Upotreba reči tog u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Znamo ih mi!“ govorila su gospoda. „Taj Marko i drugi kao što su oni tri puta su unesrećili našu Kikindu“. „Znam ja tog Marka“, reče jedan, „kad je kosom udario Čončića po glavi...“ „Kad je poharao protinu kuću...

Obradović, Dositej - BASNE

Kakvo ti je to lekarstvo? Kad bih ja to učinio što mi ti veliš, valjalo bi koliko je tog pasa u selu da me svi ujedaju”.

Vidiš li ti onoga pastira, koji i sam lepo frulom svira, sljedovatelno u muziki i pojanju se razumeva. Dok tog njega ti s tvojim pojanjem k sebi ne privučeš, i ne učiniš ga da ostavi frulu svoju, i da tebe s udovoljstvom i s

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta hrastovim lenjirom po prstima tuče? HRAST NA POVLENU Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer vidi da onaj

Na tom putu naše slovo bledi, naša nit se tanji, selimo se u krtice i mrave! S tog puta gledamo: sijaju njegovi slanici i čokanji gde su nekad sijale svete glave!

Ovom bedemu ne može niko ništa: ni topovnjače sa Dunava i Save, kao ni topovi sa okolnih brda! Nema tog đuleta koje bi mu moglo naškoditi, a kamoli ga razoriti! Što ne može đule, moći će semenka! Semenka čega?

dunav ključa, kao da pod njim gori! A gore, visoko nad košavom, duva i zviždi vlažan severozapadnjak! Iz tog gornjeg vetra, kroz ovaj donji, kroz košavu koja prokišnjava, ledene kapi kaplju u naš mrak!

Još suncem iz tog snevanja zasenjen, silazim iz oblaka u kujnu. Bosa domaćica u kujni vari mleko, peva, razbija i prži jaja - mleko

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” Ovo sam evangelije ja doneo, i kad smo 1805. Sonet ustrojili, ja sam ga bio poklonio Sonetu srpskom i oko tog smo sovetnike skupljali, i bilo je u Sonetu do 1813. Kad smo u Srem prešli, ne znam ko ga je preneo, no posle 1816.

januara. Rano u 8 sati odem g. Nedobi, i malo posedim dok on pripisiva tužbu Mladenovu na Karađorđa. Po soveršeniju tog pisma, odemo u kancelariju grofa Kapodistrije i dade MI ono pismo serpsko, što je g. Pavković preveo, da odnesem g.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Jedan podugačak, brkova obešenih naniže, te su mu se često seljaci zbog tog i smejali. Govori svakad »važno« i rasteže reči, udarajući na nekim slogovima jače glasom.

jataganima za pojasom, a o pojasu mu visi čitav vašar od tobolaca, polasaka, čakmaka i ostalih pandurskih drangulija. Tog pandura veoma vole kapetan; doveo ga čak iz drugog sreza kad se premestio.

— Pa dela kazuj, što dopade robije. — Stani, polako! Kazaću ti... Kad mu već podliše vodu kod tog trgovca, onda Uzlović tek priteže i navali da se učini prodaja... Što je, opet, ta prodaja brzo izvršena, nisi video!

Valjda će se moći životariti. — E lepo, lepo! A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je. — Da ne bude to gazda Milun? — Jes', on.

— Ele, iz tog velikog gnjezda, te zadruge jake, izletali su mnogi i mnogi Pupavci, koju su se tako po imenu zvali, a, međutim, bilo

— »25 dukata« odgovori mu on. »A što baš 25?« reče Mojsilo, počeše se iza vrata i opet ga spopade neka slutnja od tog broja. Izbroji advokatu pare i zamoli ga da joj s pozdravom preda.

Uoči Ivanjadne, baš tog leta kad će se svaditi pop Vujica i učitelj Grujica — natušti se ozgo kosom iznad sela crn oblak, a sve krklja kao kad

Smešno i pogledati! Popadija mu gasila ugljevlje, i veli lakše mu malo... Ja, zbilja, pozdravio te je da lepo ujdurišeš tog bukavca. »Baš, što se tiče na priliku, neka ga dobro uredi, pozdravi ga!« — A video ga i on? — Video, ja.

Ćato uze tužbu iz gomile akata, pa stade čitati: »Načelniku sreza tog i tog. Grujica Milanović, učitelj u ovdašnjem selu, svojim nepriličnim ponašanjem i opadajućim i klevetajućim izrazima u

Ćato uze tužbu iz gomile akata, pa stade čitati: »Načelniku sreza tog i tog. Grujica Milanović, učitelj u ovdašnjem selu, svojim nepriličnim ponašanjem i opadajućim i klevetajućim izrazima u više

— Šta si, vere ti, dao za tog mrkova? — upita Sava Simicu kad odmakoše. — Dve rublje nasred valjevskog vašara. Ima od onda ravno tri godine.

Smilja brže-bolje pohita kući. — Prijo! — viknu za njom Anđa. — Ako mu ne bude od tog lakše, dođi opet u mladi petak da gledamo šta ćemo. — Hoću, prijo, hoću! O, da hoće bog dati samo da se pridigne.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— reče Kruška. — Znaš šta ću raditi! Kazaću Marinku da ga on ispita... Niko to ne umije kao Marinko!... Vi vičete pa tog čovjeka, a bogami, to je jedan dobar čovjek.

Što te nije mati̓ obula, a?... Vidiš kako je Čupa obu vena; a Čupa, dok se samo ubriše, biće devojka od tog sveta!... I, minuvši mimo decu, uđe u kuću. — A gde je Lazar? — upita svoju ženu Krsmaniju.

Najedanput izbi jedan pramičak magle i iz toga pramička izide čovek pa se uputi njemu... I on se, kao, zagleda u tog čoveka... Lice mu poznato, a ne seća se gde ga je video. „Poznaješ li me?!...” — „Jok, biva!

Najedared, taj čovek zagrme strašnim glasom: „Ja sam Stanko!... Zar me ne poznaješ, zlikovče?!... On se prestravi od tog imena... Stanko ga kao spusti na zemlju i uze se raspasivati.

Njemu dođoše neke strašne misli u glavu. — Pa šta je bilo s Turčinom? — ciknu on. — Pobegao je u grad. Od tog doba nigde ga nema, kao da je u zemlju propao! — reče Zavrzan. — Ja bih otišao u grad! — reče Stanko.

Dučić, Jovan - PESME

Da li je mogao proći Moj prag u zamrkloj cesti? Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti. PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru?

— Ja herojima. — A ja roblju. — Ja zaljubljenim! — A najveća: — A ja za dugu noć na groblju. — A ja ću, ču se iz tog šuma, Svetlosti tašte dati reku: Kao Božanstvo, ta kob uma, Što sjaji samo u čoveku.

I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati. SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali

Brodolom je izbacio na to ostrvo samo njih dvoje zaljubljenih. Oni su bili prvo čovečanstvo i prvi kraljevski par tog novog sveta. Na ostrvu je ona postala njegova žena, davši mu svoje telo i dušu.

prolivši njegovu krv, i zapalivši njegovu žetvu, i otevši njegove žene, osećam na sebi pogled gordog preziranja samo tog jednog čoveka. Otruj ga, daću ti jedan grad i najlepši kamen iz mog žezla. Ali ta žena nije znala kako se truje.

Svake godine u iste noći čekao je on da se prolije svetlost tog nepoznatog ponoćnog sunca, koje je slutio, i u koje je samo on verovao, i koje će proći putem kojim je dosad prošla

Tako je prošao ceo život tog čoveka zaljubljenog u zvezdu. Ali on je umro srećan jer je ceo život živeo u svetlosti zvezde koja je bila lepša i veća

Kad je u ulici tog grada srela jednog stranca, poznade u njemu svog prvog ljubavnika iz negdašnjeg svog kraljevstva. On je još nosio na svom

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Baš njega! — Njega! — Kuku meni! A šta mu je? — Ne vidi ništa! — Pomakni se s tog mesta, dijete! Kako, naopako, da ne vidi? — Ne vidi ništa! — rekoh ja, a poznata jabuka zasede mi u grlo. — Pa..

Ja se čudim da joj još tog večera nisam pao pred noge, da joj nisam kazao... Ali šta je, šta je to sve? Kako se sve to gubi, bledi i izdiše pred

Poslije, kaže, sve kod tog profesora, nudili mu da naspe čorbu sebi u tanjir, ali on, veli, kazao: „Neka, hvala, mogu ja i iz činije”, te nije

Sve me kopka neki đavo da vidim da l' ona u stvari mari za me, kô što me vi svi uveravate. Tog večera posle večere igrali smo dame. Ona je igrala vrlo dobro.

— Može biti... ko zna?... Ne gledajući na to što sam se tu noć bio smirio, bio sam od tog doba vrlo nemiran. S jedne strane bilo mi je nepravo što sam opravio ono pismo — ta našto?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ni Jula ni Šaca nisu nekoliko dana dolazili u baštu. Prva je Jula popustila i došla. Od tog dana je opet počela dolaziti svakog dana, pa pre podne je plevila, a posle podne zalivala baštu.

A ja ne mogu k’o odma’ da ga poznam, a on se zaplak’o pa kaže: »He, ko je odande odakle ja dolazim, tog teško poznadu. Eto, kaže i mene, pa moji me ne poznaju.« — »Ta jesi li ti to, Lalo?« reko’ ja.

što smo ovo dana od nji’ imali, ne bi’ ni u snu snivala, nit’ bi verovala da mi je pre toga kogođ rek’o da će do tog doći. — Pa šta kaže onaj paor? — zapita već malo ljutito pop Bira. — Pa to i jeste što me jedi!

— A, da, pàrdôn, pàrdôn!... Dakle, do tog doba su se i kojekako slagale; al’ od oto doba, krv i nož, krv i nož! Jedna drugu i da ne vidi!

Utom joj pade na pamet i Melanija i Pera i gđa Persa. — Nema od tog ništa! — reče odlučno gđa Sida. — No, još bi nam to trebalo!

I to niko nije umeo da ceni kod tog stvora, samo frau-Gabriela, jer su svi držali velike rundove, žućove, gadže, i tako dalje.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio! — Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom. VII Sam.

I, kako on ne da da oni od tog njegovog novca grade sebi kuće, hanove i pune svoje dućane espapom. — Paša — ajduk, vladika — ajduk! ... Svi — ajduci.

— Paša — ajduk, vladika — ajduk! ... Svi — ajduci. Ajduci! ... — drao se je. A oni su uzimali i čuvali mu. Od tog su mu novca posle haljine kupovali, plaćali ženi koja ga je prala, čistila.

Od tog su mu novca posle haljine kupovali, plaćali ženi koja ga je prala, čistila. Pa su čak posle njegove smrti od tog novca kupili ikonu i kandilo i umetli u ikonostas crkve za upokoj duše njegove...

Koji od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori. Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Odma’ idi po nju! — viknu mati. — Molim vas, manite se tog posla. Kad je ona znala da ću ja ovamo doći, pa je otišla u trešnje, to je znak da nema vaspitanja, a treba da zna da

Ja sam od moje mladosti, kao što ceo svet zna, od svih najbolje tranžirao, al’ ne znam da l’ bi mogao tog zeca tako brzo i lepo istranžirati. — I sam se radujem, — odgovori Ljuba. Tako sad u zadovoljstvu ručaju.

— Pa kad kao par izgledamo, gospođo Mokro, a ono da se uzmemo. Hajde, pođite za mene! — Manite se tog posla! Zašto bi’ ja za vas polazila? Tražite vi mlade! Niste me hteli ni kad sam mlada bila, što ću vam sad?

To su doista zaškoljice, no ima od tog još nešto više. Mica lepa, Alka lepa. Jedni uzdižu jednu, drugi drugu. Lepa je i jedna i druga, samo je Mica

Jednom posle ručka razgovaraju se Alka i Jefta. — Ja ne znam, Jefto, šta će od tog procesa biti. Mica razglašuje na sve strane da ću izgubiti proces! No, to bi lepo bilo!

