Jakšić, Đura - PROZA
ti biti dosta“, dodade tužnim glasom, „da do Beograda dospeš; a kad ja prebolim i kad me puste iz tavnice, i ja ću za tobom...
Jednom sam ga i ja, iako sam znao otkuda tolika promena, opet zapitao: „Pobratime, šta je to s tobom? Šta se to za kratko vreme učini?
Kad smo doma stigli, ne hte da uđe u kuću. „Pobratime“, veli „imam s tobom nešto da razgovaram; imam nešto da ti poverim, a nisam rad da ti i stara majka o našem govoru što čukne, nego da idemo
On se rešio da je uzme, i to još ono isto veče, istu noć! „A ako devojka ne htedne s tobom ići?...“ pitao sam ga ja. jer me je tolika njegova naglost uprepastila.
„Dakle, i Stana ima volju s tobom da beži?... E, to je čudno!“ rekoh mu ja... „Čudno, zaista! Jedva se videste, pa se već i zavoleste!...
i otpusti sve ljude do vezanoga Milisava; njega zatvoriše u podrum, a kmetu Radovanu reče: — Ti, kmete, ostani, s tobom ću imati još i druga razgovora. Radovan ostade.
One iste oči koje su mirno gledale kako se s glađu boriš... te će posle smrti za tobom plakati... . . . . . . . . . . . . . . . U beloj kućici izgledalo je sve tužno i žalostivo.
Obradović, Dositej - BASNE
“ „Ho, ne mogu se ja ovde s tobom vazdan inatiti, jer sam ja gladan”, kaže mu mačak, udavi ga i ize. Naravoučenije Zao čovek traži uzrok za učiniti
Idi i uživaj, no pri tomu znaj da mi nisi uzeo, nego si mi dao srce i pamet, jer ću drugi put znati kako ću se s tobom ophoditi!
Dalmaciji sa Hercegovinom, um kad s naukom prosvetiš i s prosveštenoju dobrodjeteljiju sojediniš, izbranije nacije nad tobom neće biti na zemlji!
Što psa na leđi nosiš?” Malo po|sle sukobi ga drugi, i krsteći se počne mu besediti: „Bog s tobom, čiko, što si psa na leđa uprtio? Jošt toga čuda nisam video!” — „Kakva psa, ljudi? Šta vam je danas? Ta ovo je jare.
ti brže i ojačaj, — odgovori mu pastir, — pak se nimalo ti ne staraj za štetu što ćeš mi pričiniti, ona će se meni tobom obiln naplatiti”.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
,Zbogom ostaj, gospodaru, mi odosmo našim kućama; ne možemo badava tebe služiti; a kad na vojsku pođeš, mi smo s tobom gotovi̓.” — Malo postoja, dođe i Karađorđe sam, na doratu, sa njegovim seizom Simom.
Kraljica knjigu prouči, osme̓ne se, pa reče: „E, kralju, šta ti je jošte mu rat (volja, želja)?” — Kralj: „Bog s tobom, kraljice, nisam ja kralj veće njegov poslanik; istina, da sam na kraljev oblik nalik, zato me kralj šalje tako velikim
reče: „Gospodaru, nismo imali među sobom svoga vojvode, oprosti nam dosad, a odsad mi svi za našim vojvodom a on za tobom u goru i u vodu!” A i drugi svi: „U goru, u vodu, za našim vojvodom”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
E, crkao bi da se ne sudi!« — Šta je tebi, Radovane? — reče Stevan ozbiljno. — Kakav arnautluk, bog s tobom jutros? — Kako šta mi je! — poče gazda Raka još jače, a sve hoda tamo i amo.
— Osum oka! — reče potegnuvši torbu na kantar. — Osam! — uzviknu Tiosav. — Ne može biti! Kakvih osam, bog s tobom? — Evo na! Osum, zdravla mi! — reče Trpko i podnese kantar Tiosavu.
Da nađemo kako bilo vodeničara... — Aja! — dočeka čiča Mirko. — Kakvog vodeničara, bog s tobom? Neće niko za živu glavu! — Ja, vala, ne znam... — reče Ćebo — tek meni se čini da bismo mogli i sami prenoćiti...
— Šta? Šta? Šta? — povikaše gotovo svi radoznalo. — Ako hoćete, ja ću vam biti vodeničar. — Ti?!... Bog s tobom!... Mahni se!... — povikaše mnogi začuđeno. — Jest, ja... Barem za jednu noć — odgovori Strahinja pouzdano.
— Okani se, Ćebo — veli mu Strahinja. — Nisam rad... — Šta nisi rad? — skoči i Srdan. — Evo mi ćemo poći s tobom! — Bogami, i hoćemo! — prihvati Ćebo. — Evo ja ću prvi. Hoće li još ko? — I ja ću! — viknu Đilas. — I ja!... I ja!
— Ama, može dići selo na nas, kakav je! — reče Srdan. — Kako selo, Srdane, bog s tobom! — reče Mirko. — Nema od toga ništa. — Pa neka digne! — prihvati Ćebo. — Bojimo se mi njih!
Ne znam šta ćemo mu, već ako da ga ženimo... — Zar njega? — uzviknu poša i prsnu u smeh. — Bog s tobom, popo! — A što? — upita pop. — Ja, bogami, zbilja velim.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bolje je da se mi držimo Ivana. On je čovek poštovan i viđen. Lazar je tvoja senka. On će za tobom i u vatru i u vodu. A Ivan mu je otac, a otac voli svoje dete, on će za njega sve učiniti...
— Kako?! — Ne pitaj me dalje! Evo ti velim: pošao sam tvojim tragom! I neću se pred tobom obrukati, ma me glave stalo!... Meni je stalo za tim da mi ti veruješ! Volim tvoju ljubav nego ljubav sina svoga!...
Onda se diže. — Kuda ćeš? — upita Turčin. — Kući. — Zar po ovoj pomrčini? — Moram. Ako me vide s tobom, sve će propasti. Mi se ne smemo više ovako lepo razgovarati. Još me i izgrdi pred saljacima, neka čuju!...
— Onaj ko je projavio. — Zar Lazar?! Ona potvrdi glavom. — Dijete!... Bog s tobom!... Prekrsti se!... Ona obori glavu. Čudila se svojoj kuraži.
Što budem poručio neka uradi. — Dobro, harambašo! — Nogiću!... Ti ćeš ostati ovde i veskaćeš se oko svoje kuće. S tobom će ostati Stanko. Ti ćeš mu u svemu biti na ruci, u svemu, razumeš? — Razumem, harambašo. Zeka korači. — Harambašo!
kaže: Kruška je pleo da bi zavadio Crnobarce, Marinko da bi se dodvorio Kruški, a Lazar zbog Sevića devojke, koja je s tobom stojala... I, kako Deva kaže, Turčinu je pošlo za rukom. Sva Crna Bara pljuje na dom Aleksin...
Pop se zagleda u Ivana. — Da mu ti nisi kazao da mi mrzimo na njega? Ivan pogleda popa, pa se čisto trže: — Bog s tobom, popo!... Prekrsti se ti!... Kako bih ja to njemu mogao kazati!... Slaga Ivan, jer se zaprepasti od pogleda popovog.
Nogić naže čuturom, ustade i skide šaru. — Ja idem. — I ja ću s tobom!... — reče Stanko. — Nemoj ti! — Ali j ne mogu danas presedeti ovde!...
Molim te... da pođem i ja s tobom!... Ja neću ići kućama. Lugove crnobarske znam kao svojih pet prsta... Molim te!... — Dobro, najposle.
— Ama otkud ti to znaš? — upita pop, prišavši mu sasvim blizu. — Da to nije pričao sam Stanko, koji je kako čujem, s tobom u družini? — Nije. Nije ni sam znao. A da je znao, on bi se drukčije s vama razgovarao. — Pa ko ti je kazao?
Nego, dragi moj, idi ti kući Aleksinoj, pa se s njim lepo namiri... — Bog s tobom, popo! — Čuj me! Nećeš se kajati!... Idi se namiri s Aleksom! Namiri se i pomiri s njim!...
— Javljam ti da znaš, pa se razgovori s ljudima šta nam treba raditi... Jer što je danas bilo s njim, biće sutra s tobom... s Jovom... i drugim ludima... A ja idem Stanku. — A gde je on? — Oni su svi na Podinama... Tu je i harambaša.
Dučić, Jovan - PESME
Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje strune: Ne vidim puta kojim hodim, Ali su oči tebe pune. SUNCE Kroz moj sâd reka teče, Sveta i
Za tobom tragam kroz sve prodore, Ženo, zlim morem slutnje tučena — U mesečeve svetle odore I magle zvezda sva obučena.
Prođoh sve svoje strašne putanje Zvezde i mrava; s tobom hodeći, Sav krug obiđoh; poznah ćutanje Stvari u njinoj sjajnoj odeći.
“ MOJA LjUBAV Sva je moja duša ispunjena tobom, Kao tamna gora studenom tišinom; Kao morsko bezdno neprovidnom tminom; Kao večni pokret nevidljivim dobom.
Ova čar čekanja praznih i bez méne! Nekad behu u čas mesečevog sjanja Samo duh i oči tobom ispunjene — A sad te je puna sva noć očajanja.
Sad kroz naša srca idu krupni slapi Tvojih svetlih struja i ognjenih zraka. Svoj hleb i lovore zalili smo tobom; Molitva i himna, obe su te pune; Pune su te naši vapaji i strune; Kao Mlečni Puti sjajiš našim dobom.
BREGALNICA Opraćemo tobom oči našoj deci, I čelo proroka u trenuti sudnje, Reko koja posta u mačeva zveci Svetlom međom izmeđ istine i bludnje.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja se još više stidim, ali se i kuražim: — E, dabogme, a čime ću hraniti decu? — Bog s tobom, ne govori tako! A čime drugi svet svoju decu hrani? — Jeste, ali ako ja uzmem sirotu?
— Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: — Bog s tobom! Neka je ona srećna i valjana, pa kud ćeš većeg bogatstva?
Ja se sasvim oslobodim: — Ama, bogati, tebi bi bilo svejedno baš ako bih se ja oženio i bez novaca? — Bog s tobom, šta govoriš koješta? Neka je samo tebi draga i neka je čestita. — Tako mi boga!
Eto, na primer, sad s tobom! — Rotkve! U hiljadu puta nijedanput, pa — ništa! A jedanput, pa — zakon! Meni krivo što on ne pristaje u moje
Ja sam propao! — Kako si propao, gospodaru, bog s tobom! Što govoriš tako! — Sve sam dao! — reče on, pa raširi ruke. — Pa ako si, brate, ti si i stekao!
— Nemoj ti, molim te, pominjati što za ono! — Bog s tobom! Kad Radojka posle sve ispriča đedi, on se zamisli, zamisli. Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako!
— viknu đeda neobično jasnim glasom. Svi se trgoše. Tim istim glasom nastavi đeda: — Ti, sinko... s tobom, čujem.. tebi je sasvim nepravo u mojoj kući i kod mog naroda! Ko je još video da ženska glava što odgovora?
od nje da dočekaš; da te utješi i podvori pod tvoju starost, da se dičiš i po nosiš njome, kako se narod diči i ponosi tobom, a sve u zdravlju i veselju za dugo i na mnogo! — Amin, dabogda! — odazvaše se tiho seljaci.
— Ostani! — veli slika sa ulice. — Odmah si se rasrdio! — Ne marim za male duše, ja neću ovdje da se s tobom cmakam! Ja hoću rad! Ili me voliš ili ne voliš! Jedno ili drugo! Neću tanjir od dva lica.
Misliš, valjda: ko šta radi — ja se samo s njome zanosim? Ne, brate, još u meni đipa pošteno srce — ta valjda pred tobom smem to tvrditi! Šta imam ja s njome?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Nije nego uzduž! — veli mu gđa Sida. — Bog s tobom, Spiro; a kakvo te »preko« naspelo! Zar ti nije dosta bilo juče? — A, izvetrilo je to čim sam iziš’o na jaroš!
Rode se sele i ostavljaju gnezda prazna na dimnjacima, a noću čuješ kroz mokar vazduh sa daleke visine nad tobom tužno kliktanje ždralova, i oni nas ostavljaju kao lažni prijatelji u nesreći, i begaju od ovih sumornih dana, i traže
— Ama to, to mi samo nije milo, taj tvoj »bokteraj!« Mnogo skitaš noću, Nićo, pa bi’ venula za tobom, bojim se! Pa te zato i neću! — Pravo veliš! Neću te, bome, ni ja. — A zašto, Nićo, rode?
Ta di bi se ti, bog s tobom — produžuje gđa Persa sva zelena od jeda — vozio s kim bilo! Traži druga kola, ta bar toga zelja ima dosta, fala bogu.
Dok mi sve ne opereš, ne nadaj se bome fruštuku. A, moram ja, vidim, drugi red otpočeti s tobom. Ta, daj taj kaktus ovamo, što ga držiš jednako, — pa sad ’ajd’ tornjaj se, pa čmavaj.
Eto u tome je sav njihov kumst, i sva moja nesreća i maler. — Ej, naopako ti zvonilo, i tebi i nama s tobom. — A ekselencija se naljutila posle pop-Spirinog psalma...
Vidiš ti, molim te, samo njega! ’Oće on ekselenciju da prevari! Umal’ mu nisu slindarili onu bradu. — A šta je s tobom? — Sa mnom? Ništa! Vrlo dobro! Ekselencija me izvinila. Dobio sam dišpenzaciju i satisfakciju!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Na to dođe i gospođa Persa. — Perso moja, ovi gospodari su sa tobom zadovoljni! Jesi l’ ti sa gospodar-Čekmedžijićem zadovoljna? — Ako vi jeste, i ja sam, — odgovori stidljivo mlada gospođa.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zašto sam te toliko zavolela pa sad ne mogu bez tebe?... Moje te srce traži, kuka za tobom, kunem ti se umire za tobom. Bože, ovo je užas... Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće.
Zašto sam te toliko zavolela pa sad ne mogu bez tebe?... Moje te srce traži, kuka za tobom, kunem ti se umire za tobom. Bože, ovo je užas... Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće.
S tobom ja sam sva u suncu, bez tebe samo pakao i smrt i jauk i mrak. Ti si tako dobar. Ja obožavam to tvoje brižno i veliko če
Hteo bih ovog časa da se stvorim tamo gde si ti, i tu, pred tobom, da plačem najgorčim plačem zbog svih nepravdi prema tebi, da ti pokažem najdublje dno mojih nesreća zbog toga, da te
“ A pandur ga pravo gleda u oči: „Jesam, veli, gospodine, Boga mi moga. Baš kad smo bili iza Ostrvice. Jašim ja za tobom, jašim, mislim i velim evo ovde niko mu nikad traga ne bi našao, a za tri dana ja sam u Sandžaku gazda.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
kad se s kim razgovaraš, treba upravo da mu u oči glediš; govori ne vrlo brzo, no nepresječno, tako da onaj koj se s tobom razgovara ne može reda dobiti. Nikad da ne pomisliš u sebi: „E, sad sam falila!“ ili „Sad sam se osramotila!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I ja ću, kud Pavle kaže. I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila. Tebe imam, Cigo, za dragoga, a Pavla hoćemo za brata. Pa šta?
