Jakšić, Đura - PROZA
Evo te tvoji izbavioci čekaju! Ti si slobodan! On teško uzdahnu: — Slobodan!... A po izmučenome licu lebdeo je izraz gneva, bola
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde gotovo nećeš biti u društvu tvoji̓ parnjaka u godinama, nego ćeš sve dolaziti među starije ljude.
Tek četvrte i pete godine možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓ godina i svi će govoriti: naš popa ništa ne pije.
” — Ja ustanem i natrag pogledam, a ono se opet beli i reknem: „Ao pobro, crni̓ tvoji̓ gusaka, a gorega mog tihog Dunava!” i odemo dalje.
a neće da mu puške uzmu, valjda da me ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče: „Dede, đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija, biće ti pet dramlija u pištolju (al̓ su oni čuli da smo svakom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A hoćeš li me čekati? – Hoću! – A ako te on zaprosi? – Odbiću ga! – Ako te tvoji budu terali? Ona mu pogleda pravo u oči. Stanko je video njen odlučan pogled. — Kazaću im da ga mrzim!
Pa, videći da Stanko ćuti kao zaliven, nastavi: — Bog mi je svjedok!... Tvoji jadi i moji su, junače! Izgubio si pobratima — evo ga!... Ja ću ti biti i drug, i brat, i... sve!...
— Moj sin dolazi u svoju kuću. — A... tvoji su zadrugari lopovi, dakle, je l̓? — Moji su zadrugari moji sinovi, a oni nisu lopovi!
Stanko se okrete Ivanu: — Eto, ja sam duševniji od tebe! Meni nisu krivi ni oni drugi tvoji sinovi, ni žene, ni deca. Meni si kriv ti i tvoj Lazar... Ja ću na vama iskaliti!... Kad ču Lazarevo ime, Ivan prenu.
I, posle, šta mi je to: starešinstvo?... Ako bude potrebe, lako ćemo se dogovoriti; a, posle, i tvoji ljudi već tebe poznaju... — Onda, pobratime, dobro mi došao! — I Zeka izdade nalog da se kreću...
Tamo u šumama i u dubravama ostavili su oni nejač i roditelje. Teško je to kad ti na um padne da su tvoji bez krova i zalogaja, da ne znaš ni gde su ni kako su... Ova crna noć svojim plaštom omota i sve crne misli...
Turci stuknuše. Nasta tajac. — Tako ja umem!... — reče Čupić. — Nego, vojvodo Jakove, neka tvoji ljudi zauzmu prve redove. Jakov naredi. — A da bi se što brže pucalo, ja mislim da ovi pozadi pune puške!...
Dučić, Jovan - PESME
I znak večitoga, Ako ne u sreći svemira? — Svud zija Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti Besmisla i straha; samu, uzvišenu Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti: Majku koja rađa i svetlost i senu.
Na gladnoj obali ovoj kuda smo patili, I od prvog se dana sa bedom spojili, Najpre su izrodi tvoji blatom te blatili, A izdajice tvoje krvlju obojili.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dođi, oh dođi, oni te čekaju, tvoji divni crveni cvetići. Pa kidam i cepam sve sa sebe, gledam svoje golo telo i kao luda tražim, vrištim, hoću tvoje
Afrika
Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut. Neko je u kući vođe. Svaki kralj ima svoje vreme.
Teodosije - ŽITIJA
A pošto je Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto i pomislim! Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome.
dobijem pouzdaniju smelost, da si poslušao molitvu moju, pa ću ti ubuduće u životu svome vrednije ugađati, i svi ljudi tvoji koji znaju i slave ime tvoje. I opet te proslavljamo sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i na vekove vekova, amin!
s valima, zapretivši moru i vetrovima, spasi sada i nas koji se potapamo od njih, Voditelju, jer ginemo, a i mi smo tvoji hristoimeniti ljudi, drugoga Boga osim tebe ne znamo, ne prezri delo ruku svojih, čovekoljupče.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Žena tvoja s červmi istljeti budet. I gorkost duše tvoje proide. Za dolgi tvoj život tek tvoji potomci obresti budut vo noći blagozračnu Denicu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
koja prežive srce i ruku što ih pisa kad se naga nađu na tuđem hladnom dlanu, kad sveštenici i grešnici stari, kad tvoji pisari, podvlačiti redove u njima stanu.
Za poruke u neveštim stihovima koje su tvoji kopljanici slali ženama Grka i Latina. Za ljubavne ispovesti monahinja koje je odnekuda iz pakla na sunce izneo pakosni
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—Još voliš da ponavljaš moje ime? —Bila si jedina Azra u čitavoj školi. — reče. Stvarno, kako si? Kako su tvoji? Otac ti još pravi najbolji sladoled u varoši?
