Jakšić, Đura - PROZA
To beste vi! U rukama vam drhtaše jedan previjen listić ispisane hartije, taman pogled vaših ispijenih očiju beše na nj upravljen.
U Nikole lepa snaha, još čudnije! — Pa, veli, otkako sam njome oženio sina, nema večera a da mi ne dođe... Mi, veli, taman poležemo, a u lugu se začuju kao gajde, posle kukureče, rekao bi čovek neki ogroman petao; a kad zamauče, zakleo bi se
Obradović, Dositej - BASNE
Ne govorim ovde za njegove uši, koje kao zečje uši taman su kako valja. No prvo, on dobro trči, i daleko bolje nego mnoga životinja veća od njega.
Kad ja lupam, da se ne samo nakovanj nego i zemlja poda mnom trese, tebi je to taman spavaća muzika! A kako se moje vilice počnu micaši, nama' ti skočiš, kao da ti sto šiljaka pod kožu uljezu.
I ako se srećom ne boji, on za atar ne mari, nego kaže, ne za leđma, nego uprav u oči, ono šta on vidi. A ovo je taman to što je razumnom čoveku, koji se ispraviti želi, od najveće potrebe.
Ko razumno, pošteno i pravedno živi, on taman veruje kako Evangelije iziskuje. Za dokončati ovo naravoučenije, pamtimo ove dve vešti: prvo, što se god može sa
se je lasno u nekima veštma prevariti; ali je premnoge laži otkrio i opštepolezne istine izjasnio i pokazao, a ovo je taman što pametni ljudi i nacije žele i ištu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I tako pođemo mi odma složno, i taman dođemo u polje pod Kličevcom (gde je sada kula ozidana), a od ljubostinjske ćuprije prosu se oko stotine pušaka.
ribnjak, gde je vezir leti izlazio na teferič (to je bilo na ovoj prvoj česmi velikoj idući iz Beograda pećini). Taman mi s našom vojskom iz Žarkova dolazimo, i čujemo gde puške pucaju, a dotrča momak Crnom Đorđu i reče: „Udariše Turci
VII Milenko dade meni svoga hata, pet momaka i seksanu, da me do Katića u Rogaču otprate. Taman pređemo na Kuliću Moravu, odmaknemo jedan frtalj sata od skele, trči jedan čovek na konju mimo nas.
Kapija bila otvorena. Pođu unutra ulaziti prvi, a drugi jošt izdaleka idu. Taman ̓odža izađe da na džamiji zauči sabu — barjamsku jutrenju molitvu — (a to bilo baš na turski barjam), kad ugleda gde prvi
) Na Vrbici arambaši nisu bile toke, nego sve taliri jedan do drugoga, po ječermi isprešivati. Taman oni sedoše da ručaju, ali vrag, ili đavo, donese dve babe iz Podgorja.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
pa mu je jednom čak i zapretio da će mu omlatiti o uši i čibuk i simsiju, samo ako još koji put zadimani pred njim. Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje!
Marica Pavićeva jedna je po jedna devojka i po lepoti i po vrednoći. Taman beše iznela hleb da metne u peć, a sva se zapurila od posla i vatre te došla još rumenija dok eto ti Rake ozdo, gunđa
Roga je strašna stvar! Ova se ovako gradi: oseče se račvasto drvo, ali se gleda da vrat može taman stati između onih račava; onaj kraj u dnu račava ostavi se poduži, koliko već zatreba; račve se probuše napremase,
Poranio gazda Raka i obišao zabran svoj, pa udario pored Pavića kuće — hoće preko livade dole mehani. Taman beše okrenuo niz potok, kad eto ti Marice s Janom Srećkovom — idu s vode.
Sad će već na brod pod vodenicom. Taman da nagazi kad stade plakati neko dete u strani više puta. »Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja.
Kad eto ti onog seljaka s torbom preko ramena — naiđe na ćupriju onu staru, što je sad valjda na krnićkoj reci. Taman bi nasred ćuprije, a odovud, malo povodeći se, preda nj Radan. — Jes ti to, Radane? — Kum-Mato!... Gle, ti si!
Čovek bogat, može mu se; on je gosa — njegova se svakad i svud bolje melje. Ele, taman se gazda Milun tako razvikao, Dok eto ti mu Vidaka, pomoli se pa vratnice.
Jedva je pred zoru sveo oči. Taman svanu, a već stade gazda Milun, po običaju, vikati po kući i oko kuće: tera čeljad da ustaju, zapoveda nešta, iskašlje
Kad bi na vratnicama, umalo se ne udari s Vidakom pisarom, koji taman hoćaše da uđe. — Ehe! šta je to! — viknu Vidak začuđeno i uhvati ga za rukav. Kud si nago? — Pusti me da ubijem psa!
Ele, tako je trajalo sve do gospođinskih posta. Jedno jutro uz gospođinske poste, taman beše Milun opremio Sreju čak u Rogaču da porogozi nekom kace i burad, a on se, opet, spremio da ide poslom nekud na
Tu je tor za njegove ovce, tu mu pasu, tu noćivaju, tu se muzu. Taman momče ode da uradi što mu je zapoveđeno, e eto ti Tiosava i Vitomira, onako naoružani u mehanu.
beše s lica, zaključa vrata, i podupre ih čim je god mogao podupreti, pa sede na krevet i metnu pušku preko krila. Taman se utiša sve po selu, dok se čuše ozgo teško natovarena kola, škripe i prikučuju se mehani Vitomir i Tiosav već dogone
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Marinko probudi jednog pandura, reče mu da javi subaši da je našao onog čoveka i doveo ga. Pandur priđe vratima i taman ih otvori a iz sobe se začu subašin glas: — Dođe li Marinko? — Došao je... I doveo nekoga. — Neka dođe ovamo.
mejdane stare podnovimo; Rok neđelja, mejdan poneđeljnik, A utornik da kukaju majke: Ali moja al̓ tvoja, Alile!... Taman on utanačio, taman se razigraše srca hajdučka, taman se sve pretvorilo u uvo, a ču se lavež... Hajduci prenuše.
Taman on utanačio, taman se razigraše srca hajdučka, taman se sve pretvorilo u uvo, a ču se lavež... Hajduci prenuše.
Taman on utanačio, taman se razigraše srca hajdučka, taman se sve pretvorilo u uvo, a ču se lavež... Hajduci prenuše. Gusle umuknuše i svaki prihvati svoju pušku.
— Onda polazi! — A zar ćemo Turke ostaviti ovako, na putu?... Zar ih njećemo malo sklopiti? — upita Jovica. — Taman! — reče Zavrzan. — Još samo treba zvati popa da ih opoji! Svi se nasmejaše. — Turci će njih skloniti — reče harambaša.
A sad: laku noć! — Laku noć! — reče Turčin i vrati se u odaju... Marinko je žurnim koracima hitao kući. Taman je zamicao u šumu, a iza jednog pana, nedaleko od hana, diže se čovek.
Dođe pred han, odjaha konja, priveza ga za jedno drvo, pa uđe unutra. Taman on ukorači, a iza hana se pojavi Deva, osmehnu se, dopreti prstom pa zamače u lug... Dan je osvitao lep.
I dokopa ga za ruku da ga uvuče u kuću. Lazar se stade braniti i otimati. — Pusti me! Neću!... — Hoćeš, ja!... I taman ga do praga dovuče, a iz sobe izide Stanko. Lazar obamre... Obnevide, posrte i nasloni se na dovratak.
„Jesi živ, gospodaru moj?” — upita ga svojim zvučnim glasom. Taman da odgovori, a puče puška... On se trže... Čuo je razgovor... Skoči i potrča družini. U susret mu je žurio Jovica.
25. BOJ NA SALAŠU Vratio se taman kad treba. Tek su istavili jaganjce. Družina ga dočeka i pozdravi. Zavrzan mu pogleda u oči, pa reče: — Ti si veseo,
— upita Zeka. — U vrtlozima. — Dobro je... Nego da se povučemo u šibljak — reče buljubaša. Taman se krenuše, a Stanko među njih. — Pobratime, — reče Zeki — s tobom moram govoriti. Nosim ti pozdrav od Čupića.
Eto, pa ga gledaj, a on neka priča!... I Stanko razveze nadugačko i naširoko priču o boju mišarskom. Taman se on raspričao u najveći jek, a dođe popa s Jovom Jurišićem. Nazvaše boga i pozdraviše se.
Dučić, Jovan - PESME
Bio je mlad, bujan, ogroman. i, nalik na neobuzdani ritam iz izvora, u njenim prsima diže se i uzburka dug i taman šum krvi. I, kao sivi list topole, Eva zadrhta.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On utrk dotrča do stanične lađe. Dokopa bačen alat s lađe koja dolažaše i stade je vući sebi. I taman da zametne uže na kazuk, a u gomili sveta opazi jednu ženu koja izdiže više glave dete u povoju.
starčevo lice na pun života lik djetetov, a s bijele brade curi kap po kap i čisto se zapuši na njenim obraščićima I taman se pop naže da je poljubi, a dijete u snu mahnu rukom, okrete se na drugu stranu i nastavi spavanje.
Obarajte grede! — čuje se dreka sa svih strana. Čitav oblak od vode sasu se na zid gdje su vrata. Pop taman da skoči još preko praga, a Burmazović, koji je stajao sa strane i ne videći popa, mače sjekirom po dovratku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
No, međutim, nije baš ni tako. Naprotiv. Ispred svake kuće ima jendek pun vode, koji se nikad ne prazni; jer taman da presuši, a ono po bečkerečkom Velikom kalendaru udari blagoslov iz neba, i jendek se napuni opet kao što je i bio,
— Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... Morate uvek pet opcigovati, — veli pop Ćira, — pa onda je taman tačno toliko sati. — Pa pre ste opcigivali četir? — The, pre onako, a od nekog vremena ovako.
Zacrnili oblaci! — veli pop Spira. — Taman za kukuruz k’o poručeno, — veli gospoja Persa, zevajući i dižući sveću. — Paz’te, gospodin-Spiro, da se ne sapletete
— Sam samcit. — Pa to ste valjda u birtiji odseli? — Naravno. — Eh, »naravno«! Kakvo »naravno«!? A, taman posla! — Zašto, zaboga? — Pa tako eto, ne šikuje se to vama, kod nas tolikih...
— obrecnu se gđa Persa. — Nisi se ti, ćerko, još udavala, pa zato tako i govoriš. Današnje su mladoženje k’o čikovi; taman ga upecaš i da kažeš: fala Bogu! a on isklizi k’o čikov.
