj Bilharc iz ulice Kortland strit.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

6 A uz njega ide i izraz lica, suza na Marikinom licu čim je prepoznala prijatelja svog muža. Ima Stanković jednu kratku pripovetku, Nušku, koja je -

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA... 36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO

65 U GROZNICI... 67 KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK... 71 GVOŽĐE I ZLATO 73 KAKAV JE DANAS DAN 75 PRVA PRIJATELjSKA SUZA NA GLAS O SMRTI 77 POBRI STEVI KAĆANSKOM 79 POBRI STEVANU KAĆANSKOM 82 UŽAS I NEVOLjA U ZAGREBU 86 ŠTA SE ČUJE 88 NA

«Javor» 1882. TUGA MATERINA ZA PRVENCEM* Ja ne mogu suza skriti, Makar da se trudim, silim. Vi velite: Svladaj tugu Za jedincem svojim milim.

Oh, nek’ java bude vama Što ja snevah nadom pjan. Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide. „Šta, zar da me plakat’ vide!

Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide. „Šta, zar da me plakat’ vide!“ Junak suzu zna da svlada.

»Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide. „Šta, zar da me plakat’ vide!“ Junak suzu zna da svlada. Savlada je usred jada.

»Starmali« 1883. PRVA PRIJATELjSKA SUZA NA GLAS O SMRTI MITE POPOVIĆA U prvome prenerazu Stegnule mi grlo guje...

Danas te zemlja u krilo prima, To tako višnjim promislom biva, A suza celog umnoga sveta Grob ti zaliva. Nići će, mora niknuti ono Što ’no je s tobom sa neba palo: Što retka milost

Žalosna je borba svaka, Gde se brat na brata strvi, Gde se srca bolom lede, Suza teče mesto krvi. Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo turske hajke; Sećajmo se usred boja Da smo sinci jedne

U njegovu burnu misô Ti si sjala lekovito. Šta je pesnik kad napisô, To je prvo tebi čitô. Njegova je mnoga suza Na tihe ti grudi pala, I tad’ mu je odlanulo, — Pa zbog toga tebi hvala!

Dođu l’ deca da me vide U poslednji dan, Neću da im mrka slika Protrzava san. Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane Kad ne mogu ja. Žalim što me neće spalit’!... „Ju, Gospode moj!

Niče lice nije svelo, Niče oko suza lilo, — Jer se nije ništ’ počelo, Pak se nije ni svršilo. Ako bude tako štogod, Romantikom provejano, Ne brin’te

Miljković, Branko - PESME

PESME 178 MORAVA 179 IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE 182 ZAPIS 184 SUZA 185 ČOVEK SA SUNCEM 186 ZAVOĐENjE 187 ORFIČKO ZAVEŠTANjE 188 NE PATI...

Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva. Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam. Nikad da se završi taj kameni san Probuditi te moram Euridiko mrtva.

jezoviti gde su prizori, s one strane krvi gde voće otrovno raste, siđoh, tamo gde uskoro noć će pokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti. O, u slepoočnice se svoje nastaniti. Evo me bez odbrane ispred strašne samoće.

sunca i sutrašnjeg dana Jedan mrtvi orao Leti preko neba Sto razbojnika na mestu anđeoskom S budućnošću se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja

anđeoskom S budućnošću se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I nariče noć-udovica Nad svežim rukopisom rose ČOVEK SA

Krakov, Stanislav - KRILA

Ogledao je dugo svoj teški revolver, napunio ga, oči mu se napunile suza i pritisnuo cev na slepoočnicu. Hladan čelik ga je opržio.

Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima. Svugde je visilo suvo meso, kojim je Mardžukić odmah ponudio gosta.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza. On ne žali, kako kaže, što su njegovi bez njega, već sebe što je bez njih.

Fransis Bef je čas raznežen do suza, čas praska rasrđeno; dovikuje strašne, infamne stvari svojoj ženi, pogledajući je nežnim pogledima.