Dosta si ti pravio skandale... – Da se parkiramo negde? – Zašto? – Pa, da se malo smiriš... Opet tvoji nervi... – Ha! Sada gospodin hoće i da me proglasi ludom! – Nisam rekao da si luda. Kazao sam samo . . .
Matavulj, Simo - USKOK
— Ta ima siromaštva svuda, ali, po duši, teško da ima gdje višeg i manje zasluženog! Recimo, da si ti i tvoji stariji rođaci ma u kojoj drugoj zemlji, kao stari, izmučeni ratnici, imali biste njeku pomoć od države!
— Ono, suđeno mu je, gospodaru. Svi ga mičemo na dušu, po tvome zakoniku, nâko, reče serdar, da ga ubiju tvoji vojnici, da poslije njegovi ne traže krv od nas.
Blago! Trista žutijeh dukata. I knjiga! — Razumiješ li, Janko! — doda pop, videći Janka nepomična... — Pisali su ti tvoji, i poslali su ti silan novac! Eno sve u Sava Markova!
— E, dobro mi došao kao prijatelj i vazda dobro došao u moju kuću ti i tvoji! — reče knez, pa premetnu razgovor na druge rabote! Vladika se pred veče vrati u manastir.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvoji praotaca! ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti? Da dižem barjak, pa posle da me obese!
Radičević, Branko - PESME
Oho, sele, vita stasa, Drž' se braci oko pasa, Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija, Al' u tvoji nedri tuce Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !
Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga prejure, Da ne glede tvoje lude muke, Tvoji jada, tvoje velje bruke Oh ne beli sa munara viti, Ni s mečeta oni ponositi, Krvca divna tu se prosipala, Krvaca
De je tebe ona Srbadija Pred kojome drkta Turadija, De ognjani onizi sinovi, De su tvoji sivi sokolovi? Ovi ovde noga uštapljeni, A po vratu teško uvijeni, A na glavam' kape kalajbuće, A u rukam' ono vito
branio je svoga, I sam Rajko u boj se nagnao, I on rane u ruku dopao — To su, brate, to su jadi naši, Ali evo i tvoji i naši.
goricom umilnom, — Ono, brate, beše mesto za te: Život tvoj kâ izvori njegovi, Tek potekli, pa brže utekli; Dani tvoji, cvetovi njegovi, Procvetao, brže uvenuo; Dani tvoji, meki vrule zvuci, Tija vetra večernji su zuci, Zaječali, taki
tvoj kâ izvori njegovi, Tek potekli, pa brže utekli; Dani tvoji, cvetovi njegovi, Procvetao, brže uvenuo; Dani tvoji, meki vrule zvuci, Tija vetra večernji su zuci, Zaječali, taki nestanuli.
A u dušu dade žare, Dade meni lepe dare, Moje duše žarki poji — To su, Bože, dari tvoji. Vala tebi na to, vala, O ne pusti da na zala Upotrebim dar ja tvoj, O ne pusti, Bože moj!
To su, brate, to su jadi naši, Ali eto i tvoji i naši. Pobismo se i Turke uzbismo I svojštinu svoju odbranismo, Samo Cvetu, samo zlato tvoje Ugrabi nam kleti
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Čovječe, aman, čovječe — nemušto zavapih u šumnoj panici, skoro gluv — pa ti su tvoji dječaci danas odrasli ljudi, prošlo je otada preko dvadeset godina. Ej, nema više dječaka!
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila TVOJ duh od mladosti; Temis s TOBOM na prestolu sedi, Iz TVOJI(H) usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s TOBOM hodi. A sad svoje plane proizvodi. O, VEK ZLATNI!
Svetla kruno, JOSIFE VELIKI, Prostri milost TVOJU na rod srpski. Obrati lice i TVOJ pogled blagi! Na dedova TVOJI(H) narod dragi. Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu.
Tako su te gresi tvoji postigli; i da nisam se ja zato molio, gorim bi putem prošao nego si. Znaš li kako si sa mnom upravio kadno prođo(h)
Kostić, Laza - PESME
Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji? — Koga takne Tvoja ruka, oko Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga
— Ne ume Srbin kama da krnji, al' jedan kamen urezan stoji, Srbine, brate, u grudi' tvoji': taj kamen crni Crna je Gora. Na tom je kamu azijska guja zubima kivnim izgrizukala crtama divnim junačku dramu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— i sve mu iskaže kako je u mlinu čuo. Onda tivtiz rekne džometu: — Džabe ti tvoji dukati, samo me odvedi u onaj isti mlin đe si i ti prenoćio.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: Ne boj se, kume, opet sam naišao na jedan lek. MAKSIM: Već i tvoji lekovi — da Bog sačuva! KUM: Istina za tvoju, ne znam, oće li podneti. Ali za moju kao namenuto.
