Obradović, Dositej - BASNE
Zlatne i slatke reči: „Veseli sja junoste v junosti tvojej, i hodi vo svjeh puteh tvojih bez poroka”. Onda uprav možeš reći: „Sine crimine lusi: Bez greha sam se igrala”.
Ti vidiš moje rogove koliki su; i mlogo veći i jači od tvojih, i opet da me čestokrat noge od kurjaka ne spasu, ništa mi ne bi rogovi pomogli.
postupkom ne naružio i ne oskvernio; a ti, kći moja, što bi s česnostiju života tvojega i s krasotom narava tvojih nedostatak krasnoličija prikrila i nadoknadila. Vi ste oboje lepi ako budete blagonaravni i dobri”.
” — „Ee, gospodine”, — rekao bi mu neki šaljiv proiguman, — „ne leže njima tvojih pedeset hiljada dukata na srcu! Kako ne bi bili veseli?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kume! Vi'š, ooode!... Mati pođe kosa naviše. — Hajdemo, kume, kući! Hajde — i ja ću do tvojih vratnica!... — pozva ga Mato te pođe.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A što me pitaš?!... Zar ne znaš?!... — Pa... znam, ali sam željan tvoga razgovora!... Željan sam čuti to iz tvojih usta!... Znaš otkad to nisam čuo!... Šest godina ti si bila moj san... Ja sam u pameti zamišljao samo tebe... pa jako...
Šest godina ti si bila moj san... Ja sam u pameti zamišljao samo tebe... pa jako... hoću da to čujem iz tvojih usta!... Jesi me poželela? — Jesam!... — Mnogo?... — Kao travka rose! — reče ona, a rumen joj obleva lice...
Meni buknu obrazi samo kad te vidim!... Ta meni se nije dalo ni da te milujem!... Ja sam željan tvojih očiju, Jelo, tvoga zagrljaja, tvoje milošte!... Meni se sluti da ću i umreti željan tebe... Nju poliše suze...
Baba Stoja reče: — Stanko, rano, lezi ti. — Nemoj, bajo, molim te! Ti ne znaš da me ovo bolje leči i od tvojih melema!... Pa, veliš, sve ste rasterali? — pitaše opet Devu. — Sve. — I više nema turskog uva u Mačvi? — Nema.
— To ti je pametno! — reče Čupić. — Onda, tako ćemo i radiTi... Proto! — okrete se Smiljaniću. — Jedan od tvojih ljudi neka sačeka Jakova i Miloša, pa neka ih na Ravnje dovede... — Dobro. I svi se raziđoše da narede što je potrebno.
— Nogiću! — reče Stojan. — Ako te je majka rodila da nas nešto poslušaš. Od hitrine tvojih nogu mnogo stoji! — Evo me, Stojane! — Možeš li se u se pouzdati da odneseš jednu knjigu Petru Moleru? — Mogu!
Dučić, Jovan - PESME
Suncima tvojim opijen, Sjajem nebeskih ravnica, Ne znah za tvoju zamku, sen, Dno tvojih gnusnih tamnica. I kad se otkri putanja Sva sunca gde su zapala, Na moru tvoga ćutanja Kao dažd noć je kapala.
I minuću noću kraj tvojih obala, Dok roneći suze i ne slutiš o tom; I poći daleko preko tamnih vala — Sve u bolnoj žeđi za novom lepotom.
Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći Bez tvojih koraka: večno, neprekidno, Bez tebe ću biti bedan i bez moći, Mali, i unižen, i pobeđen stidno.
Lepota, otkriće, Pre nego mom duhu beše reč i slika. PESMA SUTONA Sutoni bez šuma tvojih koračaji, I tama bez tvoga šapata, i sati Prvi kad se nema više šta da taji... Prve prazne staze kroz rogoz i vlati.
Nema tvojih stopa putem što krstari, Ali ti sad ideš svetlim prostorima; I tvoj pečat kobni sad nose sve stvari; Tvoje su sad
Svaki šum da seća tvog ćutanja; svaka Tmina opomene na svetlost tvog glasa; Da je srce puno sve tvojih koraka; Da na svačem leži senka tvoga stasa. Uvek nezasitno, moje srce hoće I zadnju kap čaše još neispijene...
II Do poslednjeg od svih tvojih obručeva Svi plašljivi znaci bivanja i smera, Sve je tvoja igra! Svud očajno peva Puk sirenâ tvojih u praznini sfera.
Svud očajno peva Puk sirenâ tvojih u praznini sfera. Ti si u dnu moćne klice koja klija, Pojam i rešenje; ti držiš u ruci, Kô što ponor drži brodove u
IV No pred ravnodušni svemir što ga koči Mir tvojih načela, stane bol čoveka Usamljen pred svačim!... I zbunjene oči Na tamnoj matici tvojih nemih reka.