Marmiton je međutim dobijao odmah kratak dah jecanja bez suza i drhtavicu, čim bi ga N. pozvao. Da li ga je N. ranije mnogo više zlostavljao, ili je ovaj mališan bio po prirodi

Ja nisam toliko sentimentalan da me i najmanja ljubaznost dira do suza, i moj život nije bio tako apstraktan da ja nisam imao apsolutno patetičnih dodira sa ljudima.

Drugi su mi hteli ljubiti ruke i dok su mi mahali, oči su im bile pune suza. Oni su se nadali da ću ih voditi sve do Nigera i po mogućstvu i dalje.

Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A mučnog ropstva rđa čađava Životu mladom kopa grobnicu. GLAVAŠ: Prokleta zemlja, Gde suza mami zoru na nebo, A jauk nemu ponoć razdire; Gde sanka nema, gde danka bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Đeneralu su drhtali obrazni mišići, bio je jako uzbuđen, pogledao je u Živana, a oči mu se zamutile od suza. Sednem i sam pored Komarova. Vladan me upita: — Šta je? kako izgleda? — Svakojako — odgovorim mu ja.

Da li su suze slabosti i greh? Ah, kad bi mesto suza krv iz ucveljenoga srca mogla prokapati na mutne oči, čini mi se otočio bi se s njom i ovaj bol i jad što me ovako davi

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

ružičnome, Kad se majka moja spusti — U tom sanku punom milja, Te nad nama ruke digne, Zajedno nas blagosilja — Od suza se more diže, Mi plovimo po talasu — Mila ružo, duše dušo, Šta ti misliš u tom času?

Vidiš, vidim, sve već znadeš, Izdaju te sjajne oči, Izdaje te ova rumen, Ova suza to svedoči. HIII Diko moja, Gde si poniknula — Među smiljem Ili međ bosiljem.

Ruža mi je mirisala Kao sloboda, Il’ kâ suza, kâ molitva Tužnog naroda. A kraj mene iz oblaka Vile padoše, Bele vile govorile: Spavaj, Miloše!

Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu. Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada.

Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa.

P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja.

Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja. XV U grob, u grob spuštaju je. Život moj, i moje sve.

Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja. XV U grob, u grob spuštaju je. Život moj, i moje sve.

Haj, ala je divna moma Našla verna druga! Oh, ala se mi volimo, Ja i moja tuga. Moja druga, moja tuga, Suza ne proliva, Moja tuga, moja druga, Tiho s’ osmehiva.

Taj je sinak višeg duha, Kome reči dao nije, — Samo zvuke, samo sklade, Samo čiste melodije. Muzika je čista suza, Koju nose krila rajska — A reči su zdravo zemske, Kad je tuga nadzemaljska.

Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom cveću, To je suza njina sina. XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna, Da otvori sva nebesa?

Nigde zvezde, svuda tama, — Pa ni suza, ni pesama. XXXII Iza gore sunce niče, Pa na groblju drva zlati; Rosa pala na cvetiće, Pa ih uči mirisati.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Oprošćavajte... — Grujo, mi ćemo se opet videti... On me bolno pogleda. Oči su mu bile pune suza. — Sa štakama se ne ide na front... Valjda je meni tako suđeno.

Prošetao sam dva-tri koraka i zaustavio se pred njom. Obuhvatio sam joj glavu i gledao u ovlažene oči. Refleks od suza i pritajeni, čežnjivi sjaj plavih očiju davali su izvanrednu čar njenom licu. Naše usne se spojiše...