Tepao mu je, kao detetu, iako je Pavle bio od njega stariji, osam godina: „Bato, bato, šta to s tobom rade? Nasloni se na mene! Vala ni ja više neću ostat kod Garsule!
Naprotiv, on je uze za ruke i odvede da sedne malo dalje. „Što si luda, Šokice? Ta neće ga mušketati ovde, pred tobom. Sedi ovde. Utri suze. Vi ste žene prave, zadušne, babe. Ne valja u ovakve prilike da se plače!
Ako hoće, on će od grofa Bestuševa tražiti pašport, i za njih, sve. Varvara onda uzviknu: „Pavle, svi ćemo sa tobom, Pavle! Ja ću ti biti kao sestra, mesto moje Katinke. Ne valja da ideš tako udov po svetu, kažem ti. Zlo je.
„Ako krećeš u Rosiju, dugonjo, imena našeg radi i obraza, šta pričaš onda o talirima? Ako je tako, ja ću s tobom, gde god čujem za tebeka.
Teodosije - ŽITIJA
Daj nam, po tvojoj dobroti, da dobijemo još jedno muško čedo, koje će biti uteha duši našoj i tobom naslednik naše države i žezal starosti naše, na koga ćemo položiti ruke i počinuti.
A otac njegov, ugađajući mu, reče: — Neka je Gospod s tobom, čedo, neka te blagoslovi i ispravi put tvoj. I mati, kao svaka mati, zagrli ga i celiva s ljubavlju, pa ga otpustiše s
Moju pak dušu od žalosti zbog rastanka s tobom svojom ljubavlju i vuđenjem utešićeš, kao i ja tvoju, o gospodine! A dobra gospođa i mati moja na isti način radi Boga
Govorahu: — Ne ostavi nas, gospodine, oče i učitelju, ina če i mi ćemo s tobom otići! Jer ako hoćeš da uzmeš krst Hristov, onda te molimo da sediš u svojemu manastiru, da nas prisustvo tvoga
— Kod tebe, u zemaljskoj vojsci, prvo smo kroz tebe zasijali, i postavši blagonaročiti, bili smo svetodršci, a sada s tobom i mi vojujemo u vojsci nebeskog cara, i ništa nas od tebe neće razlučiti.
proslaviti, i nas će poznati da smo i mi tvoje verne sluge, koji se uzdamo u tebe i tebe ljubimo, svoje ostavivši, i za tobom pođosmo.
smrti proslavio slugu tvojega, oca mojega, pred licem sviju naroda u ovim krajevima, svetlosti na otkrovenje naše, da tobom poznaju da smo i mi istinske tvoje sluge i verni poklonici Trojice i na slavu tvojemu otačastvu naroda tvojega, novog
pri Ovčijoj banji video, i ovoga iscelivši i od odra podigavši i odar da uzme zapovedivši kao dokaz dane mu tobom snage; koji si udovičina sina na pogreb nošena, ulazeći u grad Nain, sa odra vaskrnuo; koji si četvorodevnog Lazara
A hristoljubivi Stefan ne otpusti ovoga, govoreći: — I ja idem s tobom! Došavši zajedno do časnoga i svetoga manastira u kome je grob prepodobnoga, Stefan se odluči da sa igumanom i sa
Ali se nadamo da ćemo tobom izbeći smrt! A sveti će njima: — Bogu, čije smo sazdanje, sa mnom se molite, čeda. Ja sam čovek grešan, i zbog mene,
i opet kralj posla mnoge blagorodnike k caru, moleći i govoreći: „Ako sam našao blagodat pred tobom, svojim roditeljem, ne zatvori od mene otačaskoga milosrđa, ne ostavi me da se žalošću u životu potapam.
Ka grobu svetoga glavom bijući, uzbuđen govoraše: „S kakvim ću se blagodetima daronosiv javiti pred tobom, oče? Kojim li ću počastima čudotvorni Tvoj sveti grob moći ukrasiti?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
zatvoren u veliku pčelinju košnicu, pa kad tamo pčelama platiš račun, onda će se i čika Brko za pojedene kukuruze s tobom obračunati. Uzeće ti samo kožu i od nje načiniti bundu i šubaru.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
NA SUNCU Divno je to sunčati se naga Ja nikad nisam marila meso Ni mene nisu te krpe zavele Ludim za tobom ovako nagom Ne daj sunce da te miluje Bolje da se volimo nas dve Samo ne ovde samo ne na suncu Ovde se sve vidi
kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem 2 Slušaj ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom
ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti pretvornice Skini tu maramu belu Šta da se
tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti pretvornice Skini tu maramu belu Šta da se lažemo 3 Neđu te uprtiti na krkače Neću te
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Ostavićeš svoju majku, i otić’ u neku bajku, Ješćeš lude kao repe, najmiliji moj akrepe, Šta će s’ tobom biti, ko zna, lepotice moja grozna? bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
NOVAKOVIĆ: Ja ne dozvoljavam da tako sa mnom govoriš! PAVLE: Imaš pravo, i ja uviđam da bi s tobom trebalo drugače govoriti, ali... uzdržavam se i progovorićemo već! Dajem ti reč da ćemo progovoriti!
njemu; staje pred njim, ali bez hrabrosti i onoga ponosa koji je ranije imala): Ja bih htela, Pavle, da se objasnim s tobom. PAVLE: Žalim, ali ja nemam za to dovoljno vremena; ja ovoga časa putujem. RINA: Kuda? PAVLE: U neodređenom pravcu.
SPASOJE: Hteo sam da mu objasnim. ANTA: A kakve veze sve to ima sa tobom? SPASOJE: Pre svega, ta velika tehničko-finansijska konzorcija nema osnovnog kapitala.
V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice! AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim s tobom. SPASOJE: Šta imaš kog đavola da razgovaraš sa mnom, eto ti Vukice pa razgovaraj s njom.
SPASOJE: Da, da! Idi odmah! ANTA (Agniji): Izvinite, molim vas! (Ode.) V AGNIJA i SPASOJE AGNIJA: A i s tobom imam da razgovaram, Spasoje. SPASOJE: O čemu? AGNIJA: O tome što se napolju govori.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sednu, pa gospodar Sofra započne: — Znaš, Soko, imam s tobom važnog razgovora. — Pa govorite šta ste radi. U ono doba u purđerskom životu žena mužu je govorila sa „vi“, pa aka
Čula si od mene kako je sa prvom bolesnom dobro živeo, kako ne bi s tobom“? — Od slobodne volje, — odgovori Sofija. Onda joj ja pružim ruku, a materi kažem da bude odma’ sutra prsten, da ne
Izvadi iz džepa štrangu. — Vidite l’ ovu štrangu? Otac ćuti ne miče se. Pera se razljuti. — Ta što ću ja tu s tobom mlogo, dižite ga!
Šta ćeš više? Ja sam sedamdeset i jedna, pa mi je dosta da dostignem Sofru. Sad ćeš ti skoro za Sofrom, a ja za tobom. — Al’ tek je opet čoveku teško, — briše Krečar suze. — Teško, kad mora biti.
— Juco, — dopusti mi da ti tako kažem — Juco, kad si tako odvažna, ja ću s tobom i u vatru i u vodu. Je li ne dopuštaju? — Ne. — Hoćemo li još koga pitati? — Ne. Pitali smo koga smo trebali.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pa šta? I ja bih se već nekako... Zašto onda ne odeš tamo? Zašto baš ja? Meni je i ovde dobro... A ti? Šta je s tobom? Nemam pasoš! A onda, kada se više nije imalo kud, raziđosmo se svak na svoju stranu.
i čim ih dobiješ, čim ih razbudiš svojim dodirom, svi oni koje si jedanput dodirnuo počinju da te jure i trče za tobom želeći da te dohvate, prisvoje. I šta onda činiš?
Šta tražiš ovde, gde nikoga ne poznaješ? Hej, šta je to s tobom? Znam, privuklo te svetlo Terazija, provincijska leptirice. Provincija — to je za tebe, pre svega, loše osvetljenje.
Hej, šta je to s tobom, mala? Oh, imaš ti u Beogradu i rođake, ali osećaš da te ocvale tetke mrze i da se plaše za svoje muževe kad
Daviš se zadahom sarme i rečenicom da je »sarma trećeg dana najbolja!« Je li to ono što si htela? Šta je to s tobom, mala?
« Hej, šta je to s tobom, mala? Jedanput si otišla u Glavnu poštu, Takovska 2 — nisi izdržala, znala si dobro da nećeš izdržati, dala si njegov
Šta je to s tobom, mala? Plašićeš se toga kao kuge, ali tražićeš sama đavola videćeš i onog kome si u novembru telefonirala bez reči.
Hej, šta je to s tobom, mala? NAJBOLjE GODINE Sa petnaest, lagao je devojčice da mu je sedamnaest. Neke su poverovale, neke nisu.
– Šta hoćeš time da kažeš? Sa mnom je sve u redu, ali plašim se da nije s tobom... Što se smeješ? Šta je tu smešno? Hoćeš da kažeš da imaš uspeha kod onih kurvica u firmi, je li?
Šta je tu smešno? Hoćeš da kažeš da imaš uspeha kod onih kurvica u firmi, je li? To bih volela da vidim! Spavaju s tobom jer si im šef. Zloupotrebljavaš funkciju. Oh, dosta mi vas je svih. – Kojih sad svih? – Znaš ti dobro kojih?
Matavulj, Simo - USKOK
Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki blagi božji dan! Knez položi badnjak na ognjište.
Ti si sada jedna puška naša, pa nije lijepo da im ne dopuštaš da te stimavaju! Ja ne mogu s tobom, znaš ja sam njihov najveći glavar, pa je u redu da najprije oni k meni svi dođu na današnji dan.
Ja mu rekoh: „Kad ti je već toliko u srcu, a vi se pobratimite!“ A on veli, a pravo veli: „Bog s tobom, nano, nijesmo li već braća! Kako se braća mogu bratimiti?
? — zapita ustajući. — Kod Pura Perova, Stijepa Mrkova, Mirka Jokaševa i Markiše Stevova. Ja ću k njima s tobom, jer ja sam najmlađi od svijeh domaćina.
— zapita starac. — Studno, gospodaru, ali je nebo vedro! Na zdravlje ti, gospodaru, Nova godina, da bog dâ! — I s tobom, Milo, daj bože! Plamen u odžakliji buknu, momak zapali dvije svijeće na nastrešnici odžaklijskoj.
Uz vladiku doručkova se brzo i bez razgovora. Kad ustadoše, vladika će Janku: — U ime božje, počeću s tobom! Imamo da odgovorimo onijema dolje na dva-tri akta. Prije toga, ja ću se prošetati, a ti možeš pročitati spise!
Eno ih na gumnu, te me poslaše za tobom! — Kad je ta nesreća bila? — pita vladika, pognavši konja u hod. — U ručano doba. — A čiji si ti?
Sad, je li iz svoje glavice, ili po nauku nječijem, dijete te jednako pominje! I prijeti tobom, kad god mu njeko nažao učini, vazda prijeti: „Kazaću ja Janku kad dođe“.
A kad te dobra sreća nanese, hoćeš li da sjednemo, te da se porazgovaramo? Baš bih imao s tobom malo razgovora.“ — Mučna mi misao prođe kroz glavu. Rekoh u sebi: „Ovaj se ne bi ovoliko obezočio da je sâm!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Ti si luda žena, pa mir! TETKA: Nemoj tako, Jovo. OTAC: Ajde, ćuti mi ti. MATI: Jao, bog s tobom, čoveče, kakav si mi ti otac, da ne mariš za svoje dete? OTAC: Nego ti mariš. MATI: Ali kad je čovek prosi?
DEVOJKA: Tako marite za mene! Ta da vas pseto toliko služi, pak bi se više brinuli. MATI: Jao, bog s tobom, ćerko, kako to govoriš? DEVOJKA: Pa šta me ne date kad me čovek ište.
MUŽ: Da ga đavo nosi, i koji te je doneo na moj vrat! ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo. ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala.
MUŽ: Nisam li dao za drva? ŽENA: O, drva! Izmisli još štogod. MUŽ: S tobom može đavo na kraj izići. (Uzme šešir.) ŽENA (smeši se pakosno): Vidiš, kako on zna!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
za njen praznik i za moju srećnu budućnost, nadahnutu njenom ljubavlju... ... A mi, ponosni, nesalomljivi, koračali smo s tobom, zajedno, jer mi smo deo tebe, tvoja deca, Republiko... ...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
duha na ogledalo, ne gledaš slike njegove, nego njega sama; ne kazuje ti ga drugi, nego ti on sam zbori, on se sam s tobom razgovara...
Sremac, Stevan - PROZA
« — »More, upade mu Jova u reč, doneću ja sam! A ti ’ajd’ idi, blago meni, a ja ću sad za tobom. ’Ajde idi, momče, pa kad se oženiš, igraću ti u svatovima. Pazi, molim te, koliki je, čitav gardist!
Radičević, Branko - PESME
kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe cvetići i trava!
brigo moja, Dela pokri nedra svoja, Da se junak ne pomamim, Da se na te ne namamim Kano juče, Belo luče — Za tobom mi srce puče. Strašne l' noći, strašne muke! O vratu mi njene ruke, A suviše none njene Oko kuka savijene...
Ti moje verno gvožđe drago, Golemo moje uvek blago! Kad tebe moja ruka dirne Prekrasni mene žar propirne. Sa tobom sve sam stekô, stekô — O još bi s tobom rado sekô! (BOLESNIKOVA TUŽBA) Je l' to danak, kad mu vedla nesta?
Kad tebe moja ruka dirne Prekrasni mene žar propirne. Sa tobom sve sam stekô, stekô — O još bi s tobom rado sekô! (BOLESNIKOVA TUŽBA) Je l' to danak, kad mu vedla nesta? Je l' to sunce, otkad sijat presta?
34. Već izdaja svud preote, Zadrkta se carstvo naše, Veće, veće, oh straote! Pade i ti, Sentomaše! A sa tobom, slavo mila, Skraše se Srbu krila! 35. „Izdaše nas!
38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu. Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve. — Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno. — Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je!
— Ma kako ti to zazireš od sata kao da je pred tobom živ stvor, a? — Pa da šta je nego živ — mirno kaže djed. — Sat živ?! — zabezekne se Sava.
Samardžija se raznježeno zagleda uz dolinu potoka Japre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca: Ide on u mraku za tobom — kuc-kuc, čok-čok! — prati te vjerno, ustrajno, nijesi sam na svijetu, ne bojiš se vuka ni hajduka.