I zbunjene oči Na tamnoj matici tvojih nemih reka. Stoji ljudsko srce, ta očajna mera Stvari u kosmosu. Kraj je svih dilema, Konac svih pitanja i sudba
Sve probudi šumom tvojih koračaj i, I svemu si dala smisao i cenu; Sva tajna zakona u tebi se taji, Kao zlatni konci protekli kroz stenu.
VARDAR I usta prorokâ i mišca junakâ, Napiše se snagom tvoje svete kapi. Sad kroz naša srca idu krupni slapi Tvojih svetlih struja i ognjenih zraka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Molićemo se bogu, pa raditi. — Kao pošteni ljudi! — Nisi ti neki tunjez, kao što ima ljudi. Ne dam ja samih tvojih ruku za sav kapital Paranosov, pa da je još onoliki! — Pa ćemo opet steći kuću!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ništa za to! Ja ma kakve da obučem, svet drži da su skuplje. I moje belenzuke drži svet da su skuplje od tvojih. Sve to čini rang, znaš, a ti si u rangu za jedan stepen niže. To Mica reče kao iz šale, ali Alka oseća.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ja sam ga do bezumlja dugo ljubila. A ovo sam držala na grudima, na one dve kaplje krvi, da ti ispratim najdraže mesto tvojih kao žar vrelih poljubaca. Ne ubi me! Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu.
Kao i sva tvoja pisma ono je bilo iskreno, prosto i divno sastavljeno, u njemu je vrila i kipila sva snaga i sva nežnost tvojih osećanja. Ali kad sam iz njega saznala da dolaziš ah kad sam saznala da dolaziš...
Teodosije - ŽITIJA
molim, gospodaru moj, sve takvo iz glave izbacivši pođi s nama, tvojim slugama, veseleći se, da ugasiš plamen roditelja tvojih, čija si srca zapalio svojim odlaskom u tuđinu, a ujedno i braće tvoje i svih blagorodnih.
samodršcu Stefanu, kazujući mu da hoće da podignu manastir njemu u počast, govoreći — „i posle tebe sinovima sinova tvojih“.
Inače, neka se opet i od nas, slugu tvojih, sakrije kao i od prvih! I kada je došao sa učenikom svojim na označeno mesto, malo kopnuvši, i gle kao da zemlja
Znam, Gospode, da je tebi sve moguće što god hoćeš, i da iza reči ide delo koje se dahom usta tvojih svršava. Usliši me slugu tvojega i ne prezri moljenja mojega, za što se tebi, Bogu svome, prilježno molim!
tvoje, da se napoje od obilja doma milosti tvoje i da iskipe miro blagouhano, kojim će umastiti duše i lica slugu tvojih koji se tebe boje.
I da ti se poklone sinovi oca tvojega, i neka ruke tvoje budu na plećima neprijatelja tvojih, i bićeš gospodar bratu tvojemu.
O, ko da iskaže sile tvoje, Hriste, ili ko da izbroji mnoštvo milosrđa tvojih, kojima si ljudima darovao vlast da čine čudesna dela verom u ime tvoje!
Ko tvoje, Hriste, da iskaže sile? Ko milosrđa tvojih da ispovedi mnoštvo? Onaj koji je umro i bez duše se ukočio i sasušio, i koji je za pogreb spremljen, da se preda
kroz vazduh i mimo duhove lukavstva neburno i bez prepreke, bez zaseda i pakosti, uz sadejstvo i odbranu svetih anđela tvojih, i vođen i provođen njima tamo gde ću se tebi, Bogu mojemu pokloniti, i primiti blago od tebe po velikoj milosti i bez
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Rđo, zarđala, zbog tvojih mačjih lopovluka ostaću sam na svijetu, jer kao što vidiš, vozim te da te bacim u vodu — gunđa Trišo i okreće se džaku.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za pisma tuđinskog vojskovođe koga se tragična strast dotakla prema vlastelinki kraj Vardara. Za poslanice tvojih poklisara koji su u tanane voljene ruke mletačke špijunke predali važne tajne carske.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zloupotrebljavaš funkciju. Oh, dosta mi vas je svih. – Kojih sad svih? – Znaš ti dobro kojih? Tvojih roditelja, na primer! – Šta su ti sad oni krivi? – Oni su te i nagovorili da kupiš onaj plac da podigneš kuću.