To je onaj plač bez jecaja, kada se preko suza odliva duševni napon, inače bi telo presvislo. Umirio sam je unekoliko, iako je moj duševni nemir bivao sve snažniji.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Potoke već ot suza lijet oko moje, jerbo srce žalosti ispuštana svoje: iznemogla snaga sva, pun je svak žalosti, jer sam se ja lišila

Tko mi može dovoljno žarkih suza dati ovu moju nesreću dovjeka plakati? Više nejmam nadežde, razvje moju žalost sam ti, višnji, o Bože, premjeni na

I potoci s hladnom vodom svi sa mnom uzdišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza kišu. 1793. Dositej Obradović PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV Serbiji i hrabrim jeja vitezovom i čadom

glas dođe iznenada, K’o iz vedra neba grom, Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu, ostaviti, I moj vozljubljeni dom? Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo

lice pečalno, Al’ preskorbne spomen bede promenit ne znaš; Žarom reke tvoje zasušuju obraze vlažne, — Potoke suza naših tko će osušit igda? — — — — — — — — — — — 9.

Pri skorbnom tvoje pogrebu majke, Gdi srodnika tužaše glas, Ti si bez suza, spokojan ostao, Svakom mudracu obraz.

” Trepet i strah po narodu prođe, i žubor se diže: Žene su, prsi bijući, prolivale potoke suza, Deca zavrištaše, uzdišu starci, u brizi su ljudi, Zlo jer je vratiti s’ natrag, gore ne vratiti s’ bednim.

1839. Vasa Živković CVET Niči, niči, krine beli, Divni cvete moj, Nad tobom se suza blista Ljubavnika, oj! Niči, cvete, čelo glave Ladnog groba, ah, Gde počiva drage moje Osvećeni prah.

Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona.

i stare, Mnogo s’ dime dok uspire do plamena žare, Tako novi kalendari naše vreme pišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza kišu.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: A! O, sirota! KNEZ ĐURĐE: A zašt’ sirota? Za alem ovaj? Zar od alema misliš to je sjaj?... Suza je raje to, rajin uzdisaj!

Pa ako i dalje tako uzdišeš, U krvi će mi presto zaplivat... JELISAVETA: A ja ću plakati. KNEZ ĐURĐE: Svaka ti suza kap je samrtna, Od ove zemlje grob ćeš stvoriti!... JELISAVETA: Ja ću kleti.

Tvoja je kletva zemlji blagoslov!... JELISAVETA: Blagoslov kletva?.... A suza mi je smrt?... E ja ću molit boga višnjega Da svaku kapku crne žalosti U groznu kletvu meni pretvori; Te ću bar

KNEZ ĐURĐE: „Volja i reč?...“ Ta moja volja beše tvoja reč, Tvoj osmeh, suza, kletva, uzdisaj, Il’ samog miga ona tajna vest Uvek mi beše oštra zapovest... JELISAVETA: „Beše?“ Zar nije sad?...

Oh željo, željo! Sunce! Danice! Tvojih zenica plamen večiti Mojom je dušom svakad voljkovô — Il’ suza bila, ili osmeha U njima sinô blistajući sjaj, Zapoveda mi...

me greha paklenog: — Da sam za žene venecijanske U zanetosti samoljubivoj Hitrošću zmijskom i nečuvenom — Laživih suza tužnom bistricom Gušeći silom osmeh pakosni U muškim grud’ma život gušila....

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Niko ni da se našali! Starcu se to nešto grdno ražali i ljuto ga zaboli, i, da je imao suza, grko bi i bolno proplakao.

bez modrih čovanih koporana, i bez krupnih toka i ilika, ubijeni nenadnom i podmuklom nesrećom, tvrdokorno šute, bez suza i jauka, ali su žalostivni, slomljeni, satrveni... I nižu se grobovi, mali i veliki, ženski i muški.

— Neću! — izdera se Mijo silovito, pa podiže oči, u kojima se svijetlilo nekoliko suza. — Zar je baš do toga došlo? Zar da ja ostavim svoju zemlju, svoje kaleme i velike voćare, koje sam ja glavom sadio i

Bojić, Milutin - PESME

Jer prazan je život, kad u jesen dospe, I zamućen pogled crveni od suza, Pahuljice modre starost licem ospe. Čelo puno zmija kô strašna Meduza, Klecave su noge, sparuškane dojke, Crne

Sakrivena od svetine, kleči, Stid je da se sa gomilom vajka, Sama, hladna, bez suza, bez reči Boga moli Jugovića Majka. (1911) MAČEVI DAČKI, SEKIRE JAPODA...

Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast. A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih suza želi slast.

A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih suza želi slast. Sve zažareno siše, srče Rastočenoga sunca tuč, A greh u senci narda hrče I zagašeni sreće luč Mre,

(1913) HIMNA POKOLENjA 1. VASKRS Svud jesen mrka razapela niti, Kamenje plače i prozeble grane, A Pokoljenje Suza bolom kiti Grobove svoje još nepokajane.

Zato hoću mira, da opelo služim Bez reči, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha združim uz tutnjavu muklu doboša dalekih. Stojte, galije carske!

I kad izbledi tvoj osmeh i oči I sve se biće u sen Prošlog stoči I smešna bude suza što se proli I podsmeh mnome prospe dah svevlašća, Čuću, kô šumor nabujalog hrašća, Kucanj tvog mladog srca koje

bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu samoću A suza posred divljeg smeha kane. I oči blesnu, usne zatrepere I žudnja cikne i morem se prospe.

Jakšić, Đura - PESME

Ta nije l’ grešno, nije li grozno: Krv dece vaše gledamo mi!... A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?... U veljoj bedi, smrti i krvi, Danas vas same ostavlja bog!

Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . . Vrata škrinuše...

Nastasijević, Momčilo - PESME

3 I čudom, u neprohod me spletu, putanje isprave se krive; i radosnica suza orosi me kam. 4 I kroz golet me, u mahu, dah zastruji aprila.

Ide noć bez svanuća, o, teško tebi stvoru! Smolu niz obraze, mesto suza, proliće očajanje, prskajte, ogledala, crnom liku crnje ogledánje!... ĐURĐEVA PESMA (І) Nećete me?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Mladen uvek bi sa očima punim suza ulazio natrag u dućan. Odmah zatim odozgo počeli bi da navraćaju k njemu pokoji od stričeva, tetina.

Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu. Pokatkad kao da bi iz njenih očiju suza htela da kane, jer bi se videlo kako diže ruku očima, da valjda ubriše, stisne, vrati natrag tu suzu, ali bi se videlo

Da kad mu navre bol, tuga, čežnja, suza, da je jak da spreči, unutra, u sebi zadrži, zakonča. Da je jak. I oseti da je jak. Izdiže se.

To je mogla. Više nije mogla da mu kaže. Grlo, usne bile su joj suve, stisnute kao od već navrelih suza. On, znajući sve to, [hoće] da izbegne dalje pričanje i traženje, da plačući ište od njega da on za brata uzme njenu zaovu.

Zateče je povezane glave, uplakanu, svu mokru od suza, plača. Priđe joj i naže se. Nikad dotle nije se osetila tolika ljutnja u glasu mu.

Nudio. Nije morao da nudi. Čim iznese, čuje gde mu vojnici, grabeći da piju, viču: — Hvala, čiča! On se zagrcne. Suza radosnica kane mu u kotao. On je vidi kako padne i odskoči od kristalne površine vina u kotlu. Zastidi se.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

V. l. ima u bajanjima i narodnoj medicini važnu ulogu. Sokom koji l. pušta kad se u proleće oreže (»lozina suza«) mažu žene i devojke kosu, da bi rasla (Karadžić, 3, 1901, 200; SEZ, 13, 1909, 413).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Hoće se da je božićnje vino ono negdašnje, naško, što samar njime po godine miriše, a čisto i bistro kao djetinja suza... A takova nema, već u pitomome primorju... Ilija ode.

