Jakšić, Đura - PROZA
manastira, u zagasitom zelenilu, ukaza Stana u svome belom zubunu, za kosom crven cvetak, a oko vrata onaj grčki dukat sjaji se prema suncu; a pored nje iđaše njena gadna mati, čas po čas zastajkujući, nešto joj kazivaše, na koje se ona običnom
Jedanput — uprlo mu sunce baš nekako u teme, a ono se sjaji, glatko kao mermer — jedno se dete zagledalo u njegovu temenjaču, pa se usudi da ga zapita: — A, učitelju, ko ti je
To je Gružanin, jedan od Nikolinih gostiju, lep čovek kakova samo Gružanka rađa; na prsima mu se sjaji zlato od vezenoga jeleka, a za pojasom sevkaju srebrni pištolji.
Dučić, Jovan - PESME
I mir gde zrnje mraka niče, Da sav šum sferâ taji... Zvezde što padnu, to su priče Da i smrt zna da sjaji. NAPON Zavapi klica: želim nići, Iz mraka, do vrhunca! Iz prslih grudi ja ću dići Najlepšu himnu sunca.
sa usta koja poljubim (Otrov u zlatnoj čaši pričesti, Ubijca s mačem svojim stogubim) Mrači sve pute moje ničesti. Sjaji dan međ crnim borima, Mrkne noć izmeđ belih krinova, Božji lik trepti na svim morima, Svaki čas svemir niče iznova.
— A ja ću, ču se iz tog šuma, Svetlosti tašte dati reku: Kao Božanstvo, ta kob uma, Što sjaji samo u čoveku. POVRATAK Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe U grumen gline užežene, Tad neće više biti međe Između
Blagoslovi, Dobri, njihov trag što sjaji, Trubu mrtvih uvek punu Tvoga daha. I na večnoj brazdi njinih koračaji, Mač mrtvih pozlaćen zlatom tvoga praha.
Nikad u more gorko tvoj mlaz ne uvire, Već kao Mlečni Puti sjaji sa suncima! Niti pod nebom strašnim kap srca umire Što daje povest zemlji i mit vrhuncima. 1943.
Radičević, Branko - PESME
16. O lepi vi iz usta njeni baji, Kad sedismo mi vako obadvoje! O njenog onda oka kra(s)ni sjaji, U srce kad si padô moje!
sapalila, Jest krvavo perje bilo, Ma je opet moje bilo — A jedino što ostade, Što mi sreća jošte dade, Što l' sjaji sade? Komad koplja prebijena, Britka sablja salomljena, Puška bez pra i olova, Čim napunit pustu snova?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A mesec, čisto trepti. Od našeg dvorišta, gde mi sedimo, samo se to sjaji, a ostalo sve je u senci od tolikog drveća što je oko nas i po baštama.
Samo je jedan fenjer, okačen o granu kajsijinu, osvetljavao ozgo. Na sredi dvorišta bunar, a oko njega se sjaji razlivena voda. Iz kuće svakog časa izlaze poslušnici, donose jela, kotlove s vinom.
Sproću se sjaji ikonostas, po njemu žmirkaju zapaljena kandila, a više svega, kao zvezde trepću i prodiru ozgo upaljene sveće oko Raspeća.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i kod braće naloži.
Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaji od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ Gorski vetar otpiruje mašu s lirske materije i s grmušom sriče siže: tek je duša zrnce riže. U svesti mi sjaji trina, gora sinja i samština, sa crvenom ukosnicom, poluplava i sa pticom.
Tek devojka rumen s puti slije u Dunavo mlečnogolubije. Zatvori se u slik mesečina, pa on sjaji - čuje mu se boja.
