Dučić, Jovan - PESME
Dokle će ići i što traje — Ta gorka igra sunca sa mnom? Sve će pod nebom dalje sjati, A sen i čovek, dva blizanca, Na raskršću će nekom stati Da oba zbace teret lanca...
I kad padnem, najzad, niko neće znati Moj očaran zadnji osmeh da pročita; Licem pobednika razbludno će sjati Sunce zarobljeno u zrcalu štita.
Radičević, Branko - PESME
Sunce naže na grob sjati, Misli da će još ustati, — Oh ugasi sjajne zrake, Ajde, sunce, za oblake! Što grob ladni jednom svati, Nazad
Sunce jarko, jače sjati nagni, Pa im lice, pa im none smagni. Sunce jarko zašlo već odavna, Očo danak, došla nojca tavna, Mome platno
gnjezdi, Već kućâ znani ugleda početak, I gore digo oka dana zvezdi: U mračnost lepi zraci ti tonedu, U srcu meni sjati počinjedu. 43. Kod kuće nađo lice materino, I oca milog i ljubezne braće. Viđenja novog bajna ti milino!
Da stradam, oče, tako mora biti. Ja vidim mog života sunce sjati, Od njega mene bez'na rastala, — Zar jadikujuć ja da preko gledim?
se četa janjičara, Upustiše svoga gospodara; Ali viknu besni Radivoje: „Ao Cveto, ao sunce moje, Kad ne možeš sjati oku mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome!“ Kroči, skoči, već do Cvete stiže, Već joj mača iznad glave diže...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
viđet dosta mojijeh mirovah; no pogubne mrake Satanine njihove će zaslijepit oči, mirovi im silom svemogućom neće sjati njinim pogledima, mirodavca pohuliće ime.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
srpske ostaviti neće: Na potoku dole umivaće lice, Na Brankovu grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka.
I opet će, i dugo će Nad visinom Crne Gore Kao sunce odozgore Sjati majčin sjaj. Seglo nebo, al’ se trže; Šta bi srca, šta bi stene Bez Milene uzor-žene? — Jauk, lelek, vâj.
Miljković, Branko - PESME
Ali ko zna Da l će ta svetlost ikad sjati Da l će ta svetlost ikad sjati Da l varkom čaraš po mom čelu Ili si možda java pozna Cvet što živi u mrtvom telu Sjaj
Ali ko zna Da l će ta svetlost ikad sjati Da l će ta svetlost ikad sjati Da l varkom čaraš po mom čelu Ili si možda java pozna Cvet što živi u mrtvom telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice. HHI „Može l’ sunce sjati I u crnoj noći?“ Odgovor će dati Tvoje crne oči.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zuji pjesne glas presvjati Dirne l’ pjevčik u klavir, Mir se taki mora sjati, U soglas’ju leži mir; Mir da svagdi mi snujemo, Mir tam’, ovde bude s nam’; Mir u pjen’ju da čujemo, Mir i glasi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Novac bogataša i pokvarenost slugu bili su jači od opiranja: bogataš dobi stolicu nalik na cvet. Oko stolice se sjati gomila radoznalaca. — Kakva lepotica! — vikale su gradske gospođe. — Ni u carskome dvorcu takve nema!
Šantić, Aleksa - PESME
Ja ću ovde jedro posejati zrnje Što će ploda dati, Visoka i zlatna, i gde beše trnje Lepota će sjati... Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta.
Iz njih kad pročita svu povest čoveka, Radošću će sjati, I tamo gde teče rajska zlatna reka Mesta će mi dati... 1918.
Kad na tvoja nedra panem, Raj nada mnom počne sjati; No kad rečeš: ''Ja te ljubim!'' Moram gorko zaplakati. 5 Skoro sam u snu gledô tvoj lik drag, Putem gde šumi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bel. E, 5) Sitnica — desna pritoka Ibra, izvire na Kosovu sjati — sjahati sjedati — posađivati: Svu gospodu za sofru sjedao sjesti (koga) — posaditi sjetovati — savetovati Skadar