Posle nekog vremena Jula unese kafu i posluži ih sve. Kafa je bila taman koliko treba vruća i crna, i učitelj je pio i hvalio, pljuckajući onu krupnije samlevenu koja je plivala po površini.
sebi, dragi čitatelji, da ste vi nešto namesto gđe Side: kako je izgledala i šta je pomislila gđa Sida kad je taman počela, a gđa Persa je iz kujne prekide!
I taman je izrekla to, a ona se trže, pa nastavi: — Ah, Izvinite! No, lepo ćemo izgledati. A meni kažu: kod pop-Spirini’ gosti;
Pa baš taman kad su već hteli da pripale top, seti se jedan Banaćanin, baš će biti da je bio iz Iđoša, koji se tu strefio, pa skine
Nema mesečine. A i šta će je večeras kad se Šuca sprema na nešto veliko i odvažno; a za to su taman dovoljne i one sitne zvezdice koje svetle i švaderski žmirkaju s neba amo dole na zaspalo selo i budnoga Šacu u njemu,
Kažem ti: ni danjom ni noćom nismo bili mirni od nji’ovih bezobrazluka. Taman jedno prestane, kad al’ eto ti drugo se počne... pa tako furt.
A ja baš malo pre u sebi mislim: o, neće l’ bog kog doneti!... Kako sam sama, baš bi mi taman k’o poručena došla; kad al’ ono, gledaj, eto vas. O, sam vas je bog don’o.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ona je prilična devojka, radna i pametna, da se ma s kim razgovarati može. I godine su joj taman za udaju. Pored nje će se nešto novca dati, ali koliko to ne znam, vidićemo. — Ne branim. Dakle, hajd’mo!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
evo kako, objašnjava Hristić, retko oni to, samo kad su u škripcu, kao onoga dana kad smo ih pritesnili kod Belotića. Taman mi na ivici sela i stali da plasiramo... — Ali kost nije mislim povređena? — Pa malo, sasvim malo, upravo mišić.
Od kad te nisam videla, moj starče, moj mili mladi starče, kako si sed, pa taman pa namučen, moj jadni, moj dobri, mili moj dragane..
Tako uvek, i taman on pomisli sad su se sporazumeli i krenuće svi jednim putem, a oni opet po starom. Ide to tako neprestano te on oseća
rat. Na prvoj raskrsnici sukobi se s gomilom ljudi, koji se, veselo i pijano uzvikujući, taman spremahu da raziđu. On im priđe, pa dostojanstveno i važno napravi široki pokret rukom i viknu — Gospodo moja!
Afrika
“ Mi smo taman bili usred razgovora o slikarstvu, o Montičeliju i Sezanu, kad se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje,
Tako se razočarano vraćam kući. Jutro studeno toliko da se, sasvim preko volje, prelivam hladnom vodom. Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo.
ne vode računa; zakoni belih ne znaju da svi ljudi ne vrede podjednako, da život jednoga kaptiva, žene ili deteta vredi taman koliko da posluži životu odraslog člana plemena. Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica.
On, hipopotam, ima oči strašne, lik taman, čeljusti grozne, i on će ih proždrati nemilosrdno. Ali one će kao juče, kao pre dva dana, kao uvek, iskočiti odmah
N. je veliki ludak i veliki idealista, a ne malo hulja. Taman kao i celo čovečanstvo. Što se tiče Meja, Me N'gesana, vlasnika i šofera kamiona koji nas nosi, ja imam utisak da je
Prometej. Diže se, savršeno go, ogroman, i u nemogućnosti da se ispravi. Opuštenih ruku, ide mi u susret dva koraka, taman koliko mu dopušta lanac koji ga vuče za trlo. I pre čovek–gorilo no Prometej.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Oh grom, di si da ga ubiš! (Otrči.) JUCA: Dobro nam je pošao napredak! Ako ovako ustraje, taman ću do šešira doći. POZORIJE Z.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
mlada, smatrala je da je ta pomisao Trifunova, i Pavlova, da se ide u Rosiju, pokvarila, tako reći, ceo njen život. Taman se bila ponadala da će, odsad, i ona moći da se pojavi na balovima u Varadinu i Temišvaru, kao i njene jetrve, pa i u
Ona ga je, strpljivo, veselo, doterala bila, da bude kako ga je želela – taman u trenutku kad joj, jedno jutro, priznade da misli na ženidbu i da treba da se rastanu. Za Pavla je to bilo prirodno.
Pavle je pričao da je onda osetio da mu se muti u glavi, pa poče da se kaje, što je uopšte dolazio, da tu babu vidi. Taman je, kaže, hteo da mu se poveri i zašto će u Mitrovicu ići. Trgao se, kaže, u poslednjoj minuti.
čoveka, koji je prešao šezdesetu, i sveta kako ga čovek zamišlja, kad još nije uzeo ni četrdesetu, ima jedan svet, taman i nepoznat, muškarcu, svet žena. On bi mogao da ošamari gospožu, što skače kao koza od stola, ali ni to ne bi pomoglo.
Kao neko bezobrazno dete, gospožica Dunda sela je tad na krilo Đurđu. Taman u trenutku, kad su Višnjevski i Ana, i gospoža Julijana, slučajno, naišli. Ana je bila zastala preneraženo.
A oberstlajtnant Joan Čarnojevič nije ni pitao kako se naseljava – nego gde je put koji vodi u lajbgvardiju, Dvora. Taman kad su Isakoviči došli, i Kostjurin imao da ih raspodeli u naselja, Kostjurin je bio počeo da psuje, kad je bila reč o
pa odnosimo ćer ocu i ostavljamo starca, da crkne, među psima i slugama svojim, bez igde ikog svog, u tom trenutku. Taman se spremao da pošalje epistolu, tastu, u Novom Sadu.
Petar ga je grlio, a Varvara, plačući, bežala – i nije mogla to da gleda. Petar je bio, taman, odredio dan njihovog polaska u Mirgorod, u želji da primi komandu nad jednim eskadronom Ševičevih husara i učestvuje i
Jedno veče, početkom oktobra, oko ponoći, gosti u kući Vitkoviča bili su taman hteli da završe kocku, kada, među oficirima, jedan mladi fenrik, brbljiv – tek od pre neki dan u tom društvu – poče da
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
se od nje mogla načiniti jedna dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da se okupa jedna stara svinja sa šesnaestoro šarenih prasića.
— upita čovjek s bijelim mišem. — Hajde, ali samo na jedno okce i to škiljeći — pristade skitnica i otvori džak taman toliko da bi se unutra mogla zavući dječja ruka.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Pa za krivokletstvo. ANTA: Ama, kako ti to meni: robija? I to odmeravaš kao kilu šljiva ili luka. Robija, taman posla! SPASOJE: I gubitak građanske časti. ANTA: To već i ne marim, može se lepo živeti i bez građanske časti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bila je jako kljukana guska, a džigerica tako velika, da se svi nasite. A vino im taman za to. Posle večere počnu ozbiljan razgovor. — Čamčo, kakvo je ovo selo? — To je selo jednog bogatog grofa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sa koje su visili veliki, crveni pečati, pod zastavom, uz lupu doboša, osuđeni je zgrčenih kolena ležao na zemlji, taman u licu kao zemlja. Oficiri metnuše klobuke na glavu i pojahaše konje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sedamdeset i prve, tačno u šest i po popodne, to zrno završi svoju putanju, pronađe cilj i zari se u Mitrovo srce. Taman kad je taj kurvinjski, đavolji život krenuo najbolje, taman kad je iškolovao i poslednjeg sina, taman kad je dobio
Taman kad je taj kurvinjski, đavolji život krenuo najbolje, taman kad je iškolovao i poslednjeg sina, taman kad je dobio televiziju.
Taman kad je taj kurvinjski, đavolji život krenuo najbolje, taman kad je iškolovao i poslednjeg sina, taman kad je dobio televiziju.
u čijoj kući nije bilo dana a da se ne nađe kilo kafe, litra »Badelovog« vinjaka i kutija čokoladnih »napolitanki«. Taman tada. KLIS Ne znam šta mi je, ali čim iziđem na dvorište moje tetke, odmah mi se igra klisa!
Znate gde se završava stari, izanđali, onaj što je već napukao, a gde započinje novi komad, devičanski nevin i taman, posut malim belim tačkicama zalivenog šljunka, onaj preko kojega rolšue samo predu...
Da ih ugradi na volove? Vade prtljag i kreću za Ružom, nekom samo njoj poznatom prečicom kroz polja, i taman kad pomisle da su blizu cilja, otvara se novi špil brda, ponovo je tu potok koji treba pregaziti.
Matavulj, Simo - USKOK
Rako šapnu popu: — Osim svega, ovo je i za onu našu dogovornu rabotu taman kako treba, baš po božjoj volji! — Daj bože! — reče pop i krenuše se svi.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
TETKA: Jeste, jeste; čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr preko sokaka.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sa razlogom mogao reći da u njoj »nijedno (slovo) nije suviše, nijedno zvukopremjenljivo, niti koje nedostaje, nego i je taman onoliko koliko svojstvo serbskog jezika iziskuje«, azbuku za koju je 1832.
Sremac, Stevan - PROZA
Jovan Maksić je čovek od svojih četrdeset i pet godina. Poštar je VI klase, taman za jednu klasu stariji od mezulanskog konja, kako mu jednom reče jedan njegov kolega (starije klase, naravno) a da je
Umorni popadaju svi na stolice, kucnuvši se čašama. Taman sedoše, a domaćinu pade na pamet da još nije bilo zdravice, a red je nazdraviti polaženiku.
Trnovita je staza kojom se jedan borac za istinu i naučar kreće, ali Maksim se rešio da istraje na toj stazi. Taman su se deca umirila, a učitelj zapita: — Šta je danas, koji dan? — Sreda, gospodine! — povikaše svi. — Mir!
Uzajmio je od šlajfera, tu na uglu što je svaki dan oštrio noževe, pa čeka sina. Taman pade mrak, a Marjan na prag. U takvim prilikama i sin je po instinktu znao i »predčuvstvovao« šta ga čeka, i obično bi
Radičević, Branko - PESME
Ona beži — za njom s' vini, Ljubni, brate, pipni, štini, Taka igra, šala taka Taman, brate, za junaka! Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oni mene tako uvijek: taman krenem u nešto, sav ustreptao, iznad zemlje, kad neko podvikne, a ja coc! — o tvrdu ledinu.
pred đedom Radom, on će se ipak namrštiti, zlovoljno zaćutati, a prvom zgodom izderaće se na mačku: — Pis tamo, taman mi još i ti trebaš? — Još i ti? — tolkuje u sebi vječito oprezan skitač.