(Pokupi novce i metne u džep. Zatrpavajuči rupu.) Moj komšo! Mi ćemo sad u ortakluk stupiti, tvoji novci i moj džep; a dobit ćemo deliti. (Otide.) POZORIJE 3.
NEŠA: Ti ostavi druge, neka čine kako oćedu, a ti po tvom običaju. STANIJA: Jes’ da kažu tvoji gosti: kakva je to matora! Pi!
Lalić, Ivan V. - PISMO
(20. V 1989) 5 TRAGOVI Tragovi tvoji među stvarima, Otisak usne zamišljen na čaši, Haljine tvoje u plakarima Kad vešalicu praznu mašta maši — Trezna
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ja sam se žrtvovao! — Gospode Bože, pa zar to nije normalno? Šta su uradili tvoji roditelji za tebe? Treba li da crknem od zahvalnosti što me nisi ostavio na stepenicama pred nekom crkvom?
godine u klubu „Sumaren?“ — E pa, drago dete ... reče bakuta — šta sam ono, tela da kažem ... — ... tvoji roditelji ... — podsetih je. — Jeste! Tvoji jadni roditelji odlučili su da te pošalju malo u Englesku!
reče bakuta — šta sam ono, tela da kažem ... — ... tvoji roditelji ... — podsetih je. — Jeste! Tvoji jadni roditelji odlučili su da te pošalju malo u Englesku!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kosko, što dižeš bunu u mesu, mirnoj dubini svetog porekla? Tobožnji kremen prirode muške pokreti Tvoji zdrobe u ljuske. Nesvesno struji jedno u dvoma. Zuji mi kičma, kolena huje, puši se glava.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Muziku neću da trpim, znaš li? ALEKSA: Pa čekaj, valjda se može pomoći. Evo ti koji tantuz. MITA: Prokleti tvoji tantuzi, i tu si mi izvarao forintu! ALEKSA: Al’ su nam dosta i pomogli. MITA: Vidim da moram skapati od gladi.
JELICA: I ja to isto ćuteći beštetigujem. ALEKSA: O, nebo, o, sudbino! Kako su putovi tvoji nedostižimi! Odbacio sam više od tri stotine partija, došo sam u ovo mjesto, gdi nisam mislio što drugo naći kromje
JELICA: Gott, kako je meni! MARKO: To su tvoji rumani i baroni! Nisam li ti sto puta kazivao da se ostaviš ti budalaština?
Da se čepiš kao lutka; kad govoriš, da se i sama ne razumeš; da držiš kojekakve proteranice za barone, to učiš iz tvoji krasni rumana. Ja ti poslednji put kažem: da te nisam više vidio s njima!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče? U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao rano.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Čuješ devojko, čuješ lepoto! Tvoji su zubi biser sićani, A ja sam junak morski trgovac, Što prekupljuje biser sićani. Čuješ devojko, čuješ lepoto!
“ “Žen’ se, blago, žen’ se, drago, sretno nek ti je, Vrani konji popucali, nju ne doneli! Dvori tvoji opusteli, nju ne čekali! Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kao prosjak sa barikada puco, i ko Cezar dolazio sa mora. Al čim se zaljubiš... članci tvoji i grudi malene i kolena tvrda ko krune od srebra, i blede usne što brzo zarumene, i sjajna laka rebra čine te markizom.
Nada mnom će u lišću svelom udi tvoji zasijati, mrtvi, mramorni, večni. VOJNIČKA PESMA Nisam je za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jadniče mali! Ovo su ti samo prvi jadi... A kakvo su ti strašno zlo spremili za docnije dane tvoji najmiliji — oni što se nekad lakomisleno zaveriše da će usrdno snositi uzajamne tegobe...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Pa dođite! (Ispraća ih i vraća se.) VII PAVKA, JEVREM PAVKA: Nisam htela pred njima, ali ovi tvoji izbori dovde mi dođoše. JEVREM: A zašto, Pavka? PAVKA: Kako, zaboga, zar ne vidiš kako se sve tumbe obrnulo!
IVKOVIĆ: Šta je to dvadeset glasova, to se časom može da izmeni! Pa gde su ti tvoji ljudi, gazda-Jovice? Ti reče, kad si davao izjavu, da stotinu vučeš za sobom?
