Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
GODINE 47 JADAC 49 DRVOSEČA POPU 51 TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA 52 BITKA NA CERU 53 SEOBA SRBIJE 55 IZVEŠTAJ 58 OPET VOJNA 59 BALADA O
zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog venčala i carstvuje nam! TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA Da kolika je, svetica naša, zemlja!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” pa obode dorata i ode. Sva vojska potrča, potrča i ja; a Nemac Mata tobdžija povika: „Zaboga, gospodine proto, osta top sam. Kuda ću sad ja s topom?
Potrčimo preko strane, nađemo dva povelika kamena, podmetnemo pod točkove: top se diže upravo u turske konjike. Opali tobdžija te jednoga bela hata pogodi, a lako je pogoditi, jerbo su konjici turski bili gusti kao šuma.
u Savu; na sredi namesti nekoliko topova, puca na varoš, i na grad, a Turci sa ćoška od Varoš-kapije na njega bacaju. Tobdžija je turski bio Čanak-barjaktar, i dobar nišandžija.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kara-Đorđe skoči u šarampov, priđe topu, pogleda u nišan i reče hladno kao da boga naziva: — Pali! Tobdžija prinese vitilj i trešnjevac riknu... Plotun mu ne dade ni izdušiti... Prolomi se turska vojska, ali samo za trenutak...
kao god kad štapom po vodi udariš, posle jednog trenutka ne znaš gde si udario; tako isto Turci popupiše prazna mesta. Tobdžija beše opet top napunio. KaraĐorđe priđe i pogleda opet nišan. — Doro je! — reče. — Pali!...
Sve beše spremno. Ratnici već uzeli svaki po jednog na oko i čekahu zapovest. Tobdžija stojaše kod topa sa zapaljenim vitiljem i čekaše zapovest da ga prinese valji. — Samo junački, braćo! — vikao je Čupić.
Jure ka šancu kao besni. Vrišti hat da se nebesa prolamaju. — Pazi!... — zapovedi Čupić. Tobdžija opet prinese vitilj. — Pali!... Tek je top izdušio, a osu vatra puščana.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— U vojsci? Pešak! Jest pešak! Ja uvek kažem: ti brate, ti bi trebalo da si tobdžija. Ti bi lepo mogao povući to. Posle, ono kad grune — milina čoveku čuti! Ali on hoće u pešake.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Srđan Oklobdžija, bivši tobdžija. IZJAVA U školu idem, s brigom se spremam, lekciju ne znam, jer knjige nemam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
100 KRVAV TEKUĆI POSAO 105 NA UZORANIM I PUSTIM NIVAMA MAČVE 110 ALAL TI VERA, TOBDžIJA 121 PO ZAKONU OTPORA 129 STRAŠNA VEST 135 SELA SU GORELA 142 U IŠČEKIVANjU SMRTI 147 PA DOKLE ĆEMO?
I još dublje riju i kanal produžuju u pozadinu. Pešaci... Ipak, pozdraviše me, a jedan prošaputa: „tobdžija“ — i svi pogledaše, čini mi se mrsko, u moje sjajne čizme i svetle mamuze. — Gde je komandant bataljona?
— Potporučnik Radojko — veli mi Aleksa. — Pomaže bog... A tobdžija stigao... Sedi, sedi, druže. Lice mu je jasno izolučeno i obraslo maljavim crnim dlakama.
“... pa Radojku na nadležnost. Eto... Hajd u zdravlje! — i izgubi se iza šatorskoga krila. ALAL TI VERA, TOBDžIJA Legli smo obučeni jedan pored drugoga i pokrili se tankim ćebetom. Potporučnik Aleksa zaspao je odmah.
A kroz puškarnicu vidimo čitave stubove zemlje kako kuljaju u visinu. — Udri ga tobdžija sad, majku mu njegovu!... Ne daj mu da trepne! — viču pešaci. Skratili smo daljinu još za dvadeset i pet metara.
a četvrta na samu ivicu onoga proreza, odakle poleteše u visinu neki direci i zemlja. — Ura! — povikaše pešaci. — Tobdžija, udri sada, tako ti boga! — viče neko i kroz rov se razleže veseo žagor.
— Ura, ura, ura!... Živeo tobdžija!... Ura, ura! — pa u oduševljenju dočepaše pešaci puške i nastade brza paljba. — Po pet razornom.
Na trećoj zaokuci sudarih se gotovo sa komandantom odreda. — Šta je, tobdžija, kuda tako žurno? — šali se komandant. — Na osmatračnicu, gospodine pukovniče. — Ajd, ajd!
Najzad povuče za oroz i revolver opali, a odozgo se sruči zemlja na njega. — Šta radiš to? — O, zdravo, tobdžija!... Eto, zanimam se. Dosadiše mi oni miševi, te sam jedva izmislio način da ih potamanim. A i vreme mi tako prolazi.
— Čuće se i videće se. Večeras priređujem predstavu za džabe, a ti, Aleksa, za svaki slučaj, napuni mitraljez. A i ti, tobdžija, imaćeš da prirediš onaj urnebes kao i pre. — Kad će početi? — U gluvo doba, kad počnu mrtvaci da izlaze.
Ali tamo pozadi topovi još žešće biju... Oko dva časa počeše i nas da tuku. — Daj bre, tobdžija, jednu pilulu, da ne pomisle ljudi kako nas je artiljerija napustila — zavapi očajno kapetan Danilo. I ja slagah.
Ja se kao našao u čudu i pitam je, da se ona slučajno nije prevarila. „Nisam, nisam, ti si onaj tobdžija dole kod Erićeve kuće što pregledaš devojke po selu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ni sekunda, raspori nožem, oštrim s obe strane i čuvanim u tajnom džepu koporana, prosjaka Jeremiju, zvanog „tobdžija“, koji mu je radio o glavi, i čija se creva prosuše po prljavom patosu čekaonice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ E, eto im, neka prate sad četu... Iz zemunice iziđe stari lekar, i obrati se meni: — Je li, tobdžija, gađaju li ovu osmatračnicu? Rekoh mu da dosad još nisu, ali lako mogu, ako nas samo opaze aeroplani.
Priča nam Dušan, smejući se: — Slušam jednoga Crnogorca, svakako je bio tobdžija, kako objašnjava onima: „Ovo vi je — veli — top. Oni poslužilac doda granatu i turi je u čeljusti cijevi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Davno je nestalo i topova i tobdžija i malog Jovančeta sa srebrnim tokama. Poneko čobanče tako i zaspi s glavom uz kamenu ploču, sanja čudne snove, a kad