Matavulj, Simo - USKOK
velikom zlatnom medaljom na grudnjaku, skide kapu, što i svi učiniše, te započe: — Sinovče, krilo naše, evo nas svijeh tvojih brata da te ovako za nješto molimo! Knez drago, veoma iznenađen, usta i reče: — Šta je, braćo, za ime božje!?
njeko vrijeme mučaše pa dodade: „A da moj Stanoje neće da se svrši na tome, no, veli, hoće da pošalje jabuku njekome od tvojih!“ Svi brastvenici, osim Janka, udariše u grohotan smijeh. Stari Mrgud viknu: — Viđi đavola cuckog, prijeti megdanom!
Sremac, Stevan - PROZA
— Šta reče, tužan, pa gde je? — Ne znam, vala, prazan svinjac, a poznaju se stope veće i od mojih i od tvojih! — Ala, majku mu, bruke! Puče po selu da je gicka nestalo. Stanu ga tražiti, i gle čuda! Nađu ga, i to gde!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U ovo gluvo doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.
— Deder, brate, zauzmi se, bavi se malo društveno korisnim radom, dosta je bilo tvojih lopovluka. Konjokradica prilazi stolu, razmotava dijete, cmokće i krevelji se.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kosica mu na sapun i na cveće miriše, kolevčica mu, ko oblak prepun cveća, miriše... Plače, đurđevak... Bez tvojih suza majka sirotica, suzama tvojim Stambol ceo da kupi... Vidiš li šta su od nas učinili?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih očiju. Ah, devojko moja! da znaš kako te volim i ginem za tobom!
Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i ja da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih očiju. O devojko! zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj!
Kostić, Laza - PESME
Stresoše se na tebe jabuke i u svaku rupicu obraščića tvojih pade po jedan zabranjen plod: u svaku dolinu tvoju pade po jedan namastir beli.
PARIZU 1867 — 1870. Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih prado-va?
PARIZU 1867 — 1870. Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih prado-va?
PARIZU 1867 — 1870. Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih prado-va?
Al' de će naći molitva te ta? U raju zar? Zacelo tamo, da! I opet ne: ta dela tvojih kras prenašô je i svakog tamo nas; za tebe mora boli biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan.
ti put; u tome svetu, tvojim delima, u carstvu tome vladalac si sam, okružen sediš svetiteljima, junacima besmrtnih tvojih dram.
Zar nije lepše nosit' lepotu, svodova tvojih postati stub, nego grejući svetsku grehotu u pepô spalit' srce i lub; tonut' o brodu, trunut' u plotu, đavolu jelu a
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vuk se tome poslu začudi, pa upita onu staru lisicu: — Što je to, lijo, od tebe i tvojih drugarica? — Bogme, efendi-Vujo, svaka sad o svom poslu radi da po jednu kokoš ufati i da tebi na peškeš donese, da
Lalić, Ivan V. - PISMO
budan — i novi dan, po slici prošlog stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Oblačiš kaput, pališ motor: tačnost Pokreta tvojih inorodna biva; Na semaforu peva višeznačnost, Trobojna šara nekog novog tkiva...
Znam da te dodir moj vređa, Uvek ti napipam ranu — A tražim u okeanu Kap znoja sa tvojih veđa. Kako da ležaj ti prostrem Pa da odboluješ malo? Hoćeš li lišće il kostret, Do čega li ti je stalo?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
a. a. a. a. a.... — Hoću da kažem — nastavi matori smirijući loptu glavom za razliku od mnogih tvojih vršnjakinja, ti imaš sve potrebne uslove ... — Molim te ko boga da ne počinješ opet s tim nesrećnim uslovima! —Molim?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Rastoči, Tkaljo, uzbuđenja nar mi: da s Tvojih spojki pijem bosioke i slanog ulja kapljice i lokve. Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
II U dvore stare, pred sami mrak, ubaci Sunce poslednji zrak i tiho reče: „Ustaj, Mjeseče! Brzo se kradi iz tvojih dvora, obasjaj zemlju u noći blagoj, u srebro okuj vrhove gora, a ja ću poći mamici dragoj.
BAKINO PISMO Unuko moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih krasnih slika, rukom ih gladi, miluje čitav dan, dedin je život postao raspevan.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Znamo mi, Gino, pošto je litar tvojih suza. GINA: Iju! E, jesi čula! TRIFUN: Agatone, brate, jesi li ti predsednik ovoga zbora ili nisi?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sveštenik je dizao ruke nebu. Vojnici prikloniše glave tiho šapćući molitvu. — So svjatima u pokoj. Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću.
zašto? — Ješče molim sja o upokojeniji duši rab tvojih, za vjeru i otečestvo pogibšim... Kao da je ovim rečima dat odgovor na postavljeno pitanje.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Smiriću se kad umrem. SIMKA: Jesi mogla bar malo da treneš posle svega? GINA: Da trenem? Pored tebe i tvojih glumaca? SIMKA: Ja sam ih stišavala kolko sam mogla... Nervozni su, večeras imaju predstavu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zaboravio si njine teške, mračne glave? Haj, pogledaj, i sad, školja kad se zažare i tresnu o nas grmljavine tvojih talasa.
