Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kaliopa, zaštitnica epskog pesništva; Melpomena, muza tragične poezije; Tadija, muza komedije i komične poezije; Euterpa, zaštitnica lirskog pesništva... (Muze su Zevsove kćeri i bilo ih je devet).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Među najviše opevane uskočke junake spadaju: Ivo Senković, Senjanin Tadija, Stojan Janković — ličnosti koje su poznate i istoriji.
O Senjaninu Tadiji istorija ne zna mnogo. Svakako je to bio Tadija Petrović, savremenik Senjanina Iva, a postoji i pretpostavka da je to mogao biti i neki kotarski junak — Mandušićev
savremenik Senjanina Iva, a postoji i pretpostavka da je to mogao biti i neki kotarski junak — Mandušićev sestrić Tadija ili koji drugi — s obzirom na to da su Turci nazivali Senjanima ne samo ljude iz Senja nego ,,sve hajduke i zločince bez
U pesmi Senjanin Tadija ponavlja se pitanje Tadiji što je uplašio družinu i Tadijin odgovor, koji otkriva gledanje na junačko i kukavičko držanje
Marko Kraljević i beg Kostadin, Smrt vojvode prijezde, Smrt vojvode Kajice, Lov na Božić, Smrt Senjanina Iva, Senjanin Tadija, Predrag i Nenad, Tri sužnja i dr. Veliki umetnički značaj ima i direktni govor.
brade ni brkova, a ljevši je od svake đevojke, ono ti je đever uz đevojku, ono ti je kurvino kopile, a na ime od Senja Tadija; žešće guje u krajini nema u Turčina ni u kaurina.
Bogme nam je Tade poginuo“. Onda Stojan iza glasa viče: „Đe si, brate, od Senja Tadija? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci?“ Stojan viče, niko ne odviče.
“ Stojan viče, niko ne odviče. Opet Stojan iza glasa viče: „Đe si, brate, od Senja Tadija? Jesi li mi danas u životu?“ Onda junak u lužini viknu: „Đe si, brate, od Zadra Todore? Pogiboh ti danas u lužini“.
Kladuše Mujo s svojim bratom Gojenim Alilom; hoće Mujo curu i kočije, da on s njome bježi na Udbinu, ali ne da od Senja Tadija, već se tuku drvljem i kamenjem, najpotlje se s Mujom ufatio, ufatio u kosti junačke, pa se nose po zelenu lugu; Tadija
Tadija, već se tuku drvljem i kamenjem, najpotlje se s Mujom ufatio, ufatio u kosti junačke, pa se nose po zelenu lugu; Tadija je pjenam’ zapjenio, zapjenio pjenam’ bijelijem, a Mujo je pola krvavijem; a oko njih Alil opskakuje, golu nosi sablju u
Bog sam znade je li tako bilo, a mi, braćo, da se veselimo! 65 SENjANIN TADIJA Još zorica ne zabijeljela, ni Danica lica pomolila, od Senja se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za trideset i
lica pomolila, od Senja se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga; pred njima je Senjanin Tadija, barjak nosi Komnen barjaktaru; otidoše brdu u planinu, primiše se pod Crvene st’jene.