Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Kako da si ne znajem?! Bata-Tasko zašto, iskoči do teb’ te?... — Ama ne znaješ ti ništo! — brani se bata-Taske. — Vika me snajka, ete, zaradi niku tapiju i livadu... — Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke...
— završi odsečno i odlučno tetka Taska, pa se okrete još više od tetka Doke. — Mori, razbiram si ja, Taske, tvoje zborenje! — veli joj Doka, a prebacila nogu preko noge, pa bećarski pušta guste dimove.
i što iska da si ulegne u čorbadžijsku, potakvu familiju... — E, dosta sag, Taske!... — preseče je domaćin. — E, biva li toj od esnaf-čoveka? Red li je? — nastavlja tetka Taska.
— Ete, pa ovde si je! — Vazdan-dan? — pita Taska. — Vazdan-dan! — odgovara Tašana. — I svu noć? — Taske, mori! — viknu Tašana, poplašena od njena pogleda. — Neje nikud iskačala? — Neje... Neje iskačala ni u avliju!
Koj me sretne na put, ne zbori mi: „Živo-zdravo“, ni me pituje: „Kako si, Taske?“, veće si zbori: „Lele, a što vi ocrni obraz Zonče vaše?!“ — „Ćuti si, kučko, zborim si ja, kako je ocrnela obraz?
Devojačku sreću da batisuju... Pa kako se naprajilo toj čudo, reci mi, Taske, ako znaš? E, ne znam ni sama si, Tašano, veće si i sama krstim s obe ruke, i pitujem: što je ovoj?!
Ama ona si mene pituje: „Živo-zdravo, Taske!“ viče preko sokak. „Što se, mori“, reče, „naprajilo toj pri vas? Koj se to udava, koj se pa ženi?
Otišao je najpre Zamfirovima. Kad skočiše na nj sve tetke, ujne i strine, — sve Uranije i Kaliope, Taske i Tašane, sva ta ženskadija — pa zadžakaše na nj na sva tri jezika, srpskom, grčkom i ciganskom, g.
Stoga je porodični savet rešio, na predlog tetka-Taske, da će najbolje biti, i najlakše će se zapušiti usta laži i kleveti, ako se devojka provede, i svet je tako vidi u
A valjda je i suđeno i pisano da to tako bude. Zato se prve nedelje po podne krenu tetka Uranija (jer je od tetka-Taske, koja je inače svršavala takve stvari, oduzeto svako punomoćje, pošto je bila oglašena za baksuza) da ona pokuša da