Ali djevojka nije dolazila redovito, no rijetko kada, i to je Ivu često do suza dovodilo; bojao se da joj se nije u čemu zamjerio.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ali šta bih time postigao? Bujicu suza, osvetoljubivost ranjene ženke. Samo to. Rekla bi da sam ja grozni nemoćni starkelja u čijem telu odavno nema plama i

njegovog omatorelog gospodara, u stopama kopita vrančevih vonj znoja muškog i ženskog, miomiris parenja, slatkasti šmek suza, miris uzdaha i oštri zadah čežnje. Sokolar sjaha, sjaha i Dadara, njegova senka.

Po mom računu suze su najbolji podvodači, svejedno je da li su od smeha ili od tuge. Od suza ženska duša postaje mekana, gipka kao glina, predaje se prstima, za svaki krčag i svaki ćup, za svaku ludost.

Matija Iz moga oka nijedna suza neće kanuti za Dorotejem i Jelenom. Dato im je da umru poput kakve zvezde koja mine nebeskim svodom i ugasi se u

Ilić, Vojislav J. - PESME

O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala. I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi!

Otadžbina moja daleko počiva, Moju nežnu tugu samo suza vida, A plemena moja u pustinji beže Od krvavog noža strašnih Abasida.

Krajičkom kecelje svoje zakloniv obraze malo, Ona okrete glavu. Al' šta je kravaru stalo Do njenih detinjskih suza! Kad podne na zemlju pade, On uze Amora, dakle, i s njime pred kmeta stade.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Iz Vaše zlatne grivne kanule bi tužno u dubinu nekoliko zlatnih suza. Poetski završetak, lep odlazak sa scene života.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

pelena gorka Dobio sam jada, Od zeleni grana Dobio sam nada, Cveće mi je dalo Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi put celiva, Sunce mi je ognja Poklonilo živa, A tičice male Pesama mi dale.

Stanković, Borisav - TAŠANA

) KAFEDžIJA Sag će, sag će, moljem. Sakaš li taze raćija? SAROŠ Daj! KAFEDžIJA Aha, eve gu. Ja! Čista, suza, ak prepečenica, ama ladna, bolan da gu piješ! SAROŠ (odgurne staklo i metne ga ispred sebe): Neću da pijem. Neću.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

I što je najgore, ta vucibatina raspoznaje šmrkanje moje, i evo ga, podvlači mi se kao mače, i tako, eto, spase ga suza Boška Perčinovića... Što je čovek! Suzu ne može da ubije!... A treba je ubijati. Rascmiljavi čoveka, sramoti ga.

Švabi se odjedared zgrči lice, a oči se zacakliše od suza. Detinjski iskreno priznade da su ga otac i gospodin župnik naučili šta će reći, ali tražili su od njega da govori samo

— U tišini se čulo disanje gospa Nolino, uzrujano, a i bolesno. Mladić priđe, i sa očima punim suza poljubi ruku gospa Nolinu. — Molim vas da se ne uzrujavate. Još ćete nešto čuti, na što niste bili navikli.

Pavle to nije odobravao, Ali Branko je ostajao pri svom. Tiho govori, a oči mu pune sleđenih suza. — Ostavi me, moram se sabrati sam. — Ali ja to baš neću, Branko, da si sam. Nisi sam!

To, smrt bez uzbuđujućih scena, bez svedoka, bez jednog krika, bez suza — to je varošicu i strašilo i zbunjivalo. Zagledaju se ljudi u svoju decu i premiru.

Ponos činovničke kćeri je cvileo; ali posle suza se ohrabrila pamet, i Nata, namrgodivši se samo prema Savinoj kući, objavi prijateljicama poruku i uslove: „...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Govori se da čovek od suza nema ništa blagorodnijeg; no i to je poznato da se ničim toliko ne trguje kao sa suzama. Tako, na primer, kad žena za

Kad žena pred mužem plače, i sa suzama svoju nevinost potvrđuje, šta je to nego trgovina nevinosti pod barjakom suza?