Ti čuješ oduševljene usklike naroda, a poraz nasilja i nepravde. Poverenje koje smo ti mi, tvoji birači, danas ovako sjajno manifestovali, opravdaćeš jedino radom tvojim u skupštini, radom koji na prvom mestu treba
Rakić, Milan - PESME
No ko pauka što za mrežu Vezuju tanki konci oni, Drhtaji tvoji mene vežu Za večni život od iskoni, I u dnu tužne duše moje, Ko nagoveštaj nove vere, Veselo kao lišće tvoje, Nagoni
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ja... ja... još... još — mucala je ona čisto uvređeno. — Tu sam, kuda ću ja, gazdo! Tu sam ja! — A kako tvoji na selu, jesu zdravi, živi? — Živi, živi, gazdo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bog dragi zna, a i ti, jesu li tvoji jadi i naši jadi! Ama nećemo tako! Nećemo da svijet reče: ’gle junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 Pitala šaljiva đevojka babu: — Hoćeš li, bako, i ti s nama večeras u kolo? — He, moj sinko, kad su se tvoji vragovi rađali, moji su u kolu skakali. 3 Pitala unučad babu: — Zašto, bako, plačeš?
NA BOŽIĆ „Napijam, brate domaćine, u tvoje zdravlje, za tvoj žitak i užitak, život i dobro zdravlje, pa u zdravlje tvoji’ sinova i sinovica, unuka i omladaka, neka vas jaki bog i današnji Božić mnogo i zadugo u svakoj sreći pridrži.
Ispod tvoga visokoga i jakoga šljemena iznosio dvadeset i četiri sretnja šjemena, tvojim volovima orao, a tvoji sinovi sijali. Pod jarko sunce pred oračima i kopačima domaća šjemena iznosio a milosnom se bogu molio, dabogda!
Slavio, na mlađe ostavio! Što mi potrošili, Gospod navašao. Haj, tvoji konji vrištali, dušmani ti pištali; tvoje krave mukale, dušmani ti jaukali! Da bog da! 6 Vala i ejvala!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti. Nego mi kaži gde su ti tvoji vojnici. VILOTIJEVIĆ: Eno ih tamo, vidim ih ko sad vas! Sve do poslednjeg dugmeta! Pogledajte!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA Ako je kome žao neka ide odavde. MARIJA Svi su tvoji. Pa nemoj tako. Deca su ti kako oni tako i Vaska. I ne samo njoj da donosiš, samo nju da kitiš, a ove druge i ne gledaš,
MITA (pokloni se, sedne bliže). ANĐA (oborena pogleda, spusti se podalje). JOVČA (Anđi): A šta ti? Kako tvoji? Gde si ti? Što si čak tamo sela, u kraj? Jesi zdrava? Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava.
JOVČA (Anđi): A šta ti? Kako tvoji? Gde si ti? Što si čak tamo sela, u kraj? Jesi zdrava? Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava. MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Parusije, salandari, proskomidije | i drugojača kojekakva imena, izmišljena za globiti žive i mrtve, to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak njima valja i motika, neka rade ka i drugi ljudi.
Mislim, slatka mati, presveto duši mojej ime, gdi si da celujem stope nogu tvoji[h]! Od onog blaženog dna, velim, ne mogu viditi malo dete pri sisi, da u isto vreme ne razmislim neiskazano
” Zil[ošij]: „Kaži mi koje je namerenije tvojega pisanja, po kom se nadati možeš da ćedu tvoji jedinoplemenici moći poznati da ,ti bez svakog pristrastija i interesa postupaš. Znaš da sve za tim stoji.
Nije takog porodila mati, verne naravi ko neće poznati. A što sam poviše rekao, da valja da se bojiš tvoji[h] Srbalja, ja sam iz šale to rekao, jer, kako kažeš da nameravaš odavde poći u Pariz i London, mučno će te kad tvoje
” Zil[otij]: „Dobro, dobro! Ali ti znaš da tvoji Srblji, koji nisu naučeni slobodno misliti, kako te novine od tebe čuju, reći će da si jeretik.
Ali, reći ćeš mi, kad je blato i kiša? A zar ja tebi ne mogu reći - a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim, neka svašta ne spominjemo!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Meni je ime Grgo, zvaćeš me šjor-Grgo. Ladaj se lipo, a ja ću te u svemu poučiti. Ali, svr svega ne budi kâ ovi tvoji drugovi. Ajde sad tamo, odmori se.
