Jakšić, Đura - PROZA
A zar bih i mogao? Onaj je davno umro što je dlanom svojim hteo sunce od sveta sakriti, a moja ljubljena jednako sa suncem sjaje; jest, sjajna je ona, božanstvena, lepa sestra sunčeva, vladateljka kugle Zemljine, a divno joj je ime:
Obradović, Dositej - BASNE
Beži strmoglav pred suncem pomrčina. Nauku, dakle, sveštenstvu! Kad oni budu učeni i dobrodjeteljni, sav će narod dobar biti, i onda će se
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu cara lazara stanoje od dva meseca spava u kolevci od zemlje njega niko ne pamti rodio se
u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na ivanjdan venci
u maglu toplih bara ovo zvezdano jutro tu celu pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u grob cara lazara 1957. ĐAVO NA SELU 1.
I dok se žena u njihovoj senci, gola kao iz vode, gola na obe plećke, probuđena suncem iz neba mesečevog mužu senovitom do dna perunike otvara, iz dolina, i s vrhova brda, iz gradova i sela, iz
POSLE UŽASA Šta se to - od veka dublje i moćnije sad, kad je sve zanemelo, glasi ovim trenom koga ispunjava suncem upaljen miris mirođije?
da li na tom jastuku snevah da grmim i sevam, ili zaista sevah, radosno grmeći kroz oblake i magle? Još suncem iz tog snevanja zasenjen, silazim iz oblaka u kujnu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
bolesti; Videlo se kako su godine i briga strošile nekadanju snagu, pa sad vedi i nestaje je kao snega pod proletnjim suncem... — Šta radiš, majko? — Ništa, ćeri!... Gledaj tamo posla, nemoj za me brinuti!... Eto... ja ću decu malo zabavljati.
Dučić, Jovan - PESME
ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od novog meda, Žuti se mladi šiprag klena, U nebo prvi kozlac gleda. Uz stabla žure
Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga. A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga. MRAVI Sve putem
Sve svetle palate života pod ključem!... Vaj, koliko puta umiremo? Ko bi Znao za sve tmine pod suncem! I zna li Iko sva bespuća u sutonu dobi?... I kako smo često oči zatvarali...
A molbu za Carstvo kad Patrijarh reče, Dvorana zablista kao suncem cela: Na ramenu Care drži Arhangela. PAŽ U paža Miloša oči od smaragda, Ruka od albastra i vlasi od lana; Pauni
Sve za suncem kao narodi što sele, Idu deca putem kud su prošli stari, S nevidljivom zvezdom u oku što žari, S njinom strašnom reči
Na pesku celim putem kud je prošla, ostale su svuda njene sitne stope nalivene suncem, kao male lokve nalivene istopljenim srebrom.
Svud će biti klasje do pojasa i šume do neba. I on je išao sve dalje za suncem i zvezdama, i sejao u pustoši i pevao u tišini.
Zemljo najlepšim suncem koja si zlaćena, Ni žižak više nemaš od tvojih svetila! Novom krvniku svome sada si plaćena, Ali i zavetom novim
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nad suncem, na plavom nebu, jedan dugi olovni oblak, kao ogromno horizontalno položeno stablo, zaklanjao je jednim svojim krajem
Afrika
Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje samo što nije potpuno zašlo, behu obrasli travom i visokim žbunjem, ne sasvim čestim palmama u podnožju i češćim
Mladi šef laboratorijuma, bled plavook deran, opaljen suncem, vodi nas kroz ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela,
U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.
3nate li šta je to? Onaj koji traži zlato usred savane, kopajući na površini zemlje pod suncem od koga umiru i crnci koji uz mene rade; ili kopajući sasvim primitivne galerije u zemlji koje nas svaki čas zatrpavahu.
Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem! Igra će trajati vrlo dugo: samo šta je to prema agoniji Sumangurua, koja je trajala vekovima; i posle, ne umire li
Pri tom govori bambara. Dok silazimo na plažu, bleštavu i zlatnu pod suncem, đale, grioti, prate nas pevanjem o slavi fetiša. Žao mi je da ih prekidam sitničarskim zapitkivanjem.
Svi su oni bili osvetljeni sa jedne strane suncem i nebom, a sa druge našom emocijom. I svi su zato bili prozračno svetli skroz, između nas i večnoga.
Kad se zna kakav je afrički teren, a da sam išao kroz prašumu, savanu i brzake, pod vrelim suncem, bez dobrog pića, i da sam spavao u polju, — onda tih četiri hiljade kilometara predstavljaju ogromno više napora no da
Sa jedne strane, obasjan jakim suncem, ispečen, riđ, obrastao zelenilom, sa svojim kulama, tvrđavama i zidovima, Rabat ulazi pravo u reku svetloplavu,
Sa druge strane reke, iza prostrane ravne i zecaljene suncem plaže, varoš Sale je po brežuljcima. Bela, sa svojim terasastim domovima kao od šećernog kristala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je gledao ta suncem obasjana egzercirišta, svestan da ih možda poslednji put gleda. Gomila Srba, sa svojim barjacima, konjima, kopljima,
su zaboravili vrata da zatvore, za njom, pa je Pavle tako spazi u svetlosti jeseni, zbunjenu, pocrvenelu, sa zalazećim Suncem u daljini.