Ovako, Rade je njihov, pa taman ako se i posvetio, lakše će se s njim izići na kraj. Jedino brat Sava kao da se nije uzbudio zbog čitave te
Iako vidi da je već „pročitan“, seljačak okreće na devetu stranu: — Evo, brate, ja taman pošo u selo, kad ono zapuca. Oho, velim ja, evo drugova. — Hm, drugova? — sumnjičavo će tetak Aćim.
Izmuzao sam od ovoga guravog naroda sve, i dušu, dalje se, vala, ne može, pa taman da cijedim suvu drenovinu kao Kraljević Marko. Komandantovo lice suzi se i potamnje kao da oblak naiđe.
— graknu mitraljezac. — A opet si spreman da digneš njihove orahe, a? — Spreman u svako doba. Taman da zmija na njima leži, ja ću rukom u torbu. — Kako to? — zabezeknu se čiča, više radoznao nego ljut. — Kako, pitaš?
— Drugarice, to je vojna tajna. U šta mi narede, u to ću pucati, pa taman da je tamo moja mater Anđa. Artiljerac otpuhnu, iskosa omjeri staru muslimanku i obrati se svojima.
— A što da ih legitimišem kad nijesu prolazile iza rampe. Bile su samo kod naše kolibe. Seljak huknu. — Onda znači, taman da naiđe tvoj rođeni otac, kumiću, ti ga ne bi propustio dokle ga ne legitimigneš? — Pa dabome, druže.
A one sam konje vidio taman toliko koliko i ti. Zatekli me u polju s ovim mamuzama na nogama. Šta će ti, veli, mamuze, na bose noge ako ideš
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: A koliko ću poniženja da progutam, moš li ti to da zamisliš? Kako ću sa tim pred kadiju? Taman sve lepo uredili, ko ljudi... A kako Hasanagu — Hasanagu! — da molim? Ja sam to zamišljao sasvim drugačije!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vek ti šaren, put dalek, neznan i taman. Ako preživiš...“ Trgoh ruku. — Idi i naberi. — Pa čisto bežeći skočih. Nešto one reči, a nešto zadah od duvana
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Baba poleti, a ovaj poteci, dok pre babe dođe te vodu natoči. Taman natoči testiju, a baba doleti pa ga prevari te mu uzme punu testiju a uklepa u ruke praznu tikvicu, pa poleti što brže
— Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana! Onda ženi naredi da mu svaki dan daje po oku lješnika. Tako Grbo provede u zatvoru
— Taman bi ti bio taki zavratak da te pastiri hrane suvim kruhom! — reče maćija, te naumi da tome uđe u trag. — E moj mali, — v
onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascijepinu, i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu. Taman on tamo, al: evo ti i one dvojice iz lova, pa ga pitaju da li je gotov ručak.
Putujući tako ogladni, te sjede pod jedno drvo u hlad da se odmori i malo prihvati. Taman izvadi maramu, kad eto ti ga jedan čovjek putem pravo k njemu, a jaše na magarcu.
te se umi i pomoli bogu, pa htjede krenuti, ali da mu vjetar ne bi svirao u prazna usta, htjede da se potkrijepi malo. Taman izvadi maramu, kad eto ti jednog čovjeka sa slamnim šeširom na glavi. Svrnuo da potraži malo vode. — Pomaže bog!
a ona mu odgovori: — Bilo bi i suviše, ali ja tijem nahranim svoju malu kćer najprije pa onda sebe, te nam je tako taman dovoljno.
sip ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže bolje papuču nazuje na desnu nogu i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo onaka kao i ona što joj je na lijevoj nozi, odvede svome dvoru n oženi se njome.
Ugleda to čobanin, pa brže bolje prileti, zgrabi ćemer, poćera stoku pa bježi ondale. Taman čoban zamače, dok eto ti đe se pomoli uz polje jedan star prosjak.
Put je vodio preko onog polja, a on ne smjede putem već okrene šumom, tako okoliši ubijenoga. Taman on malo odmakô, a sveti Savo iziđe pred njega, pa ga upita: — E, stari, viđe li šta u polju?
A zec kao izvan sebe utisne se u jednoj lomini, đe je našao jednu žabu kornjaču; i u onoj tjesnoći desi mu se uvo taman kod žabinijeh usta, te ga žaba počne gristi.
Utom dođu u vodenicu. Taman oni seli i to govore, a Ugursuz iz stvari te na vrata: — Dobro veče, Ćoso! Ovi se ubezeknu, pa ga pitaju: —— A gde
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Što jest, jest, dugo smo se rastajali... I taman kad odlučismo da se ona uda, a ja da najzad postanem ozbiljan pisac, neko se vrati i kaže, na primer: „Hej, nisam ti
moje devojčice, čitava ta stvar podsećala je na one grandiozne završetke simfonijskih dela Petra Iljiča Čajkovskog; taman kad pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput
On još oko tri i po minute kao tetura po poljančetu, vata se za stomak i govori li, govori, i taman kad pomislite da je najzad gotovo, gosn Sule se opet pridigne i još malo popriča, pa tek onda definitivno padne mrtav,
“ Onda ubacujemo sav onaj krš od stvari u novu iznajmljenu gajbu; ja taman prestanem, a maman opali sa ridanjem. Napolju je grad Beograd i svi nekako imaju svoj krov nad glavom, svi sem nas.
I tako, kada jedna Beograđankica, posle svih muka, najzad uspe da stekne svoj dom, decu i mačku i taman kad malo odahne i sedne da pije kofijanović, njena deca moraju da počnu čitavu stvar izpočetka!
Kad čovek zrelo razmisli, baš je fino što na svetu postoje tipovi kao što je Mišelino, i što je asfalt taman i mokar, i što se čaša zamagli kada se u nju nalije hladna pivčuga sa belom kragnom, i što može da se do besvesti baza
Bilo kako bilo, fini svet taman zauze svoja mesta kad neki odrpani Francuzi, ravno s pozornice, počeše da šljagiraju i pljuju publiku!
Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!
Onako izgladneo i nikakav, sačeka ipak osmaka i cap — pravo za flašijanović sa ružicom! Taman čovek počeo da gustira čašu pred sobom, kad maman vrisne da alkohol, u stvari, najviše i goji, jer se jedini s tamo
I taman kad srećno progurasmo jednu epidemiju ludila, dođe vreme da nam se na glavu sruči nova elementarna nesreća — mamine goš
Kad mu kažu šta da namesti — on namesti. Kad mu kažu da ruši, on ruši. A u studiju se stalno menjale face. Taman skloni u magacin labudovo jezerce, dođe vreme da se namešta meteorološki izveštaj.
“ I taman da kaže: „Režija, molim film!“ —- kad u kadar, ni pet ni šest, ulazi mačka iz unutrašnjosti ogrnuta samo zavesom i to
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Prozrem li leta - to nije azur već prosjaj koji, sunčan interval, radosnog kog je pljusnuo sveval s loze života u taman glazur.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Priskoči Mjesec, bjegunac laki, poljubi ruku čestitoj baki i krenu s njom u srebren dvor ... Taman se zavi zeleni bor ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“ Žuća i Toša silaze brzo starome točku, u taman jaz, nađoše tamo začepljen badanj, iz njega jaki ne bije mlaz. „Pogledaj, Žućo, vidim li dobro, ovde je neki upao
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ove zime je jezero bilo smrznuto? — Četrdeset i dva dana. Mladići su održavali prolaz kroz jezero, taman koliko da se provuče jedna barka. Trebalo je dan i noć održavati ga. Ne bi inače bilo hleba.
Ali sada: da! Verovali ili ne verovali! Žao mi je života ove poslednje biljčice, kao i moga. Ne suviše, taman koliko da je isto; ili možda malo više ove biljčice, a ipak tako malo da je mogu i iščupati dok razmišljam ovo a da
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Recimo. Ali zamisli meni 3.000, tri hiljade! Pa to je užasno! GINA: To taman koliko sveću da mu upalimo. MIĆA: A šta ja tek da kažem? Dve hiljade dinara.
GINA: To nek ostane njemu za parastos; taman da se plate tri sveštenika, a ne jedan, kao što mu je njegov staralac platio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
S vremena na vreme daju se zastanci i ljudi posedaju. Ali odmah zadremaju i, taman glava klone na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači
Sa mučnim i tmurnim raspoloženjem stigosmo opet u selo Veliki Bošnjak. Tu smo doznali da su naši zauzeli Šabac. — Taman mi pristignemo, a neprijatelj pobegne — trlja zadovoljno ruke Milan.
I taman je uzdigli, kad ono tresnu granata u gredu i sve pobi... Naš komandant se obrati pešadijskom oficiru: — Dakle, nesreć
Našu želju prekide nova komanda, te vojnici iskočiše kod topova. I taman opališe poslednji metak, tada Trailo raspali busenom zemlje Jankulja, pomoćnika nišandžije, koji se samo zanese i osta
A ko će nama pomoći?... Gađamo razornim granatama, zrna padaju u neprijateljske rovove, i taman je opalio i četvrti top, a pred očima našim blesnu plamen, obavi nas neka tama i ljudi sabiše glave iza štita...
— Ostavite ga, ostavite! — veli potporučnik Aleksandar. — Sklonite Damnjana! Dvojica dohvatiše leš bez glave i taman ga podigoše, kad se u blizini prolomi eksplozija i komadi zemlje poleteše iznad glava. — Ubijte me, braćo, ubijte!
“ Putevi su iskvareni i zakrčeni, pa svaki čas zastajemo. Čelna baterija se sa mukom probija i taman ona prođe, a narod kao bujica naleti na put i onda se nanovo guramo... Zvezdana i mračna noć.
Tamo gore zapurnja zemlja, bateriju obavi taman oblak od dima i prašine, dok iz jedne kare suknu strašna eksplozija i crn, gust dim posuklja naviše. — Ura, ura!
Ako naiđu pešaci, sve bi joj popili. Dohvatim ašov i počnem kopati. Taman bejah gotov, kada se začu topot konjskih kopita i neko se zaustavi pred kućom.
U strahu okretoh konja i u trku pobegoh. Taman se zaustavih, stiže me ađutant. — Pratio me komandant da ti kažem, da se tako služba releja ne vrši.
A vatreni talas se valjao... Taman da otvorimo paljbu ispred onoga dima, kada daleko ispred nas bukti vatra i mali pešaci gamižu kao rojevi uz neku kosu.
— Dobro... Ali od četiri metka, ti si video samo jedan, a tri nisi. Izvrši popravku. Rekoh mu. Taman pomislih, sada će se završiti i ovaj ispit, kad on postavi novo pitanje: — Ali recimo tri vidiš, a jedan ga nema?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegov pogled kao da govoraše: »Eto ti... sama vidiš da nas okolnosti zbližuju«. Zatim pruži ruku učitelju i taman da progovori (beše već razvukao usne u ironičan osmeh), a predsednik produži: — Ovo je opštinsko zlo... znate — ćata.