— Šta mi može Mica zbog tepsije, kad to nije njena već moja dedovina! Ali, da se i tog kurtališem, zajazi ga za deset dukata, pa nek je kraj. — Ja ću je, dakle, otkupiti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i neočekivanog ultimatuma.

Čim prijave posetu on se s mesta naježi kao od bola, koji je baš tog trenutka nastupio, gleda u vrata i očekuje. A onaj njegov poznanik ulazi žurno, smeška se i snažno mu drma ruku.

I sa užasom, tog istog trenutka, uhvati on jedan zavodnički osmejak upućen njegovoj ženi. On grčevito stuknu korak nazad i preneražen,

Onda tu ona i siđe, a tog trenutka onaj kupe čudno ožive, jer se sve u onom teškom položaju izmeni. Sav onaj izraz užasa najedanput iščeze, i na

Te iste večeri, u jednom praznim kupeu brzoga voza, Jurišić je plakao sa maramom na očima. i, tog časa, u tom plaču i u onoj čudnoj i tajanstvenoj snazi stradanja, on je uživao On je uživao što je namučio drugog a još

I sad, u sred tog užasnog saznanja, eno ih stoje ona jadna, stara porušena i oljuštena drveta i u dubokoj, teškoj i umornoj rezignaciji

Afrika

proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.

Pošto „Stari lav“, kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše nekoliko desetina crnih mališana koji su od tog trenutka svuda oko, i ispred, i iza nas, a naročito između nogu i po nogama. To nas više umara no visoka trava savane.

Ne vidi se ništa drugo do jedna jedina električna svetiljka koja nam juri. Od tog trenutka ja sam idući kroz noć video masu tih svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja;

Međutim, dok smo večerali, mladići iz tog sela donesoše na ramenima Noi i Sati, male fetišerke; položiše ih na prag kolibe i nestaše pre no što smo i uspeli da

Moje ruke i lice takođe su garavi, žuti i zeleni od tog bila. U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake.

Do tog trenutka, ma koliko zanimljivo i čudno da je bilo ono što sam video — predeli, klima i stanovnici — ja sam pred svim tim

Izgled tog mladića ipak bio je sasvim mučan; videlo se odmah da je nekom nesrećom koja ga je zadesila sav polomljen.

je uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je Švajcarac vratio sa tog puta, ja kod njega sretam već novu priliku za dalja putovanja.

N. mi je u svakom slučaju bio još antipatičniji zbog tog derana, a istovremeno, jedino što sam čovečanskoga video u njemu, izuzev čežnje la digne pravi dom usred savane, bilo je

sused probudi, da primeti da se ja koristim njegovom toplotom, da sam mu možda smetao, pa ipak on nije hteo da me liši tog poslednjeg blagostanja.

“ On je tog trenutka bio gospodin, slobodan od predrasuda kao bilo koji drugi veliki Evropejac. Toliko je gospodstvo načinjeno

Sve što ima tog trenutka to je njegov besprimerni „tupe“ i taj glas šaržiran kao kakav revolver. Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA Sadržaj I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU 6 II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U TEMIŠVARU, STIGLA NEOČEKIVANO...

I mada je beda u Mahali morala biti velika, noću se iz tog srpskog sela stalno čula pesma. Cvet bagremov bio je te godine došao tako naglo da je te bedne kuće od blata pokrio

Dvor je hteo da ukine status tog naroda, koji je bio, kako se u Beču govorilo, „arma in arma“. Carstvo je bilo rešeno da od Rascijana, koji su dotle

Garsuli se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve to.

izveštaju, veli, video je, sa zaprepašćenjem, da se na spisku Ševiča nalaze čitave porodice oficirske, iz tog nekad Podunavskog, landmilicijskog puka.

Garsuli je preleteo pogledom, ovlaš, oficire i ponudio im ljubazno da sednu. On je, tog jutra, rešio da se razgovara sa njima na nekom čudnom jeziku, koji je bio mešavina nemačkog, slovinskog, koji je u

Iza nje, do na kraj plavog vidika, bilo je samo dva reda jablanova, do barutana. Garsuli se, tog dana, vozio, na paradu, sa Engelshofenom, u velikim, Engelshofenovim kolima, sa četiri konja.

Trifun je bio komandant parade tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se oko Trifuna, pored žutog barjaka, sa crnim, dvoglavim orlovima, viju i

Ovde će ga neko vreme još spominjati, kao i tog krivonogog Grka, a posle će ga zaboraviti i neće mu znati ni imena. Ova varoš iza njega, sa tim visokim, crkvenim,

Ali ga je malo ko razumeo. Videlo se da ljudi počinju da zapitkuju i da se komešaju. Major Trifun Isakovič, koji je, tog dana, komandovao paradom, ušao je bio u gomilu i pokušao da ljude ućutka. Ali je nemir rastao.

Kad je Garsuli sedao ponovo u svoja kola, našao se, licem u lice, još samo sa grofom Palavičinijem, koji je, tog dana, vršio, kraj njega, dužnost ordonansa i koji je bio sav crven u licu, od stida.

Kao da se iznenada bio setio nečega, kad je ugledao lice u tog čoveka, Garsuli mu se obrati, sad već mirnijim glasom, skoro veselo: „Palavičini, šta znači to „pavori“ što su toliko

Teodosije - ŽITIJA

s bratijom i ovoga manastira ka svetome, tražeći ruku pomoći i milostinje, i govoreći da će zbog siromaštva otići sa tog mesta.

Po izlasku iz sela i iz Doma očeva, u crkvi svetog i nad apostolima vrhovnog apostola Petra, više tog sela, od starca koji tu već življaše kao inok primi anđelski lik, i na tome istom mestu podiže i kolibu za stanovanje.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

LjUBOMIR: Možete misliti kako mi je bilo kad sam na ulici saznao poražavajuću vest. Do tog časa nisam ni pojma imao.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

na prozor mamine kuhinje i promolivši unutra svoju crvenokosu glavu izrecitovala da je ono upalilo: Melaniju su tog jutra videli kako polazi od kuće smešeći se svima redom.

Vesna je, ipak, neodoljivo kucala na vrata tog romana. Pretvorenu u visoku crvenokosu muzičarku, uneo sam je u desetu glavu knjige.

Kad se razdani, kad nestane ove šašave mesečine, to će proći, tešio sam se. Prestaćeš da misliš na tog čoveka. Video sam ga kako ogroman i sa sekirom u rukama čuči sakriven iza drveta vrebajući me.

Napunih kesu, jer su odlični mamci. Čak im i lukava štuka naseda, ali tog prepodneva nisam imao sreće sa ribama. Ili bi seterka zalajala kad ne treba, ili bih ja zaboravio da izvučem udicu na

Onda sam rešio da nešto od tog čuda pročitam Rašidi i to je bila najidiotskija stvar koja je mogla da mi padne na pamet.

Društvo je već izlazilo na odmor i Neda me je povukla za rukav rekavši nešto kao: „Pusti tog čoveka, Bodo, svako voli neko čudo!

itd. - Otac je imao tog keca, znaš? - dodala je. - Znam, ali to nije važno. Videćeš, Vesna! - rekao sam i nisam imao potrebe dva puta da

A onda, a onda? Bože dragi, kako sam strpljivo čekao kraj tog školskog čuda, iako to nije bilo jednostavno. Polovina učeničkih roditelja buljila je u mene i sašaptavala se.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tada bi gospodar Sofra rekao: „Koji se mužu pred ženom potsmeva, taj nije kući prijatelj, tog ne treba više primati”. Sedne gospođa Soka. Puše i prelaze u razgovor sa jednog predmeta u drugi.

Vidiš, imamo petoro dece, pa ’oćeš da imaš fiškala, taj će mnogo stati. Tako posle tog žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri, pa je on moli da decu ne plaši što ide na daleki put, da im kaže da će se

Mati vidi sve to, savetuje ga da se čuva. Ko će ga u takvom društvu sačuvati? Mati je pre tog spominjala gospodaru Sofri da dâ Peru dalje u škole, ili da ga dâ gdegod na drugo mesto u trgovinu, ali on nipošto; hoće

— No, to je prvi pošten lopov za koga čujem. No baš ne bi’ se bojao ni tog Janotiča, samo da mi dođe pod nadžak. Onu trojicu lopova, što su u birtiji sedeli, rukama bi ih sve izmrvio.

Dvoja kola isplatiše sve platno, treća kola profit. od profita tog dobiće nešto i Čamča. Sad mogu dvoja prazna kola kući poslati napred, da se badava ne troši i da kod kuće njihov

— Volim taj dućan više nego sve. Nek’ mi sve propadne, dok mi je tog dućana, propasti ne mogu. No da ti nešto reknem, malo a jezgrovito. Na Peru samog dućan ne mogu osloniti.

Kad Raša vidi konja, začudi se. — Pravi gospodski konj, — reče. Pera nije dugo držao tog konja. Otišao je treći dan na vašar, pa ga prodao za dvesta dvadeset; još mu se i trošak isplatio.

Za te novce kupuje lađarske konje i hranu. U celoj stvari tog kradenog konja je zanimljivo to što je Pera odmah poznao da je to kraden konj, to poznao je i po konju i bećaru.

Šamika ga izvinjava. Posle se razgovaraju o ekonomiji, i svršetkom TOG razgovora gospodar Polaček ode ka posao sa sinom, a gosta ženskima preporuči.

Šamika pripoveda o tom balu kao o kakvoj komediji, i sve bi dobro bilo, veli, samo da nije tog „lopova” Peru video. Dalje veli da su mu te lopovske haljine u maski i sličile.

No jeli su teletinu. Kad je Šamika iz rezona popio „punš”, hoće sad „teja”. — Dajte Čamčo, tog dobrog „teja”. Maločas, a Čamča mu donese „teja”, pa će malko pričekati dok Šamika košta.

” Sutradan dođe sasvim k sebi. Šamika je kod njega. — Otac, ja moram tog lopova sudu predati. — Nemoj tako brz biti, molim te. Tu treba promišljenja. Čija je sramota nego moja?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

osećao, niti je shvatao zašto bi trebao baš da oseća, za taj nos, te zakrvavljene oči, žućkaste, pune tačkica, za celog tog velikog klipana, odevenog kao strašilo.

Sa osmehom. Jedno jutro zapita devera, da li mu se brat ne čini naglo ostareo? Tog dana, Aranđel Isakovič ponudi bratu svoju kuću u Zemunu i predloži mu da ženu i decu skloni kod njega.

i da je ne ostavi, bez zaštite, sa malom decom, tu, među tom poslugom njegovom ciganskom, što je ličila na razbojnike. Tog dana je Vuk Isakovič prelazio sa pukom, celo prepodne, preko jednog uskog brvna, kod varoši Kremsminstera u Austriji.

No više puta još, tog dana, njemu se činjaše da opet mlatara rukama i da se opet tiska, daveći se, u strašnom metežu konjskog mesa, dlaka i

Ni za kakva blaga ovog sveta, ni pod kakvim bičevima i zmijama, ne bi se bila odrekla tog čoveka i njegovog čudnog osmeha“ koji nije videla nikad pre, na licu svoga očuha, ili braće, svojih Grka.

Odmah zatim ode. Tako, kad se beše smrklo, gospoža Dafina opet ostade sama. Obuzeo je beše užas od tog dosadnog, mokrog dana, od kojeg je, još nedavno, toliko očekivala. Sve joj se činjaše nekako besmisleno.

Sa vriskom u grlu, presamitivši se preko kolena, primeti oko tog sanduka žabe, zmije, puževe, u blatu, uvijene u klupče, kako se gnječe, gaze, kako vrve.

Kad se zaljulja zid, iza tog priviđenja, ona još vide neko zlatno klasje i brda što se prosuše kroz zid, zajedno sa talasima žita, raži i zobi, sa

U požudi koju je godinama gušio i sa kojom se tako dugo teturao, bio je navikao da kraj te svoje bolesti, i tog svog posla, zamišlja prijatnim, bez ikakve nesreće.

