Radičević, Branko - PESME
Ko bi rekô oko tvoje sjajno Da je sjanje ognja onog krajno, Kad s' u jedan plamen skupi noću, Pa zasjaje tom poslednjom moću; Rekao bi da će sad iznova
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
vrletna strano, kruniš se svećom, leskov-šibljikom a tek će moći krik palikuće razviti požar u svesvanuće i večno sjanje. - Plaminja bolest iznad obala i poistiha senči površi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Slobodno izgovori njeno ime ime Studenice čije belo sjanje traje do uveče pa se prenosi na svice koji ne znaju pravce ni put do oltara ni za Prekobrđa ne žive duže od
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto, za malo, ode mi moj svet ispred očiju! I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ...
Ili kakvi su koji koga čina, Većega, manjega li, Onoliko i svoje sjanje Na nebu imaju; Ka i zvezde: Sve su na nebu, Al' jedne su manje od drugih.
hudim i visokim, plemenorodnim i potakim, sužnjem i poglavitim, — kano što nam jednako je dato duhanje vetra, sunčano sjanje, porod zemljani, voda i vatra za potrebu, promena vremenima i motrenje vilajetsko, što je god pod nebom stvari velikog i
Lakše je i pobolje nositi i malo zlata, negoli olova centom. Bolje je malo sjanje nego velika pomrčina. Nit je svest obikla s bogatstvom se ortačiti.
Ni same zvezde sve jednako ne sjaju, negoli drugo je sjanje i tafra Suncu, a drugo Mesecu i drugojače zvezdami. Tako i ti, brate, zgađaj se sotim, te ako ne uzmož' biti Suncem,