Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
sve!... Ko je tebi natrunio, i meni je!... Hoćeš da se zbratimimo?... Pa ga gledaše okom punim suze i sjaja. — Bratstvo primam, ali osveta je moja! — reče Stanko, pošto ga je neko vreme netrenimice gledao.
Jurnu svež vazduh i zapahnu ga zdravljem svojim. Siromah Aleksa poče svest gubiti. Oči mu zaseniše od sjaja beloga dana... On se izgubi. — Aleksa!... Aleksa! — vikao ga je neko.
Sunce je peklo i kroz gusto lišće. Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja... Izdaleka je dopirao šum talasa valovite Drine. Hajduci su išli ćuteći.
Dučić, Jovan - PESME
Tako opijeni već od prve čaše, U ekstazi zvuka i sjaja što pline — Pružićete brazdu da svirepo mine Njivom, gde još čami zimsko zrno naše.
Ti nisi u sebi jer ti nema kraja; Tvoj govor počinje muziku svih voda; Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja; Ideš, kô molitva, od zemlje do svoda. I ti si načelo većma nego biće...
Afrika
oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više primećuje kad nje nema, jer je lik bez voćnoga sjaja, no kad je tu. Ne govorim o šminci koju usvajaju od belaca.
Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja.
kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).
Teodosije - ŽITIJA
Starac od Sjaja njegova uplašen posrnu da padne, ali ga on podiže i reče: „Ne plaši se od mene. Ja sam Mihailo, arhistratig sila
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ona se saopštavaju i prenose izvanrednom brzinom. Izražavaju se očima punim sjaja ili suza, zlih ili radosnih suza. Ima mnogo junaka okorelih u borbama koji su zaplakali pred nevoljama drugih!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
rezbarija, mramornih ognjišta i svilom prevučenih banketa, tako da zaželeše sami da gube, polaskani i poneti sred toga sjaja i mirisnog tiskanja razgolićenih žena, željni da se istaknu, da se pokažu vrlo bogati, dobroćudni, i ljubazni, najbolji,
Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši, sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni
Pod teškim svodom zdanja, po kom su bile izvešane ikone, Aranđel Isakovič, u mraku i hladu, posle vrućine i sjaja spoljašnjeg, pognu glavu i kaza kaluđerima ko je.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zvezde velike i sjajne jesu zvezde vladara, bogatih ili istaknutih ličnosti, a one slabe, bez mnogo sjaja jesu zvezde siromašnih.¹¹ Neki ljudi su rođeni pod „srećnom zvezdom“, a neki pod „nesrećnom“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Nogaja, bitka kod Lima i Velbužda, krv ljudska što se u boju prosu, ostanu negde iza vrata, iza prozorskog smeha i sjaja, za čas dana kad budu sami kao zvuk izgubljen u kosmosu.
hrišćankom, da se izagna iza bregova i talasa bogougodnice zemlje naše, van domašaja nemanjićkog sunca i njegova sjaja, da mu se oduzmu i žena i deca - bez njinog pristanka ili sa pristankom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
stazi dugoj sto deset metara sa preponama, taj znak koji otvara kapije raja u zemlji bogu iza leđa, u dvorani sumornog sjaja, ispunjenoj dimom prvih cigareta u životu i prvim poznanstvom sa zanosnim mirisima mladih ženskih vratova, trenutak
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Detinjstvo je za Ćopića daleki svet sjaja i dobrote koji, što se više udaljuje od nas, biva sve čudesniji i lepši. On ga uvek gleda kroz maglu godina:
Zove beskrajnom detinjom tugom. (Dućan) „Istina života” počinje razočaranjem, buđenjem u svetu koji je bez sjaja i zanosa.
Koliko je jaka veza između detinjstva i preostalog sjaja u očima, toliko smo daleko od smrti... PISMO OSNOVCIMA Dragi dečaci i devojčice, Pročitao sam hrpu vaših
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I sva njegova živopisna, bojadisana poezija, podsećajući na talijanske koloriste koji su pisali sa toliko sjaja i boje, odaje slikara. Pored boje, kao i svi romantičari, on voli reč.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To li je, dakle, taj prvi korak u slavu, pun sjaja, kad čovjek prosto obnevidi i čeka da ga prvi složan aplauz trgne i probudi. Zastao je, čekao i — tišina.