Učitelj se rukova sa odbornicima i taman da se izmakne, a predsednik mu svrnu pažnju na jednog suvonjavog čičicu, koji držaše visoku stolicu i čekaše red da se
Neću te pojesti. — Divljačno je, gospođo, mnogo, stade ga pravdati njegova mati. Nije ni izlazilo među ljude. Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu.
i slušajući preklinjanja jednog mlađeg čoveka i molbe da mu se dete ne uzima u školu, jer to mu je najstariji, pa je taman stigao za poslugu. »Kudgod se okreneš, svud se škola smatra kao nekakva robija ili vojačina.
Odredi mesto svakom detetu, kaza im kako se zovu njihova sedišta i taman poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako se sedi i ponaša u njoj, a napolju se razleže pesma: »Paun pase, trava
Tako je to, bratiću moj. Gojko i Ljubica se zgledaše i nasmejaše. Posle podne taman počeše rad, a uđe Stojan i javi s praga: — Evo ide učitelj brezovički.
»I zar sve odjednom da propadne, sva muka moja!... Taman se došlo do mete; taman da odmorim roditelje, da se odmorim i sama od onog sirotovanja i gle!... Zar to može biti !
»I zar sve odjednom da propadne, sva muka moja!... Taman se došlo do mete; taman da odmorim roditelje, da se odmorim i sama od onog sirotovanja i gle!... Zar to može biti ! Zar bi Bog dopustio ?
Urediše decu, pa opet okrenuše niz potes. Sunce po malo greje, ali se oseća oštrina u vazduhu. Taman da se lepo putuje.
Tako je najbolje. — S kraja ćemo, ozdo. Gojko prepisa imena na čistu hartiju i taman da počne prozivati decu glasno, Ljubica ga zaustavi. — Neka dece kod mene... ja i onako radim samo to.
Brzo stiže u Brezovac. Velja taman seda za ručak, a Gojko upade u sobu, zaduvan, zanesen, gnevan, sa stotinu osećaja.
Tu se opet nekako smrači i neki ljudi stadoše lupati na školskim vratnicama. Ona proviri na vrata i taman da vikne Stojana, a pred nju stade Velja učitelj, nasmeja se veselo, pa je zapita: — Dokle ćeš ti, more, da me varaš
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Išle su na opštinsku česmu i donosile vodu, obramnicama, ljuljajući se, kao karijatide, u struku. Imale su na očima taman veo, kao baju plavih šljiva, u prahu. Imale su veseo kikot, koji katkad još čujem u snu.
: To je bila aluzija, sa igrom reči, na moj stih u pesmi Zamorenoj omladini, gde sam umesto reči „taman“ upotrebio reč „tavan“ (kao Tavnava, tavnilo, tavna, tavneti).
A samo se, kao da lebdi nad njom, javlja, iz nje, taman miris jednog drveta, pod našim prozorom. Tako nam se javlja i ona zemlja koja nam je najprisnija, kad sve što više nema
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem... — I taman je to pomislio, a on oseti kako ga po celom telu prolaze mravi, kako mu se kosa na glavi diže. — Šta je to sad?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
čovek, a dužnost vam je laka: propagacija naše narodne ideje u krajevima gde živi naš narod pod tuđinskom upravom... Taman ste došli kao da smo vam poručili; već više od mesec dana kako se mučimo tražeći pogodnu ličnost za tu važnu tačku.
— Pa, ja, upravo, kako da vam kažem, i sam još ne znam!... — rekoh zastiđen, i taman da otpočnem pričati svoju tužnu porodičnu istoriju, dok me on prekide, pljesnuvši oduševljeno dlanom o dlan i zaigra po
— izgovori viši činovnik van sebe od radosti i odjuri da saopšti svome ministru važno otkriće. Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke.
— Vi ste stranac? — Stranac. On me pogleda s rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas, gospodine, recite mi kako se zove ova vaša zemlja?
— Potpuno odobravam vaše genijalne poglede na privredu! — rekoh oduševljeno. — I tako sam taman lepo rasporedio pet miliona dinara: dva miliona na činovnike, jedan milion honorara piscima za udžbenike iz privrede,
To je taman pet. — To ste divota udesili!... Dosta i na biblioteke trošite. — E, vidite, ja sam sada izdao raspis da se, sem
Na prvom mestu ministar podmiri svoje prisne prijatelje i rođake. Taman se primi jedan udžbenik i učenici ga nabave, a tek sutradan donese ministru drugi udžbenik neki njegov prisniji, i,
Još dva koraka pa je vođa do ambisa. u smrtnom strahu, razrogačenih očiju, stuknuše svi, a najodvažniji taman da zadrže vođu, pa makar se ogrešili o disciplinu, a on u tom koraknu jedanput, drugi put i strmeknu u jarugu.
Ista onaka kao što, jadnica, beše za života. Na njoj žućkasta rekla od kalmuka, koja joj nije taman, kao da je za drugog skrojena, okratka suknja od istog kalmuka i plava kecelja, opet sa žutim cvetovima; na nogama joj
— upita jedan. — Imamo naučnika! — odgovori drugi. — More, to je staro, nego dobio naučnik kritičara! — Taman posla! Koja je opet to budala? — Bogme, pametan kritičar, taman prema Bekićevoj nauci! — Koji je? — Bekićka!
— Taman posla! Koja je opet to budala? — Bogme, pametan kritičar, taman prema Bekićevoj nauci! — Koji je? — Bekićka! — Njegova žena? — Razume se. Kritikovala ga divno.
slikar ne izgubi, i opet umorno društvo, posle tolike borbe da bedu od sebe ukloni, produži svoje slatko dremanje. Taman društvo u najslađem snu, a razbudi ga jedan mladi kompozitor sviranjem svojih novih kompozicija.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Gledaš je tako, gledaš, pa tek ugledaš na širokim rakljama kamen, što su ga deca zabacila mlateći kruške. Taman se dobro zagledaš, kad — a odozdo, kroz lišće čuješ: tup — tup — tup, pa tek; cvrc po samom čelu — i orah se skotrlja
I mi se ućutali, pored nas krče puna dvoja kola; siti vočići pregli pa grabe da pre stignu. Taman mi hoćemo na osoje, a pred nas iskrsnu konjanik. —— Dobro vi veče! —— Bog pomog'o! — Kako s', Cvejo?
za kupus, planinka stoji uz bakrač i čeka mleko, strina Sara nadgleda nad svima, tumarajući iz budžaka u budžak.... Taman oni sa ovcom gotovi, kad eto ti Jovana sa pilićima (za našu grešnu dušu). Urediše i njih i sve pristaviše...
Ljudi se već krste, molitvaju i piju kako treba, al' žene, to ti je pravi džumbus!... Ne dadu im đavoli baš ni da'nuti. Taman neka veselnica podnese ustima i nagne, a đavolani opale kukuruzima i dignu larmu, ka' na kurjaka.
« — »Kuku i do Boga, da 'oće, ne bi ga majci više 'vokatir'o«. — Taman mi to u reči pa, kročismo ili ne kročismo više, a pred nas — ćopo...
da l' će baš pozdravo biti boja, pa, kad viđe da nema šale, nateže i popi svu onu olbu, pa je baci praznu u korov. Taman se vojska odmakla od noćišta, a moj ti Dule zakuka iz sveg glasa, izdvoji se samo iz vronta i...
Pavle zove na večeru. Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju. Umismo se i posedasmo. Taman da se prihvatimo sira, a odozdo, sa donjeg kraja sovre, viknu Anđa: — More, devojke, kamo vam Milica?
Zgledaše se, pa će tek jedna reći: — Sigurno je u kući. Na tome se i prođe. Počesmo da jedemo. Taman doneše čorbu, a iz potoka zagrmi pucanj, jedan, dva, tri...
Nosi on take trave i čini, da ti ruka odmah usahne, čim digneš pušku na njega... Ljudi se zgledaše zaprepašćeno. Đokić taman htede nešto da kaže u potvrdu toga mišljenja ali u tom priđe kmet, koji je čuo poslednju reč, pase obrte onome što priča
Između nas je samo ovaj trnjak, jedna čistina i njiva ograđena visokim čatalima. Taman da stupimo na čistinu, a Đokić viknu: — Ene drž... — pa baci pušku i sede.
trnja cilja drugo oko: svu pažnju obratili smo na sudbonosni kupinjak, gde će se, uvereni smo, rešiti nečija sudbina. Taman se približismo kupinjaku, a neko viknu: — Eno ga!
U njegovu razredu ima i ženskih đaka. Taman on poče da deklamuje Teodorine reči, kojima ona ukorava Justinijana za malodušnost, a Danica ga uze za ruku, i oni se
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA (vadi iz džepa ključ od dućana): A zar ne bi mogao usput da obiđeš malo dućan? JEVREM: Taman! Izbori, a ja da obilazim dućan! PAVKA: Znaš da me je sramota od sveta što je zatvoren dućan.
SPIRA: Ne umeš, ti ćeš da zbrkaš. Moram i ja poći s tobom da ti pomognem. SPIRINICA: Taman, ako ti pođeš, onda joj nećemo ništa kazati. SPIRA: Molim te, ženo, valjda toliko umem...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Eh, okle sam ja, ne može on meni doskočiti! — Tako, tako! — Onomad ide on ovud pa taman prođe a ja se iskašlja’ i pljunu’ za njim.
A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se i jopet iskašlja’ ka’ i juče? — A šta on? — A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade.
Odatle ih je Sreta izvadio misleći da će taman biti za one tamo prilike. Ja neću ovde izneti ceo dopis. Ako se ko baš interesuje za to i želi da ga u celini pročita
— A veliš, ljuti se? — pita Sreta. — Ljuti! — odgovaraju mu. — Ako — ako; to ja i hoću! — veli Sreten. — Taman zgodan materijal opet za jedan poduži nov dopis!
A Provir sedi do njega pa jednako lomi palidrvca, i njemu dugo vreme. I taman Provir diže ruku i pokaza na sliku Smrt cara Maksimilijana i htede da zine i da zapita učitelja zašto se šokački popovi
A ovako, — taman kako treba! On se samo šeće po skupljenom svetu i Ciganima i uživa. Naređuje i ranžira, a plamen od zapaljenih buradi i
pa se fino pokloni; zagrebe u klanjanju desnom nogom kao najveštiji »tencer« kod gospodina Blagoja u salonu igranja. Taman je pustio ćata, a Ljubica se briše maramom i hladi — kad stade pred nju Mića. A znao je, kažu, žestoko da igra.