života očevog, mučeći se sa svojim obesnim bratom, Aranđelu Isakoviču činio se život njegove porodice i rodbine, pa i tog ostalog sveta što se beše sa njima doselio iz Serbie, i selio opet natrag u Serbiu, kao pravo ludilo.

Beše toliko iznenađen, kao da je bio neki ribar koji je, izvukavši mrežu tog dana, video da je puna riba što se praćakaju čudnovate, srebrne, crvene, zelene, neverovatne.

On se tog čoveka sećao kao nekog nakaradnog čudovišta, koje je imalo običaj da ga za vreme razgovora ščepa za neko dugme i da ga

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Zbog tog velikog društvenog pritiska, polno tek sazrela devojčica vrši izvesne ritualne radnje radi plodnosti u braku (nanosi

¹⁸ Da je smisao ove magijske radnje zbilja taj da se mladencima obezbedi porod, najjasnije se vidi iz nekih upražnjavanja tog običaja gde se u toku izvođenja ritualnog posipanja plodovima izričito kaže da oni predstavljaju decu.

Zatim uzmu malo zemlje s tog groba i nose ga pod pojasom.⁴¹ Iz razumljivih razloga, porodilja takođe može na razne načine svojim magijskim delovanjem

Nema te stvari koju ona ne bi učinila, nema tog postupka koji ne bi okušala samo da rodi makar jedno dete i da sa sebe skine prokletstvo.

Zbog tog sudbonosnog uticaja trudnice na plod u utrobi, postoji veoma bogat i razgranat sistem pozitivnih i negativnih magijskih

ženu slučajno neko ne zamahne „vretenom, kosom, srpom, nožem ili kakvim oruđem, jer će joj dete, kad odraste, od tog oruđa poginuti, ili će se s njim samo ubiti“.

²³ Tog dana ne valja se da se krste deca, niti da se preduzima selidba u novu kuću.²⁴ Utorak kao „nesrećan“, „nečist“ dan uprav

³⁵ O petku se u narodu misli kao o izuzetno nesrećnom danu. U narodu se kaže: „U petak svakom poslu rđav početak.“ Tog dana bilo koji započeti posao (sejanje, zidanje, pletenje itd.) biće zlosrećan.

⁹³ Trebalo bi imati na umu da, pored tog, postoji veliki broj vlastitih imena izvedenih od imenice „vuk“, kao na primer: Vukodrag, Vujica, Vujan, Vujaš, Vujo,

Tu paricu dete nosi na uvetu jednu, tri, pet, a najviše sedam godina. Nakon tog vremena babica u zoru jednog „svetačkog dana“ skine paricu i baci je u bistru tekuću vodu ili u vatru.

se dete za prvih četrdeset dana kupa izuzetno često — najmanje jednom, a obično i dva puta dnevno, dok se posle isteka tog „nečistog“ perioda (do godine dana) ono kupa mnogo ređe, a nakon godinu dana svega dva ili samo jedanput nedeljno.

⁷⁹ Veoma je stroga i raširena zabrana da se dete ogleda pre isteka prve godine života. Ako se dete ogleda pre tog vremena, biće „staroliko“, beleži Miodragović.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare. Ispod tog istrošenog brojčanika dangube su dangubile, prevarene verenice čekale svoje srećne suparnice sa naoštrenim noktima i

Kad u aprilu grmi, narod iz tog kraja i danas govori da to »Dule Kalpiš turira mašinu...« U to mlađe kameno doba tehnike uđe u modu i skakanje

Srce tog praaparata sačinjavala je »kristalana kućica«, celuloidna opna koja je štitila grumenčić nekog tajanstvenog kristala.

Tako nisam otišao na svečani doček nove 1951. godine u školu okićenu lancima obojenog »krep-papira«. Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako vratim svetu milo za drago, za one pantalone koje nisam

napućenih usnica — bičevi njene svetle kose u letu u okretu igre —i njen prvi silazak u »Labirint«, njen strah od tog tako otmenog mesta i livrejisanih kelnera; sećao se i vremena u kome je počela da vlada platoom za igru, i doba kada

se nekako ipak nadali da će se stari jedanput napuniti i povratiti izgubljenu snagu, i tako su prolazili dani i nedelje tog srećnog leta. Satima sam gurao ta stara olupana kola sve dok sam sebi ne počeh da ličim na nekog automobilskog Sizifa.

odnekud pojavilo i ponovo je u njemu iskrsao mladi kontrabasista Sead, smešeći se na nevolje i na sirotinju: osetih da me tog časa njegova drska, lažna muzika vraća u svet živih, tamo gde još postoji ukus smeha.

a nisam — jer da to učinim više ne bih mogao nastaviti svoj put, »a tada glas iz tame reče tom čoveku: uzmeš li malo tog kamenja iz tame, pokajaćeš se — uzmeš li ga više, opet ćeš se pokajati, pa taj čovek uze malo, a kada iziđe iz pećine

Četrnaest godina posle tog događaja Andrea stiže u Sarajevo u pratnji nekog riđokosog Francuza. Dovezli su se limenim »sitroenom« potpuno išaranim

– Dolazite li često ovamo? – promuca Bel Ami osećajući i sam besmislenost tog rutinskog pitanja. A odmah zatim, ne čekajući odgovor, reče zapinjući: – Ne sviraju loše!

Na kraju tog vrtoglavog tobogana, prošavši kroz gužvu garderobe i miris sirotinjskih kaputa, koji su svoje vlasnike naprečac vraćali

Sve te stvari Bel Ami niti je voleo niti razumeo. Stvoren od sasvim drugog materijala, nije pristajao na srdačnost tog profesora, koji je neprestano upotrebljavao reči »momci«, »čoveče« ili »kilavko«, stvarajući atmosferu pripadanja muškom

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: A vi niste skoro ovde bili? PROVODADžIJA: Ima šesnaest godina, to jest. MATI: O, od tog doba mnogo se koješta izmenilo. I mi smo lane kuću pravili. PROVODADžIJA: To se vidi. - A gdi nam je gazda?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

u knjizi 0rbis pictus humaniste Komenskog (1592—1670), koji je delovao kao vaspitač na teritoriji Češke u XVII veku: od tog dela, pa do današnjih dana, moguće je pratiti neprekidnost jednog razvoja.

izražajne tvorevine ne privlače, koji nikad nisu osetili potrebu da se u njima ogledaju, niti da svoju viziju do tog stupnja, i u tom pravcu, svedu.

Dečja književnost je pribežište, jedno od središta tog otpora: postojanje se pojednostavljuje do elementarne ravni, čime se njegova ozbiljna, to jest tragična strana prećutno

Umetnost je oduvek težila izražavanju i slikanju tog, nezaobilaznog, pojednostavljenog sveta. Dečja književnost je, u ovom času, našla jedan od prečih puteva koji vodi ka

iskustvima svakako je, u izvesnom smislu, tačno; pa opet, vredelo bi se pozabaviti nekim vidovima i značenjima tog samoupućivanja pesme na određenog čitaoca.

Njen podsticaj može biti puka igra reči ili kakva druga, sasvim iracionalna situacija — dečja pesma oko tog nadahnjujućeg jezgra uvek pokušati da isplete jednu logičnu pričicu, da to jezgro ugradi umirujuću konstrukciju, da

obrazac je utvrdio Tvorac, a Pesnik pokušava da ga vaspostavi u rečima; pošto je zec jedno od savršenijih otelotvorenja tog obrasca lepote, pesnici ga rado uzimaju kao temu i model, što je, razume se, uprošćen postupak.

Stoga on osuđuje Pura- Mocu, otpadnika od tog sistema vrednosti, kao pobunjenika protiv samih stubova na kojima društvo stoji: porodice, crkve, škole, radne

Socijalna situacija postavljena je kao široki okvir zbivanja. Iz tog nam je vremena ostalo premalo valjanih književnih zapisa u kojima se oboljenje društva tako jasno odražava.

Čim iziđe iz tog kruga, čim u njemu oslabi vezanost za daleku tajnu i zaveštanje detinjstva, čim se razveje opčinjenost tom tajnom, umetnik

i obliku duhovnog iskustva, čini se da bi baš na Ćopićevom slučaju valjalo ispitati poetsku i književnu vrednost samog tog iskustva, i sadržaj uputstava što ih jedan književni talenat od detinjstva prima.

kojim smo na početku života krenuli, prihvatanje života „onakvog kakav je” — nikakvog, zagađenog, nepostojećeg Da do tog otrežnjenja dođe, jedanput će se potruditi zlobni poljar, drugi put osorni otac, koji nogom ruši ono što je dete u budnom

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: Za nas bi griota bila poginuti, koji narod ljubimo, jer će opet do tog stanja doći, da mu poslužiti možemo; a mađaroni da izginu svi, pa nikakve štete. 3.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

ustaničkim vođama, miri ih i upućuje, radi da se Srbija učvrsti i izgradi kao samostalna nacionalna država, i zbog tog njegovog srpskog rodoljublja austrijske vojne vlasti dobijaju naredbu da ga ubiju čim pređe granicu.

I kod učenih Srba, koji su dotle znali samo za školske klasične uzore, pod utiskom tog evropskog glasa, počinje se ceniti narodna poezija. Još 1818.

Sa velikom ljubavlju se baca ne samo na prevođenje tog pesnika, kao i pesnika arapskih, persijskih, no i sam peva u tom pravcu.

»Oslobođenje, veli jedan ruski pisac, to je velika deviza svega tog nemirnoga doba: oslobođenje seljaka od spahije, građana od vlade, žene od porodične tiranije, misli od tradicija i idola

Danas za njega nema tog oduševljenja. On više izgleda kao vrlo vešt i pismen pisac, dobar kompozitor, i izrađen stilist.

Ali on se tog uticaja oslobađa i njegova zbirka Pesme (Velika Kikinda, 1899) predstavlja već jednog originalnog pesnika.

Zbog uskog tradicionalizma i političke strasnosti, zbog tog ličnog elementa koji je obilno unosio u svoja dela, njegovi sudovi imaju se prihvatiti sa krajnjom obazrivošću.

Milićević, Vuk - Bespuće

— Ja volim da ti dolaziš. Ona se nasmija radosno, stajaše još neko vrijeme i ode sva zadovoljna. I od tog dana, ona udvostruči svoju pažnju i brigu, misleći i starajući se o njemu; donosila mu cvijeća i voća koje je sama

sasvim drukčije, bolje ili gore, koja nije bila rđava, koja je bila kao i sve ostale, i sve što je donio u sebi od tog poznanstva, bio je jedan miran i ravnodušan utisak. I poslije pola sata, on više i ne mišljaše na nju.

bezazlenog i dobrog doba, koje ga preplavi sa hiljadom uspomena, — i u njemu se javi želja i osjeti potrebu da uzme iz tog djetinjeg vremena malo snage, vjeru u Boga i veselja za životom, pa predavši se sav slatkim snovima iz dana što su

Radičević, Branko - PESME

“ Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zauja Da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja. Al' i moma iz zasede Poskočila oma — Beži, sele — eto bede — Beži majci doma!

Dragog eto iz tog boja Na konjicu ognjanome, Biće skoro preda mnome, Da je donde gotova Suđenica njegova.“ Tako moma pesmu doče,

vina i u toga ćupa, Pa ondaka zapevajmo skupa, Pa još pesmu deno Arapinu Marko vojske pobi polovinu, Te zadobi tog krvavog dana Sedamdeset oni teški rana, Gleda care ove rane ljute, Pa dukate povadio žute, Pa govori: „Ko izleči

Sve od mora Jadranskoga I od grada tog Beloga, Sve od onog Drenopolja Što s' oteže moru Crnu, Sve to Dušan sebi zgrnu, To učini boža volja, Dušan, Dušan,

“ Pa dovati jera tananoga I još onog, brate, debeloga, Tog u desnu, onog u šuvaku, Udri njima po vetru i mraku. Bože veli, čudna dela tvoja!