— Ima i takovi suza koje onda istom izviru kad najveća pakost ili ljutina srcem čoveka ovlada, ili kad žena ne može muža po volji za kose da

— Naposledak ima jošt mlogo struka suza koje se na ovoj maloj grudvici zemlje viđaju, i koje u naš red ne prinadleže.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— jecala je strina i, razume se, iz očiju je lila kiša suza kao iz rešetke za tuširanje kad se povuče onaj lančić. — Crni sine, šta si joj kazao? — pita očajno majka.

Petrović, Rastko - PESME

Tu međ konzervama je zgrčen i jedan amor hrom, Čije su oči pune suza sa ogromnih vizija Horizonata. Gle, jahač na konju kom, Milice, sad tepaš imenom Marata, U odeći mokroj svoj izveženoj

vas se imena ne tiču - a kroz zemlju se proceđuje masna i mrka tekućina razjedinjenja - to nije rastuženosti, ako baš i suza. Šta bih činio da nema ljudi već da sam sâm: kao pesnik šta bih činio?

Dati mu ruke i biti večno Beskorenstvo! No pogledaj moje oči bola pune pune su suza, Sve što ti pružim sve je to To i čisti bol; Moje ruke! čisti, o čisti bol.

ležim, čas koračam, i ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa zapada, Samo mi kane koja suza, učini li mi se u daljini njen stas.

Jednom je prišla jedna đe sam spavo, I bila tiha i slatka ko mehlem, I suza za njom mi ostanula, A ipak sam je u noć odgonio.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Drvoseča obori glavu, a iz oka mu sklizne suza. Ali, prisutni su se, ipak, smejali, terali ga da se klovnovski prevrće preko glave, vukli za kosu.

Cvet se prkosno uspravi i reče Kapljici neka ide. Na trepavicama mu je blistala rosa. Možda suza? — Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi!

Od razočarenja, od užasa žena kriknu i probudi se. Niz obraz joj je klizila suza. Ona podiže ruku da je obriše, kad nekakav tanušni glas reče: — Pusti me, sam ću! — Ko si ti? I šta ćeš sam?

— reče glas i žena na ruci, koju je prinela obrazu, oseti neki slabašan teret. Kada je bolje pogleda — vide suzu. Suza se, najednom, rasprsnu i iz nje izađe dečak malen i okretan, ali tako prozračan da se moglo gledati kroz njega kao kroz

Daj sviralu! Niz obraz mladića kliznu suza, saže se i pomilova psa koji je drhtao kraj njegovih nogu, ali dade sviralu Zlatokosoj. — Prokleta bila!

— Šta li je sa Zvezdom? — pitao se Čobanin i svirao tako nežno da je lišće s vrba kapalo, a mesečina se kao suza niz obraz neba slivala. Ali, njegova Zvezda ne dođe. Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

KATA Šta se od moje kuće ovo načini? Oh, Gospode, što mi ovoliko crno dosudi i pisa? (Kune): Oh, sinko, sinko, suza te moja ne stigla. O, prokleta Ciganko! Oh, sinko, što za nju kuću ostavi, što majku osramoti?

Šantić, Aleksa - PESME

36 NAŠ STARI DOME 37 GOSPOĐICI 38 JESEN 39 BADNjA VEČE 40 VODENICA 41 NA PO PUTA 43 JEDNA SUZA 44 POZNI ČASOVI 46 EJ KONjICU 48 MOJA LjUBAV 50 JESENI MOJA... 51 PROLjETNjA NOĆ 52 RODOLjUBIVE PESME 53 NA UBOGOM POLjU...

Prigrli ova jata blagodatna! I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna''... I akord zvoni...

1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće? U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve veće.

Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. — U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate.

U meni cvile duše miliona; Moj svaki uzdah, svaka suza bona Njihovim bolom vapije i ište... I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja — Moj dom i moje

slova: ''Ratko, Đorđe, Dejan'', pa grca i stane, Srce stiska, zatim sriče, sriče snova, A pri svakom slovu nova suza kane.