Ljubica ustade, a Mića je uhvati kako treba za čardaš. Ona Mađarica, a Mića u čizmama »na harmoniku«, pa taman par kao poručen za jedan čardaš. Mića je obgrlio, a ona njemu metnula ruku na rame.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Usporio profesor korak, tako da niko ne vidi. Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi... I taman kad je hteo da pođe, pred noge mu se tutnu Lopta, žuta ko kora na mrkvi...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jer, za Boga — govorila bi joj tada mati, sva srećna — otkuda ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman! Treba onda još i on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar pošto cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad neko zakuca na vratima.
„Bogu jakome da je za milost!“ reče serdar, skinuvši kapu i prekrstivši se pobožno, „nešto mi sad u duši sviće, taman kao iza noći kad zora zarudi!
“ nastavi đakon. Što oko Vladike, a što u trijemu, žagora je bilo dosta, a to je taman bilo dobro došlo našem „glagolivom“ đakonu, da po volji uzmože dati maha svome kićenju.
“ Tek je on izgovorio te riječi, Gospodar zazvoni te mu naredi taman to, biva da počasti glavare. „Pa recite da ja nijesam prorok!“ reče Ivo mlađima, metnuvši prst na čelo.
sad zače pitati svakoga redom za njegovo brastvo, za čeljad u kući, za djecu naosob, o potricama, o ljetini itd. Taman đakon obredio rakijom i drugi put, kad Perko Vukotić zapita: „A, gospodine Savo, đe vi je Vuk Guvernadurović, kamo ga?
„Je li serdar Pejo zdrav?“ zapita Vladika Njeguše. „Ama šćah taman da ti ga napomenem, Gospodaru“, reče Stanko Stjepov.
No što znam, to je, da mi je u ovo osam dana omilio, meni i mojima, i svemu našem brastvu taman k’o da je rastao među nama. A nešće nikako, te nikako da ostane s nama, no sve: „vodite me Gospodaru“. „A kamo ga?
?“ reče Imbro, krupan prikladan čovjek od trideset godina. To govoreći stigao bješe i stao taman prema grlu Markove puške. Kao da ga je usud ustavio tu. Markova planu prije no što ga je Otaš mogao ustaviti.
U zdravlje nekoga strica, protopopa u zlatnome Pragu, Pavle svrši tamo veliku školu. Stric umrije taman kad je trebalo, te mladi Pšenel, primivši ostavštinu stričevu (ne bješe premasna) stade zvrljati po Jevropi, pa kad sve
Na dvoru suton se počeo bješe hvatati. Vjetar je duvao i pirio na mahove, a taman kad čovjek sjede, zahuja žestoko, da stade treska prošća i vratnica po zgradama, pa u mah utoli.
A, Janko, Janko...“ No mu Stana ne dade da dovrši. Ona mu uprije obje ruke u ramena i to taman kad ponovo ćaše da se odigne.
Ima i pjesma o tome... Ele, bjehu oba oženjeni kad je to bilo i imahu djece, a taman te godine našlo se Radoju muško dijete a Peju se rodi djevojka...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ili ova pitalica finog humora: „Pitao Turčin Raju: — Imaš li što večere? — Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin. — Oprosti, efendija, prevarih se“).
— Skidajući je agama i efendijama. 15 Pitao Turčin raju: — Imaš li što večeri? — Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin. — Oprosti, efendija, prevarih se!
pripovijeda se da je car Dukljan u viru pod Vezirovijem mostom svezan u sindžir, koji jednako glođe, i uoči Božića taman da ga preglođe i svijet da uždi, a Ciganin svaki po jednom udari maljem (velikijem čekićem) u nakovanj te pritvrde.
(Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi? (Zvezde) 270 — U noći svijetao, a u dne taman? (Mesec) 271 — Cijelu noć broj, a ne možeš izbrojati?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Aranđelom! Onaj bježi, a ovaj za njim! Taman kad sv. Aranđel korači jednom nogom k Bogu na nebo, onda đavo stigne, te mu noktima iz tabana u druge noge iščupa
Onaj bježi, a ovaj za njim! Taman kad sveti Aranđel korači jednom nogom k Bogu na nebo, onda đavo stigne, te mu noktima iz tabana u druge noge iščupa
sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže bolje papuču nazuje na desnu nogu, i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo i onaka kao i ona što joj je na lijevoj nozi, odvede je svome dvoru i oženi se njome. 33.
Baba poleti, a ova poteci, dok pre babe dođe te vodu natoči. Taman natoči testiju, a baba doleti pa ga prevari te mu uzme punu testiju a uklepa u ruke praznu tikvicu, pa poleti što brže
Kad konj poslije nekoliko dana crkne od gladi, Ciganin rekne: „Hej nesreće moje! taman kad ga naučih gladovati, onda crče.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sedam džepova, to je čoveku taman! A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: Što da upropasti? PROSJAK: Da imam i osmi, ne bi mogo da trenem!
I tako mama ostane pre venčanja. Nisu znali da paze, a nije ni bilo ovih današnjih srestava. I taman da se venčaju... ma šta ja tu uopšte i pričam! Osude ga, rodim se vanbračno!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ako ništa, poznaće braća moja userdije moje k njima posle moje smrti i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati.
Stoji me oko 40 pijastra, a ja bi[h] je dao za 20 ili za 15. „Za 20“, reče mi on, „kupiću je ja.” Obuče je; taman kako valja.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fratri i đaci taman izašli iz crkve, a kroz velika vrata uđe u dvorište visok seljak u bukovičkoj nošnji. Čudan đavo. Glava mu obla, oči
Ama, daklenka je umra gvardijan? — Nije, nego će čekati dokle ti ustaneš — veli Bujas. — Umra je taman u jednu uru posle ponoći, a prinili smo ga u crkvu u sedam uri. Bile su već i tri mise.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oči traže vidik gde je strana peta. O — ja sramno padam u šareni pesak Turoban i taman a — igračka sveta. Kud ću: evo ležem dok mi vali Nude šuplju penu mesto pravih reči.
Ćosić, Dobrica - KORENI
obukla čistu košulju i, pre no što je počela da pripasuje suknje, uzela je u ruku desnu dojku pa se, gledajući u krupan, taman vršak sa smeđim kolutom na kupastoj belini, nasmešila, drukčije nego obično: nije želela Đorđeve i one muške prste na
kuće proklete, ove noći jalove, i svojih misli jalovih, i snova jalovih, a nema snage ni ruku da pomakne s prozora. Taman vetar baci na prozor šaku semenja. Semenja mokrog, bez klica. Aćim ne oseća da mu je brada mokra. ...
A ti si se, siroti moj, uvek radovao novom odelu. Nadao si se da će ovo sad kupljeno biti taman tvojoj snazi i rastu koji ti je Bog odredio. Plakao si i mučio se da uguraš nogu u duboke crne cipele. Aja sam...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Zaboravio me?« pomisli i taman htede da se zavuče pod pokrivač kad ču lepršanje krila i nečiji jasan glas: — Izvlači se iz kreveta! Žurim.
Ulica kestenova bila je puna ludi. Zabavljalo ga je da ih posmatra i prepoznaje. Ali zašto se Plačko ne miče? Smejačko taman htede da pozove drugara kad se na stazi pojavi mačka.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nosio je u sebi onaj glog, razlistan njegovom oku, i onu avalsku zoru i znao da mu je vek već izmeren. Nečiji taman hod, kao korak nevidljivog psa, bio je uz njega. Nije se plašio, a i zašto bi?
Ako dođe, pitali su se Srbi, a doći će tvrdili su. Tako su gotovo u isti čas iskazivani i sumnja i vera. Taman je ponešto i naučio kad mu ded i otac poginu, u Kočinoj krajini, u borbi sa Turcima.
Izgledalo je da je stigao u pravi čas, jer su dva bećara taman htela da ubiju terziju i da mu orobe dućan. Mirko zaštiti svog nekadašnjeg gazdu, zabrani nasilje i plačku, ostavi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ne čini li vam se da će, krećući se po toj kružnoj putanji, ta zvezda nebeskih kola promaći taman iznad površine mora, ne zaronivši se u nju.
Oba senatora se pogledaše, blaženo se osmejkujući. „Hoćemo li krenuti dalje?“, upita Hipokrates. „Taman posla!“, odgovori mu nomofilaks. „Sada dolazi na red najvažnije: jagnje!
To nam ukazuje da konus Mesečeve senke svojim vrhom taman dodiruje Zemljinu površinu, kako je to i ovom slikom predočeno.
ne beše mu suđeno da vidi svoje delo otštampano, ali je, kažu, njegove prve tabake dočekao na svojoj samrtnoj postelji. Taman je štampanje Kopernikovog dela bilo u punom jeku, Retikus morade napustiti Nirnberg i poći u Lajpcig.
Zora je taman orumenila nebeski svod na kojem se videla samo još po koja izbledela zvezda. U varoši je vladala potpuna tišina.
„Dozvolite mi, dragi prijatelju, da se ja za to pobrinem“. Pođoh u kujnu i stigoh onamo taman na vreme da poslednji dobar zalogaj, jedna sočna jagnjeća leđa, zaplenim od gospodina Gerikea.
„Ali majčina nega i staranje podigoše i održaše mališana u životu“, dodade sveštenik. „No taman se on pridiže, moradoh se rastaviti od njega“. „Kako? - Zašto?“, zapitaše njena deca. „To je bilo ovako, slatki moji.
Tu se nađe sa svojom vršnjakinjom koja je taman bila došla. To beše gospođica Storej, ćerka lekara koja je, nešto mlađa od Njutna, nekada bila njegova drugarica.
u toku letnje polugodine donose; ako je ta količina nedovoljna, ne može to bilje da sazre, a onde gde je ta količina taman dovoljna za njegovo sazrevanje, leži severna granica njegove rasprostranjenosti.
Plaha kiša taman je isprala blatnjave ulice starog Pariza na veliku radost varoških vrabaca; oni se veselo kupaju u baricama koje se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
čekasmo, udisasmo divan miris trave, slušasmo zrikavce, lavež pasa, otkucavanja telegrafskog aparata ili poglédasmo na taman zvonik usred uspavanog sela i beličaste, razbacane kućice što snevahu na mesečini, kad najzad, čusmo u daljini pisak.
— To joj Ti podilaziš ispod duplog, je l' Stevane? — E baš si neki, pa jes' i kajali smo se — veli ona.. I taman pade ovaj odgovor zgodan da se razvije stvar s uspehom, a ču se topot, i komandant se pojavi, namršten, praćen
I ja se mučim, i taman mislim sad ću zaspati, jer sve manje osećam onu granicu, kad me krilance onog leptirka takne, dodirne negde po onom
“ Ona ne razume i samo viče „ko je?“, „ko je?“ jer ne može da pozna moj glas. Taman ja da kažem komite da bih zaplašio, kad opet nadahnuće: La clef ne marche paѕ“, kažem ja. I tek tada ona otvori.
