Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino je odozgo kroz zrakasta stakla dolazila svetlost i osvetljavala sredinu, „teršene“, a okolo po svodovima, po „kurnama“ gde je bio potpun mrak, | gorela su kandila i mrko crveno osvetljavala.
koje su je jurile, polivale vodom, da joj se sva kosa bila slepila po njenom krasnom vitkom telu, dotrča ovamo na teršene kod Sofke i dignuvši ruke, zaturivši glavu, zapeva tako silno, da amam kao zvono odjeknu: Da znaš, diko, da znaš,