Isakovič je bio zagledan u Dunav, obasjan Suncem, koji ih je pratio, desno, na vidiku, svuda. Pavle se posle sećao, kako su na vidik bili izišli prvi, beli, oblaci,
Za to nekoliko nedelja bila je ne samo porasla, nego se još više prolepšala, a bila je opaljena Suncem. Nije to više bila ona devojčica sa puta, koju je na putu sreo, nego zrela, mlada, devojka, iako je tek bila prešla
I sad, na putu, tako daleko od tog groba, njega je prelazila jeza. Ispod glasisa baterija, obasjanih Suncem, on je, i u sećanju, prolazio, ćutke, kroz uzane ulice tvrđave, kroz koje ni kola nisu mogla proći, a video, već
Bio je opaljen Suncem, ali nije bio barusav, zapušten, kao Đurđe, kad je stigao. Petar je i sad, na putu, bio sav plav, srebrn, nagizdan, a
Vreme je, tog dana, bilo lepo – sneg je, napolju, pod Suncem, blistao. Dete, koje se te zore bilo rodilo, otplakalo je i zaspalo. Đurđe je hodao po kući i mumlao.
Teodosije - ŽITIJA
u raselinama stena i u pećinama zemlje, i na morskoj steni kao ptice savivši gnezdo seđahu, kišom i vetrima šibani, suncem i vrućinom paljeni, zimom I mrazom mrzli, ubogi behu i ništi, bez ikakve udobnosti i pušenja dima, nemajući ništa što bi
Prema vetru i u oči suncu naseli se da živi u njoj. Mrazom smrzavan i suncem žežen, podvige posta izvršavaše. Stajanja njegova na molitvi, poklonjenja mnoga i bijenja u prsa, ili suze i umiljenja njegova
Jer šta je taj tvoj život kojim se bez pameti hvališ: zar se nisi sam, grizući bilje u pustinji kao zver, glađu ubio? Suncem paljen, vetrom i daždom mučen, u kamenoj pešteri telo se tvoje smrzava i trune, a zbog nagote koža je tvoja kao zemlja
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
je i gledala me, a iz dlana kojim je pritiskala moju nadlanicu strujao je sveži i meki miris kao iz bilja nalivenog suncem.
Nešto nizvodno, vojnici su kupali konje. Vlažni, obasjani suncem, s mišićima koji su im poigravali ispod kože, konji su izgledali kao konji u filmovima o Divljem zapadu.
u prah ili pretvoren u veštačko đubrivo, ja ću se sećati tih usana, očiju koje se zaklapaju i mirisa kože prožete suncem. - Da izađemo na obalu, Rašida? - pozvao sam je, ali je ona samo zatresla glavom.
iz voza u voz, iz automobila u automobil, iz jednog broda u drugi, a pored nas prolaze pejzaži ravnica zapaljeni suncem, planine, gejziri i mora slana, sveža i prijateljska.
I dalje sam šaputao osećajući njene dlanove na sebi kao što se oseća miris zemlje zagrejane suncem, zatim se ona uspravila i počela da viče na oca. - Ti si ga gurnuo! Ti i ova tu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ali kad projahaše između dva brežuljka, iznenada, ukaza im se šumovita, druga strana Rajne, sva obasjana Suncem, u daljini sa siluetom Vormsa, pod brdima.
U moru trave, obasjane Suncem, opkopi i zidine varoši, zasađene drvećem, lebdeli su mu pred očima svako jutro. Zagledan u visoke i šiljate crkvene
je kako se kola spuštaju prema baruštinama duž Dunava i kako za njima ostaju, na bregu, kuće karlovačke, još osvetljene suncem.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se uvek kune onim što mu je najdraže, najdragocenije i najsvetije: Bogom, čašću, dušom, pravdom, decom, ognjištem, suncem, oružjem, očnim vidom itd. Sestra se kune bratom, majka sinom, deca roditeljima, veli Vuk.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za mašte njine suncem opaljene, i tajne mirisom sena zapahnute, za sebarske žene, za uramljenu u netačna sećanja noć ljubavi i noć porođaja, za
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Stopala su im nesigurna u razbuđenoj zemlji, tako različitoj od njihovog rodnog asfalta. Zaslepljeni suncem, stoje kao opčinjeni, ošamućeni i sapeti u svoja gradska odela, u predelu gde im je poznat jedino automobil, a ta
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I on je veličao Josifa II svakom prilikom, nazivao ga »premudrim i bogoprosveštenim vladjeteljem« i »suncem svega i blagodjeteljem«, usvajao njegove reforme, pisao svoj Životъ i priklюčeniя da dokaže potrebu ukidanja kaluđerstva,
Milićević, Vuk - Bespuće
Napolju, jedno natušteno junsko popodne, sa suncem koje se izgubilo iza gustih oblaka, ali koje je ostavilo u vazduhu toplinu svojih zraka, upijenu u pločnik i u zemlju.
Čuju se veseli, hrapavi glasovi gdje se dovikuju, pod suncem koje se diže i koje počima da šiba svojim zrakama. Iz šikare, na trnju, plave se njihovih prsluci.
Nju je spazio u bašti pored Une, jednog blagog jesenskog jutra sa izblijedjelim nebom i umornim i blagim suncem koje pozlaćivaše požutjelu, staračku, preživjelu travu.
Radičević, Branko - PESME
IV On je manu iznenada, Da jaduje dokle živi; Pa opeta jadna mlada, Ni ga kune, ni ga krivi. Kô za suncem što u noći Cvetak suze roni tije, Tako ona u samoći Za njim jadna suze lije.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svak je tražio mirno mjesto da se skrasi pod blagotvornim suncem, koje je još jedino ostalo neizmijenjeno i svačije. Nije ga bilo koji je prošao za dana, pred starčevim očima, a da ga
Obazre se na rastreperene svijetle ljepotice, obasjane blještavim jutarnjim suncem, i začuđeno reče: — Pazi ga, sve se bijeli kao da smo na omladinskom zboru. Još samo komesar govor da održi.