) Čekam ja efekat i taman prineo čašu s vinom da se prikupim za novu priču, kad me ona svom snagom lupi po ruci: „Propalico, veli, zar te nije
Raspomamio se Jaćim, da se sav tako reći u biću svome promenio i u svojoj sadržini prevrnuo. I taman tako u sadržini prevrnut i u biću promenjen, opazi on varoš Sarajevo.
I taman se Jaćim počeo boriti sa ovom drugom dušom, kad ga neki đavo stade drmati i trzati za rukav od košulje. Jaćim kao otvori
Mitra u varoš da se rastrči i da se postara za dvojicu sigurnih potpisnika, te kako bi sa njima podigli zajam, taman toliko koliko je za neželjeni put i za njenu operaciju bilo potrebno.
pa je ponova bio pred njim, veseo i krepak, u svom potpuno novom žaketu, čiji su kraci, polukružno izrezani, dopirali taman do njegovih kratkih, ali granitno čvrstih nogu.
Onda Ilija Vasić kao ostavlja novine na stolici pored sebe, i taman Sima da ih ščepa, a on uzima ponova, i dalje čas čita a čas razgovara, i sve tako zadugo i natenane, i muči ga.
, budući geometar, predstavljao pravog raspikuću. I taman Ilija Vasić da mu, onako obradovan, u onoj začuđenoj radosti i dubokom duševnom uzbuđenju koje obasja njegovo lice a oči
Sad se setih, boga ti, Iko, najedanput mi svanu. — E fala Bogu — kaže Iketa. — Taman sam se uplašio. Može čovek najedanput, znaš kako je... — Jedva sam ti se setio, priznajem — pravda se Mija.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bolničari su pograbili krevet i iznijeli ga. Za njim je ostala praznina. Pozamašna, četvrtasta — taman onakva kakav je bio krevet.
Ili bar zabavno, kao dječja bajka. Pogriješio si put: mjesto violine, morao si uzeti u ruke pero. Taman posla! — mislio sam u sebi. Da sam uzeo pero, danas bi mi isto tako govorili: „pogriješio si, za tebe je bila violina”.
Smrt će (taman kostim, takođe krajnje uprošćen, svakako „mat” materijal, tek s malo hladnog srebra tu i tamo) vitlati i zamahivati
pokreću neki veliki osjećaji, neki veliki zanosi, stremljenja, neke velike zamisli, velike aspiracije, i što ti ja znam. Taman! Sve, skoro sve leži u onim sitnim pomacima, u onim mišjim movensima. Tu je tajna i ključ skoro svega u čovjeku.
Blažena naivnosti neupućenih koji misle da pisac piše ono što hoće! Taman! Iz njega nešto laje, brekće, mahnita, bulazni, drmusa njime kao drvenim lutkom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I taman Đurica planu i htede nešto krupno da kaže, a popa progovori: — E sad ja hoću da Đurica nosi crkvenu medenicu.
— Kažu da si jutros vezao pet džandara na putu? Đuricu još više začudi ovo nadlagivanje seosko, i taman da zausti odgovor, a Stanka upita: — Je l’ ti teško tako, bolan? — The... šta mi vali?
Pri kraju ručka im zalajaše psi, koji behu vezani ispod kuće pod ambarom. — Opet je junad u kukuruzu — reče Đorđe i taman zausti da vikne dete, a u dvorište upadoše naoružani ljudi. Jedni držahu zapete pružene puške, a Drugi noževe. — Ćut!
Radovan planu, sevnuše mu oči kao u tigra, pa odskoči u stranu od razjarenoga Đorđa. Podiže pušku i taman da je pruži, a u kući se opet začu vrisak.
Neko im potkazao da je Pantovac otišao sa Mitom. Pred veče odjuriše žandarmi sa pisarom pravo u Trešnjevicu, a Radovan taman previo ranu i večerao, pa se sprema da legne...
Vujo ga ispočetka i sam šiljaše da provodi dane u njegovu selu, jer je opazio da to bavljenje utiče na Đuricu povoljno, taman onako kako je on želeo. Ali njegovo pronicljivo oko opazi promenu na Đurici, i on se stade domišljati šta to može biti.
Gde se nađoše? — Ništa ti, brate, drugo ne videh, do li onih lepih očiju. I jeste pozadružna, jadi je ubili, taman da zagreje ’vake starce, kâ što smo nas dvojica. Vujo beše zadovoljan.
»Hajduci!... To je ono strašilo, od koga se i dan i noć strahuje... pa, eto ih!...« — pomisli on, i taman da se okrene i da bega natrag, a neki strašni i neobični ljudi pritrčaše mu, stvoriše se uz njega, kao da iznikoše iz
Da gleda kako da ga zavara, zagovori... I taman da zausti, a Đurica ga omahnu i tresnu o zemlju... Nehotično mu se podiže ruka s nožem, te Đurica ugleda šta mu je u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Baba poleti, a ovaj poteci, dok pre babe dođe te vodu natoči. Taman natoči testiju, a baba doleti pa ga prevari te mu uzme punu testiju a uklepa u ruke praznu tikvicu, pa poleti što brže
Što smisli to i učini, pa se krenu od kuće. Taman kada je izišao iz grada, naljeze pored jednoga groblja, kad opazi što dotada nije nikad ni čuo ni vidio: Čivutin jedan
krenu dalje, i za nekoliko dana dođoše na ono polje što je veziroviću otac rekao da nasred njega ne noćiva nikako. Taman on nasred, polja, a akšam.
ozdo izlazio, a on ti sve jednoga po jednoga onom crnosapčinom iza ušiju klep, klep — isiječe sve do jednoga, taman ih trideset na broju.
Sjutradan ne kazuje on veziroviću ništa, no krenuše dalje i prispješe uvečer taman do onoga jezera što je otac veziroviću rekao da na njemu ne prenoćiva.
a sluga će: — Ne čudite se, tu sam aždahu ja ubio, evo joj glave, — pa izvadi glavu od aždahe i prinese trupu, kad taman jedno uz drugo.
sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brže-bolje papuču nazuje na desnu nogu, i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo onaka kao i ona što joj je na lijevoj nozi, odvede je svome dvoru i oženi se njome.
— Taman bi ti bio taki zavratak da te pastiri hrane suvim kruhom! — reče maćija, te naumi da tome uđe u trag. — E moj mali, — v
rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascjepinu i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu. Taman on tamo, al’ evo ti i one dvojice iz lova, pa ga pitaju da li je gotov ručak.
— Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana. Onda ženi naredi da mu svaki dan daje po oku lješnika. Tako Grbo provede u zatvoru
Kad, moj lijepi brate, najedanput stvorih se ovđe u pustinji, i evo taman ima četrdeset godina otkako ne viđeh čovjeka nego tebe sada.
njega, a zec kao izvan sebe utisne se u jednoj lomini, đe je našao jednu žabu kornjaču; i u onoj tjesnoći desi mu se uvo taman kod žabinijeh usta, te ga žaba počne gristi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Luis je taman završio koledž, ali Vintrop, iz opravdanih razloga bio je u opasnosti jer je imao sedam uslovnih ocena, a to je bilo
birač u mestu, ustade, uperi svoje tamne naočare u pravcu mene i obrati mi se od prilike ovako: - Naši putevi su taman onoliko dobri koliko su uvek bili. Naši preci su nas učili kako da ih održavamo i oni su nam dovoljno dobri.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A ona je napremila da pođe. Ko zna kad će vreme umekšaš. Znala je dobro koliko treba da plati za parobrod. Taman onoliko koliko je platila do amo. Lepo sve sračuna u glavi, pomažući se prstima. Zaludu, fali nešto, ako će i malo.
Nećeš ti danas kući! —Što veliš, bolan? Šališ li se? —Velju ti, neće ti dati biljeta, da ti je taman novčić otkrnjen. Poznajem ih. —Ubijaš me... Nemoj tako! — iznenada će Cveta. —Ja ti rekoh, a ti radi kako znaš!
—Lako je tako govoriti, — prekide ih jedan od starijih ljudi s omotanim peškirom oko kape. — Da vam pričam. To je taman kao ono kad se čobani, pazeći stoku, bjehu okupili oko vatre, pa razgovaraju o vuku.
Jednoga ponedeljka jutrom uputšie se njih dvoje na poziv suda u varoš. On se ogrnuo kabanicom i pokrio njome glavu, taman kao onoga jutra kad se pričinio da će u planinu, a Cveta ide za njim uzastopce.
— A gledaj pored sebe sirotinju golu i bosu, izgladnelu... Pogledaj kako se iza zida išćućurio Danilo Jovanov, taman šaka jada... Gledaj Jovana Milivojeva do njega!... Gladni, goli.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Oh, bože, kad bi se to desilo...mogao bi onda i Čeda... ŽIVKA: Taman, kao da je Čeda prva briga. Kamo sreća da si ti mene poslušala... DARA: Šta da sam te poslušala? ŽIVKA: Pa eto to...
ŽIVKA: Taman, gde ću ja toliko njih zbrinuti! VASA: Nemoj tako, Živka; slušaj ti mene što ti kažem. Jer, upamti ovo: niko te na
ŽIVKA (kobajagi ubeđena): Pa, da! NINKOVIĆ: Gospođa, razume se, puši? ŽIVKA: Taman! Ne mogu čak ni dim da trpim. NINKOVIĆ: I to, gospođo, morate naučiti, jer bez cigarete se ne da ni zamisliti otmena
ČEDA: Gle, molim te! Ala je to lepo smišljeno. Ha, ha, ha, ala će se uhvatiti kao miš u mišolovku; taman on da lizne slaninu, a ono: hop! Ha, ha, ha!. RISTA (pridružuje se i slatko se smeje): Ha, ha, ha! ČEDA: Pa onda?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ja smem dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!
ovako: „Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!
i na šta valja obratiti pažnju, to je da su rečenice date sa visokim stepenom modalnosti, među kojima ona eliptična („Taman!“) i ne sadrži ništa drugo do čistu modalnost.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Mi smo taman bili usred razgovora o slikarstvu, o Montičeliju i Sezanu, kad se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje,
Tako se razočarano vraćam kući. Jutro studeno toliko da se, sasvim preko volje, prelivam hladnom vodom. Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo.
ne vode računa; zakoni belih ne znaju da svi ljudi ne vrede podjednako, da život jednoga kaptiva, žene ili deteta vredi taman koliko da posluži životu odraslog člana plemena. Bolesnik rezignirano leže na asuru između kućica.