! Cigurno nika velika stvar. A šta ćeš ti raditi, ako dođe stari Krkota s njim? Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini. Ladaj se mudro, drago dite! Poslije jednog časa dovede knez Kenja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ja ću opet doći. Ti ćeš u moju kuću dolaziti. Obećaj mi. — Krv nam se s Tošićima meša. Neće biti moji unuci. — Tvoji će biti! — viknu, smračen od mumlanja i krckanja u mraku. — Kroz njih ne mogu da trajem. Dušmani će da opogane moju krv.
Dugo ćute i udišu gust, ljut vazduh. — I zato nas prozvaše Čađevići. A tvoji sinovi danas neće da brane opštinu. — Ne ujedaj više! Zar ne vidiš da sam sâm?
Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu. Aćim zastade, ali se ne okrenu.
A to je nešto, mladi gospodine doktore! — mahnu rukom sa uperenim kažiprstom. — Takvim činom ti i tvoji vršnjaci, što se iz evropskih kafana rugate precima i tradiciji, ne možete da se pohvalite.
Neću da ih tužim i globim sudskim troškovima. Lepo ću se s njima dogovoriti. Svi će oni, Adame, biti tvoji nadničari. Tvoji, tvoji, sine! Bog je tako odredio. Baćićeva livada je do naše njive. I nju ćemo da uzmemo.
Neću da ih tužim i globim sudskim troškovima. Lepo ću se s njima dogovoriti. Svi će oni, Adame, biti tvoji nadničari. Tvoji, tvoji, sine! Bog je tako odredio. Baćićeva livada je do naše njive. I nju ćemo da uzmemo. I oni tvom tati duguju.
Lepo ću se s njima dogovoriti. Svi će oni, Adame, biti tvoji nadničari. Tvoji, tvoji, sine! Bog je tako odredio. Baćićeva livada je do naše njive. I nju ćemo da uzmemo. I oni tvom tati duguju.
Tvoje prezime, nasledniče Adame, jeste Dačić. Jeste, ruku mi mojih, baš Dačić! Sve znam. Dačići će biti tvoji nadničari i sluge. A razlika je između vas samo u prezimenu. Istinu zborim.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oho, sele vita stasa, Drž' se braci oko pasa! Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“...
kamen ovaj, k'o piramida Što se iz praha diže u nebo, Kostiju kršnih to je gomila Što su u borbi protiv dušmana Dedovi tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, Da unucima spreme busiju, Oklen će nekad smelo
Popa, Vasko - KORA
tvojih dlanova Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„E, pa neka je hvala bogovima! - Tvoji sugrađani su, u svaku ruku, čudnovate zverke“. „I još kako! Tek kad ih bolje upoznaš, uvidećeš kakva su oni stoka.
„Onda idući put!“ reče Euristenes. „Do jeseni evo me s mojom lađom opet ovde“. „Veruj, ne mogu da ti obećam“. „Ali tvoji prijatelji te željno očekuju. Oni bi se neopisano radovali da te opet vide u svojoj sredini“.
Iz jedne varoši u drugu, u Kordovu, Sevilju, Valenciju, Granadu, Murciju, Alemeriju. Da li biste ti ili tvoji bili to u stanju? Ta nijedan od vas ne bi prešao ni Gvadalkvivir. A sve kad bi i dalje stigao, vratio bi se praznih šaka.
sposoban i nezavisan; on će o tvojim opitima morati da izvesti svoje starije, a oni će tek ispitati i odlučiti da li tvoji pronalasci mogu biti prihvaćeni“. Gerike me pogleda upitnim pogledom. „Sasvim je tako!“, rekoh mu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog.
— Petronije Svilaru, razmisli se dobro; svi su, eto, tvoji drugovi priznali. i debeli, obrijani civilni policajac priđe mu bliže.
„Nismo mi,“ veli on, posle kratke zabune, „nismo mi ovde tvoji advokati, nego sudije, a ti za tvoj zajam od advokata traži saveta, a nama kaži samo ono što te pitamo, i ništa drugo.
Zdravo, kaže Sreta, a ti kako si, šta radiš, i svi tvoji Cigani kako su na domu? Zdravo, kažem, komšija Sreto, svi su zdravo na domu; pa baš eto tu, gospodin predsednik,
Ne raspoznaje se, možda, ni tvoje ime na malom drvenom krstiću kojim su tvoji drugovi što su te voleli obeležili mesto gde ćeš večno ostati.