I veče sve bliže Stiže I raste. Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno uz drugo stoje, I sve se komeša čudno I vrvi.

U dubini tvojoj, o rijeko plava, U dvoru kristala, od davnih vremena, Na velencu trave ona tiho spava. I njezina suza, što se tužno sija, Plač, jecanje ono što ga svake noći Vlažni vjetar nosi po gluhoj samoći, To je moga roda tužna

I kô da čujem: kako sa svih strana Horovi zvone, i kô suza vrela Svjetlost čudesna polako se sliva Po prodrtijem krovovima sela.

U divnom maju, kad svaki Ptičji je zvonio poj, Tada sve želje i čežnje Ja sam izrekô njoj. 2 Iz mojih suza niču Mnogi cvetovi sjajni, A hor se slavuja stvara Od uzdisaja tajni'.

I čvrsto srce priljubi srcu, i tada dva plama skupa će biti. I kad se u taj veliki plamen slije Tih suza reka vruća, I kad te silno zagrlim, ja ću umreti S ljubavi i čeznuća.

Jer s usna ti dršće i skriven bol ljuti, Pritajena suza sjaj ti oka muti, Tajni uzdah cepa gorde grudi tvoje; Moja draga, mi smo bedni obadvoje.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

dosad su ti knjige dolazile i kroz tvoje ruke prolazile, ali nisi suza prolivao“. Al’ besedi Đurađ Senkoviću: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, jesu dosad knjige dolazile, al’ ovaka nigda došla

Milutina gresti (predem) — ići grijota — grehota grozan — pun grožđa (vinograd); krupan (suza) grotom — v. grohotom grohotom — glasno Grocka — varošica na dunavu, niže Beograda Grčić Manojlo — Manojlo

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Zbog toga se, dok su stajali oko hajdukova groba, našem Jovančetu naresila suza u oku. Zbog toga je dugački Stric onako pažljivo skinuo svoj slamnato-kartonski šešir, a Nik Ćulibrk svoj kaubojski.

— Vidiš li je, čista kao suza. Dok se jagnje okretalo na ražnju, okupljena družina pretresala je svoje uspomene iz veselih i uzbudljivih dana svog

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

dika štono neke studena srdca žene za mužem zapevajući stenju tobože plačući s munitvom na očigled pred ljudma, al' suza nejma! Takvo žaljenje je nevaljalo i dvoobrazno.

O LAŽNIM PODUŽBINAMA Ka i u kletvi što blagoslova ne biva, gde li je ikad to s tuđih suza valjala podužbina? Od jednih krasti i otimati, a drugim deliti, jedne goluzniti, a druge preodevati, tu milosti najma...

I jači bi mu zalogaj od njega. Preobukoste se u vučje dlake i srdca. Ko rano na svoj posao rani, Suza od gladi ne roni Nego i drugim svoga komada odlomi i nakrmi.

Bog venca nikom na prazno ne daje. Suzami ka iz kabla s vodom. Što ne može morska dubina zagasiti, to trne mala suza. Pored suha drveta i sirovo gori. Vid konja plaća.

[Svak] smrt svoju sa sobom šika do zgode. U kletvi blagoslova ne biva. Gde li je ikad to s tuđih suza valjala podužbina? Od dobra otpali, a na zlo pristali.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Zaigraše. Kalina vesela, blažena, — rumen je svu oblio, a krupne crne oči svetle joj se od suza, od silne sreće današnje... — „Lele, što su pristali jedno za drugo!... Jagi!“ „Asli kako plavi zumbul i zelena kàda!..

Zona se ljubi s njima, a one je gledaju, smeše se na nju očiju punih suza, a posle je zagledaju i razgledaju joj odelo. A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu.

A njoj oči pune suza i gotova je da zaplače. Kraj nje stoji mali sestrić njen, Kostadinkino Milanče; uhvatio se za tetkinu suknju, a devojke i