On, hipopotam, ima oči strašne, lik taman, čeljusti grozne, i on će ih proždrati nemilosrdno. Ali one će kao juče, kao pre dva dana, kao uvek, iskočiti odmah
N. je veliki ludak i veliki idealista, a ne malo hulja. Taman kao i celo čovečanstvo. Što se tiče Meja, Me N'gesana, vlasnika i šofera kamiona koji nas nosi, ja imam utisak da je
Prometej. Diže se, savršeno go, ogroman, i u nemogućnosti da se ispravi. Opuštenih ruku, ide mi u susret dva koraka, taman koliko mu dopušta lanac koji ga vuče za trlo. I pre čovek–gorilo no Prometej.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Valjda ću dospet do Smedereva? GLAVAŠ: Pa onda? STANA: Sa zorom dalje. A taman suton druge večeri Dočekaće nas u Beogradu; Gledaće kako starost posrće Pred silnog paše moćnim očima...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja uđem u jedan nizak poljski šatorić u šancu da utolim žeđ, jer tu ugledah jednog poznanika s tikvom vode. Taman ja žudno nagoh grdnu tikvu, a ono bljunu voda na me, šator mi pade na glavu, ja upustih tikvu; bio sam sav poliven, a
Zaiđosmo u sitnu, gustu čestu, taman svrh čoveka na konju. Konji se jedva provlače kroz šibljak, a granje nas svaki čas šiba po licu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odatle su baš i dopirali pucnji. Povremeno se izvije u visinu taman stub dima, od neke razorne. Po tome smo zaključili da je tamo situacija opasna.
Obojici nam potekoše suze... Mrak je pao uveliko. Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak. Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore! — Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić.
— A uz to si mamuran — dodaje Mišić. — Čovek je mamuran posle pića. Nego umoran. Premoren. I taman da zaspim... — A ono juriš!... — Još nešto gore... Osetio sam smrad. Ali gadan. Onom do mene „prioćalo se“.
Jedan nalete na mene, ja se izvih i on mi zapara šinjel. Kao da mi mrče svest, zanesoh se i padoh, Taman da me dotuče i ja upravih ruke da se uhvatim za njegov bajonet, kad jedan moj vojnik opali i ubi ga.
Jedan od mojih jeknu, i slomata se niz kamenje. Skočio je verovatno u besvesnom stanju. Taman htedoh da naredim ljudima da se tiho spuštaju, kad se diže jedan kaplar i razmahnu bombom u pravcu bugarskih rovova.
A neki beličasti oblačak mi pred očima. Zatim postade crven... spušta se sve više, već je nad mojom glavom, i taman zastor pokri mi oči. Vlajko uzdahnu i zaćuta...
— Njegove oči se napuniše suzama. Brana ga privede krevetu i poče da svlači. Zavali ga na jastuk i pokri ćebetom. Taman da pođe, kad se kapetan „Fikus“ pridiže. Gledao je poluotvorenim očima. — S’ušaj!... Zovi... onog dežurnog...
Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste. Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon.
Ne daju utisak avanturista... Svi imaju blaga, inteligentna lica, primirena, gotovo ledena. Taman htedoh da ga zapitam za razloge koji su ga naveli da se javi u četu koja je unapred žrtvovana, kad se pojavi vojnik sa
Ne razmišljajući mnogo predložio sam da neko od njih baci crvenu raketlu. — Taman! — komandir me pogleda, čudeći se. — Onda bi nas pri svetlosti raketle pobili kao zečeve.
— Pazite na stepenice! — dobacuje Radoslav, pa se obrati veterinaru: — Ćuti, bogati, neka idu! Za vino ne govori. — Taman posla! — Njih dvojica ne znaju za meru. Imali bismo muke sa njima i sutra... Ali izgovorismo se da ne pijemo...
— Ne pijete sirće, ili kradeno vino, nego svoje rođeno. — Eks! — naređuje Bora. Radoslav taman prinese čašu ustima, kad ugleda brđane sa naperenim puškama na njegovo odelo. — Neka spuste puške.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
su, pa i to ne uvek, nešto malo oskudnog i sumnjivog zavičaja, pri prvom buđenju sebičnih nacionalističkih romantizama taman onolišno koliko i u mnogo uzdržljivije doba kozmopolitske prosvećenosti.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Stao si: kako već tri nedelje nijedan putnik nije prekoračio prag. ALEKSA: Jeste! I taman ja da pođem, a gazda se priseti, veli: od jutros... JEROTIJE: Aha, aha...? ALEKSA: Veli, od jutros je stigao jedan.
Vi ćete, gospodine kapetane, biti centar... JEROTIJE (preplaši se): Ko centar? MILISAV: Vi! JEROTIJE: Taman! Pa u mene da gađa onaj, je li? MILISAV : Ama, ne, nego vi ćete držati sredinu. Sa vama će poći Tasa. JEROTIJE: Tasa?
Gospodin Vića predlaže da napunimo šake alevom paprikom, da upadnemo u sobu pa da mu saspemo alevu papriku u oči. Taman se mi tako dogovaramo, a dođe sobarica pa kaže: „More, ne bojte se, pitom čovek kao jagnje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
ali, fala bogu, imate se od čega naplatiti, odgovori Vojkan umiljato. — Znam da mogu, ali meni te žao! Evo vidiš, taman sam tebe tražio; nakupilo se preko sto šezdeset kruna, a to ti je preko četrdeset talijera što novaca što dućanske
— Taman se uza slamu priljubila, — pomisli i ispravivši se, veli joj: — Sada je sve u redu, uđi! Božica se sleže, srebreni đer
Rade prvi veli: —Ima budala, pa još neće da se uvjere o koristi seoske blagajne; eto im oca, pa neka on kaže! — Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me! — javi se Ilija.
— Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me! — javi se Ilija. —Eto kakovi su! — prihvati Vojkan. Taman kad ti ustreba... ne dadu. A ja, kad što trebam, pođem u gospodara.. . uzmem, on zapiše, pa mirno.
Gazda časom u glavi sračuna. — Tada uzmi, brate, trideset kvarata kukuruza od mene, — veli mu, pa će ti taman onako po prilici zaleći.
— I posegne za novcima sa stola — Vidiš, ovo i nije zapravo moj novac. Htjeo sam ga taman poslati... Evo, na! Svaku kvartu plaćam ti po talijer, skuplje, boga mi, no što ga danas mogu sa strane nabaviti...
sto puta rekao pokojni Niko, dok je bolovao, kad bi mu natuknuo da su njemu moji sinovi što mu je i Rade, i mili mu taman kao i on; pa je li moguće da je na samrtnome času ostavio sve Radi? —A koji su bili svjedoci? — upita gazda.
—Evo, — ljutito veli, — ja ću kupiti vaše dijelove; znam da bacam novac na put, — i ustavi se, taman kao da ga prosipam po ovome putu, po kojemu idemo... Ali volja me goniti se sa Ilijom; neće što je namislio! ...
Pa, premišljajući, kao da se kaje što se ne koristi ovom lijepom zgodom! Sada ga mori želja za njom, taman kao neko vrijeme što ga morijaše kad bi se, ojačao, u noći sjetio nje — nemirne, najarene, kakova bijaše dok je s njim
Zasada nema hitnje, a ako htjedem prodati, poslaću Vasu da selom protelali, pa da vidiš: eto tvojih seljaka k meni, taman kao ovce na so... — Nemoj, gospodaru, živ bio! Ja bih dao hiljadu talijera. Gazda se nasmeja: —Toliko valja livada!
Mokra, drhteći od uzbuđenja, sjede uz zapretano ognjište. Roditelji bili već polegli, a Rade se taman vraćaše iz pojate, gdje je bio da položi volovima.
—Eto kad ste najašili da kažem, vala kazaću, iako... Da, vele da Radivoj Cvijetu u noći, taman u času kad je žena najmilija — bije, biva: u isti čas miluje i kinji na svaki način...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Opet je imao u uglovima usana onaj osmejak, taman i nepostojan, gotovo slučajan, i opet sam znala da ni sada kao ni ranije nije bio u vezi sa mnom, iako smo se u
Ko zna, možda sam baš ja zapao Laušu za oko i možda je baš mene odredio da ostanem ovde i da se rvem sa Brzanom. Taman mi samo i to treba! Jedva sam dočekao nešto kao ovaj rat, da se čovek malo razgali i razonodi.
Ne, ja se ovim što sam sada rekao nikako ne pridružujem zlobnim glasinama koje inače svakodnevno slušam. Taman posla.
Kroz njihove glave neprekidno tumaraju izbezumljene senke, vidik im je taman i nazubljen strašnim, zloslutnim klancima i grebenima.
Dimitrije Čovek ne može da se skrasi od svih tih ušljivih glavoseča što se smucaju po svetu. Taman počnem nešto da mislim, ili bolje da kažem: taman mi se misli sjate oko nekog zgodnog mesta, kad iznenada spolja bane
Taman počnem nešto da mislim, ili bolje da kažem: taman mi se misli sjate oko nekog zgodnog mesta, kad iznenada spolja bane zveket i dreka.
Znam da je on u pravu: sve se može ostaviti za sutra, ali šta vredi kad mi san neće na oči. Taman ih sklopim i zamislim nešto vedro i spokojno (šumu punu pčelinjeg zujanja i golubijeg gugutanja, oskorušu u cvetu, mlaz
dok sam kasao pod onim strvoderom Matijom, da se iza jednog usamljenog oblačka izmalja tvoj svetački zlatni nimbus i taman kad sam zastao, izdužio šiju i zaždrakao gore, iščekujući da se pomoli i tvoje žuto lice, moj prokleti jahač je
Ono što je hteo da napravi, napravio je. Nikakvog daljeg doterivanja i udešavanja. Taman posla. Sve je ovde jasno. Jahač i njegov konj su tamni, a aždaja je bela. E nećemo, Prohore, da se žestimo.
Naprežem mozak da shvatim, no uzalud. Taman kad uobrazim da sam dosegao do nečega čvrstog i nepomičnog, neka me slutnja ponovo vrati natrag.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
pa zato vidim Zemlju onako kako je izgledala pod kraj sedamnaestoga veka, jer je svetlost koja je tada sa Zemlje pošla taman stigla do mog oka.
Uzme li se još u obzir da se Sunce i Mesec pri totalnim pomračenjima Sunca taman poklapaju za naše oko, moguće je iz svih tih opažanja odrediti veličine i međusobna otstojanja tih triju nebeskih tela.
do galatskog Novog Mosta, da onde ugrabim brod za Terapiju, gde sam opet bio pozvan u letnjikovac nemačkog poslanstva. Taman sam bio ostavio patrijaršiju, a pred njenom glavnom kapijom - tako mi pričaše mitropolit - ukaza se jedna čudna četa.
