Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) Prema jednom našem srednjovekovnom tekstu, sreda je srećan dan za rad: „ašte li v srede skroiši, bude ti korist i dođe ti veliko blago i život“.
život u zadruzi; u inokosnoj porodici uglavnom vlada sličan način života, a ono što je različito biće istaknuto u tekstu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Isti rezultat, poetski još jači jer je slika homogenija, postignut je u tekstu o slovu M: Mamuran miš u memli muzeja merka mrtvog mamuta: majku mu, milenijumi minuše, mraz među mamutima
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zatim, ovo izdanje je ilustrovano, sa 109 ilustracija u tekstu. Najzad, uz ovo izdanje ide i bibliografija dela i članaka o srpskoj književnosti i srpskim piscima, kao i registar
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dan samo među danima, a ipak Drukčiji, kao beli list u knjizi; Prekid u tekstu. Odmorište. Lipa Grezne u žuto, crveni se šipak, A svi dohvati podjednako blizi Ili daleki, i svi nedohvati, Sve je u
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Naslovna strana rukopisa nije se očuvala ili nije bila ni napisana, ali se iz jednog mesta u tekstu vidi da je prvi naslov dela bio kratak: „De revolutionibus“, tj. o kružnim kretanjima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
tim veću vrijednost čim je manje vrijedan falsificirani ili kopirani original, to praznom, papirnatom, lažno poetskom tekstu teatar, i onda kad je sasvim osrednji, još uvijek nešto pridodaje.
i scenska nam umjetnost ponekad pruži koji časak užitka; ali taj je užitak suštinski različit od užitka u poetskom tekstu. A na nj možemo da naiđemo isto tako lako, pa i još lakše, u Madame Sans-Gêne kao i u Kralju Liru.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali sistematska proučavanja koja uzimaju u obzir samo jednu ili dve funkcije iskrivljavaju sliku o književnom tekstu. Štaviše, takva su se proučavanja proširivala i na mnogo krupnije pojave, sve do pojedinih perioda u književnom razvoju.
Tu ima anaforičko značenje: upućuje na ono što je u tekstu rečeno, tj. da je Zlata podigla kuću, ozidala jednu sobu i tu se uselila.
bilo religioznih (kao što su biblijske knjige), bilo nekih drugih tekstova pomoću alegoreze: iza onoga što nam je u tekstu neposredno dato treba rasvetliti dublje, prenosno, alegorijsko značenje.
I možda nije slučajno, niti je nevažno što je taj u pesničkome tekstu skriven tekst – sakralni. (2005) II IZ SRPSKE KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG VEKA PESNIK „STRAŠNE MEĐE“ Neko je već
Ne samo u ovoj rečenici, nego u celome tekstu nijednom nije rečeno koji je vek posredi, koja njegova decenija i koja je tačno istorijska godina ta „četvrta godina
U istoriografskom tekstu ovakva bi neodređenost unela pometnju, a u „Mostu na Žepi“ uopšte nije tako. Jer četvrta godina Jusufovog vezirovanja,
Zanimljivo je da se ona po pravilu nalaze na mestima koja čine konstruktivne granice u tekstu. Konstruktivne granice nisu, dabome, ništa drugo do granice raščlanjavanja teksta.
poretkom („Raj se ruši Ruši se raj“) može se uzeti samo kao početak koji vodi ka sledećem, zasad najdinamizovanijem tekstu u srpskoj poeziji: (1) Ne mogu da imenujem ove modre (2) Zimogrožljive senke koje ne (3) Mogu da se slegnu ne mogu
A. B. Šimić u tekstu „Ekspresionizam i svečovječanstvo“ svedoči o znatnoj ekspanziji ove stilske formacije u drugoj deceniji veka, ali i o
U ovom su tekstu ta dva principa različite organizacije govornoga niza prosleđena u granicama unutarnje, oblikovne mikrodrame koju
I to nije suviše slobodno asociranje koje u samome tekstu nije na neki način „programirano“; naprotiv, sama struktura Popinoga poetskoga sveta zahteva takvu asocijaciju;
I u jednom i u drugom slučaju rezultat je u krajnjoj liniji isti u poetskome tekstu ako se uspostave dva plana: uzajamno prelamanje prenesenog i neprenesenog značenja aktivira jezički sistem i čini ga
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
introspekcijski, a kreće se unazad duž svoga pamćenja, i kroz pomalo zamagljenu koprenu uspomena, što Stankovićevom tekstu i daje onu toliko puta već isticanu poetsku kakvoću.
