Dučić, Jovan - PESME
DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u Velikom veću. U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u
Kostić, Laza - PESME
PROMETEJ Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom.
kucaju, od otkucaja gore pucaju, a čovek beži neda'nimice u gudure, u mračne stanice; al' ne dršće Prometej, ne dršće titan na kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta
pehara se more zapljušti te burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće Prometej, ne dršće titan, na kamenu, na stancu prikovan! Iz grla mu se opet ori smej, i opet dršće silni bože Zej!
U titaninu more misli vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prometej, vezan je titan, na kamenu, na stancu prikovan, te ne mož' sila misli vrelije stenovito da čelo prelije, da razaspe po zemlji
Al' zna to junak, znade to titan, zato se smeje sužan, prikovan, ta zato poruga, ta zato smej, i zato grmi od ljutine Zej!
Ilić, Vojislav J. - PESME
I priliv titanske snage napregnu njegove ruke Kô žile nemejskog lafa, jer gusle slobodu zvuče! I Titan razmahnu pleća i tvrdi, ognjeni čelik Sa strašnom grmljavom puče A duh se pod nebo diže...
Tama je vladala jošte A mesec sipaše svetlost sa čela božanski bledog; I Titan, dohvativ mesec, kô nagradu ga baci Ispred guslara sedog. 1892.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Košulja navučena na njeno telo pretvorila se u kameni oklop, koji je čvrsto stegao plamenoga diva. Zarobljeni Titan stenje, besni i nadima se toliko da mu oklop puca, a iz pukotina kulja crvena krv.
Šantić, Aleksa - PESME
1906. PRED KOLIBAMA Tebe što vijek svoj oblivaš znojem I kao titan zamahuješ krasnom, Tebe što živiš u svom trudu časnom— Ja slavim, evo, i hvalu ti pojem!