— A da je konj pakostan i zavidljiv, da tuđu sreću očima ne može gledati? — navaljivao je majstor. — Bog s tobom, nemoj kukavnu marvu ružiti. — Rade, brate i pobratime, a je l ikada konj oteo ženu svom najboljem drugu? ...
Hajde ti meni nađi dolje u selu dječaka od koga je mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom. Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega.
Daj sad zini i zapjevaj, majčin sine, u ovoj tjeskobi, kad se pred tobom, nadohvat ruke, izazivački poigrava Veseličina kumovska napast! Grom ga ubio i Veselicu!
Tek poslije duže stanke djed se promeškolji na bukovoj kladi, pa će ti upitati: — I šta to bi s tobom, brate Sava? Starčić se usturi kao na prozivci i osvetnički zavreča: — Neka me poljube na jedno mjesto zajedno sa
jesi li pri sebi ili si benast, da li si još čovjek od ove zemlje ili te već nečastivi zauzdava i uzjahuje, pa da s tobom udari poprijekim putem, tamo gdje pijevci ne pjevaju.
— Živ je Rade, živ, evo ga pred tobom. A ti, koji ćeš ono ti biti? — E, Rade, Rade, zar se više ne sjećaš Draginje Kečine, hajduk-cure iz drenove Uvale?
— Ajme meni, zar natovarih na pleća već šezdegodina! Kuku, jadni Rade, šta se ovo zbi s tobom! S jaukom, sruči se djed na svoga gosta.
E, baš za tobom plače toljaga, i to ona velikačka, konjska, goveče jedno. STORUKI SELjAČAK Okreni kako god hoćeš, ali sam od sebe,
— čudi se pušač. — Ja sam stariji čovjek, meni san lako neće na oči, a ti si, brate, mlad, šta je to s tobom? — Nešto mi došlo žao, kume. — Misliš na plavi lončić, a? — Vala, baš i na njega. Kako si pogodio?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da Hasanaginica i dođe, pretpostavimo, da s tobom popriča i pred celom vojskom, da sve bude čedno, kako i treba, opet bi o njoj pevali besramne pesme!
AHMED: Age te mazile, pa se sada čudiš što sa tobom tako strogo postupaju! E, moj efendijo! Ko sa agama tikve sadi, age mu se o glavu lupaju!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
tvojim plavim i čistim očima toliko je iskrenog saučešća i tuge što sam ja ljut, da ja odmah omekšam i otpočnem da se s tobom šalim i razgovaram. To me je ubilo!
I jednako ste radile za mene, gledale, slušale moj dah i pogađale iz oka mi žele. S tobom sam se razgovarao vrlo retko. Više puta uzimam i diram te: te za ovoga, te za onoga.
Nisam znao šta da radim. Osećaji me poplavili. Kad se pribrah, sedoh do tebe, podvih moje ruke pod tobom, jednu tvoju klonulu, toplu i punu ruku prebacih preko moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje
Pevaš celog dana da se ori bašta, potok. A i glas ti doš’o mekši, topliji. I tada sam se zaklinjao da više neću s tobom imati posla. Zato sam danju bivao onako ponosit.
Stresoh se. Mati iziđe za tobom da zatvori kuhinjska vrata. — Stano? — Ti? — viknu tako silno i uplašeno, da se prepadoh.
— Ja, ja! A ti? — Eto, hvala Gospodu! Mati se vrati iz kujne gde beše zatvorila vrata za tobom. — Gde je? — upita me.
Mati mu istrže dete i pozva te, da ga ti uzmeš. Ti uđe, brzo uze dete ne gledajući ni u koga, i još brže iziđe. Za tobom iziđe i on ćuteći i povodeći se. Iziđoh i ja za vama. Uzalud me mati zaustavljaše mimikom.
Ah, devojko moja! da znaš kako te volim i ginem za tobom! Draža si mi no rođena majka i sestra moja, milija mi je tvoja tanka polovina i ravna snaga, no sve blago stambolsko!
— Vaistinu i s tobom, čedo moje! Ove godine majka ovako s tobom, a do godine da Bog dâ da mi ti... — I zagrcne se, te jedva ispije čašu.
— Vaistinu i s tobom, čedo moje! Ove godine majka ovako s tobom, a do godine da Bog dâ da mi ti... — I zagrcne se, te jedva ispije čašu. Ručamo.
A osmeh mu bio kratak, leden. — Snaho... — poče on, a glas mu jedva izlazio... — Neću večeras da se vraćam i vidim S tobom. Ko zna šta posle... samo Bog sreću neka vam dâ... veliku, golemu... Naročito tebi.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila TVOJ duh od mladosti; Temis s TOBOM na prestolu sedi, Iz TVOJI(H) usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s TOBOM hodi. A sad svoje plane proizvodi.
TVOJ duh od mladosti; Temis s TOBOM na prestolu sedi, Iz TVOJI(H) usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s TOBOM hodi. A sad svoje plane proizvodi. O, VEK ZLATNI! O, slatka vremena! Kad je opšta ljubov užežena!
Kostić, Laza - PESME
Pritrp' se malo, duše, u toploj čim se nađem odaji, uzdahnuću jedared za tobom, ta imam kad — jer ja sam matičar, a ti ćeš, kao što vidim, biti za tragičan momenat natičar.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On se stane braniti: — Prođi me se, ženo, bog s tobom, šta ti je? Ne znam ni sam. Ali što se on više branjaše, ona sve više navaljivaše na nj da joj kaže zašto se nasmejao.
da ga otac otjera od kuće, ali nije mogla uspjeti jer bi joj čovjek uvijek odgovarao kad ona mnogo navali: — Bog s tobom, ženo, kako bih otjerao svoje rođeno dijete! Ama ona ne prestajaše: te ovaki je, te onaki je!
Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga zapita: — Kakav zanat zna carev sin? Vezir se upropasti: — Bog s tobom čoeče! kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu?
A đavo mu odgovori: — Vala, ako me i mrzi s tobom raditi i opet ti se pokoriti neću, ali samo hoću da načinim ugovor pa da otpočnemo raditi.
Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: — Vala, pope, baš hoću s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka nema ništa.
pije govoraše mu: — Pij, care, veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija, nego kad sam se s tobom sastala. Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu.
— A bi li ti pozn'o onoga što je s tobom bio? — zapita ga car. — Bi', samo da ga viđu — odgovori vojnik. — Dobro, ja ću sad poslati po nj — reče car, i ode u
se car njima bližio, jedan će iz društva zapitati vojnika, pokazujući mu rukom na cara: — Je li ono oni čoek što je s tobom bio u lovu? — A jest, majku mu njegovu!
A žena: — Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš da to nije košeno nego striženo! A čoek opet: — Bog s tobom, ženo! Kako će se livada strići? To je košeno, eto vidiš otkosa.
Vodeničar se stane krstiti i snebivati: — Bog s tobom, gospodaru! Ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca. I tako im prođe čitavo pô sata, dok se osvijeste i vide
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Ima vraga, da je nosi, i kad sam ju poznao! (Odlazi.) JEVREM: A, neprijatelj je preoteo ma; ja stupam s tobom u alijansiju. SOFIJA: Eto vidite, braca; sad kako ću da mu ugodim?
MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću. KUM: A moja ne da ni jesti. — Ej, kako bi se rado s tobom menjao. MAKSIM: Opet mora biti bolja od moje. KUM: Ne govori, brate.
Zato, deco, pustite vi toga magarca. MARKO: Idi, čiča, bog s tobom. Nego, kupi ga, daćemo ga jeftino. SELjAK: Bogme ni za dve pare, jer me jedanput već opario.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala? Oćeš da trčim u kujnu za tobom da te molim da dođeš, je li? Lenjiva trago, ne zaslužuješ ni onaj lebac što ga mnjaviš! PERSIDA: Zaboga, milost...
TRIFIĆ: Idi, luda ženo, ja nemam s tobom ništa! (Na strani.) dobar lek. SULTANA: Slatki Trifiću, samo mi sad oprosti, pak ako se odsada najmanje u čemu
Lalić, Ivan V. - PISMO
I magnolije. 6 U disanje si moje upevana Ko molitva u obred. Tobom dišem. U rukopisu mom si upisana Između svakog slova koje pišem.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
trolejbusu koji je bio poluprazan i piljili ti u vrat i u grudi kad se nagneš malčice napred, i oni što su zviždali za tobom, i oni drugi što su pod ruku vodili ugojene žene, pa koristili priliku da se očešu za jedan pogled, govoreći — da, da,
Ne možeš zamisliti kako mi je? S tobom se osećam tako mlado i tako šašavo ...“ Mislim, čovek mora da bude zaista potpuni kreten, to jest da je za dlaku
Sa vama dvema — ja sam potpun čovek!“ Kako vam to zvuči! A? A tek ovo: „Imam trideset i sedam godina. Kada sam s tobom, osećam se kao da mi je dvadeset, a ponašam se kao da mi je petnaest!
Nisi baš riba za bacanje! Kada bi nabacila koji kilogram više, možda bi se neko i okrenuo za tobom na ulici. Ko zna? Neko s velikom dioptrijom ... Na reku se navlačio nešto nalik na staračku mrenu. Nešto tako.
— Zar je to važno? Jesam li te probudio? — Ma jok! Otkud bih knjavala u tri sata noću? — Hteo bih da razgovaram s tobom ... — A o čemu? —Onako… — Dobro, razgovarali smo! Baš mi je drago što smo se upoznali i ti sistemi! Pozdravite vaše .
Nemci su me bar puštali po dva sata u šetnju oko barake, a ona ni da Čuje: kud god se maknem — idem i ja s tobom! Evo sad, oće da je vodim negde na Novu godinu! Ne, ne, stvarno, kad ti kažem: najlepše mi je bilo u zarobljeništvu ...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Eh, kuća, trice! — veli vuk zao. Ta ja bih svoju za jagnje dao! Poći ću s tobom, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!
Pričao sam, nije vajde kriti: „Jednom ću se tobom oženiti“. Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Reci mu da je dete od njega i da mora da se oženi tobom i da ti da mnogo novaca. Videćeš koliko će novaca dati samo da se ne bi oženio!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
dok se o krvništvu priča Hleb je upreden u konac što prolazi kroz tela Bićeš prošiven svetlošću što ide za tobom od počela Da bi te vratila sopstvenoj mrvi i svom bolu Potpuno sâm.
si smirenjem Po smrti iskazao si svetlost istočivši miro blagouhano svim bolujućim milovanje Uztrubićemo pesmu tebi i tobom pohvalo srpska i udobrenje ponosimo se tvojom lozom i grobom Od prirode nema veće zablude kaže jedan glas pritešnjen
I slovljenju. I oslovljavanju. Eto nas s tobom, u imenu. Ne kažem da sam te odgonetnuo. Ali nisam ni tvoje ime odgurnuo u nemogućnost.
I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obavlja.
pod njim lude skupe nula se otvara stvar beše tako kratka uskoro sve će biti bezdan i blaženstvo Nije li susret s tobom iskušenje? O tebi smo imali neverice mnoge šta sad?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ovaj opet nije lud da i tu mrvicu deli s tobom. Potporučnik Aleksandar se zacenio od smeha i lupi me po ramenu. — Po zakonu otpora...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
a šta mu je to ? pita je kmet, kao bajati začuđen. Ljubica mu objasni; reče i koliko će koštati. — Bog s tobom, gospođo, što će nam to!
Ovo se nigde u svetu ne dešava... A s tobom što bude: od premeštaja neće ništa gore. — Da li da zavedem u delovodnik?
Ovo je strašno mučenje... gledati ga svakoga časa uza se i znati da je u pravu raspolagati tobom kao... — Ehe, golubice, mnogo on, grešnik, tobom raspolaže... Ne bio ja na njegovu mestu, videla bi ti...
gledati ga svakoga časa uza se i znati da je u pravu raspolagati tobom kao... — Ehe, golubice, mnogo on, grešnik, tobom raspolaže... Ne bio ja na njegovu mestu, videla bi ti... Nego šta bi ti htela, kad ne možeš ovako ?
Nego šta bi ti htela, kad ne možeš ovako ? — Samo da nisam više ovde ... hoću da sam s tobom... jednako, doveka... — Ho, muke!... Pa ti bi malo do konzistorije?... Dobro, neka tamo do leta, pa ćemo gledati... A?
Malo, pa mi se opet javi i zove... Lepo ga vidim... maše rukom... — Bog s tobom, dijete;... prekrsti se Smiljka. Nemoj da misliš o nemu više. Zato ti se i javlja što jednako misliš.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Pitao je golub Svoje golubice: “Oj tako ti Boga, Moja golubice! Što ja s tobom gučem, A ti sa mnom ne ćeš?“ Govori golubu Svome golubica: “Ti si zaleteo U to tuđe jato, Za to je ne gučem.
Oj pelen, pelenče, moje gorko cveće! Tobom će se moji svati nakititi, Kad me stanu tužnu do groba nositi.“ 145. More, dunu vetar sa gornjaka, Te donese miris
“ Konjic njojzi vriskom odgovara: “Oj bogami, lijepa djevojko, Nije mi se gospodar ženio, Nego misli tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe.
“ Dragi joj se sa pendžera javlja: “Evo mene, draga dušo moja! Nijesam se junak oženio, Veće ’oću s tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe!“ 168. Ne gradi puta kroz voće moje.
Jedno drugom u rastanku govori: “Ostaj zbogom, moja ružo rumena!“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi
bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako kopne ona gruda u nedra, Onako kopne moje srde za tobom.“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega?
Na onu goru visoku, Štono su magle po njojzi: To nisu magle od Boga, Veće su magle od mene, Sve moji jadi za tobom. 184.
214. Devojčice ružičice, Ružo rumena! Što ti sa mnom ne besediš, Usta medena? — Ja bi s tobom besedila, Ne smem od majke. — A gdi ti je tvoja majka? Ne bilo ti je!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) „Gledaj, zlikovče, šta ću sad s tobom da učinim! Ja jesam nemoćna žena, slaba i nežna, al očajanje mi daje džinovsku snagu!
Ovo je saslušanje, a ne ćaskanje! VASILIJE: Kad ne možemo da nađemo zajednički jezik... MAJCEN: Ja s tobom ovde ne tražim nikakav zajednički jezik, ja tebe saslušavam! Postavljam ti pitanja!
Kuća — pijaca, pranje — peglanje, kuvanje — šivenje! To mi je ceo život s tobom! A ovamo si mi obećavo i Carigrad! SIMKA (izlazi u dvorište sa prekrivenim poslužavnikom): Gino, mogu li kod tebe
SOFIJA: Uvaljuje nas u strašne nesporazume! VASILIJE (Filipu): Ovo sa tobom postaje nepodnošljivo! Zbog tebe upadamo iz jedne nevolje u drugu!
GINA: Napadam ove belosvetske kurve... SIMKA: A kurva ti je pred vratima? Jesi to htela da kažeš? GINA: To, s tobom i Sekulom... kako se desilo? SIMKA: To se nije desilo... to je procvetalo!
