Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
tenećak — lim terkija — kaiš za vezivanje prtljaga na konjskom sedlu teslimiti — darovati terc — trećina, troje tija — ti tobolac — kožna torba tokorse — tobože triod — jedna crkvena knjiga Ćeif — dobro raspoloženje ćefnuti — biti
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
zora«, »tajni uzdisaj«, »slatki poljubac«, »čarobni snovi«, »gusle javorove«, »kosti prađedovske«, »rane kosovske«, »tija nojca«, »gorke suze«.
Radičević, Branko - PESME
Skoči gore, odo na prozore: Vedro nebo nada mnom stajaše, Zvezda jasna do zvezdice sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda, svuda preda mnome, Samo da je i u srcu mome!
gore, odo na prozore: Vedro nebo nada mnom stajaše, Zvezda jasna do zvezdice sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda, svuda preda mnome, Samo da je i u srcu mome!
na prozore: Vedro nebo nada mnom stajaše, Zvezda jasna do zvezdice sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda, svuda preda mnome, Samo da je i u srcu mome!
Tek potekli, pa brže utekli; Dani tvoji, cvetovi njegovi, Procvetao, brže uvenuo; Dani tvoji, meki vrule zvuci, Tija vetra večernji su zuci, Zaječali, taki nestanuli.
lepi, Lepota ova sve i za nj zaslepi; Još oko ono, munjevito oko, Kroz srce njima što sevnu duboko, U oku jošte ona tija tuga, Na mutnoj kâ je oblačini duga. Tu njima smesta otvori s' srdašce, Kô ruža jutrom kad spazi sunašce.
sve je, vele, u njegaka dično, Sve u njeg' jedno uz drugo je slično: Uz vrat viteški ona kosa duga, Uz oko sjajno ona tija tuga. Al' samo jedno nijedna ne prašta: Što tu ga nema, te pita: zarašta?
dušeka se vata, Na dušek dole kao kamen pade Pa nešto krupno mozgom učit stade; Na licu njemu čemerna milina, I tija tuga i tija ljutina.
vata, Na dušek dole kao kamen pade Pa nešto krupno mozgom učit stade; Na licu njemu čemerna milina, I tija tuga i tija ljutina.
93. Gleda junak u tišinu, Gleda gore nebesima, Gleda dole u gradinu, A tuga mu srce prima, Tuga neka slatka, tija, Kô taj vetrić što ćarlija. 94.
XVII Uđe u dom — al' napolju Stoji večer mirna, tija, Jedva vetrić dobi volju, Da malčice proćarlija. Tio svuda i sve tiše, Tice našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— pa zabacim šajkaču na jedno oko, opustim dizgine, i zajedno sa ordonansom zapevam iz sveg glasa: Dunave, Dunave, tija vodo ladna...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— i mahnuvši samo rukom, u znak da je »bilo«, reče: — Hiljada godina ne se živi! Zar na onaj svet ću gi nosim, tija buriki!?
Pandurović, Sima - PESME
Noć! – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – K’o problem žića noć se širi tija; I duh njen kanda mraznim zrakom bludi; Obalom pustom nêmo se razvija Poema smrti i ljubavi kobne; Ja vidim njenu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oče! Pomamija se konj, nije tija da izađe, nego sve udr’, udr’, nogama, i udrija je u bedra mlinara!... — Taa-ko!? Koji mu je vrag danas!?
Ja ne velju da Stipan nije posrid toga, ili da jest, il da bi moga biti Petar, a ne biti Pavâ!... Ja sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa, između naši kmetova, to nisu nikako mogli
Ne bi mu ni to pomoglo, ali je Mačkov ujak, duvalo, stari prijatelj provincijalov. Pa onda fra-Žvalonja tija je da provincijal zađakoni Lisa, ali to ne može biti, zato je Lis ljut.
Baš je i Barica ništa ružna snila... — Ostavi, se ćaća, križa ti, snova, nego ajde pravo na ono šta si tija rići! — Pa jeto šta: ove će jeseni biti blago kod strica, pa... ovaj... ako bi to palo u druge ruke... — Ćaća!
A lako bi vam se mogao osvetiti, i sad ovdi ričima i drugim načinom, samo kad bi tija. Ali ja to neću, jer držim da se bog služi s vamikarce da me kuša i da me pedipše. Daklenka, neka bude njegova volja!
