Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U oblacima dima, baruta, koji je mirisao. Rano u zoru, Isakovič se, tog septembra, budio, prao i pirkao, sjahao do skela, prelazio reku, pa je, u grupi oficira, pratio dva reda grenadira, od kojih je prvi pucao, a drugi punio.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I tako su išli neko vrijeme i prijeđoše iz đavolske države u krštenu. Istom Grbo sjahao s konja, a đavoli na granicu i pred njima kralj. Onda kralj reče Grbi: — Grbo li, Grbo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Povedoh se na jednu stranu i zamalo da padnem. Sjahao sam s konja, ne bih li rasterao taj nesrećan san. Naprežem pamćenje da se setim koliko ima časova kako već oči nisam
Bilo je prošlo podne kada zastadoh kao relej na raskrsnici jednoga sela. Sjahao sam s konja da bih malo opružio noge, pa se naslonih na ogradu jednoga dvorišta.
Bilo me je stid. U meni je nešto naviralo... obodoh konja i stigoh ga. Sjahao sam, onda izvadio notes, i pred njim iscepah list. Zatim, pružajući mu ruku: — Druže, mi se danas nismo sreli...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako su išli neko vrijeme, i prijeđoše iz đavolske države u krštenu. Istom Grbo sjahao s konja, a đavoli na granicu i pred njima kralj. Onda kralj reče Grbi: — Grbo li, Grbo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Neko upali svetlost. Radoslav, gotovo istrežnjen od strašnoga pucnja, sjahao je. — E, ovo si preterao! Dosta mi je svega. Krajnje je vreme da idete.
— Gospodin kapetan Lazar? — Ja sam. Ko pita? Rekao sam svoje ime i sjahao. On siđe sa prednjaka topa i kresnu električnom lampom na mene. Zatvorio sam oči.
Priroda kao da je pobesnela. Ali izgledalo je kao da se stihija udaljuje. Kišne kapi bile su sve ređe. Sjahao sam s konja da bih se malo zagrejao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čujem gde vozari viču pozadi „Stoj“ — da ne bi naleteli jedni na druge. Sjahao sam. Ali koja vajda, kad ne smemo svetlost da palimo. Naiđe i komandir i pita čisto ljutito zašto sam zastao.
— Nemojte vi meni objašnjavati... znam valjda da se u rov ne ide sa konjima. — I Kralj zaustavi svoga konja da bi sjahao. Prišao je i stari kraljev lekar. — Veličanstvo, nemojte se izlagati... — Zar i ti?... E, moj doktore...
Pogledah i na one ljude okolo, pa mi oni poznati. — Je li to peta baterija? Poznadoh ih najednom. Sjahao sam s konja i pritrčao svome starom komandiru. Dugo smo se držali za ruke, bez ijedne reči.
Dežurni je ostao sa nekoliko vojnika da zakopaju mrtve. Moj konj jedva je micao. Sjahao sam i poveo ga. Ali on se tako sporo kretao da smo ga morali vući. Na jednoj uzbrdici sasvim stade. Noge su mu drhtale.
Komandir, kapetan Lazar, trčao je po poljani i izdavao naređenja. Bilo je nemogućno prići na konju. Sjahao sam, zaveo konja ukraj puta i potrčao u pravcu baterije. Pri svakoj eksploziji trzao sam se.
— udari se komandir po čelu, da mu se šlem obesi o vrat. — Vidiš li šta si uradio. Očajan i zbunjen sjahao sam i stajao pognute glave. Toliki moj trud i napor i naposletku da se sve tako žalosno završi. Prokleto pseto!