To je putanja Merkura, planete koja je najbliže Suncu. U odabranom smanjenju, ima ta putanja poluprečnik od tri metra, taman koliko su stubovi paviljona udaljeni od njegove sredine.
Našao je da će to biti na jednom određenom mestu u jatu Kozoroga. Srećni slučaj je hteo da je, taman u to doba, astronom berlinske zvezdarnice Bremiker dovršio svoju kartu baš toga dela neba, na kojoj je ucrtao sve
To je nekad bila naša učionica. Davno je to bilo, ali se živo sećam onog doba. Ja, sam dolazio na čas taman pred podne, jer nikakvim sredstvima ovoga sveta nije bilo moguće dignuti me pre iz kreveta.
Mesec je taman toliki, i može da se prošeta u takvom otstojanju između nas i Sunca, da nam zakloni Sunce baš koliko treba, dopuštajući
Ova scena me je potresla više nego što je bilo potrebno, ali je imala za posledicu da sam, posle nepuna dva sata, taman kad je naš topnički puk prešao greben, i sam našao izgubljeni pravac svojem radu.
Nema više nepoznatih kontinenata, svetih zemalja i zmajevih gajeva. Eto, vidite kako brzo putujemo! Taman sam hteo da utonem u duboke misli, a mi već preletesmo celo istorijsko doba, pa vidimo pod sobom preistorijsko.
Sunce je taman zašlo, a nad onim mestom gde je ono utonulo pod horizont, trepere na nebu dve jasne zvezde, dve večernjače.
A i temperatura im je dosta malena, oko dve hiljade stepeni; taman toliko da svetle. U takvom stanju nalazi se, na primer, Betajgeza, velika zvezda Orionovog jata.
Proći će novi vekovi. Sunce će se obaviti u taman veo, svetlost dana će se ugasiti. Večna noć osvojiće Zemlju, i ona će sa mrtvim Suncem produžiti svoj put kroz vasionu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dva dela kuće je vezivao, naravno i delio, hodnik, taman, dug, pun ormana u debelim zidovima. U tim ormanima je bilo, kao u svim starim kućama, svega i svačega, arhiv i
Toša, da bi se sve obrnulo, privoleo se kući, i počeo da ceni porodični život. Taman je palanka postavila seriju pitanja i sumnji, saznade se neočekivan i prost odgovor: da Petar nešto nije dobro s
Al' što kažeš, seče! I ufati te na mestu di si nešto taman mislio da prošvercuješ. Ja, ovaj, jutros zaboravio malo konje da istimarim...
Jurnem kroz svu onu ludu kišu, preskačem kao jarac — jaka kiša pa ide na sto rukava — i taman stigoh do Roze, kad ona odmahnu rukama kao konj kad se brani repom od muva, i uteče u kuću.
Soka poče da plače. Učitelj se tada seti da je ona toga dana uplakana već došla u školu. — Taman si se ti malo razveselila, a ja te uvredio... Hajde, ništa nije bilo...
Jedan od njih spazi u pustoj ulici sudskog pisara, i taman da mu priđe: onaj otrese obema mišicama i skoro trkom uteče.
apsolutno ne! — Kojeg dana je Nata sahranila majku, te večeri je Mirko izgubio oca. Pod orahom, stari Sava je taman ispio flašu piva, raširio ruke kao da nekoga hoće da zagrli, i pao glavom po stolu, mrtav.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ili uvuče se gospodin kod mlade žene kad joj muž nije kod kuće i taman mlada gospođa sela u krilo razneženome ljubavniku, a neočekivano nailazi muž.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ne palite još cigareTu... Svetlost je, vidi se. A ja se taman primirio. Opet me obuze laka drhtavica. Ali kad sam video strepnju komandira ja se ohrabrih.
Dobro, i da pobegnu. A ti zaboravljaš da su njihovi pešaci tu, pred selom. Čuju pucnjavu, i taman mi na put, a i oni. — I to jest — odobrava narednik.
Ali kako smo bili pod njegovim okom, to ipak naredim da vozari izvedu konje. Taman sam uzeo spisak, kada se vozari u konjušnici uzmuvaše i odmah dođe kaplar pa mi izjavi da nema jednoga konja, i to baš
Komandir steže vilice, da mu odskočiše muskuli, i s drhtajima uzdahnu. Onda nastavi tiho. — Taman sam ustao i vojnik doneo vodu da se umijem, u tom trenutku se vazduh prolomi.
A, da bismo olakšali konjima, dobili smo i četu pešadije, te je svaki pešak nosio po dve granate... Taman kad smo pred zoru stigli na vrh stiže naređenje da se vratimo hitno nazad, jer su Bugari probili na drugom mestu, i sad
Ali opet su probili Bugari na drugoj strani i u prvi sumrak je naređeno da odstupimo. Taman smo zapregli, kad se sruči strahovita kiša, praćenja sevanjem i praskanjem gromova. Oblaci se spustili gotovo do zemlje.
na jednome delu fronta, naši su hitno izdvajali iz pojedinih pukova poneki bataljon, pa su ga upućivali da zapuši rupu. Taman se tu uspostavio front, Bugari bi probili na drugoj strani. Onda se odvajale čete da popune prazninu.
Nema veze... Sa mnom je bio podnarednik Žika. Rekoh mu da odmah potrči niz liniju i vidi gde je prekid. Taman on pođe, a ja se slučajno okretoh u pravcu baterije... Zgranem se... Kosa mi se diže od užasa.
— veli i klima odrečno glavom. — Ne ide, ne ide. Ljudi su već obnevideli od snežne beline, i upiru pogled u neki taman predmet, ne bi li malo odmorili oči.
A i kuće su bile kao ptičja gnezda. Nekome pade na pamet da zatražimo hleba, jer ako i imaju, taman mogu da pothrane nas jedanaestoricu.
Sa obale ocenismo da je čoveku taman do guše. Onda se naredi prelaz. Jahali smo i mi jedan pored drugoga, da bismo se zadržali za suseda, ako bi se koji
— Var-varda1... i fevga2. A... avrio3, da me... probudiš. Uvija ga Isajlo kao malo dete i taman da pođe, Luka se pridiže. — Isak... — Izvol’te, gospo’n poručnik! — Čitaj... za me-mene... mo-molitvu...
Petrović, Rastko - PESME
, i to mnogo jesti: više no što je potrebno da čovek održi sebe u životu, više no što higijeničari preporučuju i taman koliko traže sva moguća nadraženja creva, želudca, jednjaka, sluzokože u ustima i oko jezika. I jesti kakve hrane?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Bili su to već praunuci miša dundulice, ali iste su im bile njuškice, iste oči. Stolica taman htede da ponovo u svoj dugi san uđe, kad oko dvorca zatrešta tutanj topova, pade đule, otvori se rupa na tavanu,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Razume se da ne bi mogao. Sa takvim „vrlinama“ on bi taman bio dobar rob, dobar sultanov podanik, o kome pesma ne bi imala šta da kaže.
velikog junaka (u pesmi Ženidba kralja Vukašina): Što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan
Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman
taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može.
prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može.
Al' da vidiš čuda velikoga: što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan
Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman
taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može!
prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može! Tad govori krale Vukašine: „Avaj meni do boga miloga!
Tu sjedoše piti vino ladno. Taman biše vina najvišega, i o svakom dobru besjeđehu, al' pošeta gospođa Milica, lako šeta po carskom divanu, — na njojzi je
Kad to viđe crni Arapine, pleći dade, biježati stade, pravo bježi k bijelu Solunu, a za njime bolani Dojčine. Taman Arap na vrata solunska, a stiže ga bolani Dojčine, pa poteže koplje ubojito, prikova ga Solunu za vrata; pa povadi
kulaša, a Jakšići narede đevojku, ođeše je što se ljepše može, dadoše joj zlaćenu maštravu, poslaše je Savi na obalu. Taman cura na obalu dođe, ona stade vodu zavatati, dok eto ti od Avale Porče, božju pomoć curi nazivao; ona njemu pomoć
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A zar sam ja magarac? — pobuni se Stric. — Ama nijesi, brate. Magare ima četiri noge, a ti samo dvije. Taman si za pola magarca. — A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac!
Lazar se nasmija. — Pa i mene zovu Mačak, a to je smrt za miševe. Taman spadaš u moje društvo. Mačak je tako popravio šešir da je izgledao nov novcijat.
Boko zagrize i jedno i drugo i razroko se zagleda u mališana. — Taman posla, Nikolice, da ovo žvaćem i nešto smišljam, niko mi ni riječ ne bi razumio. Pomiješao bih buve i slonove.
Ja zgrabim krompir, poigram i taman da ću s njim u usta, a djed prutom — švic, švic po nogama! — Bogami ću i ja potražiti prut, jer ti ćeš tako,
lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema stenovitoj jaruzi kroz koju je romorio taman potočić. Satima se nije vraćao. — Kud li se izgubi Mačak?
Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno. Vidjelo se taman toliko da ti se od nekog žbuna učini da je mečka, a od mečke da je žbun. Prekrasna rabota, nema šta!
— Oho, i ti se sledila od straha, sirotice moja! — progunđa on s puno nježnosti, pa diže glavu i taman da će nategnuti iz boce, kad se iza plasta ukaza nekakva ogromna čupava i rogata glavurda s izbečenim očurdama i poput
— reče Lazar Mačak poigravajući se svojom teškom kuburom. — Ni to ne bi bilo loše — potvrdi Jovanče i taman htjede da još nešto novo predloži, kad Žuja, vezana pred svojom kolibicom, odjednom poče da reži i da zateže lanac.
Krenuli su još prije sunca i taman kad su zašli u Gaj, iz dubine šume pred njih ispade Nikoletina. — Šta je, kud se vi to skitate tako rano?
! Uz Golo brdo milila je nekakva mrka gromada, nešto kao džinovska kornjača, kao plast suve paprati, kao neki taman ćubast žbun. — Gledaj, pa šta je ovo danas?
— Ne znam. Tanko je mnogo, jedva se vidi. A ono sad? Pazi, pazi! Nad Lisinom poče da se diže jasno uočljiv taman stub dima i u visini uze da se razrasta u široku perjanicu. — Eno ga, Jovanče daje znak! Pali, Vanjka!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Pa pozdravi se na majku ti Jevdu!“ pa ga poljube u čelo ili u obraz. I Mane poljubi u ruku, i taman da pođe, a njega opet zadrže, opet se rukuju i vele: „Pa pozdravi se na strinku Kevu!
Toliko su lepo živeli da su čak i pobratimi. On će, mišljaše Mane, biti taman za taj posao. Kuražan je, drzak je, ima puno tih ludih avantura, a što je ovde najglavnije, ćosav je i ima nežne