godine, koja sada razmatramo, vidljivo ono što je kasnije delimice ukinuto, delimice prikriveno: da se vreme u tekstu stepenasto vraća nazad.
nije ni neobično da se pojedine etape piščevoga ranijeg rada čuvaju - kao nataloženi slojevi - u završnome tekstu. A da bismo to pokazali, valja nam još jednom, i u celini, prikazati temporalne sheme pripovedanja u sve tri verzije.
Pogled unazad, koji je na kompozicionoj ravni brisan, zadržan je na nižoj ravni u tekstu. A došlo je i do još jedne zanimljive pojave: brzina proticanja pripovednog vremena postala je, kad je celina
A i samo sećanje, koje je ukinuto na krupnome kompozicionom planu, preneseno je u sitnije odsečke teksta, po tekstu je kanda ovde-onde razbacano, pa ga nalazimo u omanjim opisima.
je, uza sve to, Stanković u prvoj verziji pripovedanje kompoziciono zasnivao u junakinjinom sećanju, i da je u kasnijem tekstu mnogo šta od toga sačuvano, postaje bar jednim delom jasno odakle u Nečistoj krvi dolazi ona stilizacija opisa kao da
Uostalom, od nekadanjeg retrospektivnog gledanja u samom je tekstu ostavljen ugao pod kojim je ranije (u prvoj verziji) već ostarela Sofka, sećajući se, unazad mogla videti svu svoju
neposredno u tekstu odsutnu ali zato u dubinskoj strukturi37 prisutnu signalnu jedinicu koja posle prve rečenice upozorava na njenu osobitu
)”. A to je, naravno, stoga što se kasnije u tekstu i sama Sofka pojavljuje kao izvor znanja. I više od toga: znanje do autora dolazi prelamajući se dobrim delom kroz njeno
pa isto tako i na sve ostale reči koje ispunjavaju ili mogu ispunjavati sličnu ulogu, u načelu treba u pripovednome tekstu gledati kao na razastrtu mrežu upućivača koji nam signalizuju razmeštaj tačaka gledišta.
Drugačije je, međutim, kad se iznutra osmotri tekst: u njemu se kao u tekstu retko kog srpskog romana glas autorov - kako bi rekao Mihail Bahtin - gotovo neprestano smenjuje s glasovima likova.
rečenična (stav, procena i volja govornikova) i njena ekspresivnost (raspoloženje i osećanja govornikova) u pripovednom su tekstu već po prirodi stvari vezane za imaginiranu konkretnu govornu situaciju i za konkretnoga junaka-govornika.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— i po drugi put se, evo, nameće njegov izuzetni položaj u okviru ovoga doba — bio je i jeste i danas jedini u čijem tekstu i arhaična, knjiška, slavenska, crkvenska reč živi nesmanjenom energijom, sa puno smisla.
Karlovci 1901—2, 114—5). Između teksta iz god. 1790. i ovoga koji se ovde objavljuje ima izvesnih sitnih razlika: u tekstu iz god. 1790. st. 2. strofe II ima borjut m. borut; st. 1. strofe IV: neju m. nej; st. 7. strofe IV: otvedet m.
II Budim 1827, 21 (br. 9; v. Prilozi za književnost VII, 1927, 280, gde su zabeležene i razlike prema tekstu u Ostojić—Ćorovićevoj zbirci); takođe je P.
SVE ŠTO MENE OKRUŽAVA... (str. 78). Pesma je prvi put štampana u Dositejevoj knjizi Sobranije itd., Beč 1793, 295, u tekstu Adelaide, pastirke alpijske, povesti moralne iz G.