VASILIJE: „I s glave kosu britvom srezah...” SOFIJA: Šta to govoriš? VASILIJE: Kad se Filip pojavio pred tobom, da li ti je slučajno rekao: „Stani, ne boj se moje ruke”? SOFIJA: Otkud znaš?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom, bezumnom vrisku. OČI O koliko puta kad pred tobom osetim: da želim da ostavim za sobom moje tužne misli u očima ti bistrim, neveselim...
Spustiše me u nemoć detinjstva, da te volim i brigom, za Tobom, za ceo život, obolim. Poviše me u bedu, da Te divnu, rajsku, znam, ali ne dodirnem disanjem i ne sagledam.
Ljubav mutna više na usnama mi ne rudi, nit mi po nesvesti protiču preobraženja. Zgasnuo žar za Tobom sija mi još na grudi, ali pun žalosti i očajnog razdraženja. Neću sačuvati ni misao, da sam cvetnu granu udisao.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ku-ku! — odgovori pekar. Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima. — A šta je to s tobom, kuku mene-e! — povika ona iz glasa, pljesnuvši se rukama. — Ku-ku!... Ku-ku!... — odgovori žalostivo pekar.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Mi te u ime svih stanovnika molimo da nam budeš vođ, pa kud god ti, mi za tobom. Ti znaš putove, ti si svakako i rođen u srećnijem i boljem zavičaju.
Kad se govor završi, on, ne menjajući položaj, kratko i 'ladno procedi kroza zube: — Hoću! — Možemo li dakle poći s tobom tražiti bolji kraj? — Možete! — produži mudri stranac ne dižući glave.
Vođa ćuti. — Kuda nas vodiš i gde si nas doveo? Mi se tebi poverismo zajedno sa svojim porodicama i pođosmo za tobom ostavivši kuće i grobove naših predaka ne bismo li se spasli propasti u onom neplodnom kraju, a ti nas gore upropasti.
dve stotine porodica povedosmo za tobom, a sada prebroj koliko nas je još ostalo. — Pa zar niste svi na broju? — procedi vođa ne dižući glave.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I sediš tako u čami, a duša se vine u beskrajne prostore, tražeći ma gde svetla zraka i, najedared, pred tobom se nose sjajne slike, sa kojima se duša jedini i ti zaboravljaš na sve oko tebe, na ceo svet, i živiš novim, svetlim,
Ti samo lezi, gledaj, naslađuj se i pitaj sam sebe šta može biti lepše... Nad tobom treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu crnkastu prugu, na njegovom pepeljavom deblu, pa
Sve gotovo, ti sedneš u košar, opružiš noge po tavanici, a leđa odupreš o tanko pruće pa hajd' u njive. Za tobom se digao urnebes od dece, no redara ih sve namiruje i ti se spokojno predaješ posmatranju....
Kola se već spustila u osoje; evo šumarice, evo tri divljake, evo brdašca i — pred tobom se stvara prostrano polje... Pružile se ravne livade, pokošene i u pola popašene; nema proletnjeg zelenila, ali zato
Kad zabeli jutarnja zora i svi se kućani dignu na čisto i glatko, kao patos, gumno. Obuzme te jutarnja svežina. Pred tobom zablistaju milijarde svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u
i malo zatim obasjalo svu okolinu, pokrivenu bistrim kapljicama rose, i one, te bistre kapljice sad se samo pred tobom prelivaju i odsjajkuju, kao najčistije drago kamenje, praveći bezbroj varijacija fantastičnih, duginih boja...
Dugi, pravi, kao sveća, redovi otegli se u nedogled. Staneš na sredini redova, sagneš se i pogledaš, a pred tobom se otegla velika, široka brazda, koja je tamo dalje sve uža i uža i naposletku, izgleda, da je na kraju samo stopu
A nad tobom se natkrilila zelena gora, okićena sivoplavim dragim kamenjem, koje se ne preliva, ali ti je njegova siva »maglica« draža
protestuju one i čine što su naumile. — More, šta me ljubite, kad sam još mlad.... — E da, Bog s tobom, ja koga ćemo.... — Dobro doš'o!... viknu mi ča-Marko iza leđa. — O, ča-Marko....
— Slave ti reci joj nek pripeva Milicu za me. — Je l' Đokinu? — Ja, prošapta on i odmače se. — E, pa kad neće s tobom da se pogode, sa mnom, valjad', 'oće, viknuh ja glasno. Eto, pripevajte Jova i Milicu!
ama ka' prebijena ovca, et'!... — Ama slave ti, č'a Stevo, zar se baš vide lubovi? — Ja no, Bog s tobom!... pa još to ništa, no lijepo došla, brate moj, pa izbušila ateljku otrag, pa odozgor, od vrata do krsta, sve
iz škole ljutit i sumoran, a na pragu te čeka ljupko i dobro lice tvoga druga, s koga čisto čitaš da je gotovo da deli s tobom sve što te snađe.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA: Nisam! JEVREM: A jesi li govorio drugom nekom? JOVICA: Nisam, rekoh prvo da razgovaram s tobom, pa onda... JEVREM: ...Pa onda nikom više i da ne govoriš! Meni, pa nikom više.
Gde ja zavlačim nos, neka ga zavlačim. Ja znam šta radim! PAVKA: Eto, ne može s tobom ni da se razgovara o porodičnim stvarima, kad ti odmah... Ne znam ni šta sam počela da govorim?
) JEVREM: Ovaj... hteo sam onako, kako da ti kažem... Pa jest, to, hteo sam s tobom da progovorim malo... SRETA: Ako, ako... a o čemu to, gazda-Jevreme? JEVREM: Pa... kako da ti kažem...
JEVREM: Pa to jeste... Zato ja, vidiš, i hoću s tobom. SRETA: Znam ja da ti hoćeš sa mnom, ali je sad pitanje: da li ja hoću s tobom? JEVREM: Pa ja velim...
Zato ja, vidiš, i hoću s tobom. SRETA: Znam ja da ti hoćeš sa mnom, ali je sad pitanje: da li ja hoću s tobom? JEVREM: Pa ja velim... SRETA: Ama, nemaš tu ništa ti da veliš ili da ne veliš, to je stvar računa.
A šta on onako kaže... o čemu ste razgovarali? DANICA: O vrlo važnim stvarima. JEVREM: O važnim stvarima? Zar on s tobom razgovara o važnim stvarima? DANICA: Pa onako... kaže, ide u Beograd... Hoće da se kandiduje za narodnog poslanika...
Načelnik mu kazao da će te zvati da razgovara s tobom. Stvar možemo smatrati za pola svršenu. Pijemo na tvoj račun!” (Zbunjen radošću, ushićen.) Spiro... Spiro...
(ulazi sa dna): Poslao me, gazda-Jevreme, gospodin načelnik da dođeš do njega, ima gospodin načelnik važan razgovor s tobom. JEVREM (srećan i zbunjen sve više): Je l' baš on to rekao? ŽANDARM: Pa jes', rekao gospodin načelnik.
IVKOVIĆ: Nisam se žalio, ja sam samo izneo da si i ti prešao u opoziciju. JEVREM: U opoziciju? S tobom valjda? IVKOVIĆ: Nije sa mnom, nego protiv vlade. JEVREM: Protiv vlade? Ja protiv vlade?
SPIRINICA: Pa valjda toliko umem. SPIRA: Ne umeš, ti ćeš da zbrkaš. Moram i ja poći s tobom da ti pomognem. SPIRINICA: Taman, ako ti pođeš, onda joj nećemo ništa kazati.
Tražimo te po celoj kući... SPIRA: Imamo važan razgovor s tobom. SPIRINICA (Spiri): Ama, ostavi me da govorim, kad sam već počela!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Kako da nijesmo čuli, gospodine!? Čuli smo sve. Znaš kako vele: dobar glas ide daleko, a zao još dalje. Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe.
Vlast. — Valjda si hteo reći: sluga; sluga narodni? — reče Sreten udarajući glasom na poslednje reči. — Ama, bog s tobom, gospodin-učitelju, kakav sluga, kad je ono vlast! Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna!
Dakle, jedan od stubova tiranije, jedna pijavica, jedan parazit, jedan čir na narodnom telu. — Ama, učo, bog s tobom, kakav čir! — I ti se, kmete, nađe da mene tamo njemu zoveš! Mene i to njemu?! — Ama ne zovem te njemu, nego meni!
— »Da se kucnemo i, što kažu, družeski odsad živimo!« veli prvi, »a baš mi je milo što sam se pozn’o s tobom«. — »Slušaj more, a šta tu vi; ti, brate, to je srpski, najlepše«. — »Ama to sam ti baš i ja hteo kazati«, veli drugi.
Rakić, Milan - PESME
I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela I sva nežnost tvoja samo na me pada.
kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tutna, Sva duša moja zamiriše tobom...
— Dok tako tobom sa bledih visina, Ko predznak tajnih i kobnih otkrića, Bezglasno struji hladna mesečina I bolna blagost umirućih bića..
Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnu strahu, Da je najzad doš̓o čas ljubavi
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Iza tmine i sunce ogrije: pred večer se nad tobom izvedri, Turke mrtve po tebe brojasmo, pogodit se nigda nè mogâsmo oko broja, koliko ih bješe.
Pandurović, Sima - PESME
“ Glumac je neki u dvornici pev’o; Žagor života talasa se svuda, Radosti, bola, a ne zna se kuda. „Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...
III Pomiriću se. Ako ležiš mirno, I s tobom tvoje cveće i lepota, Mrtva i gorda, kraljica života, Na tebi svilno odelo prozirno I veo groba, — jednom, u noć
Uvijen voljno u samrtnu tugu, Sa jednom željom, da sam vazda s tobom, Leći ću ćutom ukraj tvojih nogu, Pokriven tamom, ozarenim grobom.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— Kakve kavge? Zar s tobom da se kavga zameće, balava pogani? S ljudima se boj bije, a s takima se ovako čini! — Pa dohvati onu motku, te meni po
„Ovo su prijatelji moji, došli na piće, pa su radi da se poznadu s tobom, Jankula!“ reče serdar, pa se saže i potra ga po čelu. „Jednoga već poznaje!
E, dakle št’ono rekoh? Da, e,... — moja Jošice — poče ti ona — imala bih nešto na samo s tobom da prozborim! — dođi drugi put, kad uzimam kad; ja mnim nije ništa zlo, a nije ni hitno.
— Miraš je brat, ako ne znaš, pokojnog barjaktara Radoja!... — Ma znam ja to sve, ženska glavo, što soliš more! Bog s tobom, drugo, ta jesam li ja mati Stanina! Što da ti meni pričaš što napamet umijem...
A onaj mu otpovrnu gotovo istijem takijem glasom, dižući se lagano: „Dobro jutro i na zdravlje ti krsno ime!“ „I s tobom zajedno!“ Pop se ižljubi sa zvancima. „E, sad da se odužimo Bogu!“ „Elamo!
“ „Tamo đe te zovu... đe ti je mjesto. Otac ti je neotac, veliš, a majka nemajka, ali imaš onoga čojka, koji gine za tobom; imaš sestru... pretrpjećeš malo, ali će ti se opet naknaditi.“ Ona je izgovorila to na predušak.
„Kad bih bio inače ozbiljan ako ne ovoga časa, kad sam pri rastanku s tobom, a to će reći pri rastanku s otadžbinom, sa svojom prošlošću, zauvijek...
da, moj prijatelju, meni se čini da se neću pretužno s tobom rastati nego naprotiv. Razumiješ li me, sinoć mi je jadno bilo pomišljajući na rastanak; a danas naprotiv.
“ „Pa dobro, dijete, pričekaj pa ćemo zajedno o Petrovu dne.“ „Ne, no odmah! „Ma Bog s tobom... Šta si naumio? šta ti je?... Ja ti viđu na licu da ti je nešto. Kaži ti meni kao ocu!
“ „Ja... šta ja znam? Šta opet mene pitaš? Zar se Janko sa mnom pričao?“ odgovori cura, dosta srčano. „S tobom se, vaistinu, pričao! Ti ćeš sad znati šta mu je!“ dodade, smijući se na silu. „Ama vidiš... meni se čini...
A serdaru bi milo bilo sprijateljiti se s tobom, pa možeš, vaistinu...“ „A, kako, čoče?“ prekide njega Joka, u čudu. „Bogme lako!... Ne stavljaš se? Neka ište Milicu!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Srećna uranka, a boljeg vazdanka! S tijem se ponosio ko soko visinom, riba dubinom, zec brzinom i vidra mudrinom! S tobom se braća ponosila! Tvoja se sreća rodila, zvezdama sjajnim rosila! Uzor bio čojstva i junaštva!
da se ukočiš). U njedra ti se zmije legle! U tebe ni pjevalo ni plakalo! Crna se zemlja pod tobom raspukla — i u nju propao! Što ti ruci to ti na vratu (bilo)!
“ Nema bolećega. — Nekakvoj bolesnoj ženi padne na um usred zime na bukovu mezgru. Kad joj muž kaže: „Bog s tobom, ženo! otkuda sad bukova mezgra? Sad bukve pucaju od mraza“, ona mu odgovori: „E moj čoeče!
MAGLI 1 Beži, maglo, vihorom I na pero i na rog: Eto popa za tobom, Vuče sablju za sobom, Gde te stigne, da te šine, Gde počineš, da pogineš!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš, da to nije košeno, nego striženo!“ A čovek opet: „Bog s tobom, ženo! kako će se livada strići? to je košeno, eto vidiš otkosa.
“ Vodeničar se stane krstiti i snebivati: „Bog s tobom, gospodaru! ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca.“ I tako im prođe čitavo po sata, dok se osvijeste, i
Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga zapita: „Kakav zanat zna carev sin?“ Vezir se upropasti: „Bog s tobom, čoveče! Kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu?
On se stane braniti: „Prođi me se, ženo, Bog s tobom! što ti je? ne znam ni sam.” Ali što se on više branjaše, ona sve više navaljivaše nanj da joj kaže za što se nasmejao.
kad to čuje, vrlo se obraduje, pa reče snasi: „E kad je tako, to ćemo mi učiniti da on takav ostane kakav je noću s tobom.” Pa se onda dogovore šta će raditi.
pa joj reče: „Majko! ovde miriše rajska dušica.” A ona mu odgovori: „Bog s tobom sinko! ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska | dušica doći?
da pije govoraše mu: „Pij care veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad sam se s tobom sastala.” Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu.
a ti izvadi ovaj nož i put sunca okreni da se obasja livada, onda će ti svi konji sami doći i kao jagnjad padnuti pred tobom, te ćeš ih tako pohvatati i sa sobom dovesti.
njezine kose gledaj naći ćeš jednu dlaku crljenu kao krv, istrgni je i bježi natrag, pa ako se ona dosjeti i za tobom počne trčati, baci joj najpriđe vezenu maramu, pa faculet, pa | najposlije ogledalo, onda će se ona zabaviti, a ti onu
kud je devojka sama pristala?” Ona mu reče: „Ti, čoveče, ako ne ćeš to učiniti, ja ne ću s tobom živeti, nego ti nju sutra odmah vodi od kuće, pa je zavedi gde u šumu, odakle sama ne će znati kući doći, a ti se
” A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš da to nije košeno, nego striženo!” A čoek opet: „Bog s tobom, ženo! Kako će se livada strići? to je košeno, eto vidiš otkosa.
Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga zapita: „Kakav zanat zna carev sin?” Vezir se upropasti: „Bog s tobom, čoeče! kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu?
Sveti Sava - SABRANA DELA
A ovi svi mnogo su ridali i govorili mu: „Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer tobom osvećeni bismo, i tobom naučeni bismo i tobom prosvetismo se, pastiru dobri, koji polažeš dušu svoju za ovce, (Jn.
A ovi svi mnogo su ridali i govorili mu: „Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer tobom osvećeni bismo, i tobom naučeni bismo i tobom prosvetismo se, pastiru dobri, koji polažeš dušu svoju za ovce, (Jn.
mnogo su ridali i govorili mu: „Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer tobom osvećeni bismo, i tobom naučeni bismo i tobom prosvetismo se, pastiru dobri, koji polažeš dušu svoju za ovce, (Jn.
useli se u Goru Svetu, odakle, pomoć primiv, istače ti grobnica miro blagodati veseleći tvoje sinove koji pred tobom stoje, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših! „Slava, i sada“, bogorodičan.
Na tebi, Prečista, svega uzročnik iz milosrđa hoteći useliti se u ljudsko suštastvo, zbog neposlušnosti izgnano pre, tobom, Bogorodice, opet ga obnovismo.
Svetilo te imajući što nepogrešivo vodi putem živonosnim, nađosmo te, bogonošče, i ka istini tobom vođeni bejasmo, preblaženi Simeone.
Stanković, Borisav - JOVČA
VELA Zdrava su. JOVČA Kako onaj tvoj? VELA Pa ti, tato, najbolje znaš kakav je... JOVČA dok ga nisam oženio tobom, ja sam znao kakav je, ali sada ti treba da znaš...
Šta je on imao tamo da se meša? VELA Pa ne znam, tato. Valjda s tobom se za to razgovarao pa to činio. Ne znam. (Prihvata peškir koji joj Jovča vraća.) JOVČA E, e...
Ali, ona sigurno je znala da te pare nisu moje već da su to tvoje, od tebe, bato, pa samo da se ne obruka pred tobom, i ona, dan i noć je sa njim radila, pomagala mu je. I odužiše se, vratiše, pomogoše se i podigoše se.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Što si ti? Balavče jedno. Pak [h]oćeš da bog s tobom čudo čini. No, jedna za stotinu, ili da jedeš kao i drugi ljudi, ili — put za uši.
„Meni ne bi protivno bilo”, reče mi moj drug, „jednu godinu ovde provesti.” „I ja ću s tobom“, otveštam ja, „navlastito da bi črez tebe k većem soveršenstvu jelinskoga jezika postigao.” „Daj ruku!” „Na!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ne znam šta ću! — reče Kušmelj češkajući se po glavi. — Hoćeš li da zakoljem jednu kokošicu? — Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za večeru... Kamo vam ostala dica?
— Valjen Isus — nazva Kenjo. — E, a ti Ive zar jopet došâ kući? — Ja jevo došâ da se s tobom razgovorim. — Sa mnokarce? — Jest, da mi kažeš di je stričev kulaš — reče Bakonja, gledajući ga dobro u oči.
— Ma, ja, ka velju da... — Čuj do kraja! — prekide ga Bakonja. — Meni se sažali za tobom, pa stado moliti strica: „Nemojte, dujo, dok se ja ne sastanem s Kenjom.
— Ta-ako! A ti ajde odma! Neka se naredi sve što triba, a jevo mene za tobom. — Ajdemo i mi, kad je vako lipo vrime! — reče gvardijan, pak odšetaše svi, i đaci za njima.
Nemoj zbog meneka... — Ma, ja sam imâ puno razgovora s vamikare, sa Brnom i s tobom! Ja moram ostati!... — Ne možeš, ćaća, jer onda bi ostali i mnogi drugi, a ja sam čuja šta su fratri danas odlučili.
— veli Bakonja ustajući. — Ma stani, nesritno dite, zar me se i ti odričeš? Zar se i s tobom ne mogu našaliti, kako je to: „Ajde kući, ajde od kuda si došâ!“ Kâ da će vas čovik očima opliniti?
— Ta nije zar? — B-b-b, bižmo! — Ma od koga da bižimo? Ta evo nema nikoga za tobom! A onaj je Pivalica zar ostâ u kamari. Je li se ispovija!
Ja sam poručija po njega i sve mu ispripovidâ šta je s tobom. Kakav je domišljan, jeto, možeš sam da sudiš, a kakav je inače likar, to ćeš viditi posli.
— Poslušaj ti mene sve što ti velju. Ajde ti sam, a ja ću prečim putem kući; neću s tobom, jer je Maša lisica. Ona bi se odma sjetila da sam ti ja pripovijedô.
I ti ćeš se tako lip i šestan, zafratriti? Tešto najposli, tobože će ti faliti nevista! Sve će se za tobom mamiti kad budeš na parokiji. — A begenišeš našega dijaka?
— Dakle tako, ti sve znaš o meni? Šta je to sve? De, pogodi zašta sam pobigâ onoga puta i šta oću sad da s tobom govorim? — Ajd, đavole! — reče ona povlačeći očima i udarivši ga prstima po licu... — Eto male!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Iz rane iščile lek. Šuplje je. Reč je već zvek. Kao metalnog brda vis Stoji pred tobom vek. VARKA OD LETA Ni nadali se nismo a već eto: Skidamo sa tela tek stavljene krpe I bacamo ih gde bilo, u ćoškove,
Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika. Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule.
Umesto da sa tobom plivam I ronim, prskam tvoje lice: Za mramorom se tvojim skrivam. U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe
Ćosić, Dobrica - KORENI
I možeš sada da spavaš, tako si ružan i mali, kao gidža. Hrčeš... Majka i Bog kaznili me tobom. Zašto si me tukao? Zato što sam ti sluga u kući, što više radim i gore živim od svih nadničara.
Nikada ga takvog nije video. dok sam ja s vama, dok sam ja s vama, dokle ću ja, gazda-Aćime, s tobom? Sitno korača krivudavim sokakom punim snega do povija nakrivljenih plotova, sulja se po poledici kroz sumagličasto
Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu. Aćim zastade, ali se ne okrenu. Pred ošptinom, u magli, crni se i kao da tone gomila seljaka.
“ Niko ne može posumnjati da je od moje ruke.“ „Još mi se ne napušta jazbina u tvom podrumu.“ „Nekad ja s tobom nisam morao mnogo reči da trošim na ovakve stvari.“ Ustao je. „Sve se sada utulilo.
„Tamo, Aćime, u tom božjem selu, ne laju psi. I mrtvacima ne grizu tabane.“ „Ja s tobom ozbiljno razgovaram!“ „Jok, ruku mi mojih, ubiću ga samo ako vidim da će te pobediti. Na takve — ruka me ne izdaje.
U ušima potok. Jedva je vidi. — Ne znam na koju noć misliš. Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste. — Sećaš se, bio sam pijan... — Nisi ti jedared bio pijan.
Vidiš da ne umeš! Kad tebe Aleksa tuče, udri i ti njega. Niko tebe ne sme da udari. Aleksa i sva deca što se s tobom igraju biće tvoje sluge i nadničari. Tako je Bog rekao. Oni, sine, sve što zarade — pojedu.
Pričao sam ti da mogu rebra falično da se užlebe i srce s leve da se obesi na desnu stranu. S tobom je nešto mnogo gore. E, mnogo je nas na ovoj zemljici koji nismo na svom mestu i s raznim drugim kako ne valja.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ej, ti! — mahnu dečak oblaku. — Zaustavi se! — Pa, zaustavio sam se. Šta hoćeš? — Da pođem s tobom. Da postanem Princ oblaka... — Ne govori gluposti! Nijedan dečak još nije poleteo, niTi postao Princ oblaka.
Šta će sada? Od užasa dečak zajeca, a Troglavac grmnu: — Šta cmizdriš? Momogao si mi, pomoći ću ti! Ovo pred tobom tek su prva, Bakarna vrata! Moje je da pred njima čuvam stražu, ali propustiću te.
Za Mersada ti hvala, možeš proći, ali znaj: iza ovih vrata je vrt, u vrtu Crno jezero. Kad uđeš, pred tobom će se razmaći voda i ukazati staza, uzana, preuzana, ali ti ne oklevaj, već je pretrči što brže možeš.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
il' me sanak vara, Što te udilj uza me dočara? Ljubim li te... il' me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara? Ljubim li te... il' me bezum ganja; Nema vida, čula, osećanja; Ljubim li te...
Pritrp' se malo, duše, U toploj čim se nađem odaji, Uzdahnuću jedared za tobom; Ta imam kad, jer ja sam matičar, A ti ćeš, k'o što vidim, biti Za tragičan momenat natičar...
I bježah s tobom, u oblaku praha, Od strašne čete divljih beduina... A kad nam hati klonuše u letu, Pred tobom vidjeh ja šeika njina.
I bježah s tobom, u oblaku praha, Od strašne čete divljih beduina... A kad nam hati klonuše u letu, Pred tobom vidjeh ja šeika njina.
Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnom strahu, Da je najzad doš'o čas ljubavi
No da mi je jedno: da postanem valom Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom Da vječito šumim i da pjevam tebi, I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi!
orlovi naši visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I da s tobom slavim dan zlatne slobode! A. Šantić CXIX OSTAJTE OVDJE! Ostajte ovdje!...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
pokazuje, noć porfire tvoje tainstvene, neponjatna čudestva divotah; tvar ti slaba djela ne postiže, samo što se tobom voshićava.
Ko da s tobom, oče, silu mjeri? s tobom kome od jednoga slova ustrepeću bezdne i mirovi! Ah, presveti, milostivi tvorče, slabo
Ko da s tobom, oče, silu mjeri? s tobom kome od jednoga slova ustrepeću bezdne i mirovi! Ah, presveti, milostivi tvorče, slabo naše usliši molenje za
Popa, Vasko - KORA
sam ulicu Kojom si se vratila Glas ti je po krovovima Zaboravio belinu Časovi sa kojima sam samovao Dižu se pred tobom Sa snežnih stolica 28 Pod očnim kapcima Spavaju ti ljubičice Pretvaram se sav u sunce Nad tvojim ružnim snom Otvaraš
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pred boginjom na kolena i zamucnu svojim slabunjavim glasom: „Ja sam, uzvišena boginjo, jedan nejaki crvić koji se pred tobom u prašini grči“. Osećao je svu svoju ništavnost i slabost. „Kako si se ovamo usudio, poluvarvarine?
Čovak ne može, sve kad bi i hteo, da živi bez žene. Čim Arhimedes preboli svoju ranu, oženiće se tobom i poći pravo u Aleksandriju da onoj pokaže da mu do nje nije više stalo. Znam ja, takvi su muškarci!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Molim te kao Boga, ostavi me na miru. Jer ti nisi ni vojnik, ni Srbin, ni čovek; s tobom se ne može govoriti, ti si stvar, razumeš! ti si jedna stvar, jedna klada, jedan buzdovan, razumeš!
Jest, zašto tako jetko govoriš, šta je to s tobom, zašto si ti takav kakav si? — Ne razumem šta o sebi imam da govorim. — Zbilja ne znaš?
Zar ti koji tako razumno gledaš na sve oko sebe, ne vidiš, bolan, ništa kad je pred tobom žena? Zar si ti slep kad si u pitanu ti?...
onom mestu gde se nalazi leptir, a drugu uperio na srce, koje, uveravam te, udara isto onako odmereno kao kad sam s tobom poslednji put razgovarao o tome kako se u Beogradu više ne može opstati, jer je postao dozlaboga jedna gadna i bezdušna
„Dobro, rekoh, lako ćemo za to, nego reci mi, je li, životinjo jedna, šta je s tobom?“ „Slušaj, navali on ponova, vrati mi ono pismo, pre, pre svega vrati mi pismo.
Tako te i za slave uvek moram da preklinjem i pred tobom bogoradim, pa su nam se ljudi i prijatelji već i otpadili, i niko nam skoro više i ne dolazi.
i Đevđeliju, i Kruševo, i Ruse, vatreno i sve podjednako: „Rusijo, veli, matuško, crna moja izbeglico, šta li ću s tobom?
Mi smo se, sem tvoje majke, uveliko utešili za tobom i sad, kad govorimo o tebi mi, uz tvoje ime, kažemo pokojni tako, kao da ništa nije prirodnije bilo od toga da ti
Ti si bio, ti si živeo tako malo, s tobom je svršeno, dragi brate. Kad si bio mali ti si najviše voleo da igraš „dućana“.
Posmatrao sam te i u tom vremenu kako predano vršiš svoje poslove, da bi tvoj gospodar bio potpuno zadovoljan s tobom i da bi o Đurđevdanu i Mitrovdanu mogao doneti svojoj sirotoj majci, koja je radila tuđe, ono malo zlehude zarade.
Eto, brate, tako ti je to! A sad evo sedim ja s tobom, sami smo. Napolju drveće belo od inja, isto onako i puckara živo naša peć pred nama, a ja i ti dogurasmo do četrdesete.
“ — „Šta kažu? mislim ja, živa; videću je, nego šta, moram je videti.“ I tako pođemo jedno veče pod ruku, kao s tobom ovo, da mi je pokažu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A i kasnije, kad si odlutao, pratio sam tvoj razvoj, tvoje napredovanje, ponosio se tobom, ako hoćeš. Dok su ti god tetke bile u mjestu, stalno sam se kod njih raspitivao o tebi, o tvojim uspjesima.
Samo, zašto si, moj sinko, dopustio da ti tako nagrde ime!... A poslije, prekinula se i ta moja veza s tobom, izgubio sam ti svaki trag. Zato ti, mislim, i mogu da ovako, sasvim otvoreno, govorim ... Ti si u suštini dobar...
Pa šta hoćeš, čovječe božji! Što bi pretendirao? Da kleknem preda te? Dobro, ako hoćeš, past ćy pred tobom na koljena i reći: „Slušaj, gospodine!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Slave ti, šta kaže, kakav izgleda? — upade joj Stanka u reč. — Bog s tobom, zar ne ču da mora umreti onaj koji ga pogleda. Čile je zažmurio i čekao da onaj drekne... — Pa, šta je bilo?
To su mi zacelo, podmetnuli oni što me mrze kâ krvnika — odgovori Đurica, a oči mu nekako čudnovato sevnuše. — Bog s tobom, gospodine, zar moje dete!... — poče da nariče baba. — Nemoj duše grešiti, valj'da znaš šta je dete...