Amo brže poteci, navali! Glete, braćo, tu rukotvorinu, Glete, braćo, čudo i milinu, Glete, braćo, puta tog zgodnoga, Glete tamo cveća narodnoga, Amo živo cveću poitajte, Pa ga s' mladi puno nakidajte, Da vam putem divno

Ta u bega svakoga je blaga: Na hiljade laganih konjica, Na hiljade krava i volova, Ovcama se ni broja ne znade, A tog srebra i žeženog zlata.

Junačku bi t' ranu celivao, Na osvetu tada se digao, Dovatio mača plamenoga, Poterao bi tog ubicu tvoga: Pa ol' bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište,

Što bi junak bez desnice ruke, Što bi ruka bez te sablje britke, Što bi sablja bez vešta kovača, Što bi kovač bez tog tvrdog gvožđa, Što bi gvožđe da g' u brdu nije, Što bi brdo da mu gore nije, Što bi gora da nema drveta, Što bi

Stojan skoči, pa je grlit stade: „Oh ti si opet, ti si mi jedina, Što osta tužnom od sviju milina; Ma čim ću tebi tog sveta studena Naplatit veru tvrđu od kamena?

“ Pa tad se smrče i ceo pobledi, Kô kamen stoji, a u zemlju gledi. Pa onda reče, skoro izvan sebe: „Tog i tog nema, al' nije ni trebe, Kako je, da je, ne mož' biti bolje, Jer sad premišljat više nije volje“, — Pa uze tabak

“ Pa tad se smrče i ceo pobledi, Kô kamen stoji, a u zemlju gledi. Pa onda reče, skoro izvan sebe: „Tog i tog nema, al' nije ni trebe, Kako je, da je, ne mož' biti bolje, Jer sad premišljat više nije volje“, — Pa uze tabak i

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

ko bele lale! Sami će oni, izmeđ sebe, da ućutkaju Pintorovića, kad im zatreba! Pa i tog njegovog zeta! Važno je da ja obavljam posao. To je po tom pitanju.

Pa zar ne vidiš da si sam sebe nagrdio, i svoju rođenu sestru, bistra glavo! Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini? BEG PINTOROVIĆ: Preko ovog ti neću preći!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

On ustane i pomakne se sa tog mesta pa legne na drugo. Ovaj ga i sa tog mesta otera. I tako ga muče po čitav sahat. Ili uzme pa stane da ga tuče.

On ustane i pomakne se sa tog mesta pa legne na drugo. Ovaj ga i sa tog mesta otera. I tako ga muče po čitav sahat. Ili uzme pa stane da ga tuče.

Bilo mi je teško i mučno pri pomisli da će te drugi grlili i ljubiti; da će drugi piti ljubavi iz tebe, Tog čistog, još ne proteklog izvora... A ovamo?

Ne znam šta mi je bilo. Celog tog vrelog dana leškario sam po krevetu čitajući i maštajući. Hladovine istina beše dosta u sobi ali ipak beše i žege koja

— Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda. Iz tog njenog pogleda videh da ona sve zna. — Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je.

— poče da mu tepa. — Pij, de! — prekide ga Ariton, smućen od tog njegova milovanja. — Pij! — nudio ga je mračno i surovo. Mita poče, ali malo. Samo gutljaj. — Ne mogu više.

Mita se beše zagledao, kao zaneo. Bogzna gde je bio. Ariton, bojeći se tog njegovog zanosa i hoteći da ga trgne a u isto vreme i hoteći da mu ugodi, kao pogađajući šta on misli, nadnese se nad

Samo joj se temenjača beli. Žene, plačući, teše je, dižu i unose u onu drugu sobu. A ona, osvešćujući se od tog pada, počne da im se odupire, moli ih: „da je puste, samo još da mu pod glavom jastuk podmetne; meko da mu je...

A znala je da će opet biti bola i muke, kad počne da se od tog naviklog jada i plača rastavlja, kad ulazi u život. I u početku nije nikako na preudaju pristajala.

Kostić, Laza - PESME

— Krvavo se zvezda smeši, iz krvavog tog smejutka neki šapat ko da jeca, čini mi se, da me kara, da mi zvezda odgovara.

Izberi po miloj volji, al' ostane l' koji boli, bole nožem tog zakolji, kad mu ŽIVO srce prebi, — kuku Tebi! U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je

Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog. Bunovno se slamkom titra o tamburu, o žice, mesečevo kolo igra — silne, svetle nožice.

Rađali su ga svi puci sveta, samo na čelu belegu nosi očinskom delu ženina druga. Belegu nosi carskog neduga. Sa tog neduga večitog žiga, — oh, al' on misli sa suložnika, — svet mu se ruga. Svet mu se ruga!

Oh, ne verujte! posle rada tog opravljao se bog. Uviđô je, uviđô besmrtnik, na čoveku da samo beše lik što vredan beše stvoritelja svog, a drugo sve

posle rada tog opravljao se bog. Na osobit opravljao se rad: u jednom liku, jednom životu, stvorenja svu da smesti divotu, svetlost i

— Filišćanke nisu verne, al' neveru ljubim njinu, jer je vera u svojinu, u rođeno, u maternje. — Pa te čežnje, tog snebiva, u junaku što uživa a krvnika opšte sreće otiskuje, mrzi, neće!

— Pa te čežnje, tog snebiva, u junaku što uživa a krvnika opšte sreće otiskuje, mrzi, neće! Tog sudara izobilja razigranih dveju sila od omraze, od omilja, — oh, Delila!” „Šta? Delila?

Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'! Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!

Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava? — Samson spava.

Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava? — Samson spava.

Ona me glednu. U dušu svesnu nikad još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade, čemer pa med, svu svoju

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Iz tog sudara proizišao je i jedan sasvim nov metod beleženja narodnih umotvorina, metod kojem bi se imalo mnogo što-šta zameri

po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.

osjeti glad, vidje da nema šta jesti, on brže bolje udari magarca i kad se pojavi oklopnik zapovjedi mu: — Idi pa ubij tog i tog čovjeka, uzmi mu vezenu maramu i donesi mi. Zamalo čas oklopnik se vrati i donese mu maramu.

glad, vidje da nema šta jesti, on brže bolje udari magarca i kad se pojavi oklopnik zapovjedi mu: — Idi pa ubij tog i tog čovjeka, uzmi mu vezenu maramu i donesi mi. Zamalo čas oklopnik se vrati i donese mu maramu.

Vojnik se uputi kroz planinu i nekako zaluta, da ne moga nikako naći pravoga puta kojim bi se povratio kući. Tog istog dana lovio je i sam car sa svojim društvom po istoj planini, te i on, izgubivši društvo, zaluta i srete se s

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Šta ga vidim, kad iziđem iz podruma, usta bela, a ona kao ris na mene. Od tog doba nemam poštenja da idem sam u podrum, nego me uvek ona prati. MAKSIM: U meanu, kume, kad ti dođe želja.

“ To je velika nesreća, g doktor! DOKTOR: Neka sebi pripiše. ŠALjIVAC: Ja bi opet molio za tog bjednog čoveka. DOKTOR: Nema mu pomoći. Moju slavu ne dam ja tako lako iz ruku.

ŠALjIVAC: On ima neku osobitu sudbinu. Kad sam otišao u Zavedenije siđeni s pameti, nađem gdi ga jedan iz tog zavedenija drži u ruci. Ja mu kažem da je razum vaš, a on se rasrdi, pa ga baci u reku mudrosti, koja tuda blizu teče.

MILOŠ: Kad jeste, ti onda nemaš prava više s magarcem raspolagati. SELjAK: Na moju dušu, deco, manite se vi tog đavolstva. Magarac je moj. SVI: Nije, nije! SELjAK: Evo mu Žig! JAKOV I ja imam žig. SELjAK: To je na taj način zlo.

Lalić, Ivan V. - PISMO

A mi smo nastavili u noć tog istog dana to hodočašće sebi, Povezujući fontane u paukovu mrežu Kružne noćne šetnje; grgoljila je svetlost Među

i svi nedohvati, Sve je u znaku polovine puta; Sinkopa koju senkom slutnje prati Fіgura non ancora conoѕcіuta — Dvojnik tog dana što se tromo zlati. (10. VII 1989) KAO MOLITVA Jesi li umoran, Bože, Od neizvesnosti dela?

prepovijala; pomakla Iz vodoravne ravnoteže, lako, Kao da nisi za smrt jednu teži — (Ali za uteg žrtve svoje lakši) Od tog trenutka zauvek mi ležiš U naručju, van pričina i stvari; I svet se obnavlja u mojoj kretnji I ljubavi tvog čina, izvan

lakše biva 3a istisnutu količinu bola, Po Arhimedu; prisilno krštenje Utopljeniku grane pluća skrši, A blagoslov je tog preobraženja Priroda vole što nasilje Vrši, Jer sve je živo samo parabola Nesavršenstva, što milost je živa.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Piljila sam u nju jedno dva sata, sve dok nije pomislila da sam lezbos. Otišla sam, ne provalivši tajnu tog njenog kaputa ... Bilo je pet sati i, za razliku od letnjih meseci, već je skoro pao mrak.

Maksimalni su ti starci, na časnu reč! Ta me scena naročito izbezumljuje, kad vam kažem! Tačno u tom trenutku, tačno tog dana i tog meseca, tačno baš u pola jedan, proverila sam sve: moja bakuta pokušava da podeli jedan tvrdo pečen raženi

Ta me scena naročito izbezumljuje, kad vam kažem! Tačno u tom trenutku, tačno tog dana i tog meseca, tačno baš u pola jedan, proverila sam sve: moja bakuta pokušava da podeli jedan tvrdo pečen raženi hleb svojoj

A ako ima ičeg što ne podnosim, onda je to svakako ljuljanje. Negde oko sedme godine kažem matorom: „Dosta, bre, tog ljuljanja, dobiću morsku bolest!

— Ima! — odgovori Sulence. Jedan Dača je pljunuti ja! I tako pronađu tog Daču, pljunutog Suleta, koga su u njegovom kraju zvali Dača Tupavko, onako od milošte, zbog toga što su mu bila potrebna

sa tavanice visila u ogromnim količinima drama. Tog trenutka kroz vrata ulazi moj matori, držeći u ruci đačku knjižicu svoje ćerke. — Dakle, tako? — rekao je.

Neću mu to nikada zaboraviti. A onda odosmo u njegov atelje. Bilo je sve u redu, mislim, sem tog džaka za knjavanje. Hoću da kažem, bila je to apsolutno jedina stvar za knjavanje u celom ateljeu!

Kada zrelo razmislim, bila sam u tog momka zaćorena još u ono vreme kada smo se tačno ispred njegovog kioska igrali školice.

I sad pazite šta ću da vam kažem odjedanput ukopčah da sam smrtno zaćorena u tog tipa iz kioska, mada bi mi mogao da bude otac!

Ostali smo načisto paf! Šta da vam pričam o tim ludim danima moga prvog bekstva u životu, osim da od tog vremena uvek spavam sa budilnikom ispod jastuka — njegovo kucanje podseća me na onaj časovnik iz kupole pod kojim se

(I ne spominjem troškove za pune džepove semenki!) Zamislite, u foajeu tog pozorišta čitava je tavanica u stvari jedno veliko ogledalo. Lukava stvar!

Moj matori tvrdi da mu je to bio prvi susret u životu sa izvornim francuskim jezikom! U foajeu tog avangardnog pozorišta pokušah ponovo da izmerim svoju otmenost! Beda — svega 26 otmova! Kobnost — 13 koba! Truba.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Mora sila vode biti? ALEKSA: Vsjačeski. Baš kad sam ja tamo bio, zapali se slučajno; te vatre, i tog požara! To je za udivlenije. JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, je l moguće da voda gori?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Oko tog mlina proskitah davno detinjstvo svoje nezaboravno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nigdje znaka, Vrbas hita žurno, i ribice trepte nesigurno. Od tog dana, u snovima čestim, nad Vrbasom ogled'o sam lice, i tražio u dubini zrnce, znak varljivi sreće nevjernice: da

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

To je Brdo Buva, i devojka (Ostrvce) koja je služila kod mojih prijatelja bila je iz tog sela. Zato smo je zvali: Ostrvce sa Brda Buva.