Peckao me je u tim suzama gorko-slan ukus našeg zavičaja. Evo, opet ga osjećam, ima ukus pelina, koji škrto miriše na suncem oprljenom kamenjaru. — Baš se vidi da si dijete, dječak — lako ga prekorijeva prosij edi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
potraži cara Petra kaže: da car Petar nije kod kuće u svojoj carevini, nego da je otišao kod cara Sunca da se s carem Suncem razgovori, da ga pita zašto nisu zimi dani tako dugi kano leti, i zašto su ladni, te mu ljudi u njegovoj carevini ne
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U igri varki žarulje kresnu i nema noći ni ima dana. Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja. o leden kamen nebesa tresnu i s venca planu sedma svitanja.
Ni Petkov cyced niti Sredin ženik. U žarkom sklopu suši mu se pavit, te žedan kud bi: gvozdom li, kroz pažit? Pod suncem sleđen, usred vode žednik, u gvozden-ljusci nestrpljenjem žuti a mrtvi svetle brežjem razasuti.
NEDELjA Prvo pevanje Godi mi umor. Zemljica bubri. Zujkaju pčele s grančice vresa. More pod suncem. Carstvo se đubri. Zverinje peva. Rude čudesa: bundeve, žita, mirisno voće. drobe se patnje, venu teškoće.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Boji se Mjesec, nestaško puni, pa starki veli: „De se zakuni! Kuni se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisi na me nimalo ljuta i da se nećeš mašiti pruta.
“ Bakica priđe za korak bliže i desnu ruku do zvijezda diže: „Kunem se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisam na te nimalo ljuta i da se neću mašiti pruta.
Prikane dragi, majka ti zdrava, je li ti žao što nisi krava, pod ovim suncem najlepša sprava? MAGARAC: Meni se jesen dopala jako pa sam pred crkvom juče zanjakȏ, tri su me sata jurili verni,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je prošla na crkvi se zatvorila vrata vetar se slegao u neki panj isklijalo je ono što se spremalo na susret sa suncem lišće je našlo svoju bogazu te pada suvi vodostaj raste i gusne u ponekoj tački u ptici što nepomično stoji u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Osmatramo odmah durbinima. Pred sobom vidimo ćuvike, mirna sela osenčena jesenjim suncem, guste zabrane i napuštena pola.
Kažu, udarila ga jedna kuglica u rame. Magla se naglo odiže i sa leve strane nam se ukaza visoki Dren, obasjan suncem. Pešadija traži pomoć jer se neprijatelj priprema da povrati položaje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
to sitne stvari, koje ne truju čovečji život, ne smetaju mladosti da pliva u srećnim snovima, da se veseli životom i suncem... Nema nikakve bojazni !... Daj da se živi !...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 149. Vidjeh čudo prije neviđeno, Gdje s’ djevojka sa suncem inati: “Žarko sunce, ljepša sam od tebe!“ “O djevojko, lijepa ljepoto, Da vidimo tko j’ od koga ljepši!
“ 190. Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama nakitila. 191.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svako drvo, devojka i mladić, svaki luk nad kapijama i prozorima, obasjanim suncem. Pred veče, kad je katedrala, sva u šiljatim senkama, ogromno izrasla, pridigao sam se.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana. Sva je priroda dobre volje bila: Blag povetarac s mora, od Karmila, Ječmenim poljem talase je kreto I obraze
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Lica njihova koštunjava, iznemogla, suncem opaljena; patnja je dugim nizom mučnih godina ostavljala traga na njima i izrazu dala sliku bede i gorkog očajanja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Podigoše ga dvojica, izneše na travu, ogrejanu suncem, i izvrnuše ga na leđa. Beše to čisto, mladoliko, obrijano lice, crnih, otvorenih očiju, iz čijeg se pogleda više ne
reče jedan iz gomile. — Ja nô bolan, čovek ka' i mi, odgovori drugi. Treperi mu džemadan, izvezen srmom i obasjan suncem, ali se ne kreću grudi pod njim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sve je tu čisto, nežno i šumno, I sve sam negde već sreo: Prazno dvorište, kotar, gumno, I pod suncem sneg vreo, Tren sjaja u kom se dotiču leno Vrabac, vetrić i seno.
Da kamile sa suncem imaju rodbinske odnose Dokaz je to što žeđ tako dobro podnose. (Onaj ko ovo zapisa sebi liči na sakaludu I pita
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad smo, saznavši da se nalazimo na dogled Sargaskog mora, izašli na palubu broda, bili smo obasjani gotovo tropskim suncem. Vetar se bio potpuno stišao i površina okeana bila je skoro kao ogledalo.
Rakić, Milan - PESME
A njegova blagost sad me uvek seti Na vilinu kosu što u zraku leti Kad pred toplim suncem stukne zima tavna; Na ikone krotke, starodrevne čari, Što blagoslov nude iz okvira stari̓, Na prostrana polja
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
je krsta dobrodjetelj; prekaljena iskušenjem duša râni t'jelo ognjem elektrizma, a nadežda veže dušu s nebom kako luča sa suncem kapljicu. Što je čovjek, a mora bit čovjek! Tvarca jedna te je zemlja vara, a za njega, vidi, nije zemlja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sutra, na sam Uskrs, kuća obasjana, suncem, nameštena i spremljena, izdizala se i sjala svojim starim poleglim krovom sa onim nekolikim već naerenim ali okrečenim
I Sofka oseti kako još nikada u životu nije videla ovako suncem opaljeno i otvrdlo ali toliko nežno lice, kao sada u te Milenije.