Ćorovićev predgovor Srpskoj građanskoj lirici XVIII veka, Bgd 1926, XXIII, primedba druga. — Iako se pesmica nalazi u tekstu prevoda Marmontelove priče, pa bi se sa razlogom moglo pretpostaviti da je i sama prevod, nje u originalu nema.
pesma bila je popularna i u Srbiji sredinom XIX veka: nju peva jedna ličnost u nepotpisanom kratkom dramskom tekstu Domaći teatr (koji je verovatno pisao sam Ljub. P. Nenadović) u Šumadinci IV, 25. februara 1855, br. 17, str. 66a.
god. prva dva stiha treće strofe glase: Pogledajte krovavo / Polje ono Kosovo; ono što je 1841. god. poslednja, u tekstu iz 1827. god. je četvrta strofa (sitnije razlike ne beležim); u tekstu iz 1827. god.
god. poslednja, u tekstu iz 1827. god. je četvrta strofa (sitnije razlike ne beležim); u tekstu iz 1827. god. ima jedna strofa više, peta, koja glasi: Ah, ja mati žalostna, u temni lug pribegla!
Starmali od 10. maja 1880, 98b). — U tekstu ove pesme kako ga je Subotić objavio u Životu I, 114 ima još i sedma srofa, koja glasi: Mnoga ljeta, mnogaja.
Ovde je preštampan tekst iz Bosilja, a između dveju redakcija, pored sitnijih razlika (u tekstu iz 1837. svugde je m. poznijeg Srbin Srbljin; m.
), najznačajnija je izmena druge strofe, koja u tekstu iz 1837. glasi: Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca ud; Oca mi je dojila Srpske majke grud: Srb Srbina roditi, Srpska
oktobra 1842, č. 33, str. 201a; ovde se štampa prema tome tekstu. U izdanju M. Ćurčina pesma ima naslov Zbogom, prema jednom pesnikovom rukopisu; st. 4.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Profani jezik bio je prihvatljiv samo kada je reč o profanim temama. Ustvari upotreba oba jezika u istom tekstu pokazuje da se oni nisu smatrali različitim jezicima, već funkcionalnim varijantama istog jezika.
Učenikov Stefan Dečanski negativan je lik, te je zadatak vladarske biografije u tom tekstu poveren drugim junacima. Ka duhovnom podvigu usmeren je tadašnji crkveni poglavar, arhiepiskop Danilo, a mladi kralj
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Đumbir [reč orijentalska, v. Lokotѕch ‹Etymologіѕcheѕ Wörterbuch) № 1930], isiot, vruća trava (Šulek). U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše preporučuje se đ.
ENDIVIJA Endіvіe (cіchorіum endіvіa). Endivija, štrpka. U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše njen sok preporučuje se da ga našte srce pije onaj koji pljuje krv (ZNŽOJS, 14, 68).
U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše m. d. je lek za pokvaren želudac — nemanje apetita (ZNŽOJS, 14, 73). MAJORAN Majoran (orіganum
Upotrebljuje se za spravljanje vode protiv strave (GZM, 12, 1900, 140; 151). U latinskom tekstu Lujćeve Ljekaruše tej od m. preporučuje se radi olakšavanja disanja (ZNŽOJS, 14, 64). MAK Mohn (papaver ѕomnіferum).
METVICA Polej (mentha pulegium). Metvica, metica drobna; poljačak (Šulek). U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše preporučuje se njen prah (pomešan sa ječmenim brašnom) kao lek od crvenog vetra (ZNŽOJS, 14, 108).
Mušmula, načpola, nevestica (Šulek). Jedu je žene da bi uredile menstruaciju (ŽSS, 187). U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše preporučuje se m. protiv bljuvanja (ZNŽOJS, 14, 75). NANA I KONjSKI BOSILjAK 1.
pare se bolesnici od vodene bolesti (SEZ, 19, 217). Iako je prvi naziv ovas, u tekstu je svuda zob. Kod te reči (u »Rječniku«) Vuk upućuje na ovas, ali kaže da se i druge vrste žita (naročito ječam)
Pošto se i u tekstu javlja samo čičak (a u drugom članku nemački i latinski naziv označavaju bocu, v. rečnike Šulekov i Simonovićev),
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Rđavoj igri su najčešće krivi reditelj, koga publika n ne vidi, ili sufler, koji gdekad suflira i reči kojih nema u tekstu.