Ja sam možda jedini koji je zadovoljan sa sinovima. „Evo šta okiva najčvršće tog mladića za Huentu mislio sam u sebi, uviđa li on to ovoga trenutka takođe?

Od tog planetskog survavanja voda igra; razliveno srebro. U neposrednoj mojoj blizini akvatično bilje diže se iz vode.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na taj glas treba u najblažem pomirenju podići zavesu druge svetlosti. No pre tog suđenog i časnog nestanka daj nam da zrelost zemaljskog života dostignemo, daj nam da u stvorenom stvaramo ne bi li

mekša no piktije i klizi preko mosta, širokim mačem Lazar je gura natrag u boj i šlemom na uzbunu zove i gleda tog dušmana tako spremnog da seče i grize i glavom kroz zid da rije, da se dere danju i noću, da ne ustaje sa žene ni sa

Najzad, i on zaželi da vidi Murata nevernog i sjajnog, pušta da ga pred njegov čador vode i zadivljeno gleda tog azijskog pastira mišica dvostrukih i kože ko pečena zemlja: tu se prepoznaju dva junaka i jedan drugom u zagrljaj

Latin traži neviđene slasti svi bi da se sete tog predivnog rata njegovog bučnog i beskrajnog libreta u znaku pljačke i lova i provoda sa ženskim Srbljem nose skakavce

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Jesi, to ti priznajem, samo skupo je to tvoje školovanje, i što je glavno: ne vidim, znaš, šta imaš od tog školovanja. Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Niste valjad’ ispit položili, te ste još privremeni? Gojko pocrvene i najvoleo bi da mogaše tog časa u zemlju propasti. Sad mu beše najtegobniji taj položaj, zbog koga je i inače trpeo dosta. — Jest...

Ljubica podiže glavu i pogleda pisara pravo u oči, ali se ovaj ni malo ne zbuni od tog pogleda, već joj priđe slobodno i onim policijsko porodičnim tonom reče joj, prilazeći : — He-he...

Sutradan desi mu se prilika da čuje smelu izjavu pisarevu i šaljiv odgovor Ljubičin. Gojko se sledi, i od tog dana nije se ni video ni progovorio sa njima. Sa Ljubicom, kad ima što poslovno, pregovara preko Stojana.

Nekakva toplina oko desnog obraza. To neko diše uz nju, oseća da je to disanje i vrlo toplo... Ali od tog mesta polaze sve jače struje niz telo, trzaju se mišići...

»Gle, pa šta će sad biti ?... da otpuste, na svagda... sa večitim žigom srama, bez povratka, bez opravdanja«... I tog trenutka postade joj Gojko crnji od đavola, strašniji od pakla...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

najviše; Stigla je vala do cara, Posla joj care povesmo: “Naj tebi, Ružo, povesmo, Opredi meni šatore, Što od tog tebi ostane, Opredi sebi darove, U mom i dvoru derala! Na mojoj ruci spavala!

“ Mudrija Ruža od cara; Poslala caru srdačku: “Naj tebi, care, srdačku, Načini meni stan od nje, Što od tog tebi preteče, Načini sebi dvorove, Po njima ja ti šetala! Na tvojoj ruci spavala!“ 104.

Poslaću ti Misirsko povjesmo, Uz povjesmo šimširli vreteno: Opred’ meni sto aršina platna, I k otome, što od tog ostane, Opred’ sebi tananu košulju, Te je nosi, mnome se ponosi.

“ — “Idite odatle, prekupci trgovci! Ja lava tog ranim kumu venčanome, Beloga labuda deveru ručnome, Sokola sivoga tom dragu mojemu.“ 126.

Dadoše mi tog bolnika da lečim: Ja mu šaljem s mora smokve da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Nećeš ti da me učiš šta da radim! SOFIJA: Jelisaveta!

DARA: Zar treba kurve u lice da nas vređaju? TOMANIJA: Skinuću ja tebe sa tog bureta! (Graja i vika rastu. Uleće Milun.) MILUN: Ko pravi ovde nered? TREĆA GRAĐANKA: Pitaj njih!

ČETVRTA GRAĐANKA: Zbog ovakvih nevini stradaju! TREĆA GRAĐANKA: Ništa ne vidim od tog šešira! PRVA GRAĐANKA: Je li to glumac? DRUGA GRAĐANKA: Bežite, pucaće! PRVA GRAĐANKA: Zašto ne beži, budala!

VASILIJE: Zašto Filipa? SOFIJA: Nije Filipa, nego tog njegovog glumljenja! Kad je naišao onaj batinaš, premrla sam! Da bežim, stići će me! Da vičem, ko će me čuti?

Glumila sam, ko da je glava u pitanju! Na kraju mi ga je bilo i žao. VASILIJE: Koga? SOFIJA: Tog batinaša. JELISAVETA: A možda je sve to bilo sračunato! SOFIJA: Šta sračunato? JELISAVETA: To sa Filipom.

VASILIJE: Nije to Filip policajcima priznao da je ubio tog okružnog načelnika i njegovu ljubavnicu — on za njih možda nikad nije ni čuo!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A na hram dižite crnu sfingu naroda mog. Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog. Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir.

Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo. Ne čini ništa ako ste majka od tog je lepša slast. O samo je tužan čovek čist, slobodan, nežan i drag, ko zvono u polju, i blag ko cvrkut tica, i uveo

Komandovao je, na Drini, u ratu god. 1876–77. Tada je, za ađutanta, imao sina tog Stefana Knićanina, koji je bio mladi Parizlija i koji se nije slagao sa svojim komandantom.

Žena mu je umrla mlada. Moj brat je iz tog braka. Toma je, na školama, postao pretplatnik srpskih listova, a docnije i skupljač pretplate za časopis Straža,

Moj otac se oženio njegovom ćerkom, Marinom, preko provodadžija. Panta mu je isplatio dugove, a ja sam se iz tog braka rodio, u Čongradu (– kao i Geca Kon, moj izdavač –) tek posle pet godina bračnog života mojih roditelja.

Bilo je nečeg španskog u preteranoj učtivosti tog čoveka. Moj otac je, dok je bio, na školama, mnogo čitao. Ja sam ga, međutim, upoznao, kad više tako reći, ništa nije

Policija nas je saslušavala. Ali, pored tog Temišvara, mađarskih plemića, proletera i metalaca, postojao je i jedan drugi Temišvar, kome je moja porodica i dušom

Spremao me je za svog naslednika. On je tražio da već tog leta (1912) dođem kod njega. Da bih pobegao od ujaka, ja sam to leto otišao na more, u Opatiju – koja se tada zvala

Hranio sam se od onog što sam, od navijača tog kluba, dobijao. Sa svojih prozora, na Bulevaru, video sam Omišalj, u morskom plavetnilu, čije kuće vise, sa stena, kao

Kad sam, posle mnogo godina, u Londonu, i ja sa cipelarima živeo, često sam na tog svog druga mislio. Nisam ja upoznao samo familiju Vio; igrao sam ja, pod rascvetanim voćkama sela Drage, i sa kćerima

Među hrvatskim pesnicima tog vremena najviše sam voleo Marina Sabića, koga sam, posle nekoliko godina, upoznao u kući svećenika, na ostrvu Visu.

Bio je zaboravljen i skoro sasvim oslepeo. Sudbina pesnika nije veselje, kod nas, ni na Jadranu. Ja sam napustio tog proleća tu akademiju na Rijeci, zbog jednog, komičnog, zamešateljstva oko jednog dvoboja.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Crvene ruže pobelele su od Magdaleninih pokajničkih suza. I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog,

Onda Bog, da bi pokazao carevo ništavilo i narod oslobodio od takvog čudovišta, pošlje jednu mušicu, tog našeg dalekog pretka, caru, kad je on jedno veče sedeo u svojoj bašti.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Svet se počeo okupljati oko tog čudovišta, i policija, naravno, šta će, kuda će, u interesu javnog morala, zabrani tako sablažnjivu sliku.

— Vi ste, izgleda, školovan čovek; sigurno ćete dobiti odmah državnu službu? — upitam. Mladi čovek preznu od tog mog pitanja i bojažljivo se okrete oko sebe da se uveri da li je ko čuo i obratio pažnju na moje pitanje.

slučaj, poslao pre tri dana poverljiv raspis svima policijskim vlastima u zemlji i strogo im preporučio da narod povodom tog slučaja dolazi u što većem broju i čestita ministru predsedniku.

Jedva sam uspeo raznovrsnim zapitkivanjima da odvratim razgovor od tog njegovog Omira, o kome ja nisam nikad čuo reči.

— Zvaću ih maločas, neka pričekaju — reče momku, a zatim se obrati meni: — Verujte da sam tako umoran od tog mnogog primanja od ovo dva-tri dana, da mi čisto glava buči.

Onaj se oseti duboko uvređen od tog mog glupog pitanja, pogleda me ljutito i s prezrenjem, pa se okrete leđima meni i pođe za masom.

smo još prilično govorili o raznim stvarima, a, između ostaloga, gospodin ministar mi napomenu kako će baš povodom tog srećnog slučaja o kome beše reč, tog istog dana proizvesti još osamdeset generala. — Koliko ih imate sada? — upitam.

stvarima, a, između ostaloga, gospodin ministar mi napomenu kako će baš povodom tog srećnog slučaja o kome beše reč, tog istog dana proizvesti još osamdeset generala. — Koliko ih imate sada? — upitam.

— Jest, — prekide me on — doneli smo taj zakon o uređenju flote, to je bilo potrebno, jer ni do danas nemamo tog zakona. — Dopire li Stradija do mora? — Zasad ne. — Pa našto onda taj zakon?

(Potpis).” U mnogim novinama, u kojima sam do tog dana čitao članke u kojima se hvali svaki postupak prošle vlade, sad vidim članke u kojima se najoštrije osuđuje

tek nastade usmeno i pismeno prepiranje; zapitkivanje, očekivanje, suvišna, nervozna radoznalost i silno polaganje nade u tog jednog stranca, koji se očekivaše da spase zemlju, behu dostigli vrhunac.

iz unutrašnjosti Stradije, gde se onaj obvezuje da mu liferuje toliku i toliku količinu šljiva za kuvanje pekmeza, do tog i tog dana...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Oni je i ne osete kad nastupi, oni je se i ne sećaju tog večera. Sve je zauzeto onim što ga okružava, zaboravljeno je sve ostalo...

Trže ga iz tog zanosa vrisak detinji. Odmah do njega stanovao je neki sudija s porodicom. I, eto, dete se probudilo i nadalo vrisak.

Ali kuršum udari njega, — on se prenerazi od čuda, od tog za njega novog, iznenadnog slučaja. I on se pita u čudu: kako da to baš njega snađe!... I Pera beše slomljen, ubijen...

— Da svi sloški ustanemo, pa prvo da nađemo tog lolu, a posle već ti znaš kako ćeš mu suditi. Zato se i zoveš vlast...

— Šta želiš, sine ? — reče mi starac — zaslužio si mnogo; daću ti štogod zatražiš. Ne znam zašto, ali tog trenutka pade mi na pamet ona priča o jednom ludom i dvojici pametne braće, pa i ne misleći odgovorih starcu: — Da mi

Prošle su već dve godine od tog vremena a Kaja još ne postade kapetanica. Mnogo bi bilo kad bi počeli sve po redu da pripovedamo šta je se za te duge

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

MLADEN: Pa za piće i muziku. JEVREM: Ama, kakvo piće? Ostavite se sad pića! O, ljudi božji, spasite me tog pića! (Zbuni se.) Eto, sad ne znam ni gde mi je govor? DANICA: Eto ti ga u ruci! JEVREM: Jes', boga mi!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Mali autobus u sedam sati Ode, da se nikad ne vrati. Jednog dana ja ću, zbilja, Doći o tog konačnog cilja, I sprovoditi leta večita S knjigama koje niko ne čita.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kraba, na primer, podnosi pritisak od 800 atmosfera ako ne nastupe nagle promene tog pritiska. Ali je istina i to da u okeanu stvari se često dešavaju drugojače no u laboratoriji.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Žena njegova morala je sama kod kuće da sedi I tog svog devera da dvori, neguje, čuva i jednako da je s njime. Na saborima, slavama sa njime morala da se pojavljuje.

i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju. Ali odjednom se trže.