A meni je baš to po volji. Pre ga nikad nisam pogledala dobro, a sad, Boga mi, volela bih da ga vidim. — Bog s tobom, Stanka, zar bi mu smela na oči izići? — Izišla bih, vala, i pred besna kurjaka, a što da neću pred obična čoveka.
Nemoj, bolan!... Moj tata veli... — Idi ti to pričaj Milevi — prekide ga Stanka — ona se nešto češće pogleda s tobom. — To, vala, nije... a baš ako hoćeš da ti kažem... — Nemoj, nemoj, znam šta ćeš.
Ti ćeš ga, Đurica, zaustaviti i uzeti pare, a ova dvojica će biti s tobom. Radovan će ti sve kazati šta imaš da činiš; on je najbolji majstor za te stvari.
samo da ga zaplašimo, da bolje čuva stoku... Ne bih ja to dao, Bog s tobom. — Kako ti je osekô kukuruz ? — obrte se Đurica Milošu. — Pa... kô svud: po dva na struk — odgovori ovaj.
Samo mi je jedno teško — što ne mogu često da se viđam sa vama. — S kime to, sa nama? — Sa svima, brate, pa... i s tobom najviše. — Ene sad. A što ću ti ja ? — upita ona i pogled a ga pravo i kao začuđeno u oči.
— Brže pare daj, nemamo kad da razgovaramo s tobom! — viknu Radovan i opet podiže nož. — Vi znate da je sav moj novac po narodu; kod sebe ne držim ništa.
— Pa, uze li? — Uzeh, ja što ću! — A ti, đavole, ne pričaš kako je onomad s tobom ašikovao? — obrte se jedna Jelici Pleskonjićevoj.
— Ne znam, kako ću... — Hajde, molim te. Valjada me se ne bojiš? — Kad bih te se bojala, ne bih ni stajala s tobom — odgovori ona odlučno. On joj priđe bliže, uze je za ruku i povede sa staze.
Ti moraš svakoga časa biti gotov da pregruvaš po dva okruga do kakvoga pouzdanoga zaklona, a ona ne može svuda s tobom.
— A, ti li si to! Ja bih rekao, pa opet kô velim... neće zar to biti. A kojim dobrom? — Imam hitna posla s tobom na samo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kapu kad metneš na glavu, onda te niko ne može videti; kad štakom prekrstiš, svašta se mora pred tobom okameniti, ili, ako hoćeš, oživeti; papuču kad obuješ, možeš preći preko svake vode.
On se stane braniti: — Prođi me se, ženo, bog s tobom! Što ti je? Ne znam ni sam. Ali što se on više branjaše, ona sve više navaljivaše na nj da joj kaže zašto se nasmejao.
ne znam, ja odoh da potražim onoj babi što od odijela, a kada se vratih, ne nađoh ni jedne, te pomislih da nije tu s tobom u odaji. — E, vala, gdje je da je, ja ćy je dobaviti, — pa brže-bolje za prsten.
je tako, znaj da je ono moj bivši čovjek, nego uzmi ove ženske haljine pa mu nosi u aščinicu, neka se preobuče i neka s tobom dođe k meni. U mlađeg nema pogovora, nego bošču pod pazuho pa pobratimu u aščinicu.
kad to čuje, vrlo se obraduje, pa reče snasi: — E, kad je tako, to ćemo mi učiniti da on takav ostane kakav je noću s tobom. Pa se onda dogovore šta će raditi.
A ona mu odgovori: — Bog s tobom, sinko! Ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska dušica doći? Vetar joj odgovori: — Ima, majko, ima, već
„Evo me sad pred tobom, pa, ako hoćeš da me pogubiš, pogubi me, sijeci me; a ako hoćeš da mi pokloniš glavu, pusti me“.
jednu dlaku iz moga repa i zapali je: ja ću se pretvoriti u zlatnu curu još ljepšu od ove tvoje, otići ću do cara s tobom, ti uzmi zlatnog konja pa ga uzjaši i bježi s curom dalje, a neće preći dugo vremena, ja ću prevariti cara i pobjeći od
Osvrnu se pobratim kad vidje lisicu, a ona mu još izdaleka viče: — Pobratime, stani, pričekaj me, evo me za tobom, prevarila sam cara. Čekaj, pa ćemo zajedno dalje na daleki put.
Prevariću i tu cara, i eto me začas za tobom. On je posluša, siđe s konja, priveza ga za plot, na njemu ostavi svoju curu, a iz teta-lijinog repa ispukne jednu
Prije no odeš, treba da nađeš slugu koji ne bi htio s tobom za sofru sjesti makar ga i zvao, niti s tobom kavu piti ni pušiti.
Prije no odeš, treba da nađeš slugu koji ne bi htio s tobom za sofru sjesti makar ga i zvao, niti s tobom kavu piti ni pušiti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da zaplače s tobom; a već dotle... zbogom!
A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene? Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene.
Gled'o si u prošlost za tobom što spava. Pod dahom života ona nekad beše: Sad je mirna, nema k'o pučina plava, Kao usta drage koja se ne smeše.
Pod dahom života ona nekad beše: Sad je mirna, nema k'o pučina plava, Kao usta drage koja se ne smeše. Pred tobom u tami budućnost se vila, Nejasna i mutna kao nada ljudi, Ali smrt u sebi i ona je krila, Smrt koja se javlja, tek na
Noć je spavala pokrivena mirom, Mrak se širio k'o more duboko, A ja sam budan, s tobom i sa lirom, Doček'o zoru, ne sklopivši oko.
I šta vidi kad je čovek s tobom? Što za ljubav da imaš pogleda? Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda.
Avaj, i ja u tom Osetim času, da svakim minutom Silazi vlaga sandukom i tobom. I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te strašno krije.
O nisam znao da sa svojim grobom Ja nosim sreću i sastanak s tobom. Postelja tvoja, gle, kako je meka, K'o tvoja kosa. Oh, zašto me guše Još vrele suze? Zar ih ovde ima?
O, al' ja ću sada Budućnost svoju, javu staru, bonu, Zaklonit tobom i nositi nebo — Postelju tvoju, moju vasionu. I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se
noći tako kad nikoga nema, I kada ljude, zajedno sa zlobom, Zaborav uzme, misao se sprema, Da priđe tebi i govori s tobom.
Ti još i danas vezuješ mi biće Za ovu vlagu i za zemlju, gde je Otišlo sunce; gde me stalno greje Noć s tobom, kao poslednje otkriće.
Al' počeh voleti tvoju usnu meku, Crvenu i lepu k'o plamen požara; I sve što je s tobom, i tugu daleku, I još tvoje oči, ta dva oka stara, Uzeta iz noći, vodâ, iz dubinâ, Nepoznatog mraka što život odmara.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Neka su mene, ubio sam! — odgovori on. – No što će s tobom? Sjutradan izvedoše ih pred suca. Oba ponoviše i potvrdiše ono št su već kazali.
dodija mu se još grđe; pita je zašto bježi iz dobre kuće, a ona, mjesto odgovora, jeca i jednako veli: „Ja ću s tobom!” Najposlije odredi da je, kad se pruži prigoda, pošalje u njeno rodno mjesto da se bratstvo s njome brine.
sa zavežljajem u ruci; kruha nije okusila, a kada ga ugleda, zajeca i veli mu, a da je on za što i ne pita: —Ja ću s tobom! On je izbije i, onako ljut, vuče je za sobom. Povede je u jednu krčmu, gdje ispi po litre vina, pa krišom izmače se.
Gleda kroz prozorčić na ulicu i premišlja. — S tobom bih i na kraj svijeta! — otrgnuvši se sama od njega sramežljivo jednako jeca.
Idi, čeka te na dvoru Pavao! Plećat je i jake šije... — i, ljutit, goni je od sebe. — Bog s tobom, kakav Pavao? — podižući se veli žena. — Pobudalio si!... — Nisam, ako i misliš da jesam.
—Muči, djecu ćeš probuditi!... —Neka se probude, neka znadu što im je majka..... Mogu se tobom podičiti.... — Ilija, ne ljuti se! — javi se stara s druge strane vatre. — Briga te za nju....
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
RAKA (uporno): Nisam! ŽIVKA: Nego šta si? RAKA: Pravili smo demonstracije. ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom? RAKA: Protiv vlade. SAVKA: A šta ti imaš sa vladom, pobogu, sinko?
ČEDA: Dobar dan, ujače! Zvali ste me? VASA: Da, imam s tobom važan razgovor. ČEDA: Je l' to vi kao izaslanik gospođe ministarke? VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak.
Razumeš li me sad? ČEDA: Razumem, kako da ne razumem! VASA: Pa eto, to sam, vidiš, hteo s tobom da razgovaram. Ti si, brate, pametan i onako razborit čovek, pa ćemo se lako sporazumeti. ČEDA: Ja se nadam.
Pre svega, naredila mi je Živka da ti saopštim da ona od ovoga trenutka tebe ne smatra za svoga zeta; s tobom ne želi više ni da razgovara kao sa zetom i, ako imaš što s njom, možeš doći samo kao stranac, podneti preko mlađih
Budi samo ti uvek uz mene, onda sam hrabriji. V ŽIVKA, ČEDA, DARA ŽIVKA (dolazi spolja, besna): Daro, imam s tobom ozbiljan razgovor. Molim strane persone da se udalje iz sobe. ČEDA: Molim! (Odlazi levo.) DARA (odlazi za njim).
ti govorio po ministarskoj pameti i onda, razume se, morao sam govoriti koješta, ali ovo što hoću sada da razgovaram s tobom, to je po mojoj sopstvenoj pameti. ČEDA: Da čujem, dakle?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Voli te kuca, voli te cica, Vole te pčele, znalice cveta; Za tobom trče pilići mali, Kanarica ti na rame sleta. Jedino tebe pokudit’ ne zna Zloreka strina, pakosna prija; Voli te
ODZIV Kad te prvaš videh Posred društva živna, Htedoh te upitat’ Je l’ ti ime Divna? Sastajô se s tobom I za te razbirô, — A štogod sam čuo, Kâ da j’ golub birô.
A pod krovom naše sreće Beše momče, živi plam. On potoku jednom reče „Ja ću s tobom, nećeš sam!“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô...
Nići će, mora niknuti ono Što ’no je s tobom sa neba palo: Što retka milost poseje rajska To satrt’ ne sme noga zemaljska.
Kol’ko s’ već puta bruka ta Nad tobom jadnom širila, I ti se uvek ponovo Sa nevernikom mirila. Vrati se dragan razdragan, Zaboravi se sve, I luda s
Rukovat’ se s tobom, Tog sam željan jako! Promisli pa reci: Kada, gde i kako. Ja bih da mi dođeš — Evo te pozivam.
Ja sudija nisam — Najmanje nad grobom; U bolju se prošlost vraćam, Kad se praštam s tobom. Ti si sa prošlosti Skidao prašinu, Dobližavô oku Maglovnu daljinu.
Neka ih, nek’ ti nalaze mana! Ti stojiš jača od svih romana, Jer ko bi danas s romana plakô? — S tobom u ruci i to je lako. Pa zato i ja u čela znoju Izbacih odu u slavu tvoju, Najviša knjigo nad svim’ knjigama!
Da se raspudiš; Čeka te prijan, Da mu se nudiš. Čeka te bližnik Sa skupi dari; Čeka te daljnik, Da s tobom ćari; Čekaju te škare Što rado kroje: Čeka te svako U zamke svoje. Al’ manimo se nji’! Šta čekaš ti?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: To je nesreća! Ja joj govorim o prvom gospodinu, a ona oće svinjara. A neću se ja mlogo tu s tobom rezonirati. Kaži komi fo! EVICA: Šta je to komi fo? FEMA: Taki kaži komi fo, ili će ti pući odma glava.
DJEJSTVO II POZORIJE 1. EVICA i VASILIJE EVICA: Ah, slatki Vaso, kako mi je žao kad pomislim šta se s tobom zbilo!
EVICA: Šta je tebi, Vaso, ti kanda nisi pri sebi? VASILIJE: I nisam, vere mi; ja sam na nebu, u raju, s tobom, mojom milom, bademskom, alvenskom Evicom. EVICA: Ja te ne razumem ništa. Šta ti se dogodilo? VASILIJE: Jošt pitaš?
FEMA: Šta, tvoj zet, a mene niko ne pita kad se moja kći udaje. MITAR: E, ti si od velike familije, ko se sme s tobom mešati. Samo filozofi se mogu s tobom razgovarati, drugi niko. VASILIJE: Slatka majstorice.
MITAR: E, ti si od velike familije, ko se sme s tobom mešati. Samo filozofi se mogu s tobom razgovarati, drugi niko. VASILIJE: Slatka majstorice. FEMA: Majstorica, nitkove, valjda sam ti kože činila.
Miljković, Branko - PESME
Još malo i zaćutaću pred tobom, Dok bdiš onocvetno nad ispražnjenim grobom, Anđele pred neumoljivom lepotom kraja Gde je mir i zrelost pesmu
sve što prođe vrati se po kazni Tužna posestrimo čemera i bune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u drugima ti samo pevaš I tvoja ih
voću I podsmešljivoj rosi Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Putuj pevaj prkosi Samo te pesma hoće I noć se tobom ponosi Ali dok pevaš ko će Tvoje breme da nosi VESELA PESMA Ne verovati i dalje osta greh Još nam crtaju šibom po
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: A sad? Šta si otsada činit nauman? ISAK: Sad neću s grobom, sad ću sa tobom! Jače je srce i od starosti, A za osvetom žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U
S tobom ću ići! S tobom Stanoje! Kô senka neka duha divijeg Na koraku te svakom sećajuć: Da si vojvoda! Srbin! Osvetnik!
S tobom ću ići! S tobom Stanoje! Kô senka neka duha divijeg Na koraku te svakom sećajuć: Da si vojvoda! Srbin! Osvetnik!
Onda je sedi Đukić izdisô... SPASENIJA: Stanoje!... GLAVAŠ: Jest, ja sam! Ja sam i onda bio sa tobom, Sa modrih usta kad je lebdeo Poslednje reči sveti blagoslov: „Neka ste srećni, deco, oboje!...
ako uzmogne Sve što me jošte čini čovekom: Mišice snaga, razum, i duša, I srca moga pošten umišljaj, Sve nek’ je s tobom... I bog sa sinom Kog sam za život sramno prodao! GLAVAŠ: Ano, dete, Eno te gleda dever stariji!
HASAN (vadi iz nedara pismo vezirovo): Ako što vezir vredi pred tobom, Onda i ovo ima važnosti... GLAVAŠ: Dela, šta piše?... Prouči sam!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na sve, što mi je milo i drago; na tebe, draga Srbijo, čija se sudba sada rešava, i dok mi ovde toliko zebemo za tobom, u turskom stanu sigurno, baš sad smišljaju kako bi ti pre došli glave.