Sećam se kako si posmatrao kad smo se mi, tvoji rođaci, vratili iz turskog i bugarskog rata. Kao pouzdano mogu da zaključim da si se ti čudio: kako ljudi mogu biti
I dok je iz male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti ležao na zemlji okrenut suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali čitati očajan i jasan izraz: Jadna moja majko! 10. septembar 1916.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Posle neću i da hoćeš — odgovori Stanka, osmehnuvši se. — Ehej, more, pobro, da ne stradaju tvoji čuperci! Vi’š kako je snajka oštra — reče Radovan i trže se sam, pa, da bi taj nezgodan izraz zagovorio, on okrete: —
eto!... — odgovori on uzdahnuvši. — To je, to je, znam ja... ti drugi učitelji, to su tvoji dušmani... Ti si bio... ti si mogao biti krasan domaćin i radnik, ali te oni navedoše na klizav put.
A on je, vidiš, drugima jatakovao i od drugih živeo... Ja znam desetinu ljudi, koje su ti tvoji prijatelji izmamili u goru, terali ih da otimaju od naroda za njihov račun, pa ih posle poubijali i uzeli velike ucene
— Ho, mladiću, ta nemoj tako žurno, — oslovi ga čiča-Tima. — Duga je noć!.. Oni tvoji već počeli tamo. — Neka ih — smeši se Đurica, nudeći Timu duvanom. — Načini jednu od ovoga.
Meni je Radovan više trebao no njemu... — Ne znam, to će ti kazati tvoji ljudi, a ja ti samo to velim: čuvaj ga se, dijete, kô žive vatre ! Ono ti je opak dušmanin...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
muzika gajdi, propraćena živim brđanskim igrama, sve to kao da mi je šaptalo na uho: ”Faradej može da pričeka, ali tvoji prcjatelji ne mogu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Nije sve tako, opazi devojka — Tvoji hoće da uzmeš prćijašicu... —Biće i toga kod mojih...ali do mene nije... —Zbogom Pavle! —Zbogom, Cvijeta!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ »Orao« 1891. U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali svati tvoji ćute. I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
tvoje, Kad bi sladost pribavila, Koju nose reči tvoje, — Jamačno bi ista važnost Čitatelja nju dostigla, Koju djela tvoji sjajnost Jest pred svetom sebi digla.
RUŽIČIĆ (Evici): Zdravstvuj cvjete ljubovi, orošeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvoji persiju lete, i sjajnopune oči tvoje strjelu Kupidonu zatupljajut. (Oda gore-dole.
Miljković, Branko - PESME
USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami. Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj
me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme POHVALA SVETU Ne napuštaj me svete Ne idi naivna
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut. Neko je u kući vođe. Svaki kralj ima svoje vreme.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svetlo sunašce! Koliko su dubokih, krvavih rana na bojnome polju osijali tvoji poslednji zraci; koliko se tvojih svetlih iskrica prelamalo u kapljama ljudske krvi, kojom je danas tako obilno orošeno
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHHІH Nakićeni tvoji svati, Tebe kiti tvoja mati, — A šta će ti vojno dati? Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce
“ Pa još doda: „Kolo cpeće U brzom se huku vrti; Boli tvoji trajat’ neće, Ni po časa posle smrti!“ LV Da l’ to beše sanak Kao i sve drugo?!..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sada može sam i cigaretu ustima da prinese. Dira ga potporučnik Ratomir, koji još ide na štakama: — Ah, prođoše oni tvoji lepi dani, kad sestra Žer-men sedne na krevet, pa ti prinosi svojim lepim prstićima cigaretu, a ti pušiš.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hoj devojko, zumbul plavi Jal' me ljubi, jal' se mani, Ljubezna. Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna. I ti sediš na pendžeru, Na svilenom jastučiću, Ljubezna.
Tebi sam pomaže nebesna volja, I sad ti se pokazuje sudbina bolja, Svi bližnji tvoji tebi dobra žele I daljni se narodi tvom dobru vesele. Vostani, Serbije!
šta b' meni zemlja bila sva gluha i pusta; Što su nebu jasne zv'jezde, njivi zlatni klasi, To besjede sluhu mome ljupki tvoji glasi.
Nad samim sobom najteža pobeda! Ne daj da rastu zajedno s’ silama Ti tajni vrazi tvoji. Volju Najpre pod jaram podvergni uma. Nenaučena služiti, vladaće Nemudro s tobom.