Sproću kuće i iza nje ležala cela varoš, sa crkvom, sahat-kulom, pazarom, brdima, vinogradima, i dok se sa tog njinog gornjeg sprata sve ovo moglo da vidi, dotle sa ulice, zbog one njihne velike dvokrilne kapije, nikad se nije mogla

lancem, čija je sredina bila utvrđena za takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima.

A po tome odmah su Sofka i Todora znale da naročito rakijom ne treba više da ga nude, da su njegovi iz kuće zato tog dečka i poslali da ga on vodi, a u isto vreme i da pazi na nj, da dugo ne sedi.

jednako bila širom otvorena kapija, dvorište navek počišćeno, i gore nameštene sobe nisu mogle da se naprimaju istog tog užurbanog i radoznalog sveta, osobito ženskinja. Ali Sofka je sve to znala unapred i junački izdržavala.

Odozdo sa kapije čuo bi se njegov pun glas: — Gde je moja Sofka? I silinom, punoćom i razdraganošću tog svog glasa ispupio bi celu kuću, čak ovamo gore, do Sofke.

I to ona, ona! Zato Sofka, približujući se ostalima, nije se, kao druge udavače, plašila od tog gledanja, već je, ne gledajući ni u koga, išla mirno, polako.

A usled tog međusobnog trljanja, opet je nastalo zadirkivanje, golicanje, bežanje i valjanje po haljinama. Opet se ceo amam ispuni mirisom

od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu neće biti. I tako svaka.

A Sofkini opet, radi njih, da bi pred njima pokazali koliko oni vole i cene svoga novog prijatelja, tog njihovog „batu“, svi su se utrkivali u služenju, obletanju oko Marka.

Pri unošenju svakog tog dara, na sav bi se glas kazivalo čiji je, od koga: — Ovo je od deda-Mitrinih!... Ovo od ujka-Stošinih!...

Pandurović, Sima - PESME

Za sve koje volim — bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava, Mir željeni s neba čuva plava; Dok tog srca u zlatnoj samoći, Koje dosad nevolje su tukle, Ne pokrije veličanstvo Noći Razvejane akorde umukle.

PUT Prvi sneg je pao tog jesenjeg jutra, I nebo još bilo puno bledih zvezda, Kad smo iz svoga svijenoga gnezda Pošli u život od danas do

Do tog muklog mesta tajne bez otkrića — Ako im je ovaj zadnji zavet mio — Mogu još poći pet-šest dragih bića, Kad im je već

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Učeni Marin Bolica, vlastelin kotorski, na izmaku HVІ-tog vijeka putovao je kroz Crnu Goru te u svojoj knjizi uznosi ljepotu sloga, osobito crkvenoga i kaže da je ta građevina na

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Obosio po glavi (oćelavio). Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola. Oko mu oku dobra ne misli. On je i u vražje svatove bio. Podmetnuo bi pod vola ždrijebe.

— Jača su dvojica, nego sam Radojica. — Jače selo od svatova. — Teži je hatar od sile. — Čija vlada, tog i pravda. — Gde je sila, tu nije razlog. O RAZLOGU I ZAKONU — Svaka sila do vremena, a razlozi do vijeka.

Od kako je svijet postanuo, Nekom mati, nekom je maćeha. Od nevolje nema škole bolje. Od šta vreća od tog i zakrpa. Oj rogoze, moj dobri rogoze, Drži vodu, dok majstori odu.

“ iz koje su virila pera od pokradenog luka, on, videći da se nema kuda, odgovori: „To zlo i jest što je u torbi“. Tog ću zeca uhvatiti, odneti gospodaru, pa ću za nj dobiti... — Išao Ciganin njivom pa opazi zeca gde spava u jednom grmu.

Ciganin stao, pa ga gleda, a sve sâm u sebi misli: sad ću lepo tog zeca uhvatiti, odneti gospodaru, pa ću za nj dobiti četiri seksera, pa ću onda za te pare kupiti malo prase, pa će

IROD (tiše): Idite, dakle, i raspitajte za tog novorođenog cara, i kad ga nađete i poklonite se, dođite i javite mi da i ja idem da mu se poklonim.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jedanaestog dana tog meseca videh ga kako se sprema za odlazak i rekoh mu: „O, blaženi gospodine Simeone! Evo već blagi tvoj sprema se

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Mi smo taj slučaj prorađivali! Uostalom, šta ja imam s vama po kuloarima? A što se tiče tog... Vilotijevića, kako li se zvaše, ja sam se prvi izjasnio protiv! Prvi, odma posle druga iz komiteta!

(Vraća se Cmilja, podupirući Anđelka) ANĐELKO: Reko sam ti da od tog nema ništa! CMILjA: Najlakše je upropastiti devojku! Eno ti ga tamo, u ćošku! ANĐELKO: Vidim i sam!

Stanković, Borisav - JOVČA

« (S osećajem mržnje na tog neznanog još mladoženju, raskopčavajući mintan i ogrlicu, besno, siteći se sebi samom): Nemaš kud više, Jovčo: moraš!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

na zlo slutiti; no, s druge strane, ne obličujući me moja savest da sam što zlo učinio, niti znajući šta ću od sveg tog posla misliti, uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, pođem i dođem u moju staru školu.

Leto, za putovanje dobro vreme. Moj ti Nika, koji do tog časa nikad o svetinji nije sanjao, nego jošt saviše, odveć je pitom bio s devojkama kad bi š njima pazario, u ovi par

Ćosić, Dobrica - KORENI

A njena pomračena svest može samo da se čudi, i bol od udaraca tone na sâmo dno tog čuđenja. Svejedno joj u šta se zarivaju i od čega odskaču njegove sitne pesnice.

Plakao je od zime. Da nije plakao, ne bi ga ni našla žena koja mu je dala ime Luka. Tog dana bio je Sveti Luka, a docnije, kad je stigao stoku da čuva i ore, Prerovci su njegovom imenu dodali — Došljak.

— Iz Srbije će i vrapci pobeći. Ljudi će mesištem sasvim da usmrde zemlju. Za Nikolom krckaju tavanske stube. I tog će gada najuriti iz kuće. Načinio mu od kuće hajdučku jazbinu. Hrani razbojnika, a ko zna kakvu mu nesreću i on sprema.

“ Nećeš više. Kafana je bila puna crnih šubara kroz koje je on propadao negde dugo, dugo, pa je grmnuo iz tog mekog crnila: „Nismo mi prijatelji! Posle izbora odžak ću da ti preturim!“ Viknuo sam, svi su čuli.

U isto vreme i uvek isto kukurikao je kafanski petao. Jeza ga je prolazila od tog usamljeničkog kukurikanja. Sećao se kako u Prerovu vri zora od kukurikanja, i mislio: njegove sluge sigurno spavaju dok

i držao; hteo je da vikne, da glas ne prestane i uvek traje u ovim ćelijama, da Prerovci više nikad ne zaspe od tog glasa: „I ja imam sina!“ Da mu se ljudi ne bi smejali, otkako je uhapšen, nikome ni rečju nije pomenuo Adama.

Nijedan drugi živi stvor. Ni žene ne vešaju!“ Otac mu je bio strašan u svojoj smirenosti. Boji se tog neljudskog u Aćimu. Tek u zatvoru ga je upoznao.

Nije to bio ženski plač i kuknjava kakve je do tog dana čuo. Tako je mogla da cvili samo neka zverčica što je tek došla na svet.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Kada bih postala nebeska reka! — prošaputa, a Velika rečna majka zadrhta od užasa. — Tog nije bilo, niti će biti, kćeri! Nijedna se reka još nije popela u nebo.

Nije mu uspelo da čuje šta, jer je tog trena u voćnjak ušao očev izaslanik. — Gle našeg princa! — uzviknu dvoranin. — Opkolite voćnjak, vojnici!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Vlast i Miloš su uvek išli zajedno, ali ograničena vlast i Miloš nisu. Uoči donošenja tog Ustava komandant varoši Beograda, Jevrem Obrenović, u opoziciji, priredio je u čast kneza Miloša Obrenovića, na

da dole, u sobi za primanje, na Njegovo Sijateljstvo, Gospodara Jevrema, Predsednika Sovjeta ustavobranitelja, čekaju član tog istog Sovjeta Avram Petronijević i ruski konzul Vaščenko.

kao prva zračna prepreka između neba i zemlje: tada se GospodarJovanu činilo da više nema sebe, da nestaje i već je deo tog prostora koji je svuda; u njemu se taložio mir a on se rasipao u ništa.

ih za sebe i saznavao da svaki od ovih govora ima svoju melodiju koja, kad se dokuči, otkriva ne samo tajne tog govora nego bar jednu od tajni sporazumevanja.

Rečima, dabome. Izgledalo mu je da nikad življe nije ocećao nego tog dana koliko su onaj dečak-nesmajnik od nekada i ovaj dostojanstveni terdžuman, slični.

Nadao se da će mu, možda, ponuditi mesto među predstavnicima na strani ili će ga pozvati među predavače na Liceju. Tog popodneva sve je bilo moguće, a život mu se otvarao.

Sve je tako čisto u blagosti junskog vazduha, i oprano od svake slutnje. Iznenada kao da se sa dna tog zelenila podiže uzvik: glasovi jačaju, uobličavaju se, dolaze do njega i ne donose ništa dobro.

kasnih četrdesetih godina ovog veka, i da je umetnost socijalističkog realizma svojim jednostranim viđenjem obeležila tog bronzanog Zmaja od Avale.

Vasa Čarapić se ipak oslanja na tog bronzanog sebe koji je pouzdan u sopstvenoj prostodušnosti i vidi ono što ne vidi nijedan od prolaznika: kako se od

Samo, od tog prepoznavanja osetio je ne strah nego radost. Zagledan u automobile, Vasa Čarapić i ne pamti šta je sve činio posle

Nego da te ispratim do pola puta, pa idi u Beograd! Ostalo je zapisano i to da je, uistinu, ispratio tog pobratima, zatim mu zapalio han pa otišao na Avalu.

Vasa bi da pozdravi tog mladog Mihaila (i u životu je bio, i u smrti je ostao, mlađi od njega za više od pola veka) ne zato što je bio knez

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno. I zaman hita naše slabo oko Kule tog mora da pozna i spazi; Istina mora da leži duboko Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.

Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zahuja, da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja! Al' i moma iz zasede Poskočila oma': „Beži, sele, eto bede, Beži majci doma!“ Beži moma, mahnu rublje.

?“ To je rekla, pa se zadrhtala; Oči svela, - pa mirno zaspala. - Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja!

I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema Nogom ćeš stupit', možda, poganom; Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje

I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema Nogom ćeš stupit', možda, poganom; Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom

Od tog dodira tajne neizrečne Zadrkti cveće, a ta magla plava Ostaje tragom anđelskog zadaha. ... Anđel'ja mlada, usamljena ta

Tu ćemo sesti okruženi vodom, Slušati žubor i sanjati snove!“ „Ne“, - reče ona - „strašim se tog vrela! K'o grobni zadah da ih njega piri!

da sam nekad i sâm drž'o da sam; Ali tek danas smem priznati šta sam, I reći što sam i od sebe krio: Ja strepim od tog divljačnoga puka, I s osećajem večnim, iste vrste Što dete ima kad ukoči prste, Pa pruža ruke plašeć' se bauka, Ja

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Moj pogled se zaustavi na Vilandovoj „Istoriji abderićana“. Gracija stila tog nemačkog klasičara, srodnog najduhovitijim francuskim piscima, i njegov vedri humor razvedriše moju dušu.

Bilo mi je, pre svega, jasno da posle tog svog najvećeg dela neću celoga života uspeti da napišem još jedno naučno delo koje bi se sa njime moglo uporediti, a

pred sobom, čuti iz njegovih usta izveštaj o njegovoj mladosti, boravku u Egiptu i o njegovoj nauci, to je bio program tog mog putovanja.

