Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Streperi, žbuko, u polijelej svetlost s prisoja, koje, raspeto o nemir sna mi, tmušom kelije izgoni rumen iz šeftelije.
Gomila mrak se, raste kolač tmine. II Tumara tmušom nagon bògotvorni, kroz pustoš lista tamine šumarke. Trenuci to su neslovni i slovni.
Niština škripi, krckaju joj šarke a garež veje, ugarci se drobe, dok vidik puca s razlomka deobe. Tumara tmušom nagon bògotvorni i dejstvom Duha tamnu mrežu para, prazninu puni - imenice stvara da iz njih grune jedan glagol
Tumara tmušom nagon bògotvorni. III Iznutra beo, ljubičast po rubu, a s ponoć—jutra podne mu se ceri. Belino, svij se, laneno, u
O, da smo voćnjak obojen u kreč mirnoće bele, a ne tmušom let da pitamo se: ima li nas pet! *** GROM O SVETOM SAVI Svaki listak na drvetu ljudski glas uzeo i propevao.