A opet, baš ispod te njene krute košulje, ispod njene opečene suncem glave i iza nažuljenih joj i žutih ruku, pomaljala se i belela kao mlekom nalivena tako nežna i slaba njena snaga.
Beše nastalo ono praznično zatišje, svetlo, toplo sa jakim suncem a kratkim senkama, sa već iznad zemlje i kaldrme užarenim i razigranim vazduhom.
Pandurović, Sima - PESME
U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina, kiše, I čudna sreća doći pod suncem, u slobodi.
Ja o njima sanjam. A tvoja se pesma Razleže za suncem što nas sobom zvaše: „More, nasred sela šarena česma Tečaše, ago, tečaše...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O ISTINI — Daleko je od čuvenoga do viđenoga. — Slušaj što ti se veli, a vjeruj što ti se vidi. — Istina suncem sja. — Reci bobu: bob, a popu: pop! — Mnogo ašova treba dok se istina sahrani.
bi se ostvarila kakva želja) DEVOJAČKA 1 (Devojka, umivajući se rapo ujutru, govori): Umivam se hladnom vodom, jarkim suncem, i moga dragog zenicom!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Odajući tako po zemlji nji dvojica zajedno, dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju. Pošto se malo prokupaju; onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.
Kad sv. Aranđel dođe sa suncem onako ranjen pred Boga, onda zaplače: „Što ću, Bože, ovako grdan?“ A Bog mu reče: „Ćuti, ne bojse; ja ću narediti, da
Hodajući tako po zemlji njih dvojica zajedno dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju. Pošto se malo prokupaju, onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.
Kad sveti | Aranđel dođe sa suncem onako ranjen pred Boga, onda zaplače: „Što ću, Bože, ovako grdan?” A Bog mu reče: „Ćuti, ne boj se; ja ću narediti da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo: Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima. Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima.
Gde je veliki dan i mi sred njega mali, Ogromni toranj i sat koji nas prati Dok bežimo na Tisu koju zlati Ilovača sa suncem gde su vali? Kud skliznu taj svet? Kao da ode Tisom Odronjen, nogom, komad ilovače. Gledamo za njim dok voda ga rastače.
) I samo se tek po neko od nas seti Kako su, koliko juče, goreli suncokreti Iz bašta u predgrađu, sa suncem u semenkama. O kako povijeni grabimo sad niz vlagu I skrećemo na prvom uglu za putevima što prečim.
Iz nesreće: ko iz kokosovog ploda Srčeš tužnu hranu što te za svet sprema. Do pojasa skinut pod suncem — ja vidim Nekog boljeg sebe kako zemlju orem. Prenem se — i vidim gde sam — pa se stidim.
Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu? Sam nasred pusta žala Sa glavom koja strši Pod suncem što je loče: Kao u zevu ala Ja čekam da se svrši I ovo što ne poče.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i drveće, nek sve bude u njoj, neka je celo selo gleda, nju golu, vrelu, široku kao njiva, kao pole, kao cela zemlja pod suncem...
Vara me, kurva. Žena je to. Snašla se. Senka bresta se neprimetno odmakla od njega. Vreme promiče s jesenjim suncem njegovim žilama.
Čovek nije ni travka pa da može i od najljućeg kosača poslednje kolence da skrije i opet pod suncem da izduži vrat. Mrtvaci su otrovali zemlju, pa je sada jalovaci gaze.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
da otputuje s njima, ali samo što bi zaplovili nebom, već bi se rasuli kao krunice prezrelog maslačka, iščezli prožeti suncem. Ko zna koliko je vremena prošlo dok nije zapazio kako se jedan maleni oblak prosto lepi uz njegov prozor. — Ej, ti!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To je bio prizor u kojem je najviše uživao: čokote sa lozom što dozreva pod dobrim suncem oduvek je doživljavao kao mala bića obdarena vedrinom.
Anastasijević je udisao dah reske svežine, mirise mulja, ribe i izmaglice što se odmicala pred suncem i razvlačila između barki i dubokih drvenih čamaca, čunova i jedrenjaka.
Plovio je prema Vidinu, vreme je bilo vedro a Dunav pitom pod već zimskim, nestvarnim suncem. Na palubi, Anastasijević je osetio kako se bliže hladnoće i, u isti mah, razaznao u sebi novo iščekivanje: opet je,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U tom slučaju stoje prave koje spajaju Mesec sa Zemljom, odnosno sa Suncem, tačno upravo jedna na drugoj. Trougao, ograničen ovim telima, pravougaon je, a njegov pravi ugao leži na Mesecu“.
„Tim načinom“, reče on, „našao sam da je onaj ugao trougla, ograničenog Zemljom, Mesecom i Suncem, koji leži na Zemlji, samo za 3 stepena manji od pravog ugla“.
Udišem vazduh, osvežen talasima te krivudave reke i posmatram izdaleka varoš obasjanu suncem. Sa svojim arapskim kulama i kastelima, sa svojim gradskim zidovima i kapijama, ona nije izgubila svoj nekadanji
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
cucika... je l' i cucika? A? I đeneral se trese od smeja, a major obara glavu. A kolona oživljena blagim primorskim suncem i pitominom odmiče sad suvom uzbrdnom putanjom. Onda prednji delovi stigoše na uzvišicu.