U njih sam krio obraze moje tople od tvojih grudi, Nežnije no ruke tvoje biljke sam pozno po stisku. Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom,
Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane. Nada mnom će u lišću svelom udi tvoji zasijati, mrtvi, mramorni, večni.
Meni ga je žao i mi se zgledamo tužno, pa da bih ga razveselio, kažem mu: „Prodaj, Milošu, jednog od onih tvojih ajgira u Bašahidu, pa hajde sa mnom u Pariz, da živimo tamo kao što smo živeli u Beču.“ Veli, ti ajgiri su crkli davno.
Tek tad sine vazduh u rasuti prah, kroz rešetke srebrne tvojih rebara, da nam osvetli povorku voćaka, što idu i zru, da mogu svenuti. BLAGOVESTI Ljubav što beše nije više.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
je tu zemlju orosila i moja krv, krv oca tvoga, kao što je vekovima rosila plemenita krv viteških i slavnih pradedova tvojih...„ Kod tih reči otac me zagrli i poljubi, i njegove suze pokapaše po mome čelu. — Pođi, sinko, nek ti Bog...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ti si reakcionar kad se bojiš javnosti i pretresa tvojih dela. Nisi, veli parlamentaran!« Ponekad mu se prođe olako. Ali bivalo je i takvih slučajeva da naiđe na ponekoga koji
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
N ašte i prešal jesi ot žitija sego, skrbi i bolezni čed tvojih vesi i jako mučenik drznovenije imaši ka Gospodu. Prekloni kolene ka venčavšomu te Vladice, prosi mnogoletnoje va
Rakić, Milan - PESME
I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela I sva nežnost tvoja samo na me pada.
Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče. Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati, Dok ne padne najzad sudbonosno veče. Podne, ti si gladan.
čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio.
Pandurović, Sima - PESME
NjEN ODLAZAK Ostavila si duh prošlih vreména U odajama svojim onog dana, Kad su te nemo od tvojih dracena, Ruža i snova odneli iz stana. Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna.
Uvijen voljno u samrtnu tugu, Sa jednom željom, da sam vazda s tobom, Leći ću ćutom ukraj tvojih nogu, Pokriven tamom, ozarenim grobom.
Od zavere mračne na slobodu ljudi Ti si mučki udar zadobio prvi, Ponosan i hrabar; — iz tvojih su grudi Potoci potekli plemenite krvi. Danas, ti si tužan i ostavljen skoro.
“ O, kad bi tvoje čisto biće znalo, O, kad bi znalo ovo tiho veče Da mi topla suza nečujno poteče Na te reči s tvojih usana: Još malo... Još malo, pa će biti dobro, Još malo, moja dobra Branka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
6 Pitali kadiju: — Zašto ti je mito milo? — Zato što je mukte došlo. 7 Pitao aga agu: — Od ovijeh tvojih čipčija koji ti je najmiliji? — Vala, to i sam znaš!
Veliki bog i današnji Božić udijelio, da budeš u dobri i sretnji čas za moju kuću jutros došao, i svaka riječ koja je iz tvojih usta sad istekla, kod gospoda se boga stekla, a ne porekla!
Sveti Sava - SABRANA DELA
10, 15) jer nikada u tvoje dane vuk ne ugrabi ovcu od Boga predanog ti stada pastve! I u svih trideset osam godina tvojih sačuvani bismo i othranjeni i drugog gospodina i oca ne poznasmo osim tebe, gospodaru naš!
Zbog toga, pripadam ka prečasnim nogama tvojim klanjajući se, ne bih li ja, nepopravljiv, zbog tvojih prečasnih molitava, neko malo dobio olakšanje u strašni onaj dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista!
Simeone, koji si se udostojio takvo viđenje videti na kraju, Vladiku Svetoga blagodat ti dajući za podvige trudova tvojih!
Zato i čudotvorac javi se, miro istače grobnica moštiju tvojih, bogonosni Simeone, moli Hrista Boga da grehova praštanje poda štovateljima tvojim!