Požali dakle i ovoga kukavnog varvara, što ovde leži pred tobom, kao žalosna žrtva svoje umne tame I prestupnih težnja turskih velikaša.
Pogledaš, a ruke ti krvave od dodirivanja trupova. Tada te obuzme neka jeza, i ti se groziš i bežiš dok za tobom ne ostane daleko smradno i užasno bojno polje, puno strva, truleži, krvi i kostiju.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XIV Ljubim li te... il’ me sanak vara, Što te udilj uza me dočara; Ljubim li te... il’ me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara; Ljubim li te... il’ me bezum ganja, Nemam vida, nemam osećanja; Ljubim li te...
Nit’ se srdiš Kad te karam, Niti kad te ljubim; Ćef mi dođe — Napijem se, Pa pred tobom dubim. Dobra volja, Dobra braća — Ti doneseš vina; Samo, samo, nepravo ti Kad probudim sina.
I ja ginem srcem živim, I ja ginem neprestano — Ja za tobom ginem zlato, Zlato moje — zakopano! Svakom sjaje jedna zvezda Kroz tamninu gorkih jada, Svakog teši ova zvezda —
Tvoj je život pritisnulo Ratnih dana krilo, — Nestalo te — niko ne zna Šta je s tobom bilo. Neki vele: „Izgorela Sred onih vijora.“ — Čij’ je život u pesmama, Taj izgoret’ mora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Izložio sam mu šta se dogodilo. On se diže i podboči se rukama. „Bre, pa ovde pred tobom leži ceo streljački stroj. — Nanovo je sišao.
A-ja! Lulu, pa Lulu... Naposletku, sada pri rastanku napomenu, da će mi sutra dati odgovor, pošto prethodno s tobom razgovara. — Sa mnom! — začudio sam se. — S tobom... Ne znam šta hoće... Nisam imao vremena da pitam.
— Sa mnom! — začudio sam se. — S tobom... Ne znam šta hoće... Nisam imao vremena da pitam. S nestrpljenjem smo očekivali obojica sastanak sa njima.
Onda smo šetali. Poleta mi šapnu kako Arleta neprestano govori o tebi, i jedva čeka da se nađe s tobom... Dirao sam je za onoga francuskoga oficira. Čini mi se kao da je s nestrpljenjem očekivala da mi objasni.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ili, kao što se još i danas može čuti od naših kafanskih pevača: Ni brige te, Sivetiću, Mi smo s tobom, Svetozare Miletiću...
Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled za tobom. I v polunošči utroba ječi, il' zora staje, moj voplj traje, uvi mnje!
Hoj devojko, zumbul plavi Jal' me ljubi, jal' se mani, Ljubezna. Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna.
Utrefim li se s tobom na kakvom veselju, Ne pokazuj nimalo k mene dobru volju, Nit' sesti kako ćeš do mene ti gledaj; Ištem li igrati, ruku
Krošto, dragi tamo često odhodiš, Ah, i mene ovde često ostaljaš? Liću suze, ah, žalosna, dok ja ne vidim Da se s tobom i ja ovde kadgod primirim, Uzdisaću donde dokle ne vidim...
Nepoznati pesnik MADAME Seci jezik, evo, na potiljak vadi, on me, madam, s tobom onomad posvadi! Kamo sreća da sam, kad sam ga podigao reč onu izreći, na dvoje pregrizao!
Otkako su oči tvoje men' serce urekle I sve strasti mog suštastva za tobom potekle, Meni drugi vozduh diše, drugo sunce svjetli, Drugi noćne prozivaju slatke čase pjetli.
Ti sveta željnim otvori carski put. Koliki s tobom putuju, mudruju! Kud um, kud volja, kuda serce Težiti dolžno jest, rado čuju.
Horatіuѕ O, ako sam ti ikada, Muzo, ja Sa pesmom serpskom, zemni, ugodio (U samoj bedi s tobom srećan), Varvit mi sladošću obli danas! Privedi strune pobedonosno u Soglasje.
Volju Najpre pod jaram podvergni uma. Nenaučena služiti, vladaće Nemudro s tobom. Sili mečtatelnoj Utesni predel: svet života Ostavlja ta, u mnimi leti.
pogledi tvojim U očesam ležu, Kojih jedan skorbi Moje sve ugasi: Lice belo tvoje Bolesnu mi dušu, Bolesno i srce Za tobom raspali. Tvoji su mi prsti Rane gorke dali, Ljubve rane, živog Mene da ugušu.
Kol’ko dana u godini osvane, Toliko je teških muka za mene Što ne mogu s tobom biti, Čarne tvoje i ljubiti Očice. Neka duva hladni vetar severni, Ja ću opet svagda biti tvoj verni, Ti si mene baš
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ukratko kazuj, što te poslaše? Jer ja ti, starče, rado ne slušam Govora praznog dugi beznačaj!... VUJO: A bog š tobom, svijetla gospođo! Ko me more čut prosto mu — neka mi čuje razgovor! A ne more li?... Nek’ uha čulo prstom zaptije!...
Đuraško!... KAP. ĐURAŠKO: Zapovedaj mi, Svetlosti! JELISAVETA: Ti si jedini Kome u ovoj zemlji verujem, Pred tobom neću ništa tajiti... KAP.
Nasilja turskog plahi potope! Planina ovih sjajni oklope! VL. VAVILA: Oh, kad te videsmo! A strepili smo mnogo za tobom.
Što se na burnoj sili premeće Krijući svoje nade jedrila, — Naroda srpskog znajuć sudbinu Zadrktao sam često za tobom... RADOŠ: A ja ti sumnjah i o tazbini — Oprosti, kneže! Ma Latini su!... KNEZ ĐURĐE: Sad su nam braća.
KNEZ ĐURĐE: Idi, vojvodo! Katunjane mi verne iskupi I što mo’š brže brzaj Morači; A za tobom ću namah poslati Krajeva drugih bojne sinove. Videćemo se! (Katunović odlazi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Oči mu se ukočile od straha. Puška grmnu, pas skiknu! — Tako! Kad protu ne znaš čuvati, koji s tobom zalogaj bratski dijeli, a ti sad nosi pozdrav u pakô starom Džibukardi! O-o! Ama kako su mogli ući?!
Šjedi i ti, Džibiću, kad te već đavo donio. Šjedi, Džibiću, šjedi, mjesto se prošjelo pod tobom! Tvoj mi je đed o glavi radio, pa otac, pa svi tvoji, ali evo im!...
On će šjeđeti s tobom, razgovaraće se, bratski će se ljubiti i grliti, onda će skočiti i podvrisnuti: „Stoj! Budi mene miran“ — pa će te na
— Šta je? Što si se uplašio toliko? Kaluđer si. Nemaš djece, pa da će, ako večeras pogineš, plakati gladna i gola za tobom. „Šta ćemo, po Bogu braćo!“ Dobro. Šjedićemo, pićemo i razgovaraćemo se ko i dosad, dok se ljudi ne skupe, pa...
— Za tobom i u goru i u vodu, delijo i vojvodo naš! — ode gorom i planinom iz pet stotina grla. Pokojni Partenija na brzu ruku
„Pa kazaću: Pomozi Bog, carski suci, na Banjoj Luci!“ „Eto, eto, eto! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose.
“ „Eto, eto, eto! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose. „Slušaj, Bog te ubio, kako ćeš odati carskoj gospodi čest.
Bojić, Milutin - PESME
Čuj, u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć
Čuj, u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde
Čuj, u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo
Čuj, u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom
je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom
tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi
Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
Tad, zapahnut Tobom, ja se pitam: Kuda? (1912) KORAČA DUGI NIZ MRTVACA SVAKIDAŠNjA PESMA Dani, kako tutnji vaš džinovski huk!
Kô uzdrhtalo lišće tobom kruže Seni dedova sa časnim putirom, Dok oko tebe jesen veje mirom I sa padina sveža groblja tuže.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Sad sam se rešila: čim mi progovoriš makar jednu reč o njemu, da razbijem što mi prvo dođe do ruke. Drukče ne mogu s tobom da izađem na kraj. ANĐA: Pa ne govorim ja za tvoje zlo.
JEROTIJE (kao gore): Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe. ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vemena. JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom nasamo, a država preča.
zauzet sam mislima... Vrlo važne brige. MARICA: Ja ne znam kakvu brigu imaš, ali ja moram govoriti s tobom još sad. JEROTIJE: Ne mogu, nemam kad! MARICA: Ako ne govorimo sad, biće dockan.
Ako već mora biti, pročitajte ga vi sami! KAPETAN: A, ne! Ovako, javno! Nemam ja s tobom ništa pa da nasamo čitam tvoja pisma. Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga, gospodine Vićo, nego čitaj! Slušajte!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Da l’ što pastiri pomrli tobom prizivahu dragu? Il’ žal se stani u meni: s neba me strela ranila, tamna me zemlja pečila, te pesma mi je suzicom
Vreo se ulivam, a čudno zastrepi srce, a studim. Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim? JEDINOJ Pjan tobom, smešak je vreli. Tamom na zenice otvorim tvoju tamu, ja, o jedini ja.
Oh, to je, pokoja nê, van iza rođaja negde i mrenja. Živ premrem tobom, mrtva pregoriš mnome do spasenja. Oh, to je, to. BRATU Oslušni, zapojem, preni tajnom.
Dublje to, bolnije tim, životom bih te, muklim ovim nespokojem reći, jer smaku do u koren smem. Al’ muk tobom sam sve veći. Gluho te u noći ove, u dnevi bdim. I na stopu mi tobom zamukne hod, i muklu putanju grem.
Al’ muk tobom sam sve veći. Gluho te u noći ove, u dnevi bdim. I na stopu mi tobom zamukne hod, i muklu putanju grem. VII Lek si, a gnjijem u srcu. Krotinom ćuv to mrzli razjede kam.
VEST 1 Zaplávi na krila žar. Nebo to zemlji tobom silovito ustremi, Silo, Nerođeni, Ti. 2 Otvorite se, utrobe. Seme je ovo, plamena plamen-oplođenje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
njen »rod ne ljubi«), obraća se pelenu kao cvetu kojim se kiti mrtvačka pratnja: »Oj pelen̓, pelenče, moje gorko cveće, Tobom će se moji svati zakititi Kad me stanu tužnu do groba nositi«. — U okolini Zaječara za p.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti. —Čisto ti kažem: nemam.
— Pa se okrete prama njoj: — Boga ti, kaži mi, je li istina što vele da pop Vrane pristaje za tobom? —Je i — nije. —Kaži čisto! —Pohotan je na žene, iako je sveštenik, a drukčije mu nije mane ...
Čudo! Niko ne može da nje... Do saleđena snijega može se. Hoćeš da ti donesem komad? —I ja ću s tobom! —Zamorićeš se! Uhvati je za ruku i povede za sobom. Zađoše u tjesnac, pa se veru između stijena.
— Što veliš, Rade! — začuli se Ilija kakve nadnice, kakav trud? Gdje je to? Bog s tobom! Neka je zemlji blagosloven i trud, i napor, i znoj naš!... Ne budali, nema seljaku nad njom boljega hranitelja. Rade ućuta.
Za blagom uđoše njih dvoje. Rade prikupi suva raka i naloži vatru. — Čuješ, Mašo, — veli Rade — ne bih ja za tobom pristao kao pop Vrane, kad me ne bi htjela; i još se rugaš s njime! ... Kako se na te ne ljuti?
— Gospodar voli te — rekoh — kao dušu, čisto crče za tobom. I kanio se jedne žene radi tebe.. —A ona? —Smije se. —Biće štogođ rekla...
na mahove gleda nekamo neodređeno, na mahove zagleda se u nju i, najednom obgrlivši je, veli: — Mašo, ja bih s tobom ovako do na kraj svijeta! Bi li ti pošla sa mnom? Da nekamo pobjegnemo... Hoćeš li? —Što govorite?
Prekide ga u mislima što ga salijetahu: bio je zamišljen, neveseo. — Rade, bolan ... što je s tobom? Otkada se ne vidjesmo! —Ta vidjeli smo se ovaj čas! — odgovori mirno Rade.
Drugi dan kad dođe, nije je dirnuo, već joj veli: —Ludo, što juče pobježe?... Ja se s tobom šalim jer si mi mila, kao da si mi moje dijete... i ti si gospodarica u kući... —A tetka Pava?
—Ko je to? — začu se uto iz sobe ženski glas. —Došao je Ivo, — odgovori Marko. —Bog s tobom! — javi se jače stara im majka. Eto me udija... Ive, s kim si došao? —Sam... Ma ni potreba da se dižeš. —Ča ti je?
— A kad ćeš se povratit'? — Ne staraj se, viruj, brzo!... da samo stečem ča bi s tobom moga pošteno priživit'... — Čekaću te dok te bude volja! — reče živo devojka.
— prihvati Cirilo, sutra će nam biti gori život. Bićemo ka' slomljeni! — A večeras ćemo isto na bal! — I ja ću s tobom! — javi se Kata. — Za te je ostati doma, — odgovori on osorljivo, i odmah mu se snuždi lice. —A zašto je ne povedeš?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ima li nade za mene? Pitam te, jer ne znam kako da zavolim one koji me preziru, kako da se pretvaram pred tobom u nedužno jagnje, kad me ti prozireš do dna srži?
Slatka drhtavica hvata tvoje podanike, te podatljive i kolebljive ljigavce. Ti isti ljudi su još juče pred tobom isto ovako podrhtavali. Oni čeznu za slepom snagom, a ne za dremljivom mudrošću.
Slučaj?! Zar je to bio slučaj? Ja to samo onako, Prohore. Razgovaram s tobom, sporim se oko Matijine slike, tobož ja je branim a ti je napadaš. Može i obratno, prijatelju, može i obratno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Garavo, pustarsko čedo, vino nek nama služi, Dok noćni padne mrak. Piću s tobom kao s bratom, Da ne pijem sam, A već posle... Ah, baratom Bićemo se, znam. 1888.
Pa porez, pa prirez, pa različne trice, Da ti srce plače i crveni lice. Moj amice slatki! Hodi k meki amo, Sa tobom se danas ja razumem samo. U zagrljaj tebi s nestrpljenjem hitam, I danas i večno tebe ću da čitam.
“ 1888. PRIJATELjU 1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku ili zeca lovim. Badava se moliš... sa pesmama svojim..
Badava se moliš... sa pesmama svojim... Raščupan i strašan ja pred tobom stojim. 2. Već je prošla zima i proleće vlada, Na prestolu sedi plavooka Lada Priroda se bujna iz mrtvila budi I
Svatovima nekim raznosač me dade, Te po ručku dever čitati me stade: „Sažaljevam slučaj koji sudba uze, S tobom i ja tužim i prolivam suze. Jer umesto sreće, da kô sunce sijaš, Ti se danas, druže, u crno zavijaš.