Gledajući u vrhove planina suncem obasjane, ja sam na licu osećao jedan osmejak zaista čudan, koji neću zaboraviti dok god sam živ, jer je bio prvi i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prostorije prema moru bile su svijetle i vedre, poplavljene suncem. Ta strana kuće bila je nekako pretežitija: u nju se slijevao sav kućni život i sva kućna čeljad, onako kao što se
Gledao sam je kao šupalj dud, ulište klica smrti. Eto, i nekadašnja plava djevojčica sa suncem u kosi sada je postala samo jedno drago, ubogo, pregaženo ne-ja!) Detinjstvo — pregršt besmrtnosti!
Ono mi se sad pričinja kao predjel vječito obasjan suncem. Zatim dolazi put kroz neku drugu, sjenovitu aleju, koja biva sve gušća, sve sumračnija, i napokon se pretvara u
nekud”, „nekamo pobjeći”, uobličavalo se u određeniju težnju; obično u imperativ „krenuti prema jugu”, ili „poći za suncem”; i gaziti tako, ravno preda se, ne svrćući s puta, u stopu za zalazećom kuglom.
Ne znam. Osjećam samo da nema stvarnijeg dobra od toga: mir sa radošću, s bolom — i preplavljenost suncem.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
koji bi se usudio da stavi na platno onaj užareni zlatni pokrov koji je tog blagog nedeljnog popodneva pokrivao suncem okupane talasiće reke Delaver. “Vila” me je upitala da li sam nešto slično video u Idvoru.
Priznao sam da o tome pojma nemam. Pokazujući rukom na zlatne talasiće suncem obasjane reke delaver, rekla mi je da ta reka nije uvek izgledala tako blistava i pitoma, a onda mi je ispričala kako
probuđeni pupoljci na stidljivim grančicama i mali divlji cvetovi ranog proleća, izgledali kao da čeznu za veličanstvenim suncem koje treba da se pojavi.
Slike ovog puta bile su kao slike sa druge planete i nimalo nisu bile slične onom Atlantiku koji nas je oduševljavao suncem, polarnim sutonom, fosforescentnom svetlošću i fantastičnim zracima polarne svetlosti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Eno sada sunce mu je glavu zahvatilo i osvijetlilo je, a sa suncem odnekle doletjelo je sijaset sitnih bića što unaokolo lepršaju i zuje i na njegovo osvijetljeno lice nalijeću i jednako
— nastavi kao za se. I lađa krene, i, izišavši iz tijesne uvalice na otvoreno more, veselo zaplovi u pučinu suncem obasjanu. . . Iza odulje vožnje naš čamac pristade na žalo Vele uvale.
U prvi mah usjekoše mi se u pameti duge sijede kose, zarasle obrve i jaki, još zdravi zubi; pa onda lice, suncem i posolicm osuto, ali još puno, — i nehotice pogledah na škrape što preda mnom iz mora vire.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
druga devojka, Anđa] je uspela da glavu poveže suncem, da se opaše mesecom i da se nakiti zvezdama.“17 Naime, naša pesma ima šest stihova i šest simetrično razmeštenih
mesec i zvezde u koje je devojka odevena: Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama nakitila.
za vreme samog putovanja, on je ugrabio da zapiše pesmu mitološkog porekla o devojci koja čuva nebeske vratnice: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, Zvezdama se nakitila.
21 Pravo iznenađenje dolazi tek na kraju Đurićeve antologije, gde se u objašnjenju drugog dela pesme kaže „Suncem glavu povezala, mesecom se opasala, a zvezdama nakitila (valjda se misli da su na marami, pojasu i odelu šare u obliku
u letu, a to znači visoko na nebu pojavljuje, i obučena je u nebeska tela: Poletio siv sokole, Za njim Mara kapidžija, Suncem glavu prevezala, Mjesecom se opasala, Zvjezdama se zaklonila.
Sin što izlazi iz njene zaštitne, tamne i vlažne utrobe, sukobljava se s plamenim suncem, koje sažiže i koje izaziva „zavist i stid“ („Kao vučica ti mi umi jezikom vid [...
] I pokloni mi Njega, Sunce, i s Njime zavist i stid“). Sinovljev odnos sasvim je antitetičan: on bi da se poistoveti sa suncem („Sunce, jedino tebi što sam želeo biti ravan“), ali i da ga zatre („Pa ipak godina tolko ko zver otrovnu nosim sič
Skrivene i nježne, za suncem se žute. Bez mirisa, na dnu žutih krvi slute skora iščeznuća s dolaskom vrelina. I u ovoj i u svim ostalim
u kome se isti odnos na obrnut način odražava: Anđa na gradskoj kapiji, Anđa kapidžija iz istoimene narodne pesme. Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, A zvezdama nakitila.
Ne može se pod suncem hodati s takvom krivicom. A o tome kako će izgledati naša književnost i kultura u narednom veku, zasada se ne sme ni
Miljković, Branko - PESME
PESME 178 MORAVA 179 IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE 182 ZAPIS 184 SUZA 185 ČOVEK SA SUNCEM 186 ZAVOĐENjE 187 ORFIČKO ZAVEŠTANjE 188 NE PATI...
moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me
SUNCE Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem. Osećam to pomeranje juga u svome srcu. Majušno podne se ruga u kamenu, varnica što će osvetliti zvezdani sistem moga
Zvonke ruke pružam gradu koji spava Pometenih jezika, sa suncem u bari, Uzidanih majki u zid muških glava, S anđelom u voću i oku što stražari Lukavstvo pozajmljenih
Pokloni svoju biljnu mudrost danu. Otvori put u reči, u riznicu golje. Oko zahodi sa suncem, ne srce. Osvanu Varka, rekavši: hajdemo u polje!
si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga
I VATRA Dubina je sama svoj neprijatelj Moje oči bez mene lepšu zoru vide Dobroveče sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez
To svemiri se začinju u mojoj nesvesti u raskoraku čiji je odjek ovo videlo sa izmišljenim vremenom i suncem pola u zemlji pola na nebu.
bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I nariče noć-udovica Nad svežim rukopisom rose ČOVEK SA SUNCEM Onaj ko pretvara svoje srce u poklon Onaj ko pretvara svoj um u smešnu vatru Vidi kako se oko crvenog sunca Okreće
Krakov, Stanislav - KRILA
Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem. — Još jednu bocu piva. — Dve... – Samo da je hladno. – Sad, sad, – glas derana je piskav.