Potocima, oče Simeone, suza tvojih duševne strasti omio jesi, božastveno postade Duha pokojište, preblaženi. Bdenje krepko, klanjanje svagda spokojno i
Blagodat promiv, preblaženi, kao Božiji ugodnik istiniti, istače moštiju tvojih grobnica miro blagodati. Bogorodičan Beše, Čista, hram slave Božije, jer iz tebe, od Oca pre, rodi se Bog, bez semena
Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti zapovesti tvojih pute moje upravi! Kao mnogoplodna loza grozd procveta, oče Simeone, pokajanja vino izlivajući i maglu strasti od duša
I u životu, blaženi, provevši kao drugi Avraam, i delom po skončanju blagodaću Božijom grobnica moštiju tvojih izliva čudesa divna, verom prosijav i sa anđelima, slavni, okupi se pojući: Deco, blagoslovite!
primi Vladika tvoj, a za milostinju ništima pravoverja nastavnik; stoga ti blagodat dade i sveta grobnica moštiju tvojih miro miomirisno [toči], oče Simeone, moli se Hristu neprestano za tvoritelje spomena tvog!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: I jesi našla numeru, pa da kukaš! Nije on, bednik, dostojan tvojih suza! S njim bi se mnogo usrećila, nangro! Da mu nosiš po zatvorima cigare! CMILjA: Vidiš ti onog tamo?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Sigurno znaš što sam te zvao. Pričaj. — Sa mnom se, mundirdžijo, ne razgovara sedeći. Pljujem ja na tvojih sedam dugmeta. — Beše tvoje, gazda-Aćime. Sada si ti pod mojim kolenima. — Moje beše i biće, ali tvoje neće zadugo.
Moram, vidim da moram. Za kog si boga rintao celog života i sad u smonicu? Al’ će tuđin da se nauživa tvojih dukata... I imanja. I žene. Još je mlada. Tek je sad stigla. Posušiće prerovske momke. A ti — u smonicu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od tvojih poljubaca spašće led s njeNog srca, oslobodiće se ukletosti, a zahvalna — otvoriće ti vrata... — A tada? — dečak zadrhta
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ah, tvoje usnice rujne, I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar! Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest, koje se mnogi još seća: Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na
čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio. M.
Pa jednoga dana kad se Gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I da s tobom slavim dan zlatne slobode! A.
kad se Gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I da s tobom slavim dan zlatne slobode! A. Šantić CXIX OSTAJTE OVDJE! Ostajte ovdje!...
Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče. Ali bič fijukne... Napred! nemoj stati, Dok ne padne najzad spasonosno veče. Podne. Ti si gladan.
Pa ipak, Rode, mi smo tu - i na sve spremni Volja nam naša raste s brojem nevolja tvojih! I takvi, mi smo jači neg' nebo i šar zemni! Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih! M. Ćurčin CLXVI VERUJTE PRVO!
Popa, Vasko - KORA
sunce Da nam se kroz rebra zažuti Slušamo kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja
da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem
da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug
nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu
prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne zalazi 16 Sijalicu
pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne zalazi 16 Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove
našim Pločnici igraju karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa dlana 20 Iz tvojih dlanova Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji
tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom
lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima mojim Zalaze i sviću Jabučice tvoje U grlu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Sada, kada si me o svemu tako tačno izvestio, ne sumnjam više u ispravnost tvojih računa“, upade mu u reč Klejtomahos.
Svi oni, Leonardo, Bramante i Mikelanđelo, išli su u školu kod tvojih slavljenih Grka, pa slikaju sada po zidovima Vatikana Sibile, muze i druge golišave žene.
“ Onda se pribra, pa reče opatu: „Prečasni oče, sećaću se uvek tvojih reči!“ Opat položi ruke na glavu mladićevu. „Tako, tako, sinko moj, ne ka te Svevišnji blagoslovi i pomogne ti!
dvaput pročitao, ali ne nađoh onde ni reči o takvim tobožnjim pegama; one, dakle, ne postoje, već su samo plod tvojih slabih očiju ili tvojih prljavih sočiva“. Prsnusmo sva trojica u smeh. „A šta uradi Šajner?“ upita Gerike.
ali ne nađoh onde ni reči o takvim tobožnjim pegama; one, dakle, ne postoje, već su samo plod tvojih slabih očiju ili tvojih prljavih sočiva“. Prsnusmo sva trojica u smeh. „A šta uradi Šajner?“ upita Gerike.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mu reče: — Evo dve godine, Sekula blago meni, kako te slušam da sričeš o-s, n-o-s, os, nos, a tvoj čiča osta bos zbog tvojih križulja, tablica i sunđera. Moraš, nije vajde, na zanat.
— „Ne džvonkaj mi,“ odgovara joj Jaćim, „čuješ li što ti kažem? Ostavi mi se, molim te, tih tvojih manevri, znam ja njih dobro; nego pusti me da se k'o poslovan čovek odmorim i izduvam, pa da sutra rano zaogrnem rukave
Jedna granata profijukala je preko tvoje glave, nekoliko puščanih zrna prozujala su pored tvojih ušiju i ti si se vratio.