Treće, pazi što ti velim! Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad; Šta ja, oče, mislim sad?“ „O Gospodi, silo jaka! Otkud meni pamet taka?
Al' sad pazi što ti velim, Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad: Šta ja, oče, mislim sad?„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se
„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod abata služim ja!“ Caru ovo smešno pade, I slatko se smejat stade; Pa je
Stanković, Borisav - TAŠANA
« ,odgovaram ja. — »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim. »Mnogo je lepa!« sam sebi odgovara. I tako s tobom, s tvojim imenom na ustima uspavljuje se, brzo navuče jorgane na glavu i zaspi.
za drugo ništa i ne zna, već samo zna i pamti ono što je nekad bilo: kako je deda, kaluđer, bio naš komšija, pa s tobom odrastao, posle te tražio, prosio, pa kako te tatko ne dade za njega a on, tobož zbog toga, otide u svet.
I šta mi onda dolazite? Pa i ti sama, ni ti više nemoj da mi dolaziš. Jer kad god i ti dođeš, više se s tobom najedim, nego kad sam sama. Zato, ostavi me. KATA Pa kako i gde da te ostavim?
I sada će, posle crkve, svi ovamo doći. Čak će dedu, Mirona, sa sobom povesti, da bi pred tobom izgledalo kako ih on nije grdio. Ulazi sluškinja. SLUŠKINjA (žureći da ove budu spremne): Hajde, snaške.
I ne znaš koliko mi se hvalila tobom. Te kako je pomažeš, kako si joj kuću opravio, nekoliko njiva i vinograda kupio, njenu decu kao svoju gledaš, čuvaš,
Ja sam kriv! (Spazi njenu golu ruku): Pokri to! Može ko ući i videti te takvu. TAŠANA (u prkos): Neću. Pred tobom neću da se krijem. Nisam se krila ni pre, kad si s pokojnikom dolazio, pa neću ni sada.
Čak, slađe mi je vaše društvo nego njihovo, pošto sam sa vama: s tobom, s pokojnim ti mužem, i ostalim mojim komšijama, odrastao, zajedno smo se igrali. I tako nisam onda ničiji.
I zato, dok sam bila sama, pusta, zatvorena, tešila sam se da kad ti dođeš, da bar pred tobom mogu dušom dahnuti. Ne da se nasmejem, nego da se ne trzam, kao što pred drugima moram, bojeći se da ne učinim nešto
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
!... Dosta s Grkom! da izađeš jedared na kraj ti s njim, kad on ne ume s tobom. — Obojica imamo dosta krajeva! — Prestani šaliti se. Bolesna sam. — Nastade tajac.
Ali, borićemo se, Srbo i Sokole! Još si u Naninim šakama! 'Odićeš ti meni preko dlake, ili će se zatvoriti pred tobom i zelena kapija i gostinska vrata, a treći ulaz nema...
Deca sve pamte i razumeju. Ne plači, Julice. Muž tvoj bi trebao tamo gore da plače za tobom, i da on tebi pali, ne kandilo, nego, vala, bengalsku vatru.
Nisam baba kartara, znaš me; ali je tako kako ti kažem.. Samo, pitam se, i baš pred tobom, Julice, da i ti znaš, pitam se koje je imanje blagosloveno? ...
— Pavle uči u gimnaziji, a ja učim od Pavla, i znam i to što on kaže, i još puno šta drugo, što s tobom ne možemo razgovarati, i što učimo i ja i Pavle od deda Isaka.
— A mnogo bi ti vredelo da je baš i stala da se tobom razgovara. Ta se ne boji ni komšiluka, ni muža ni sina, nikoga.
Zbližavajte se još... Ako se budem ovako osećala kao sad, ići ću i ja s tobom u Pariz, da znaš. Da vidim u Parizu moga Pavla, moje dobro dete.
Ali eto, govorim opet o sebi. To je ružni jevrejski način... Saslušaj me, važno je i za tebe... Razgovarao sam s tobom više puta o novcu, o nagomilavanju novca, o mistici novca.
Hrabar sam sad, Branko, istinski, ne pravim se. Ja ću ovde raditi, s porodicom se dopisivati, s tobom družbu obnoviti, nov život početi... Vidiš li, pod kakvim se sve okolnostima može nov život početi...
— Moraćeš, Pavle, ove godine opet na matursku večeru. Ima puno đaka koji te znaju po pesmama i dramama, i žele da s tobom razgovaraju o školskim prilikama u svetu. — Otkuda večera sad, u jesen?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja te, dakle, oslobođavam, no to ti jošt kazati moram da ja s tobom zajedno pobeći prinuždena jesam, jer bi inače muke tebe radi trpiti morala.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
žita I stojiš na samom vrhu Izabranog trougla u plamenu Prkosiš i suncoseku I žitoskvrnitelju Iz dva carska ugla pod tobom Koračaš u pravcu svoje visine I visoke ljubavi U jedino mogućem pravcu Koračaj ljubim ti korake Crvena gospođo
i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine Dunave BEOGRAD Bela si kost među oblacima Ničeš iz svoje lomače Iz preorane humke Iz razvejanog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— odobravaju ostali. — More, idite s milim bogom, ljudi, šta se ovo radi sa mnom! — Slušaj, da je komandant hteo s tobom privatno da razgovara on bi te zvao preko posilnoga. A video si da je došao ađutant. — Naravno...
Petrović, Rastko - PESME
Više držim do tvog tkiva no do života, i ništim sebe, ne iz ljubavi, već iz besa; sa tobom počinje životinjstvo i kanibalstvo, zbog tebe neću stići trezne svesti ni umreti, moj trbuh nije mogao još svariti
i nepodnošljivi bolovi): Kad je za tebe i to nastanjeno fantomama, Koje ne ulivaju nade već obeshrabrenja; Da l' s tobom, ili one same, Nađoše put ovuda za beskraj?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— kriknule su sve životinje uglas. Zađe Lepotica u šiprag, zazva zmiju, ali joj zmija reče: — Nad tobom ja nemam moć! — Pa, šta da radim? Kako da stignem u carstvo smrti! — zaplaka Lepotica, a zmija reče: — Ići ćeš dugo!
Već je i na kraj zemlje stigao, i ivice neba se dohvatio, kad devojka kriknu: — Kao pas ću za tobom ići, oprosti mi, oprosti... Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose.
Ali, sve dok me budeš voleo, sve dok me se budeš sećao — biću ti prijatelj, biću s tobom, čak i ako budem na Bregu Svetlosti ili negde drugde... — Micko se osmehnu i poče novu igru.
— Zvezda žalosno obori glavu. Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. — Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna? — Velika Zvezdana Majka pipnu joj čelo, pipnu obraze: goreli su. To je još više uplaši.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Pokazuje na jelo, piće.) Sedni! TOMA (zgranuto): Još i da sednem? MAGDA (preklinje, moli ga): Sedni te s tobom u kući sreća, blagoslov da mi sedne! berićet, blagota s tobom u kući da mi zasedne. Sedni! Okusi! Samo hleb, so!
MAGDA (preklinje, moli ga): Sedni te s tobom u kući sreća, blagoslov da mi sedne! berićet, blagota s tobom u kući da mi zasedne. Sedni! Okusi! Samo hleb, so! MITKA (Tomi): Sedni, sedni!
Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija? MAGDA (pokorno): Berićet, gazdo, i blagota od stoke dami s tobom u kući zasedne i da se umnoži. TOMA (lomi se): Eh, molite Boga, što je ovaj sada sveti blagi, Božji dan.
Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena. Za sreću te majka rodila. Da majka s tobom život proživi, kad nije s ocem ti. A s njime — crni je moj život!
Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena. Za sreću te majka rodila. Da majka s tobom život proživi, kad nije s ocem ti. A s njime — crni je moj život! Od njega nikad Božja, blaga reč, samo vika.
ARSA (plane): Otac katil? Ja katil? A ona, majka, što te je od oca i od mene sklanjala, branila, plakala za tobom, i ona je katil, i to najveći, što te je toliko mazila i čuvala...
Šantić, Aleksa - PESME
Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći!
Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći! I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim.
Kô žedna biljka što mre u samoći, Za tobom i ja ginem žeđu istom. Za usne tvoje meni sada treba Krv zore rane n plamen rubina, Za lice pjena sa morskih
I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi! Pa jednoga dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka
Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne slobode! 1906. MI ZNAMO SUDBU...
Vjetar je mrsio lako Po tvome njedru vlas, A za tobom je stizô Grličin topli glas. I dok je tonulo sunce Za dalek greben plavi, Ja vidjeh u zlatnom klasju Gdje drugo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi. Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke. Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu!
rečima — kao nešto što se po sebi razume, što je jedino prirodno i moguće — izražava najplemenitiji heroizam: Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani.
Jednom si se od majke rodilo, a drugom ćeš, srce, umrijeti. On je rekao svome ujaku: No ja s tobom drugovati neću kad si tako strašljiv među društvom.
itd., a mogu biti i od dva i više stihova, na primer: „Zazor mi je u te pogledati, a kamoli s tobom besediti“, „Topuzinu baca u oblake, dočekuje u bijele ruke“, zatim u mnogo slučajeva opis susreta prijatelja i
Tada reče Todore vezire: „Prijatelju, Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja pijem po Leđanu vino, već da s tobom svadbu ugovorim: kad će care doći po đevojku, u koje li doba od godine, koliko l' će povesti svatova; i da vidim
kako danjom sunce; pa besjedi slavnome Lazaru: „Gospodine, slavni knez-Lazare, zazor mene u te pogledati, a kamoli s tobom govoriti, bit ne može, govoriti hoću: što bijahu Nemanjići stari, carovaše, pa i preminuše, ne trpaše na gomile
Jug Bogdane, viđe zeta jutru na uranku; planu Juže kako oganj živi, Strahiniću zetu progovara: „O moj zete, bog mi s tobom bio! Što si, zete, jutros podranio? A u obraz sjetno, neveselo? Od šta si se, zete, razdertio?
Boljom ću te oženiti ljubom, s tobom hoću ladno piti vino, prijatelji biti dovijeka; a ne dam ti đecu u Kosovo“. Planu bane kako oganj živi, u ijedu i toj
njima je Boško Jugoviću, i on nosi krstaša barjaka; kaži njemu od mene blagosov: nek da barjak kome njemu drago, pa nek s tobom kod dvora ostane“.
ti pašeš sablju okovanu, da ti nosiš zelenu dolamu, da ti piješ uz ramazan vino, još nagoniš odže i adžije da i oni s tobom piju vino! Zašto kalpak na oči namičeš? Što l' buzdovan uza se privlačiš? Što li sablju na krilo namičeš?
Od’, junače, da pijemo vina, pa mi kaži što si mi došao“. Al’ besedi Kraljeviću Marko: „Nemam kade s tobom piti vina, a dobro sam do tebe došao, vrlo dobro, bolje bit ne može: ja isprosi lepotu devojku, ostaše mi na drumu
Evo ima sto i šeset leta kako sam se s tobom sastanuo, još mi nigda posrnuo nisi, a danas mi poče posrtati, posrtati i suze roniti: neka bog zna, dobro biti neće!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ima u Prokinu gaju jedna zaravnjena udoljina, ja sam je nazvao Tepsija, tamo ću logorovati. — Ihaj, i ja ću s tobom, čim dobijem prve batine! — povika Stric. — To te već sutra čeka.
— Ama nijesi, brate. Magare ima četiri noge, a ti samo dvije. Taman si za pola magarca. — A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac!
— Kud si pošao? — okosi se Stric. — Za tobom. — Vraćaj se odmah. — Neću! — Vraćaj se kad ti kažem jer ako te... Stric poprijeti šakom i požuri kroz Gaj, ali
Jovanče mu, sav srećan, đipa u susret i... bubne s kreveta pravo na zemlju. — Vrag s tobom i tvojom kujom! — gunđa on u mraku i pipa čvorugu na glavi. — Bogme ćeš sutra platiti za sve ono!
— Šta ću kad mi je srce uz ove dječake — iskreno priznade starac. — E, onda će sutra žandari imati posla i s tobom i s Nikoletinom! — ljutito puhnu knez i dunu mimo Nikolu u pravcu škole.
Činilo se da joj je svejedno ma šta se događalo na svijetu. — Lunjo, šta je to s tobom? — zabrinuto upita dječak i saučesnički je pomilova po kosi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I pre svega toga, zaktevala bih boljma ujedno sad s tobom odrešiti mi se s telesne sveze i sići i meni u Ad za tobom! Da bi mi to zdesilo se, čini mi se, tako bi mi
I pre svega toga, zaktevala bih boljma ujedno sad s tobom odrešiti mi se s telesne sveze i sići i meni u Ad za tobom! Da bi mi to zdesilo se, čini mi se, tako bi mi bilo, kan'da sam se jako na svet rodila!
BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE Zaslanjaće te oblak od sunčane peče i pustinja će ti providna, mirna biti. More će se pred tobom razdvojiti i faraon-đavo u njemu će utonuti.
tvojim znamenjem svirepo i ričuće ukroćuje se more. Raduj se, krste, krmilara hitrosti! jer oni koji tobom razum primaju, upravljeni bivaju s malim drvetom i tamonosne korablje ispravljaju i u tesna ušća i pristaništa uvode i
Raduj se, krste, korabljima blagodušije i pokojište koji si; svaki tobom strah odbačen biva i odlazi. Veliku pučinu i širotu morsku razdirući, tima nadeždu blisku javljaš, koji u strane dolaze
trebuješ govoreći ti: »Tko će mi dati krila kano golubinja«, kade si i sama golubica gospodinova, kojino je svagdar s tobom.
A nije ti venčat s tobom... Ne prepade se so toga žena da pobegne što joj delo na videlo iznese Hristos. Te proroka nareče ga...
učini to i reci da izađem iz koraba slobodno mi stupiti na more, te da mogu po vodi doći k tebi i sastati se na vodi s tobom!« Da mu se raziđe skoro ono sumunjivanje priviđano plašljivo, što su se rad svi bili prepali.
Pravo je meni bludnici nenaviđenoj biti tvojeju čistotoju i mrskoj mi biti stojećoj pred tobom. Ama to sam začula da je izarad toga se Bog čovekom pretvorio, kogano si ti rodila, da sazove grešnike na pokajanje.
Ama tebi će on dati na moje ime koje god ti zaktevaš, zato neće ništa s tobom inata činiti. Ako bi i caričine uzeo, neće se ona ujazviti zato.
Zažegao si sveću u crkvi — e, dobro si to učinio; al' je došao ti drug tvoj nejači za tobom, kome si što zlom nahudio; uzdahnuo je do boga na te, u tome ti je tvoja se sveća utrnula.
Izdaj poštenje po pre ti, i da ti se daje. Kako li jednopoštenu s tobom, ne i ravan adet činiš? Velite: zle su žene, a ti li si dobar? Sam je zlu činiš. Što li ti, boli, povodiš se po njoj?