Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A ja ga pitam: »Pa šta bi ’teo, rode: što ne sedneš?« A on mi kaže: »Nije mi do sedenja, ni divanjenja, kratko je vreme, bojim se, kaže, petlova, nego
— E, bilo đavola! I vi to, bože, slatka snaš’-Pelo, odma’ tako verujete?! To je samo tako izneto, pop Spira je ’teo doduše, i bog zna kako rad bio, ali steg’o se k’o kakav Grk, pa nije ’teo ni krajcare da dâ nuz devojku.
! To je samo tako izneto, pop Spira je ’teo doduše, i bog zna kako rad bio, ali steg’o se k’o kakav Grk, pa nije ’teo ni krajcare da dâ nuz devojku. A pop Ćira, boga mi, pametniji, — pa privuk’o mladića!
— rekla bi i ti sa mnom zajedno: fala bogu kad je i ovako; kad samo gospodin vladika nije ost’o pri tom da sam ga ’teo namerno prevariti. — Pomirili se i poljubili!
— E, vidiš ti samo licemjera jednog! — E, to sam oćut’o, nisam ništ’ kaz’o. Nisam ’teo da ga pred ekselencijom uterujem u laž pa da kažem da je časlovac bio, jer bi’ se tako, znaš, odao i prizn’o.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji.
kao Apolo i Vulkan! JANjA: Pi, pi, pi, pi! Kakvo lepo reč, pravo elinsko! — Koj tu momku što bi teo moja Katica? MIŠIĆ: Oćete da vam istinu kažem? JANjA: To si znade. Da go poznaim. MIŠIĆ: Taj je momak Mišić notaroš.
PETAR: Ajde, dobro. JANjA: Sad, razbio si dve tanjire, dva forinta. PETAR: Ja! JANjA: Kad si teo da si udavi Miška, oceko si ularu i načinio šteta edna forinta trideset krajcara. PETAR: A?
Sremac, Stevan - PROZA
Ona mi skuva, namesti, opere, ušije, upegla. Eno onaj drugi kaput već ’teo da bacim, iskrzali se rukavi, a ona ne da, nego nastavila rukave somotom, pa sad k’o i da je nov.
Radičević, Branko - PESME
Samo što se sva na grudi svali, Stište grudi, ne mogo da danem, Vas nemoćan teo sam da panem, Bože, Bože šta je ovo tuda? Ali evo još većega čuda.
od sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti
Još bi dugo gledati te teo, Al' kad mi se veće smrći mora, Nek se smrkne izmeđ ovi gora, Tu nek mi se ladna kopa raka, Tu će mene zemlja biti
Bogu istinome Da što pređe ode noćna tama, Da što pre se posastanem s vama, Braćo mila, tako s' moli tada, Al' bi teo ja drukčije sada, Sada meni bilo bi milije Da se danak ukaže docnije, Da sa vama mogu duže biti, Jer kad svane,
Da ugleda — ništa više, Što na puste tope tvoje S toljagama udariše, Bi se bolan sav sledeo, Kakvu s' guju gazit teo! 23.
112. Na vratima nešto belo — Krv mu stade, kad ga zgleda, Znoj mu ledan probi čelo; Teo b' ustat, al' se ne da, Zborio bi, oće usta, 670 A im nema glasa pusta. 113.
Svak bi rado kazat teo Ma niko je ni nazreo. I nojca se već primače, I svak u dom svoj zamače. A sutradan nigde ništa; Treći — srce im
Taj stari gledi Milanovu tugu, Pomoći njemu teo bi on rado, Boljetice on ove znade rod, Al' de će naći prema njojzi lek?
Kusa starac i kusa Mileta, A služi im ubavica Cveta. Pa je onda 'vako započeo: „Čujde, sine, što bi znati teo: Otkuda si, i ko ti je majka? Koga kažu rodna ti babajka?
Pa stoga sam malo neveseo, Eto, brate, što si znati teo.“ Taku reč je Radivoj zborio, Mutno lice malo razvedrio. Beše l' setan baš zato zaisto?
(8) Ja znam, brate, šta bi reći teo Još je lepše njeno oko drago, Usne, obraz rumen, a vrat beo; U nedelju Bog je to naslago Pa na zemlju poslana ti
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kažem ti, ako vratiš Hasanaginicu, od mnogo čega ćeš biti miran i siguran. HASANAGA: Šta bi ti teo? Da se presamitim: „Izvinte, pogrešio sam, jeo sam bunike, bio sam lud, oprostite, neću više nikad, sad sam se
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SELjAK: To jest; ali promisli i ti, koliko sam te puta omilovao. Koliko sam ti puta i kukuruza davao. I da sam teo, mogao sam te pustiti da crkneš od gladi; za sve ovo valjda i ja zaslužujem blagodarnost od tebe.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Oćeš da izgledam u njoj kao dodole. TRIFIĆ: Pa dobro, nemoj je obući. SULTANA: Vidiš krasnog muža, kako bi on teo da nikad novu aljinu ne obučem. Baš ću da je tebi usprkos obučem! TRIFIĆ: Dobro, obuci je.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
do 1971. godine. Mišelino je sigurno misilo da sam neka histerija, samo nije teo to da prizna. Neću mu to nikada zaboraviti. A onda odosmo u njegov atelje.
Ronim, ronim, ronim, izronim — kad ono Italija! Da mi umre majka ako sam teo da zbrišem! Evo, ovoga mi krsta!“ Kad, priča Sule dalje, vraća se onaj prvi tip što je zbrisao preko crte na biciklu
Nije teo da je budi; misli, umorila se gledajući beli svet pa soviše, i tako krene prema Jugoslaviji. Uz put drmne, kao, bakutu
Pravoslavni pop, naravski, teo čovek da što brže otalja svoju dužnost, pa je poizbacivao čitava poglavlja iz jektanija ili kako se već zove taj hit,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sinu: „Ti nisi ništa našao, nego si mi doneo morsku vodu; sad idi kud te oči vode i noge nose, kad si me tako teo da prevariš.“ Pa ga otera iz dvora, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu čuva ovce.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Imam, kaže on, komšija, duvan, ali ni list papir nemam, baš sam papir od tebe ’teo da tražim. Evo, kažem ja, komšija, papir, ama vatre nemam, a ti, veli, kako sa vatrom stojiš?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Riftik, opominjem se, kad je teo za pedintera stati. VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obećali Evicu? FEMA: Šta, mamzel tebi obećala?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Marko s’ maši rukom u džepove, pred Arapa tri dukata baci: „Veruj meni, više nemam blaga, već kad bi me teo pričekati dok se vratim s lepotom devojkom, tamo će me darivati lepo, sve ću tebi pokloniti dare, tebi dare, a meni
gavrani, pa avliju pustu nakitio, nakiti je arapskim glavama, Arapovo blago pokupio; a četiri sluge Arapove, koje nije teo pogubiti, opravi i po Kosovu Marko, opravi i na četiri strane, te telale po Kosovu sluge: „Gdi devojka ima za
i ostali gotovo svi pevači (koji su samo pevači), nije znao pesme kazivati redom, do samo pevati, nego bez rakije nije teo ni zapevati, a kako malo srkne rakije, on se — i onako, koje od starosti koje od rana (jer mu je sva glava bila