Posrće se. Pada. Neko se diže. Opet pada. Svako gleda da se izdvoji, da beži u drugom pravcu. Kuršumi riju suncem ispečenu zemlju, i bacaju oblačke prašine uvis. Uzaman vapiju i ječe ostavljeni ranjenici. Niko se ne obzire na njih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje samo što nije potpuno zašlo, behu obrasli travom i visokim žbunjem, ne sasvim čestim palmama u podnožju i češćim
Mladi šef laboratorijuma, bled plavook deran, opaljen suncem, vodi nas kroz ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela,
U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.
3nate li šta je to? Onaj koji traži zlato usred savane, kopajući na površini zemlje pod suncem od koga umiru i crnci koji uz mene rade; ili kopajući sasvim primitivne galerije u zemlji koje nas svaki čas zatrpavahu.
Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem! Igra će trajati vrlo dugo: samo šta je to prema agoniji Sumangurua, koja je trajala vekovima; i posle, ne umire li
Pri tom govori bambara. Dok silazimo na plažu, bleštavu i zlatnu pod suncem, đale, grioti, prate nas pevanjem o slavi fetiša. Žao mi je da ih prekidam sitničarskim zapitkivanjem.
Svi su oni bili osvetljeni sa jedne strane suncem i nebom, a sa druge našom emocijom. I svi su zato bili prozračno svetli skroz, između nas i večnoga.
Kad se zna kakav je afrički teren, a da sam išao kroz prašumu, savanu i brzake, pod vrelim suncem, bez dobrog pića, i da sam spavao u polju, — onda tih četiri hiljade kilometara predstavljaju ogromno više napora no da
Sa jedne strane, obasjan jakim suncem, ispečen, riđ, obrastao zelenilom, sa svojim kulama, tvrđavama i zidovima, Rabat ulazi pravo u reku svetloplavu,
Sa druge strane reke, iza prostrane ravne i zecaljene suncem plaže, varoš Sale je po brežuljcima. Bela, sa svojim terasastim domovima kao od šećernog kristala.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ braća tužna!... Snahe njegove! O nežnom vratu mlade Petrije, Otkud su zlata taški nizovi Sa suncem sjajnu parbu vodili, Sad grubog gvožđa kolut zarđan Po tankom vezu bele košulje Oblinu gnječi dojka divotnih; A do
Ti ćutiš?... Spaso!... Vrata otvaraj! To nisu Turci da te čekaju... Ja sam, tvoj Glavaš!... S puta dohodim! S suncem sam žurnu trčô košiju, Ko će na konak pasti ranije? Pa sunce, leno, eno, zastade!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Neki neprijatan osećaj je prostrujao kroz moju dušu... Nebo je bilo titravo plavo. Vrhovi planinski onako obasjani suncem izgledali su kao nasmejani. Naše je raspoloženje koncentrisano u jednom pravcu, ali napeto kao puška.
razvučene i tužne, što u mojoj svesti izaziva sećanje na široko polje obasjano suncem, kroz koje protiče tiha reka... A na obali planduje stado. — Gru-u! Zastao sam prestravljen i pogledao u nebo.
neki Duhonjin, sve besmislice. Ljudi se tuku kao neke budale... A za koga, za šta, kad za sve ima mesta pod božijim suncem, i kad svaki čovek može da nađe svoju Arletu...
U daljini pred nama ukaza se ogromna planinska greda, obasjana suncem. — Eno ga Kajmakčalan! — pokaza nam naš vođa. Četinarska šuma je sve ređa, i već zailazimo u alpski region na kojem
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Privedi strune pobedonosno u Soglasje. Danas pesmu nispošlji mi, Koja će živit dok je serpska Plemena jarkim pod suncem! Mladim — Vi’š! — gotovim se pevati Serbljima, Semena sejat nežna u serca i Duše, po svetoj volji tvojoj!
S crnim okom ona potrči, pa se okrene. O, ne varaš se, srce, ako s’ i vara oko! Kao zemlja za suncem i kao jagnje za majkom, Noga moja bi tako željno za tobom išla.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i uz vatru kao vola pripeći, a treći su ga put svukli gola i držali dva dana u teškim gvozdenim bukagijama pod vrelim suncem uz razbuktalu vatru.
Bojić, Milutin - PESME
O ŽENI 32 GRIFOS 34 HIMNA 37 POLjUBAC 38 MOLITVA 40 RAZVEJANE VATRE 42 HEROSTRATI 44 POD LETNjIM SUNCEM 46 ZEMLjA OLUJE 48 VERA 50 DEUS DEORUM 52 SVAKIDAŠNjA PESMA 56 STRAH 57 SEVERNI BOGOVI 59 JESEN NA VARDARU 61 HIMNA
Videh je u reci u dan pun i vreo, Gde se prozri, suncem prožmana do srži. I Gospod bi pijan kraj nogu joj mreo. Njen dah, me kô vetar iz pustinja prži.