Kostić, Laza - PESME
Od zvezdica je sunce svetlije, al' sagledati ne da sjaja svog; a i one su čeda sunčeva, pa i mi smo se sakupili sad u pozorištu gluma sunčanog da blagu jednu spomenemo sen rad
Lalić, Ivan V. - PISMO
2 U suvom doku sa ostatkom snasti, Eksponat iz kog vetri miris čaja; Timaren brižno, ali lišen sjaja Otkad Zemljotresac nad njim nema vlasti.
ipak mirno počivajte; Nije ovo podne ono što nas spaja, Nego jedna povest koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa podnevno ovo sunce crno biva Unutrašnjem oku putnika pevača; Dok mi pogled klizi po ploči zaliva Sa još svežom
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U samu sebe tek bi unatraške, te s table zbriše senke Utoraka da u se zgnezdi prepelice s mraka, ideju sjaja, Višeg uma graške a c Tpećeg dana rado bi da zbira zavodljiv polen Gospodovog bilja. U samu sebe tek bi unatraške.
zračnih nasrtaja, uz težak tresak, koji ruši krevet gde mrak je bio, zbacujući teret od ljupkih tela, brušenoga sjaja, bez kojeg nema pogleda što vida, pred kojim munja košuljicu skida. Izdrži nalet zračnih nasrtaja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja.
Oblak se šulja, dolinu celu prožima mrzlim dahom, dȃlji bez kraja, prepune sjaja, zasipa modrim prahom. Ispod olujnog mrkoga gunja sve se praćaka ribica munja.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ide na Sever sunce najjače sija gde se mora lede Mali je Sinaj isposnik nije veći od tačke i sunce je manje od svog sjaja velika javljanja tek slede Knez Lazar se po gorama šeta Možeš li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Hrast goli, na ledini, I ptica, pod drvetom, Ostaše verni, jedini, Januaru, mesecu svetom. KAP Kap sjaja ko da sledi se u jarku. Zaustavljen je minut pre isteka. Veče je odvelo potok, i sad čeka Sa isukanim nožem u šumarku.
je tu čisto, nežno i šumno, I sve sam negde već sreo: Prazno dvorište, kotar, gumno, I pod suncem sneg vreo, Tren sjaja u kom se dotiču leno Vrabac, vetrić i seno.
Rakić, Milan - PESME
KAO BAJKA Hteo bih jednu noć kad mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe
Pandurović, Sima - PESME
dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče.
Proleće, puno boja, puno sjaja, Osmejaka, nada, čeznuća i snóva, Došlo za dobom splina, uzdisaja, S ticama, preko mora i bregóva.
Osećam da se lagano odvaja Stari svet želja i misli od mene, Da su mi dani sa sve manje sjaja, I bledo cveće spomena da vene.
Sve postaje jedno. Pa i to je lepo... AMBICIJE Moja je prošlost svaka ponoć draga, Puna mekog sjaja sa zvezdanih kôla; Moja je prošlost puna svetog bola I jedine sreće što ostavlja traga.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Veliko nam plavo nebo prošlost briše. Uz korovski miris: kiše nas umiše. Sunce nam u oku kule sjaja zida. Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće.
Taj mrak — da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. KRAJ JESENSKOG MORA Iz visokog sna me budi morski blesak.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije zbog đinđuva pred dućanom... Nekada, bilo mu je slatko i krv da prospe za ovakvu gomilicu žutog sjaja. Kad se svršilo to nekada? Ne zna Mu među. Šta ćete mi?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ruke su joj bile nežne i hitre, oči pažljive i pune toplog, zlatastog sjaja. Takve oči starica još nikada nije videla. Podsećale su je na zrake sutonskog sunca, cvet dragoljuba, krila leptira.
A onda, u samom njegovom srcu niče plod. Cela soba bila je puna njegova sjaja i mirisa, ali majka nije više ništa pitala. Videla je da biljka veseli devojčicu i spokojnije je odlazila na posao.
Srebrna ruža bila mu je u mislima i danju i noću. Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu?
Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja. Ko bi rekao da su zvezde tako nemirne? Dečak protrla oči, ali se ništa ne izmeni.
Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže Srebrna ruža. Dečak, zadivljen, kriknu I zagleda se u nju. Sav nežan, sav srebrnast, cvet je širio
Ali u leto i pred jesen, kada se zvezde spuste sasvim nisko i nebo postane puno njihova sjaja, dve zvezde se naročito dugo zadržavaju na krovu jedne kuće u Ulici kestenova.
Mesec je svake noći eve više rastao. Od njegovoga sjaja srebrilo se i nebo i more, pa čak i krila koja je mladunac širio. Tako je to trajalo devet noći.