I dok je iz male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti ležao na zemlji okrenut suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu
! Kao što se sećaš naredi mi Ti jednoga dana, onda kad Ti ono dodijaše, da ih pošljem u bestraga, da ih uklonim ispred Tvojih očiju, kako im se traga ne bi znalo i ja, pravo da Ti kažem, tako i učinih.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
razuvjerio, nego još pretendirati da sredstvo za postizanje toga efekta bude tvoje istinsko uvjerenje i sušta iskrenost tvojih riječi. Obmanjivanje sredstvom istine nesravnjivo je podlije nego obmanjivanje sredstvom laži.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Blago, tebe, moj brate, ti se nagrnu ove godine para koliko ikad u tvoj vijek od ukopnica, podušja i salandara tvojih seljana; a ja, siromah, evo toliko zemana ne hoće niko da umre, jer ih za zlo moje odveć blagosivljem.
Petković, Vladislav Dis - PESME
ti diže zelenkasto-sivi: I sad ime tvoje, svetlo i ugledno, Da bi bilo lepo, na kamenu živi Sa odborom, kolom tvojih drugarica, S mirisnim buketom večnih gospođica.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Onda bi sve zapevale: “Smeškaj se, Mihajlo, smeškaj, ja volim tvojih očiju sunčani sjaj!” I ja sam se smeškao. I sve sam se više smeškao kada sam se uverio da me devojke zaista ne mrze.
ali su izbegavale da me o tome zapitkuju Samo bi mi jedna od njih šapnula: ”Mihajlo, daću ti cent za svaku od tih tvojih misli!” Bio sam uveren da je i Džim primetio tu promenu na meni, ali ništa nije rekao, kao da ništa nije ni video.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SAVKA (još uvek uvređeno): Neka me pita Živka pa ću joj kazati. ŽIVKA: E pa ti, tetka-Savka, sa tvojih dvesta dinara ovde mi se pope.
ŽIVKA: Pa što mu nisi kazao da se i ja ljutim? VASA: I rekao ti je da ga ostaviš na miru i da se okaneš tvojih budalaština. ŽIVKA: Šta kaže? VASA: I kaže da si ga užasno osramotila onim što je izašlo u novinama.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ko te ne bi dikom zvao, Slavu ti odavô! Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo! Budi java tvojih snova Od tvojih sinova!
Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo! Budi java tvojih snova Od tvojih sinova! SPASENA JE Eh, raduj se, Crna Goro, Ti što za strah nisi znala, Sad si strepom zadrhtala, — Al’ je dobar
Ja ti pružam evo danas ovaj bokor želja Sve u ime tvojih starih, dobrih prijatelja. »Starmali« 1880. 2. Kad je napisao stotu „Šetnju“ Ma da nije vreme šali, ma da nam je
Cveće je dobro, pa te Ismejati bar neće. Ljudima nemoj pričat’ O moru tvojih tuga: Mesecu reci blagom — On ne zna da se ruga.
Miljković, Branko - PESME
Trgovci časni što kupuju vatrom Iz tvojih ruku istinito blago Na tvome telu grad crtaju jatom Žrtvenih ždralova umiljatom snagom.
bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz
Njegove su dubine mudrije od svih tvojih aforizama. More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi i mornare koji koriste opasnosti što im pruža dok ne
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sve ćeš platiti! Jedinca moga muke nesnosne Srževi sveže tvoje mladosti Pomoć će srcu mome snositi; Obraza tvojih koža uvela, Upale oči, modre usnice; A posle, kad te crna ropkinja Fildžanom zlatnim skromno ponudi, Da šerbet
ove tesne kolibe Što je u trošan okvir smestila Slobode srpske sjajan odlomak, Okupat čelik krvlju njihovom, Kod tvojih nogu, posle... skončati!... (Čuju se spolja puške.) Na posô sad! GLAVAŠ: Biraj, Isače, Pa gađaj glave kao duleke!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svetlo sunašce! Koliko su dubokih, krvavih rana na bojnome polju osijali tvoji poslednji zraci; koliko se tvojih svetlih iskrica prelamalo u kapljama ljudske krvi, kojom je danas tako obilno orošeno bojno polje; koliko je samrtnih
ljudske krvi, kojom je danas tako obilno orošeno bojno polje; koliko je samrtnih uzdaha na bojištu izumrlo sa izumiranjem tvojih zraka; koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će nagrđenih trupova i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ovo drugo, grofe, čini devedeset i devet tvojih razloga. Molim... Hoćeš li vino? — Riteri se ne pitaju, već se služe. A njihovo gospodstvo odlučiće sa: da ili ne.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti posrami glave! Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije!