O, živite život uz zvuke sosana! Za vas cvate loza. Saloma je stara. Ja sad slušam vetre sa Nilovih strana I suncem pečene pojmim piramide. Živote, živote, na me pada slana!
(1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško diše vlat u snu.
Hordama heroja gde tisuće mreše Krstarila ti si vrh kalpaka tučnih, Da s krvavim suncem pitaš: Čemu beše Sav taj tutanj bakra i vonj rana mučnih?
O, ne dalje, dani. Neka Kronos star Dâ mi večno Danas, da me suncem doji, S vetrom nek Lepota ''Eoe!'' zapoji: Još hoću da srčem ispečeni nar.
Pod vrućim suncem vrištaj konja gluši, Topot se lomi o nadne čelenke, Mlaz mladog soka iskra i penuši, A čelom mutne navlače se senke.
Da li tugu taje Za večnim suncem koje im se skriva, Ili se na dnu njinom borba zbiva, A vrh njih samo zimske zvezde sjaje?
A kad rub crveni suncem s jutra blesne, Hodamo kô heroj ponosit u jeci Novom hramu bola, gordi, duše svesne. Neka urla Kerber!
Jakšić, Đura - PESME
već se kriju sjajni sunca zraci, Ka zapadu zlatni putuju oblaci; Torbicu sam svezô, opanak pritegô, I ja bih sa suncem nekud dalje begô; Ali jedno srce, drugo sudba želi: Ja po sudbi moram, što ona prideli.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Šarenili bi se oni i odsjajivali obasjani suncem. Utom bi njegovi prolazili čaršijom na groblje. Napred sluškinja, na glavi sa korpom koja se povijala pod teretom pita,
Njene bele šalvare, široki rukavi mintana joj prozračni i osvetljeni suncem, čine da joj se još jače kroz njih vidi, ocrtava, mlado joj veselo telo. Mladen vidi kako njega gleda.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Što će on reći, hoće li mu biti žao što je zemlje kupio za skupi novac? Ali kad stiže do svoje zemlje, gledajući je suncem obasjanu i okupivši je pogledom, umiri se. „Bih, vala, — kad ne bi moglo biti drukčije, — svojim je životom otkupio!
je božje sunce zagrije, a već je na domaku, bog će blagosloviti težačke trude, zemlja će se okititi, sjaraniće se sa suncem i kišom, oplodiće, i rodiće obilatim plodom. — Biće kruha, — pomisli Rade i previše... pa kud ćeš dalje?
I Radinu nadu, ponos i veselje odnese jedna vedra noć i proljetnim suncem obasjani dan. Ali Rade ne klone; odmah nastajnih dana poče preoravati nanovo zemlju da je zasija.
mladićke osjećaje, zalaže ga dalekom, nesređenom čežnjom i naganja ga da pogleda na djevojačko razborito i sjetno lice, suncem obasjano... Kada se je po podne povratio, nađe družinu razigranu i omamljenu cijelim vinom, umorom i toplim znojem.
Obasjano suncem, preljevaše se u zagasitocrvenoj boji, koja se naviše spajaše s ružičastoplavom... No sunce počelo da ugrijava.
S prozora na dogledu je otvoreno more,obasjano suncem, živo, nemirno, a odozdo, iz luke i s ulice , čuju se glasovi mornara i zaposlene čeljadi; s polja dolazi u sobu i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izronio je iz vode. Duga žuta kosa prekriva mu oči, pa mora da je skloni da bi me video. Bio je nag, opaljen suncem. Ćutao je neko vreme, duboko dišući, otirao bradu i ravnao brkove. Tad upita za manstir Vratimlje.
Jevanđelje je jedno, život je drugo, u jevanđelju svi ljudi imaju mesta pod suncem, u životu su jedni korov, drugi cveće.
Dimitrije Ali dan promiče, blagi septembarski dan sa pitomim suncem odozgo i toplom zemljom odozdo i mi postajemo najzad umorni i pospani.
Zirkam kroz trepavice i ponosito premeravam svoj posed. Tamo kraj slapa, s one strane Belog potoka, okupano suncem i pospano, leži Vilinsko gumno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
On se u tome izvežbô toliko, Da ga pod suncem ne nadmaša niko. 2. Po tebi reke belaskaju hladne, (Jedna se od njih Čemernica zove) Po njima leti, kada sumrak
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na zamišljenoj, maloj Zemljinoj kugli, vide on i Aleksandriju, jednu tačkicu; i nju veza u mislima sa Suncem, pa poče rasuđivati ovako: Trougao čiji vrhovi leže u Aleksandriji, Sijeni i u centru Sunca, čudnog je oblika.
To je Jupiter. On obilazi oko Sunca mnogo širom putanjom no što je Zemljina, pa nam zato pokazuje uvek svoju Suncem osvetljenu stranu.
Kad pri svojim obilaženjima oko Sunca, stignu te dve planete u istu pravu koja ih vezuje sa Suncem, onda se Zemlja nađe između Sunca i Marsa. Mars je, kako se naučno kaže, stupio u opoziciju prema Zemlji.
Svaki od tih njenih položaja ograničavao je sa Suncem i Marsom po jedan trougao. Ti trougli bili su, doduše, različiti, ali su imali svi jednu zajedničku stranicu: duž,
Ti trougli bili su, doduše, različiti, ali su imali svi jednu zajedničku stranicu: duž, omeđenu Suncem i Marsom. Svakom od tih trouglova mogu izračunati po dva ugla.
tih planina, a u visini od hiljadu metara iznad mora, odabrao je njegov graditelj jedno mesto koje je ceo dan obasjano suncem, podigao na njemu šestospratno zdanje, i isklesao na njegovom visokom zabatu lik Sunca sa njegovim zracima.