27. decembra 1833. Lukijan Mušicki JOVAN PAČIĆ LjUBI Djevo! Črni tvoji Zapleću me vlasi, Ljubov nežna svoju U prejaku mrežu, A pogledi tvojim U očesam ležu, Kojih jedan skorbi Moje sve
očesam ležu, Kojih jedan skorbi Moje sve ugasi: Lice belo tvoje Bolesnu mi dušu, Bolesno i srce Za tobom raspali. Tvoji su mi prsti Rane gorke dali, Ljubve rane, živog Mene da ugušu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Šjedi, Džibiću, šjedi, mjesto se prošjelo pod tobom! Tvoj mi je đed o glavi radio, pa otac, pa svi tvoji, ali evo im!...
Bojić, Milutin - PESME
O, zemljo oluje, Mrko ti čelo strašne kapi škrope I čudne himne iznad tebe huje! Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su došli stari gospodari. Jesi li sita krvi što spasava?
I kada te mrzim, tad moj bol te voli I dok moju dušu Tvoji gresi tlače, Kô očajnik s čijeg čela sjaj se smače, Želim te tad, kad me bol zbog tebe skoli.
Jakšić, Đura - PESME
ovaj, kô piramida Što se iz praha diže u nebo, Kostiju kršnih to je gomila, Što su u borbi protiv dušmana Dedovi tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, — Da unucima spreme busiju, Oklen će nekad
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 I molim ti se, urvina tvojih kroz ponor bistra me provedi, u meni da se nebesa tvoja oglednu. 3 I vetri tvoji da krše me zemlji, pregiblju, snezi na meni prezime. I uza stamen-stablo vita uz mene loza da prepuzi svoj vek.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Neće mene tvoji, — posumnja Devojka, — traže prćijašicu!... — Ko će ih pitati? Ja se ženim... Sjutra, kad zahvati mrak, dođi ovdje,
— Nova? Ne znam ... — Kaži, neka i mi u ovoj pustoši doznamo poštrgod! Neću ni da te zovem na objed... Biće te se tvoji uželjeli. —Hvala ti. —Dakle? — javi se nanovo župnik. —Šta ćeš? ... idemo na objed, podne je prešlo. — I rastadoše se.
I on se obrne Juri i upita ga povjerljivo: —A kako tvoji živu? —Moji! — trznu se mladić, i nastavi mirno: —Ka' i drugi, a da vam pravo rečem, i gorem...
Bez pinez ne dam ni svome ocu... — Jemate pravicu! — Pretrgnu ga Rogo. — Zač ti petljaš, kad nisu tvoji posli? — okrene se k njemu stari Ante. — Ne gledaj druge; obazri se na oca ča ti prosi ...
— S tobom se ne da govoriti! — rasrdi se Ivo. Ti imaš neke čudne pojmove! — Čini mi se da su tvoji čudnovatiji; k'o što ja, i drugi misle! . — Bravo, tako je! — poviknu doktor.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da li smo, utehe radi, reci mi, da li smo svi mi, ipak, podjednako ranjivi i slabi? Da li su i tvoji miljenici otporni ili su slabi kao i ja na nepravde i na njezahvalnost? Ima li ljudskog srca koje može da otrpi?
Ilić, Vojislav J. - PESME
I hrabri sinovi tvoji, Uz gromke udare lira i Rige i Bajrona, Spletoše bezbrojne vence međ vence pobeda svoji'. Gde, u susret dana
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kada se ti uzdigneš na istočnom horizontu, onda obaspeš celu Zemlju tvojom lepotom... Tvoji zraci obuhvataju ceo svet i sve što si ti stvorilo...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znam da se u gimnaziji uči latinski — i ti i Srba ste imali iz latinskog najbolje ocene — ali znam i to da se tvoji popovi po ceo dan mole Bogu latinski, i kažu, i s papom latinski razgovaraju...
Naposletku rasplete prste i odbaci rukama skoro ljutito: — Šta fantaziraš! Kakav Jevrejin! Ušli ti u glavu oni tvoji „drevni narodi”, a bog te pita šta ću sutra biti ja.
Siroti Jevreji! Halapljivo grabe novac — i niko bolje i raskošnije ne živi nego ti tvoji „siroti Jevreji!” — i niko u groznijim brigama za opstanak ne živi od mojih Jevreja! Ti to ne znaš, Milane dragi!
Jevreji tvoji znadu samo za novčanu istoriju i filosofiju... stiču, imaju, dobro jedu i piju i kad na sinove svoje troše, onda imaju
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Ostavi, bre Janko, jedanput te tvoje narodne mudrosti! – gunđa opet Bora. – Dosadi mi tam' na zemlji sa tvoji Zeleni vajati, pa hoćeš sad valjda da mi kažeš da je Nušić Adamsko koleno? – Ima reč Vojislav Ilić!