Uhu mome slovesa su ono tvojih usta Bez šta b' meni zemlja bila sva gluha i pusta; Što su nebu jasne zv'jezde, njivi zlatni klasi, To besjede sluhu
Lobzanija usta tvojih prevoshode mleka, Prevoshode grozda sladost, rosu zlatnog v'jeka; Gortanu mom med i saća nisu takve slasti, Slađi nije
Kad ću opet sretan biti S nežnostju te zagrliti, Srkat s tvojih usta med! 1836. Spiridon Jović JOVAN ST. POPOVIĆ SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE...
O Trajane! Tvoje sve spomene pretrpa vreme, Jedva ko spominje tvojih trijumfa slavu. Jedan tek spomenik, „usrećiti tvoj tobom narod”, Ostaje večno čestit, ostaje svima poznat.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ JELISAVETA: Ti budi stena! Nek’ se o tvoje grudi razdrobe Pučine mukle besni valovi, Robova tvojih divlji sinovi. KNEZ ĐURĐE: I tvrda bi se stena razbila. — JELISAVETA: Samo ne tvrda volja, Ne muška reč!...
JELISAVETA: „Beše?“ Zar nije sad?... KNE3 ĐURĐE: I pre i sad, i dok ne umrem! Oh željo, željo! Sunce! Danice! Tvojih zenica plamen večiti Mojom je dušom svakad voljkovô — Il’ suza bila, ili osmeha U njima sinô blistajući sjaj,
KNEZ ĐURĐE (gladi se po čelu): Još nešto htedoh pitat, vojvodo... Ali dosta je — dosta, suviše, Pod tvojih glasa teškim teretom Slabačka mi se pleća slomiše... KATUNOVIĆ: Još nije sve — O, gospodaru, ima još!
Bojić, Milutin - PESME
U ložnici dvorskoj tvoj se čuo šapat, Vrh biblioteke Afričkoga Grada, I u Panteonu tvojih ruku tapat Beše pljesak mreži paukova rada: Mirno ti si tako kalpake i spise, Mehane, brodovlje, hetere i lovor
Jer s polja tvojih krv još nije sprana, Kosti sinova po dnu ti se lome, Kô privid vidiš vojske koje grome: Još pamtiš jauk posle
Snio sam te lepu, ali danas, jao! Razrivena zjape tvoja gorda nedra. Sa hramova tvojih pesma nije vedra A na tvoje čelo crn je sumor pao.
Jakšić, Đura - PESME
Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko! A duh mi mori otrov i gnev; Uvreda tvojih žaoci jetki Potpaljuju mi plemenit spev.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I radost moja tebi, darodavče, rumenilom da okadi prostore. 2 I molim ti se, urvina tvojih kroz ponor bistra me provedi, u meni da se nebesa tvoja oglednu.
IV Smiluj se, smiluj, Bože moj, Kod nogu ti se sklonim ja I spim u senci tvojih krila. Gde kraj svirepoj noći, gde kraj? Srce mi plam, srce mi plam. Zapevaću za Gospoda.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zasada nema hitnje, a ako htjedem prodati, poslaću Vasu da selom protelali, pa da vidiš: eto tvojih seljaka k meni, taman kao ovce na so... — Nemoj, gospodaru, živ bio! Ja bih dao hiljadu talijera.
Dobra je ona kao kruh što se jede, radišna kao pčelica... Do tebe je, sine, ili do tvojih u kući, što janje pobježe svojoj majci... —Pa što ne reče što joj krivo? — opet će Radivoj.
Evo tvojih vlahov, evo ti kuma Ilije, donio je uštipkov, masla i šest jajov... Čuješ li, Marine, dušo? ... Iliji bijaše žao Marin
Ne izmiči, brate, pošteno ti ih dadoh... Povrati mi ih... — Marko! — bojiš se zar da ne izgubiš tvojih deset talijera? —Nije baš to... ali ..... —Pusti! — presječe Rade... Božice, donesi tvoj đerdan!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, tvoje usnice rujne I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne, Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar. Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest koje se mnogi još seća, Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na
tavnog, žureći na bazar šumni, s mazgama prolaze tuda tražeći dobiti svoje; o, oni ne pojme sladost čudesnih sanova tvojih, Siroto drvo moje! (STOLEĆA DREVNA SU PROŠLA...
Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži... I po kamenju tvom Ja stupam umornom nogom, da ime urežem svoje Na sarkofagu
8. Tugu ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje, Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
a... sećam se... sad tek mogu... Sada tek mogu da znam. (Tašani): Pa zar niko ni od tvojih, ni od hadžija, zar niko od njih nema da ti dođe, da te razonodi, uteši, umiri?
onda ovamo (pokazuje na sobu), evo u ovu istu sobu, samo tad punu, punu razmeštenih postelja, jastuka, a najviše punu tvojih, ženskih haljina... I pokojnik se veseli, sevdališe.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
ognjevima biješ Za sunčevo nasleđe U zoru opet na obali zračiš Čete golubova lučonoša Uklanjaju tragove krvi Sa osam tvojih lica Ne bojiš se nikoga Do roditelja gromovnika VELIKI GOSPODIN DUNAV Veliki gospodine Dunave U tvojim žilama
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Javiće se, verovatno, dotle i jedna ili dve knjige tvojih pesama, sa tvojim potpisom, ali će se javiti dotle i stotine hiljada akcija sa mojim potpisom.