To je bio prvi dan na Zemlji koja je, posle tog poljupca sa Suncem, postala živi svet. XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE Beograd Naše poslednje putovanje odvelo nas je dalje no što
Sunce će se obaviti u taman veo, svetlost dana će se ugasiti. Večna noć osvojiće Zemlju, i ona će sa mrtvim Suncem produžiti svoj put kroz vasionu. ...Taman sam dovršavao ovaj životopis Sunca i Zemlje, a zatrubi strašna truba.
Da li ćemo se na tom putu sudariti sa kojim drugim suncem? Verovatnoća takvog sudara nije velika zbog dovoljnog prostora u vasioni. No ne leži samo u njemu opasnost!
No ne leži samo u njemu opasnost! Dovoljno je da se naša Sunčeva porodica mimoiđe nablizu sa kojim drugim suncem, pa da ovo, svojom privlačnom snagom, promeni samo malo oblik Zemljine putanje. To bi se odmah osetilo!
U njemu su ona podjednako raspoređena, ali mi, koji se nalazimo sa našim Suncem skoro u sredini toga sočiva, vidimo, kad gledamo prema pojasu sočiva, više takvih sunaca nego kad gledamo u drugim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Negde sam, gospodin Joksime, video sliku katoličkog sveca, s blistavim suncem na grudima. Eto tako mi se pričinila one večeri frau Roza, jednostavna Jevrejka i mati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred sobom vidimo samo planinske vrhove pokrivene snegom. Nekoji su osvetljeni suncem i blešte u punom sjaju. Gledam i razmišljam, gde li sam video sličnu čarobnu sliku.
“ Naša mladost bila je neokaljana, neporočna, nepreživljena. Ona me podseća na tihu, bistru reku, obasjanu jutarnjim suncem, uokvirenu mirisnim cvećem, na reku koja, po nekoj ukletoj kobi, najednom ponire u bezdan.
Petrović, Rastko - PESME
Od sve čistijih obilja načinih plan Proširivanja života - iz danas u sutra Prošivajući sebe suncem (svojim; svaka motornost druga: starija) To: Postoji revolverski pucanj iznutra Što ubija.
što razaznavah tada beše da sam usamljen Pokatkad savladan pokrivah ranama svojim ovo poprište No često zaražen Suncem jurah zaplamljen Varoškim đonom tvrdim kvareći polja ječma Osećah u sebi grozno praotaštvo kako se strvi Jezika
Sunca, me točak zgnječi, i odvaljuje oganj il toči Žar svoju, ja poznah mlaz što krvlju obliva oči; Kao olujinom tako Suncem zatutnjaše prostori, Od Njega branih stan; no, krvavi su sad prozori.
Sunca me točak zgnječi, i odvalivši oganj toči Žar svoju - ja poznah mlaz što krvlju obliva oči; Kao olujinom, tako Suncem zatutnjaše prostori, Od njega branih stan, no krvavi su sad prozori.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, makoliko da se propinjao — nije rastao. A nije se, ukoliko ga majka ne bi naterala, ni okretao za suncem. Ostali suncokreti sad su već otvoreno pokazivali svoje negodovanje.
Obrati se travama za savet. Trave su stari prijatelji. Ali trave nisu znale tajnu okretanja za suncem: nisu mu mogle pomoći! Tada mališan upita potok šta da radi. Ali, hitri brbljivac i ne pokuša da mu odgovori.
Za sve, pa i samog sebe bio je: Smešno Lice! O KAPLjICI I CVETU U času kada se dan od noći deli, zajedno sa Suncem, rodi se jedna Kapljica i jedan Cvet. Radoznala je bila Kapljica, rumen i začuđen Cvet. Kako i ne bi?
Čudo! U vedrom, plavom nebu sav srebrnast lebdeo je oblak obasjan suncem, a iz njega su pljuštale kapi kiše. Kako je koja na zemlju pala pretvarala se u krupan i crven makov cvet.
Šantić, Aleksa - PESME
Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta, I bacam kisto, jer ne vidim ništa — Ovako blizu kad pred suncem stojim. 1907. POD VRBAMA Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kada bude na zahodu sunce, tad izlazi Milićeva majka, pa govori, a za suncem gleda: „Blago mene i do boga moga! Blago mene, eto sina moga! Eto g’ majci đe iz lova ide, nosi majci lova svakojaka!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I odzgora ga je bio nakitio sa zvezdama, sa Suncem i s Mesecom, plavetno, po nebesnoj svoj naliki viđenoj. I tu je u njemu boravio.
I ti si — reče — to učinio tajem da nit ko zna ni vidi, a evo tako ti se kaže od gospoda Boga: — Pred ovim suncem svim ljudma na videlo tvoje će pokaranje biti i razjagmit se sve tvoje dobro, i tvoje žene mlađi na tvoje oči hoće ih
Kazuje nam sam Sveti duh u Solomonovoj premudrosti: svačem god i breme da nagledamo, pod ovim suncem koji smo! Spazi, veli, vreme i vrlo se čuvaj od lukavoga vraga. Vreme je, reče, roditi se i vreme pak umreti.
Tako i ti, brate, zgađaj se sotim, te ako ne uzmož' biti Suncem, ti budi Mesec, akoli ni to, a ti budi zvezda, i ako ne mož' onakav biti ka ona nekoja vrlo jasna zvezda, a ono budi