Tako je to trajalo devet noći. Devet noći je Mesec runio čuperke sjaja na drveće i stene, po nebu i po moru. Devet noći je galebić pratio njegov blistavi hod, a desete je raširio krila i
Opet ih je bilo troje, a rasli su kao iz vode. Kad su počeli širiti krila, jedne noći pune mesečevog sjaja, Srebrni galeb je poleteo, i nije se više nikada vratio.
Da li je starac još živ? Dolazilo mu je da ostavi sve i da se vrati, ali sjaj novca bio je jači od sjaja njegove čežnje. »A možda mi nije suđeno da se obogatim?
uvis i poče da raste i da se menja, sve dok mu se telo ne pretvori u glatku, belu dasku, a krila u jedra čudesnog sjaja. — Penji se, šta čekaš? — leptir se nasmeja, a dečak mu skoči na leđa.
Iznad nje, kao srebrni čamac, plovio je u struji mesečine vrh planine. Dečak okrete lice nebu i od silnoga sjaja, od neke prozračne tišine koja je kapala sa zvezda zavrte mu se u glavi. »Da ne sanjam?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u časovima velikih rasvetljenja nadnose se bezdani svetlosti u kojima senke praiskonskih prošlosti sačekuju bezmerja sjaja što klizi sa juga, od Terazija i Vračara.
Neobično u toj materiji bilo je to što je izgledala nematerijalno, sva od tamnog sjaja, prozirna i neprozirna u isti mah.
zelenilima bašta trepere desetine zenica, građani idu za Simom, na odstojanju, a nebo je sve od prozračnog, prostranog sjaja.
Ali, od svega, video je, malo šta ostaje: neki trag od sjaja, prikaza u izmaglici. Osećao je da se život, da bi se poznao, mora izazivati; počeo je da ga izaziva a život mu se
pojasu što je, sa godinama, sve uži, jer uzmiče pred senkama visokih zgrada, dan, kao zasut svemirskim pepelom, nema sjaja. Središte pojasa izgleda da je Šeih-Mustafino turbe, podignuto 1783. i, svud oko njega, iskrzani ostaci prošlosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Malena sam... i zvezda je mala, Što se tamo gore zasijala; Lako j' zvezdi, ima svoga sjaja, A ja imam samo uzdisaja. Da sam zvezda, kao što sam mala, Na srpskom bih nebu zasijala, Izišle bi Srpkinjice male, Pa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I gle, obaršunjen tamom, obrubljen nestvarnošću, izgubio je nešto od svoje napetosti i svog hladnog sjaja, i zazvučao mi prisnije nego ikad! Hladnoća, hladna priroda. Tako se to obično kaže, ne tražeći mnogo pravu riječ.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sve treperi od sjaja sunčeva i zeleni se veselo, svetlo, radosno... Oči se prikovale za tu lepotu, koju prosta seoska duša ne razume, ali
Petković, Vladislav Dis - PESME
Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što
Da li dugo? Za vek ceo? Za rođenje? Pokrov beo? — Nismo znali. Nismo znali Iz te slike Sa očima punim sjaja, Punim suza i muzike, Ni kada smo, kada pali Sred velikog zagrljaja.
Ja moram ovde, kraj svačije rake, Da stojim, gledam, s očima bez sjaja, Gde neumorno, iz pobede svake, Iz toplog srca moga naraštaja Mogila raste put poplave jake.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine zabeležen je u mom kalendaru kao srećan dan. Petnaesti je osvanuo kao divno sveže prolećno jutro puno sunčevog sjaja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
raspeće koje jezuita drži visoko nad sobom, obasjano toplom, mekom, poniznom svjetlošću, u tajanstvenim oblacima sjaja i mirisavog tamjana, i izlazi u gomilu iz crkve, premišljajući o strašnim mukama paklenim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zimogrožljive senke koje ne (3) Mogu da se slegnu ne mogu da leg (4) Nu u belu (5) Ovu svetlost umornu bez sjaja (6) Dalje se ne sećam Ne (7) Ne reči se moje ne (8) Sećaju ne („Sazvučja“) Gotovo da su svi odnosi između
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vuka Isakoviča, takođe postoji simbolička veza između golubova (ptica) i zvezdanih nebesa: „Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši , sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dar je ovaj golem, punan blagoslova, — I Srbin ne pamti ovakvih darova; Dostojan je velja žara ti i sjaja, Dostojan je tvoga novog zavičaja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više primećuje kad nje nema, jer je lik bez voćnoga sjaja, no kad je tu. Ne govorim o šminci koju usvajaju od belaca.
Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja.
kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
„Vi lažete, nema ni vas, Nema sveta, sjaja!“ Tako viče iz mog mozga Ludilo očaja. XX Šta je tuga koja dođe Najedared mahom celim!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Slobodno, sad nema opasnosti. Saobraćajnica je dovoljno duboka. Podigao sam glavu, i oči mi zasenuše od bleštavog sjaja. Raketla se spuštala lagano, toliko sporo da je izgledalo kao da se i ne pomera.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ĐURAŠKO: I ne mo’š, Iz očiju ti tajne tumačim, Pa iz njih učim tvoje željice, Iz zenica ti čitam sudbinu, Iz njinog sjaja strogu zapovest. — Zapovedaj! A bog je svemoguć.
Pa u njoj lije sve devojčice, Posle ih daje za krv!... Ha! ha! ha! KAP. ĐURAŠKO: O seni bedna! O sjaja bivšeg sliko nevešta! Što tvorca moćnog delaonicu Izrazom tužnim uma nesvesnog U dućan stvaraš prostog majstora...
Bojić, Milutin - PESME
(1917) BEZ UZVIKA Ni čudnog ni novog za nas nema više, Sve su zemlje nama i drage i srodne; Sred sjaja, i vrh nas kad se bure sviše, Besmo mirni, kao usred zemlje rodne.
Jer proći će mnoga stoleća, kô pena Što prolazi morem i umre bez znaka, I doći će nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.
I njenom oku ti si dao sjaja. U tvoj se drhtaj nenadno uvlače Osmesi njeni fini, kô ton jada Tih osmeha je moja duša rada.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
1992) postepeno obnavlja zapostavljenu liniju simbolističke poezije: kod njega nalazimo nešto od njenoga artističkog sjaja, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
On zna da do njega stoji. Da je ona njegova. Vidi koliko ga voli. Sa koliko ljubavi, veselosti, sjaja u očima navek mu prilazi. Sva je njegova. Ali on je svojim pametnim, suvim licem, mirnim pogledom navek umiruje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Slavljaše svadbu, o kojoj na javi ni misliti nije smio... A kad bi nestalo i poslednjega sjaja sa zapada, a noć se istiha i neosjetljivo spustila, redovito silažaše moru.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne, ne i ne. Kaže se samo trnje, ali nipošto glogovo.“ On je onda upravio na mene svoje tvrde oči, bez sjaja, kao mrtve pa ipak pokretljive.
Ja nisam mislio tako. Najpre, Dorotej je običan monah, obučen u staru izveštalu rizu. Nema na njemu ni trunke sjaja i gizdelinske kićenosti. Njegovo lice je blago, mekih crta, deluje čedno i nedužno.
“ Nikanor nije sveti Jovan pa je i njegovo viđenje šturije bez sveg onog tajanstvenog sjaja i čudesnih bića. Nije se mnogo zadržavao na opisivanju anđela, jagnjeta i mača, te tako nikad ne saznadosmo da li je
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Novi vekovi su protekli. Na Zemlji je još uvek noć, ali se na obzorju ukazuje pramen srebrnoga sjaja. On izgleda kao kakav Herold, glasnik svečanosti. Na Zemlji vlada, zaista, neko svečano raspoloženje; to se jasno oseća.
Moja bi slika kazala da je od svih lepota prirode najsavršenija lepota žene. Sjaj Vaših očiju sada je lepši od sjaja zvezda. Ja ne preterujem, draga prijateljice; evo, uverite se i sami. Pogledajte ove zvezde.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bleda, mršava, s jakom kosom crvenog metalnog sjaja, izgledala je kao daleka neka tuđinka, i sve je čovek očekivao da će progovoriti jezikom koji niko ne razume.
Petrović, Rastko - PESME
I provlače se lagano, fosforno ponorne reke, Tankim mlazima sjaja, ruke koje su ljubile, Kroz tamnu ponoć zemlje, izmeđ žilica smreke, Ispod toliko bila koje su svud sadile.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A kakvo je tek more bilo! Kapljica nije mogla da odvoji pogled od njegove plaveti, njegovog sjaja. Sve niže i niže spuštala se da ga izbliza osmotri, kad pod udarcem vetra poče padati oblak na kojem je bila.
Njoj je bar ostalo kao uteha da se seća nekadašnjeg sjaja i veličine, čega bi se ostali mogli sećati? Kasa oprezno škripnu vratima da bi oterala poljske miševe koji su u njoj već
I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san.
Šantić, Aleksa - PESME
U dubini tvojoj nebo odsijava. I lomi se blesak sunčevoga sjaja. Tvoj je šumor pjesma koju galeb laki Na srebrna krila dočekuje zorom; Za nju znade drvlje, list i kamen svaki, Nju