Petrović, Rastko - PESME
Molitva, tim, za mene! Njegov, Gospodnji, glas, i svi glasovi; Oholosti, nije li demon to tvoj i tvoji grehovi ”Došao si najzad, najzad mrcvareni pesniče, Protrljao oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Kome da sudim? Njima ili njoj? Ako bih njih od nje silom odvukao, u zatvor ih metnuo? Ne ide. Svi su to naši, moji, tvoji. A nju? Jedanput je proterah u Tursku. I dok se duvan ne sredi, vinogradi ne obraše — lepo, sve mirno!
Šantić, Aleksa - PESME
Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi. Plodovi tvoji zlatni su kumiri, Izdajstvo misli, torture, sindžiri, Guba i porod gnojavijeh grudi.
48 Žarko se leto smeje Sa jagodica tvoji'; U tvome srcu malom Studena zima stoji. No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Znaš li, bane, ne znalo te čudo, kad zapadoh ropstva u vijeku, — panduri me tvoji uhitiše u Suhari vrhu na planini, u ruke me tvoje dodadoše — ti me baci na dno od tamnice, te robovah i tamnicu
Da mi nije umrijeti s mirom“. Progovara Jelica đevojka: „O moj brate, bolestan dojčine, nisu tvoji dvori prokapali, no su suze Jelice sestrice“. Tad govori bolestan Dojčine: „Što je, sele, ako boga znadeš!
Što će, Jovo, Srijem, zemlja ravna? Što će, Jovo, tvoji b̓jeli dvori? Što će, Jovo, tvoji vrani konji, vrani konji i sivi sokoli? Što će, Jovo, tvoje pusto blago?
Što će, Jovo, Srijem, zemlja ravna? Što će, Jovo, tvoji b̓jeli dvori? Što će, Jovo, tvoji vrani konji, vrani konji i sivi sokoli? Što će, Jovo, tvoje pusto blago? Što će, Jovo, tvoja vjerna ljuba?
Odgovori Turkinja đevojka: „Be, ne luduj, Janković-Stojane! Dokle tvoji Kotarani dođu, hoće tebe Turci pogubiti; već jesi li, bolan, vjere tvrde da ćeš mene uzet za ljubovcu, da izbavim tebe
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nađe ga u krčmi. Pošto poručiše po čokanj nekakve loše rakije, zvane „brlja“, učitelj se požali: — Gazda Valjuško, ovi tvoji šumnjaci ne šalju djecu u školu. Pogledaj, eto ti spiska. Nema ih već danima ni da privire u razred.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
CRNI BIVO U SRCU Da ne uzbudu tvoji psi bikovi i počneš se kloniti od njih da te ne ubodu! CRNI BIVO U SRCU Veliki se to đavo, kao crni bivo u srdcu
A ako li ti živiš, to tvoji će dušmani vas razbiti i zemlju vašu preuzeti.« Kako to oni mu bogovi izrekoše, proču se taj glas i u drugu vojsku, te
I što mu na to izreče gospod vladika? »Ustan gore, reče mu, što si se tako preplašeno spustio dole? Zgrešili su tvoji ljudi zašto su prestupili moj zakaz.
I reče k njojzi angel: »U tim dvorovi ti ne mož' boraviti, jer nisu tvoji, nego to su dvorovi tvoga brata, oni što ih je naskoro sazidao oni strani čovek Toma.
Ko se kune, sam sebe veže i nejma ga ko odrešiti. Aščija čorbu deli, a Bog sreću. Da ne uzbudu tvoji psi bikovi i počneš se kloniti od njih da te ne ubodu. Danas je rob, a sutra je beg, ili danas beg, a sutra rob.
Ama kako će Marija podneti oganj tvoga božastva? Tvoji prestoli na kojih no sediš plamteći iz okola žegu sa svojom zrakom paleći i tebe li može podneti plašljiva devojka?
suzami noge prala i s kosami glavni otirala, sve joj grehove oprosti govoreći k njojzi: »Otpuštajut se tebi gresi tvoji« ... Tako i sad grešni i brižljivi ljudi neka se plačljivo stenjući mole Hristu Bogu svakad na umu ga imajući.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Lasno li je men’ da ja, u ovej moje godine, mesim ’leb i got’vim ručak i za teb’ i za momci i čiraci tvoji?!... (Čitaocima je poznato da u Mančinom dućanu nije bilo, sem Kote i Pote, nikakvih drugih momaka i čiraka, ali to je
Zone, more, — reče dršćućim glasom i isprekidano Mane. — Ja si znajem sve... Teb’ te stra’ od tatka... Stareji tvoji, ete, ne davaju te... Ama, lasno za toj!