Utrošio sam za nj samo dosta hartije i mastila, kako to posvedočavaju zapisi tog mog putovanja koji leže preda mnom na stolu. Pisao sam ih za svoju vlastitu zabavu, ali sam pri tome i dosta naučio.

No najveću blagodet tog svog sporednog zanimanja osetih za vreme nemačke okupacije naše zemlje. Onda sam bio izbačen iz normalnog koloseka svoga

„O, srećni čoveče!“, uzviknu Glaukos, koji čučaše pored nogu svoga učitelja, pa pocrvene do ušiju zbog tog uzvika koji mu nesvesno izlete iz usta. Pitagora ga pomilova po crnoj kosi. „Drago moje dete!

- Šta mislite, koliko bi naš oprobani pešak Piteas morao da hoda da sa jednog kraja tog zida stigne do drugoga?“ Učenici odmeriše još jednom stas učiteljev i njegovo stopalo i sazidaše u mislima zid

„Pa morao bi ići ceo dan pored tog zida“, reče jedan od učenika. „Ne, deco“, odgovori Pitagora, „Morao bi ići danima“. „Danima!“, viknuše svi od reda.

Varoši, sela, naselja i gajevi palma pretvore se u ostrvca tog jezera, isprevlačenog pravolinijskom mrežom nasipa i visokih puteva.

„Izišao sam na obalu pred hramom bogova Amona, Mute i Hona. Kroz stubove tog hrama, više od deset ljudskih stasova, videlo se plavetnilo neba, a ceo ogromni hram, sa svojim obojenim relijefima i

Jedan deo sveštenstva bavio se astronomijom, hronologijom, aritmetikom i geometrijom; starešina tog odeljenja bio je Rehmozis, upravnik zdanija knjiga.

u godinu izlazak Siriusa, kad se on, prvi put u toku godine, pojavi na nebu kao jutarnja zvezda i uvek beležili dan tog izlaska.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

On oštro pozdravlja komandanta, pa se naginje unapred, mršti se, kao bajagi pozlilo mu baš tog trenutka, napinje se, propinje na prste i trepće. — Dronjo, šta klanjaš? Ne mrdaj, dronjo!

Bio sam ozlojeđen, kivan, nisam žalio da poginem tog trenutka, pa u toj ljutini proderah se da čuje komandant: — U zdravlju, snaja.

I po svaku cenu, što pre, odmah on je hteo da otkrije njenu dušu, da sazna ono što je ona tog trenutka mislila, da brzo prodre u samo jezgro pitanja što ga je mučilo.

I usred tog neizdržljivog osećanja vrata se njegove sobe otvoriše i nestašnim jednim gestom mali ženski činovnik koji uđe, upitno

Otkud to ja ne znam, ali sam smesta osetio ovo, i zakleo bih se i izgoreo bih zato, da je ona tačno znala šta je tog trenutka u meni što me je mučilo, da je savršeno razumela moj položaj.

“ Otkud to tako ne znam, ali mi se učini tog istog trenutka da bi ova žena ovde mogla razumeti, kao nijedna druga, sve moje muke, ako bih joj otkrio.

susretu i kad god bi me ugledalo, pa me i sad pozdravi tako radosno i sa toliko uzbuđenja, da mi se učini kako, od tog pozdrava oko mene blesnu nešto sasvim novo — sjajno, kako bih to rekao, nešto sasvim zanosno, kao neočekivana svetlost

— Gospodine, — uzviknuh zaprepašćen — šta vi to činite? Ostavite tog čoveka, pustite da produžimo put. — Da produžimo — dreknu on — jeste li vi poludeli? Vraćamo se u varoš.

I najedanput, usred tog svečanog trenutka, major Tasa daje rukom znak svešteniku da ćuti: — Sit sam te, pope! O kakvim borbama govoriš ti?

Topovska, mitraljeska i puščana zrna padaju i dalje bez prestanka i usred tog užasnog pljuska ni jedan jedini čovek ne zastade, ni jedan jedini vojnik ne uplaši se, ni jedan jedini ranjenik ne

Pa se desi ponekad i tako da Ilija Vasić naiđe kod tog istog „Napoleona“ i nedeljom poslepodne, a to se obično desi kad je „sinoćni“.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

te ne mogu ni dan danas da se sjetim jednoga a da smjesta ne iskrsne i ono drugo: kad god i ma gdje slušao zvuke tog melodramskog Miserere, zvuče mi kao opijelo nad mojim mrtvim ocem zašivenim u kožnatu vreću nad kojom se zaklapaju

Djedov mudro-dinastički eugenetski račun bio je jedna od koristi tog posla. Druga je bila glas širine i demokratičnosti koji je time zadobivao.

A bilo je nešto nepobjedivo i vraški smišljeno u neumornosti tog govornog tandema! Tek u časovima potrebe za jačom apodiktičnošću govorile su obje u jedan mah, i to gotovo savršeno

onog običnog prosječnog čovjeka, na drugu stranu i drugim načinom, opet poriče i umanjuje to isto dostojanstvo tog istog čovjeka.

Ležao je nepomičan. Njegovi su se udovi katkad pokretali bez njegove volje, nesuvislo, kao kod sitnog djeteta. Ali zbog tog stanja kao da nije mnogo trpio. Na mahove je čak izgledao zadovoljan njime.

u svojim pretincima, pregracima, pregradicama godišnjih doba, činovnih razreda, dnevnih horara, i nije bilo te sile i tog događaja koji bi mogao čovjeka spriječiti da u određeni sat uzme određenu žlicu sirupa protiv kašlja ili određenu

saznanje nosio uvijek budno u svijesti, i ma šta on radio, ma kuda kretao, gledao sam ga uvijek u znaku i pod pečatom tog skorog i neminovnog udesa.

Dragocjeno. Zato su ljudi radosni kad im uspije rukom da dobave dojilju iz tog predjela. Takva dojilja izgleda kao da je sišla ne iz surog pastirskog zaleđa, nego ravno iz agamemnonskih vremena.

ali sam imao jasno osjećanje da se događa nešto bolno i uzbudljivo, i tačno sam napipavao pravu osjećajnu vrijednost tog zbivanja.

na prigušeno govorenje, nešto prebacivao; unosio joj se u lice, sa svojim niskim, podozrivim čelom, a ja sam trpio od tog pretjeranog približavanja, strepeći da mi je ne zapahne.

— nije dopirao njen uzdah. Jednom, u predvečernji čas — dobro se sjećam tog sutona — dok su se topli otkucaji zaljuljanih zvona talasavo razlijegali nad varošicom, a žene po „balaturama” dojile

Pod plavim djetinjim krevetom protjecala je ponornica: korablja na rječini vremena. A slutnja tog drugog prostora i tog drugog toka zbivanja rađala je neki mučan nesrazmjer, bolnu i čežnjivu podvojenost bića.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Onomad je dete tamo kopalo — odgovori baba gle dajući u stranu. Pisar od tog odgovora posta još veseliji. — Eno motike — viknu pandur, ugledavši držalicu gde viri iz korova.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.

To bi caru krivo: kad je sve od suvoga zlata, onda baš ne treba ni takvog klička! Bez tog klička biće jabuka još ljepša, stoga se car naljuti, otkinu kličak, kad, na njegovo veliko čudo, nesta mu iz ruke zlatne

a kad dođe kod nekakva čovjeka kome je trebovala sluga, upita ga otkuda je i čije je, a ono mu kaže da je iz toga i tog sela, a da ni samo ne zna čije je. Onda ga upita oni čovjek: — A da što ti radi otac? — Klanja. — A majka?

Petković, Vladislav Dis - PESME

Neba nigde nema. Možda je propalo. Elementi strasti negde se još bore. Možda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Potom, odjednom neočekivano u tišini noći, živa slika tog događaja bi mi se nametnula i ostala uporno pred mojim očima, uprkos svim mojim naporima da je odagnam.

Posle završenih studija na Politehničkom institutu i univerzitetu doživeo sam potpuni nervni slom i za vreme tog svog bolovanja zapazio sam mnoge neobične i neverovatne pojave. II.

Da nije bilo nekoliko izuzetno glupih dečaka, koji zaista nisu znali ništa da rade, moje ocene iz tog predmeta bi bile najgore.

Mada sam do tog saznanja došao postepeno, doživeo sam ga kao bolan udarac. Samo što sam završio školovanje u Realnoj gimnaziji savladala

Klemensa (Clements) i kada smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepašćenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače.

Shvatio sam da moji roditelji podnose ogromnu žrtvu zbog mene i rešio sam da ih oslobodim tog tereta. Talas telefonije koji je zahvatio Ameriku upravo je stigao na evropski kontinent i takav sistem je trebalo da

Bila je to idealna prilika, utoliko pre što je jedan prijatelj naše porodice bio na čelu tog poduhvata. Tada sam pretrpeo potpuni slom nerava koji sam već ranije spomenuo.

podseća me na oblik ”pomoći" koju sam dobio od tog šarmantnog gospodina, koja nije finansijska ali koju zbog toga ništa manje ne cenim. Godine 1870.

Sakupio sam svoju skromnu imovinu, obezbedio mesto u vozu i našao se na stanici, upravo kada je voz polazio. Tog trenutka sam otkrio da su mi nestale karte i novac. Šta sada da radim, postavljalo se pitanje.

Ovi primeri su navedeni isključivo da bi se stekla izvesna predstava o mogućnostima tog velikog naučnog napretka, koji poništava razdaljinu i zahvaljujući kome nam taj savršeni prirodni provodnik - Zemlja,

Da je ta glasina imala osnova, dobio bih u naknadu veliku svotu novca koji sam potrošio na izgradnju tog tornja. Naprotiv, u interesu Vlade je bilo da ga sačuva, naročito zbog toga što bi on omogućio, pomenuću samo jedan

Zamislite bol i jad koji sam osetio kada mi je prošlo kroz glavu da mi je upravo tog trenutka uručen telegram sa tužnom vešću da mi je majka na samrti.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Banat je prava ravnica, ali je reka Tamiš u blizini Idvora, prokopala minijaturni kanjon, a na jednoj od uzvišica kraj tog kanjona nalazilo se staro naselje Idvora. Ono je vezano jednom uskom prevlakom sa novim naseljem.

Veliki je gubitak za dečake, odrasle u gradu, koji nikad nisu osetili čarobnu moć tog rajskog ushićenja koje donosi letnja noć!

Moj otac je protestvovao mnogo pre tog događaja tako što je izbacio carevu sliku iz kuće. Miletićeva poseta Banatu obeležava početak novog političkog perioda

Kada sam došao do tog mesta i ugledao nešto nalik na uznemirenu košnicu, što se zvalo Brodvej, sa hiljadama telegrafskih žica razapetih preko

mesto gde je pre sto godina čuveni Bendžamin Franklin puštao svog zmaja, na što mi je on odgovorio da nikad nije čuo za tog džentlmena, a da ja, po svoj prilici, mislim na Viljema Pena. - Ne - rekao sam -ja nisam čuo za tog džentlmena.

- Ne - rekao sam -ja nisam čuo za tog džentlmena. - Imaćete još mnogo što-šta da naučite iz američke istorije - odgovorio je nadzornik tonom koji je trebalo

Nema umetnika koji bi se usudio da stavi na platno onaj užareni zlatni pokrov koji je tog blagog nedeljnog popodneva pokrivao suncem okupane talasiće reke Delaver.

” Dodala je da veruje da je Marta Vašington u tom kritičnom momentu postupila baš kao i Čučuk Stana. Od tog dana Vašington je bio u mojim očima američki Hajduk Veljko, a reka delaver ulivala mije duboko poštovanje.