„Žâ mi je, veli, one lude dice, jer će najposlin zaglaviti.“ Ja je nisam tija poslušati, znajući da je zabranjeno voće mlogo slađe, kad se do njega kroz trnje dokradeš, ali već videći da ste izgubili
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Spaseni smo! Posle bojne huke nasta svečan mir, posle žarka dana tija, blaga noć; prorešetani, iznureni i od dima pocrneli bataljoni vraćali su se na svoja noćišta, po logorištu se zagoreše
A kad posle vreloga dana i ovih strašnih prizora nastupi tija, prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XLVIII Noć je tija, — mesečina sija, Hajde, luče, da brojimo zvezde. Zvezda mnogo, da ne zabrojimo, Poljupcima da ih beležimo.
Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek osetim da je nešto Lakše srcu mom. LXXII Tija je ponoć sveta, Čuje se zvezda poj, — A mene draga pita: „Šta radiš, brate moj!
Jakšić, Đura - PESME
Uzdrma se kula, zvono se zanija, U crkvi se čuje molitvica tija, Užegu se same pogašene sveće — Kroz nemo dvorište neki duh proleće.
HUS Na Saboru kosničkome Ima, valjda, pet stotina Crnih riza i mantija — Ali nigde vedra lika; Već kô ona tuga tija Spustila se pomrčina, Pa se valja kao zmija Po grudima stanovnika...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Trgovac se dosjetio sinovljevoj misli, i, kako je bio razdražen, planu: — Ča si tija reć'?... Ča bi ti dilija?... Bićeš prvo steć'!... — Pa, koja vam korist? — reče Ivo uzbuđen.
Ma kako je to? Oli nismo umili, oli nas niko od njih ni 'tija obranit'!... Sa samim načelnikom u mladosti bijaše dobar dio varoši na muci.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć? Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne, bajna noć!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Otresi se, tresli te mrtvog, da daji gospod. Sag je zgoda za ališ-veriš, da se zarade malo-mnogo pari. Zakopčaj tija grudi. Vrži nogavice, te kako čovek da si, zašto trebe da služiš gosti.
I zatoj ću te baksim pred nji da te tepam. Zatoj ti ovo kazujem, da posle nemaš zla volja na menme za tija šamari što si gi od mene izručaja. Sag brgo na posla! (Ugura ga u podrum i gviri.) Ulazi Saroš.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ali dosta. KOŠTANA (produžava pesmu): Az li te gledam kroz mare U tija džanfes šalvare, Gde tiho mineš po dvore, Kako jelenče kroz gore.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Da zboriš, Jevdo, — reče joj tetka Doka. — Da mu zboriš, em poviše da mu zboriš za tija devojčiki! Što da si sedi neženat, ta da si gubi vek i godine?! derviš li je, kaluger li je ta da si samotuje?!
Ja već i sag jošte vidim što me počituju... Ete, izberi si jednu odi tija što gi ti kaza otoičke... Koju iskaš, a men’ će bidne pravo... Sve su si ubave... — Eh! — odmahnu Mane rukom.
! Da se zoveš, ete, majstor-Maninica!... I ona luda i brljiva bećar-Doka da ti se pada tetka!... „Tija voda breg roni; kao kamen dube“, veli stara, iskustvom osveštana reč... I tako se i ovde zbilo.
A Vaska zapeva: Izlegoh da se pošetam Niz toja pusta Bitola, niz Evrejskoto mahalo, niz tija tesni sokaci. — Tam vidov mome Evrejče, na visok čardak stoješe, ruse kose si češljaše, drobne si solzi roneše i žalnu
! Neje daskalica, ta da si sedi u te godine. — Što je pa teb’ ti za njuma? — odbija domaćica. — Ostavi tija reči!... — Što gu ne davate onomu na kojega je, ete, merak?... — Merak! — prekide je Tašana.
A po ma’ale puca bruka... iskočila reč, ide prikažnja, a ja u zêm da propadnem odi tija reči!... — Kakvija reči? — zapita je Tašana. — Eh, pa zbore si... Zbore po čaršiju i po ma’ale.
— Za Doku zboreše?! Mori, odi tuj nesreću može da je iskočila reč i sokak-lafovi tija, ubija gu Gospod! Sreto’ se ja i s njuma, — veli Taska — ama ne smešem da gu pitujem ništo zašto je luda..
Lezet, taj slas’ nema!... — Fala, fala, čorbadžijo, za taj čes’ i reči tija! — veli snebivljivo Mane. — ... Ta već nedelja dana kako gu nosim, pa sve si zab’ravim...
Bez teb’, reče, život si nema... — Kol’ko će put pa tija isti reči da mi kažeš i zboriš?... — Što, ne veruješ, bata-Mane? — Da se nesi posmešila, nevesto?...