U zreloj jezi suroga inja cvati mi, cvati Roѕa canіna. Iz mene sjaji gljiva ludara. Sa čamov-daske pišu mi čavke. O tmurno podne lađom udaram i brodim, brodim bez jedne javke.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pa ipak, nada trajno se gaji: iz kule stare svjetiljka se sjaji, dok tama svuda vlada. A tik uz okno ribar se svio, ugasla oka, obnevidio ... Vječno se Mačku nada ...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Šta je ovo... je li živ ?... Kako ovo gleda?... Ovo nisu obične žive oči, ovo je mrtvo staklo, pa se samo sjaji... stoji tako ukočeno, bez pokreta, bez ikakva znaka života. Staklo!... mrtav!... mrtav!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
59. Šta se sjaji kroz goru zelenu? Da l’ je sunce, da l’ je jasan mesec? Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Smandrljao sam nekoliko fraza o tome kako u Petrovim pejsažima ima jedan zrak sunca dalmatinskog, koji se kroz boje sjaji, i kako našu zemlju, najposle, jedan slikar, naš, monumentalno vidi, pa sam se poklonio publici, i, kroz zadnja vrata,
Stojim visoko. Dubina mosta d‘Jena, koja se beli i sjaji od kiše, i prolazi ispod čudovišta Ajfelova, odvodi u beskraj.
Rakić, Milan - PESME
Jest, još u meni prošli život sjaji, Čist ko na vodi labudovo krilo, Jer sve je dobro i čestito bilo, Smeh, suze, želje, nade, uzdisaji.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pa kad izađe u vrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i kod braće naloži.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri. Lako se talasa Izmirne pramen i blagoslov taji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i kod braće naloži.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Međutim, sunce se primiče k njemu sve bliže i bliže; već je dohvatilo preko polovine uvale, pa se pred njim more sjaji i treperi, i svjetlost ga podražuje.
” I molba naroda sve je jača i jača: „Tebe molimo, usliši nas!” Srebrni križ sjaji se u suncu i primiče se okrajku dubrave. Stara Stana čučeći zapazi ga, javi se deci i diže se na noge...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Još nešto lepo iz tebe sjaji: Druga se knjiga gubi, zataji, Ti si nam uvek verno imanje Nit’ te ko ište na pročitanje.
Miljković, Branko - PESME
ispiraj sjaj svetu I zvezdi koja ponore zataji; Neka se trulež otrezni u cvetu Nepoznat nesvesnoj ruži koja sjaji.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Dragi časi, — mili zagrljaji — Reči pesme, — uzdisaji, nadi, Ljubav, vera — a vera se sjaji — Kad’jonica mladosti ih kadi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A suton već je pao; sjajan bistar suton puna mjeseca što s neba grije i sjaji se kao zimnje sunce... i sjene po odgojku postaše zagasitije i tajanstvenije.
A borovik sjaji se na suncu, lagano žamori, a debeli mrki hlad tajanstveno privlači k sebi. Živci mu se upokojiše, obišao ga mlaz
Uljeze u ogradu, na razgrađenu gromaču, koja još ležaše u debelome hladu. Nad njim sjaji sunce, a iz visoka čulo se jednolično, živo zujanje.
Kako se starac miče , tako njegova duga sjenka obavita sunčevim zracima, sjaji se i, lomeći se, lako leluja u živome moru, i rekao bi ona sjenka nema ništa zajedničkoga sa starčevim teškim životom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Znači da i naša mlada Zemlja sjaji svetlošću pozajmljenom od Sunca, koje joj uvek osvetljava samo jednu polovinu. Od njene neosvetljene površine ne vidimo,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ako ga gospa Nola poveze na salaš, sjaji od sreće; ako ga ne poveze, ispraća je do kapije i opet sjaji od sreće; savije joj ručice oko vrata i šapće: da mu
Ako ga gospa Nola poveze na salaš, sjaji od sreće; ako ga ne poveze, ispraća je do kapije i opet sjaji od sreće; savije joj ručice oko vrata i šapće: da mu donese ili voćku, ili živog skakavca, ili komad pogače.
Šantić, Aleksa - PESME
granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri. Lako se talasa Izmirne pramen i blagoslov taji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kralju svilena šatora, zelen šator od zelene svile; na njem zlatni dvanaest krstova, trinaesta jabuka od zlata, — u njoj sjaji bescen kamen dragi.
Punac nosi kalpak i čelenku (u čelenci alem, kamen dragi, koji sjaji kako jarko sunce, pogledati ne da u junaka), te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti kalpak i čelenka“.