Petrović, Rastko - PESME
Nije li i tvoj život bio životinjski: jednom fatalnošću ću u užasu strašnom umreti! Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave! Nikada, o nikada!, neću izdvojiti košmare od jave! Nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo!
Šantić, Aleksa - PESME
Ali dragi spomen negdanje milošte Kao mlado sunce svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče tvoja kosa divna, Dok mjesec kroz vrbu čisto srebro lije... Kiseljak, 11. jula 1903.
Pa jednoga dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne slobode! 1906.
kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne slobode! 1906. MI ZNAMO SUDBU...
Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh tvojih grana Gdje ruže baca božanski i sjajno... I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala struna, Dok
1911. OTADžBINO, GDJE SI? S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže... Sve gorom i gorom Grozeći mukom, led je ljuti pao I svojom tvrdom okiva me korom.
Sa talasa tvojih, kô ljiljan bijela, Pružala je njemu vila lovor-granu, Grijala mu srce na podvig, na djela, I konjicu plela grivu
I dok je tonulo sunce Za dalek greben plavi, Ja vidjeh u zlatnom klasju Gdje drugo sunce se javi: U noći očiju tvojih Ti si mi nosila dan; Na susret htjedoh ti poći, No bijah kô prikovan...
Sve dok ne legnemo dole u grob ledni, Mi ćemo oboje, draga, biti bedni. Oko usana tvojih podsmeh vidim hudi; Vidim gde oholost nadima ti grudi i vidim gde prkos iz oka ti sija, No ipak si bedna, bedna kao
Da sam ja slavuj ptica, Do tvojih prhnô bih strana Pa bih ti noću slatko Pevao pesme s grana. Da sam ja bena*, tvom srcu Odmah bih sletio dole; Ta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u to polje, ti isturi hiljadu Latina nek mi sretu u polju svatove: neće biti ljepšega junaka u mojijeh hiljadu svatova ni u tvojih hiljadu Latina od Maksima, od mojega sina, sina moga, mila zeta tvoga!
za ručicu, a sav narod strinu blagosilja (sam li gospod iz nebeskog carstva): „Oj Koviljka, koleno adamsko, prosta duša tvojih roditelja, koji su te porodili mudru, međ’ tuđu te braću opravili, pa ti znadeš šta je sirotinjstvo!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zmiju uhvaćenu s ribom Ispljuj je napolje iz sebe, A dobre besede izberi, Te ih drži sebi U barci tvojih usti. Evo, i ja što sam vrstan, koliko li jakostan i kadar, na vašu čast predlažem slovo vašem izvoljivanju, kano
NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA U naši leti jest trud, A ti, bogati, u tvojih godina otpočivaj; U naše godine bolezan, A ti u tvoje veseli se.
Molim te, izreci mi koju poslednju reč, da mešto tvojih slatkih usta udilj spomenom uslađujem svoja usta! Na koga me preporučuješ, kome li me hudnicu, ostaljaš, kojuno si tako
ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN Pri usteh tvojih Zlatouste, zlatih stanet zlatno slovo. Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih. Zlatna hvala be v usteh tvojih Zlatouste,
ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN Pri usteh tvojih Zlatouste, zlatih stanet zlatno slovo. Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih. Zlatna hvala be v usteh tvojih Zlatouste, zlatih. Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena!
Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih. Zlatna hvala be v usteh tvojih Zlatouste, zlatih. Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena!
Jer vidimo mi, da ti, pastiru dobri, vrlo žališ o dobromu stadu tvojih ovaca, jer se mi šnjima hranimo, a ti učini tako da se ugodi, da i tvoje ovce s mirom budu a i mi kurjaci da smo siti,
Tako po bedenu moleći suzno se moljaše govoreći: »Smilostivi se na nas grešnih rabeh tvojih, vladiko gospode Isuse Hriste, Bože naš!
A meni hudoj ovde ne prodaji ti tvojih masala ni mi mazni glasovi kazuj. Gavril Ta poslušaj me devojko, dok ti iskažem po redu našto sam tebi poslat a ne
Dede ponapre proznaj sebe samoga što ti je u tvojih ruku, mož' li se o svem svedžbati tko si, odašta si postao, s čega si sklopljen i kako si se sazdao, kako li se sastavio