“Vila” mi je pokazala da je Amerika, isto kao i Srbija, bila zemlja heroja. Ostatak tog divnog nedeljnog popodneva proveli smo u razgovoru, u kome je ona odgovarala na moja mnogobrojna pitanja o Džordžu

) u Njujorku došlo do panike na ”crni petak” i da se Njujork još nije oporavio od tog udara. Bilo je na hiljade nezaposlenih, iako je bilo leto.

kako je on to mislio, moje klanjanje lažnim bogovima i on se trudio da učini sve što je u njegovoj moći da me odvrati od tog “Mnogoboštva”. Divio sam se njegovom znanju, ali sam ga i veoma voleo iz saučešća zbog njegovih nedaća.

Na to ja primetih da je i životinjsko telo neka vrsta mehanizma i da stalan razvoj tog mehanizma u savršenije oblike, svedoči o postojanju nekog konačnog ideala, kome stremi ceo život.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

slikom znamenitoga nemačkog lingvista Vilhelma fon Humbolta: oko svakoga čoveka njegov maternji jezik opisuje krug i iz tog se kruga može izaći samo ako se u neki drugi krug uđe.

Ali ko je gladan tela i žedan krvi tog ploda što se začeo u tamnoj utrobi i na svetlost sveta izašao? Ona koja ga je i začela: mitska Majka Zemlja, koja je i

Ali kod Stankovića tamo ima i dopunsko značenje: označava prostor na ivici varoši, a ona se tog mesta plaši. Na osnovu samo ovog jednog jedinog primera može se zaključiti da je sintaksička nepravilnost, Stankovićeva

Skender Kulenović je neposredno sa tog izvora zahvatio celovitu reč, bez naknadnih književnih, književnostilskih, pa i standardnojezičkih i svekolikih drugih

eseju „Balkanska kultura“, o starom svetu za kojim vajka Borisav Stanković, nakon tolikih bespogovornih osuda tog sveta poteklih iz modernog ugla, pružiće (ne bez izvesne topline) razumevajuću sliku tradicionalne kulture: „Stari,

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Miloš Crnjanski je imao plan da posle prve napiše još pet knjiga o seobama srpskog naroda. Deo tog plana ostvario je mnogo kasnije: u izdanju Srpske književne zadruge izašle su 1962.

ostarele Sofke, sve do trenutka kad se ona prvi put, nakon očevoga odlaska, počinje prisećati svoje prošlosti; pomoću tog prisećanja autor nas retrospektivno premešta u davni preduskršnji dan; pripovedanje zatim teče u prošlosti, ali

U prozi pak, osobito tamo gde se u autorovo ime govori, čini se da nema posredovanja - jer autor je što i pisac!41 Iz tog su nerazlikovanja mnogi nesporazumi proistekli, pa i u tumačenju jezika.

Ali pošto se opis koji autor daje u svoje ime prelama u Sofkinoj svesti, motiv prodaje kuće nastaje kao proizvod tog prelamanja. Ili drugim rečima: kad Sofka ne bi bila lik reflektor, ne bi postojala ni prodaja kuće.

i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju”.

Što je Marko, zahvaljujući svom bogatstvu, uzima za sina koji je dvaput mlađi od nje; pri čemu tog sina i ne dovodi „na gledanje” pre proševine; što je naposletku, mada ona to još ne zna, uzima sa pomišlju da mu bude

Sproću kuće i iza nje ležala cela varoš, sa crkvom, sahat-kulom, pazarom, brdima, vinogradima, i dok se sa tog njinog gornjeg sprata sve ovo moglo da vidi, dotle sa ulice, zbog one njihne velike dvokrilne kapije, nikad se nije mogla

A posledice tog pomeranja kod Crnjanskog se dosta lako uočavaju. Promene su, očigledno, započele u stihu, pa odatle i treba poći.

onda je van svake sumnje da imamo posla sa strukturnim svojstvom koje je od prvorazrednog značaja za razumevanje tog romana.

A kada se, opet, sudbina samoga tog naroda posmatra na religioznoj podlozi, ona se analoški lako preslikava na sudbinu Izrailjevih sinova u Egiptu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Sagreših, kajem se!“ E, to bi bio primer! — Zato i želim to — Do tog se visa Srbin Još nije uzdigô. Sad znate zašto željah Zgrešiti rodu svom, Al’ šta ću kad ne mogu Ni delom, pa ni

Zvezda zvezdu gasi Dahom bola sinja, Al’ u nekom kutu, U samrtnom ropcu Sunce jošte tinja, Tinja da prižuti Tog prizora bled. Na pepelu svome Kostur do kostura — Nepregled.

Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na visini Tako svetla čini, I cela čarob tog zemaljskog šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’ gledô, to mu je najslađe, Pa srcem gledeć’ — čoveka

Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu? Zašto moje gusle gude U uzanom krugu? Da li mene kakva strava Od tog zadržava, Bojim li se ja vlasnika I njihova gneva? Ja se bojim samo Boga I ukora svoga, A za drugo...

Rukovat’ se s tobom, Tog sam željan jako! Promisli pa reci: Kada, gde i kako. Ja bih da mi dođeš — Evo te pozivam.

To je strahovanje Njinog mirnog doma, I raj njihov strepi Od tog strašnog groma. — A ja, kad god pođem Pored toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od tuda

Plačimo svi što znamo Vrednost života tog, A Đorđa neka nebom Nagradi višnji Bog. 1887. ODVEST na vest da je Rački preminuo Zvezdo uma, duha i vrlina,

Jedan, osam; osam, sedam, — Naslov mu je to. S tog će lista svako čitat’ Što napiše ko. Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će

“ Sto si stigô, ali da li blagovati smeš za njim? Rado bi te sa tog stola poslužili, — ali čim? Tebi ne bi mio bio biftek, što nam s góre dat, — Bolje ostaj žedan neg’ da piješ kisô

IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere. Krupnija sitnu U stomak smesti; Iz tog se može Nešto izvesti: Nema podoba Krupniju jesti. V Ribu ne mrze Tirani ljuti, Jer ribu sečeš, A ona ćuti.

I od tog moraš pomoći da tražiš! Muka ti dodija pa poletiš mreži, I u tome zveru misliš naći brata! — „Imaš li srca!

Miljković, Branko - PESME

SEDAM MRTVIH PESNIKA (1956) BRANKO Noć ispod zemlje razveselim Izraste vetar u nežnu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim Nepronađene proplanke krvi i peščano podne sam odbolovo al topli hleb

IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u nekom snu il nekoj čudnoj reči. Ja posle sna tog ne znam kuda sad. Ti, snu moj, moje tamno podne, sen zar svedok predela nestvarnih ja za svet od tople gline umešen!

Što god da činiš zlo činiš jer blato Iz tog podzemlja slavno je sve više. RAVIJOJLA ...tužna vila nije sjena puka Tin Tvoje je srce uzrok dana i noći Vreme slično

Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta što mami iz mene sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad različit od sveta predeo me tače i pretvori u prašinu.

Krakov, Stanislav - KRILA

Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju. Razmazili ste tog vašeg pisara. Hoćete li konjaka? Uzmite. Tako iz čuture. Kapetan je brisao podšišane brkove. — Dobar je.

— Josipović, Josipović. — ponavljalo se svugde ime junaka tog dana, slikara—vojnika. Bataljon je celoga dana ostao tu pripijen uz padine duboke jaruge.

Možda je i onaj sretni poginuo. Žene i novac, kažu, donose nesreću u ratu. Sunce je bilo za sve prljavo tog dana. Nije bilo dovoljno svetlosti. Dim je grozno gušio sušičavog Kazimira.

Pa ipak je bilo očiju zamišljenih, tužnih. Bilo je ovde još treznih glava od tog čudnog pijanstva rušenja i smrti. Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile. Ali našto misliti?

Sve je bilo tužno, dosadno i prazno. Duško je rešio da se tog večera opije kod ”Odeona”. XVI — No, šta, ne treba se toliko žalostiti... Garon, još dva... aIl rіght...

Petrović, Rastko - AFRIKA

proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.

Pošto „Stari lav“, kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše nekoliko desetina crnih mališana koji su od tog trenutka svuda oko, i ispred, i iza nas, a naročito između nogu i po nogama. To nas više umara no visoka trava savane.

Ne vidi se ništa drugo do jedna jedina električna svetiljka koja nam juri. Od tog trenutka ja sam idući kroz noć video masu tih svetiljki koje razno obojene predstavljaju oči najrazličitijeg zverinja;

Međutim, dok smo večerali, mladići iz tog sela donesoše na ramenima Noi i Sati, male fetišerke; položiše ih na prag kolibe i nestaše pre no što smo i uspeli da

Moje ruke i lice takođe su garavi, žuti i zeleni od tog bila. U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake.

Do tog trenutka, ma koliko zanimljivo i čudno da je bilo ono što sam video — predeli, klima i stanovnici — ja sam pred svim tim

Izgled tog mladića ipak bio je sasvim mučan; videlo se odmah da je nekom nesrećom koja ga je zadesila sav polomljen.

je uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je Švajcarac vratio sa tog puta, ja kod njega sretam već novu priliku za dalja putovanja.

N. mi je u svakom slučaju bio još antipatičniji zbog tog derana, a istovremeno, jedino što sam čovečanskoga video u njemu, izuzev čežnje la digne pravi dom usred savane, bilo je

sused probudi, da primeti da se ja koristim njegovom toplotom, da sam mu možda smetao, pa ipak on nije hteo da me liši tog poslednjeg blagostanja.

“ On je tog trenutka bio gospodin, slobodan od predrasuda kao bilo koji drugi veliki Evropejac. Toliko je gospodstvo načinjeno

Sve što ima tog trenutka to je njegov besprimerni „tupe“ i taj glas šaržiran kao kakav revolver. Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Ali je stena postan zalogaj, U želucu će crnom zastati... Pa šta velite? Ja bih želeo Da od tog lipše stara drtina! RADAK: Ne razumem te — Al’ kaži lepo i razumljivo Šta si na svetu dosad činio?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Junake će zemlja da zapreće, Iz tog praha i pene krvave Vaskrsnuće đaurska sloboda... Oh, da li će?.. Neka ti je ovoliko dosta krvavi četrnaesti avguste!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ne poznaješ jade njine, Sklapaš od njih oči svoje — Moje sreće do dva vrutka — Mila ružo, duše dušo, Šta ti želiš tog trenutka?

Ima l’ slađe što na svetu Od osmeha tog! Primakni se, ljubo moja, Baš do srca mog! LVIII Kad zarudi zora, Ona zora mila, I pozlati vršak Anđelova

“ To je rekla, pa je zadrhtala; Oči svela, pa mirno zaspala. — Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od TOG putovanja.

— Uđi-de majko, — izdahnula je! I kraj je bolu, i kraj je muci; Izdahnula je na levoj mi ruci. Svetinja grozna tog smrtnog časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se

časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se krila tog sna, il’ jave, Zatalasat’ vazduh oko mrtve glave.

“ Deca: „Babo!“ A ja rukom, ne znam zašto, Morah stisnut’ čelo slabo. „Nemojte me topom cpeće, Ja se bojim tog kuršuma!“ I ja onda, — i ja onda, — I ja onda, — siđoh s uma. Pa sad vidim neke strave.

Oh, pričaj mi, pričaj jošte — Grud se moja od tog širi, Daklem more, silno more, Tako ume da se smiri!? Aoj, Bože svemogući, Molim silu tvoju jaku, Daj i meni —

Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga, radi nas!“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć!

“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć! I čitav vrt se stvori, U njemu cveća šar, — I ja po vrtu hodim I berem cveće, star.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali kada sam se malo saživeo sa tom sredinom, tada sam počeo uviđati koliko ja svojom spoljašnošću odudaram od tog ulickanog sveta... Ja sam došao pravo sa fronta. Na nogama sam imao prekrojene vojničke čizme.

— Hoćemo li? — zapitao sam kapetana Lazara da bih mu odstranio misli od tog svog neprijatnog slučaja. — Odmah! — on se okrete jednome vojniku: — Reci potporučniku Ćiriću da naredi pokret.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

sve je prestalo; Mesto vitla i preslice sad su špineti, Glasne harfe, violini, tanci mineti, — Ne može međ ljude bez tog podneti. Ot godine ot dve dečicu uče Ugoditi momkom — kako ne muče!

Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura.

Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve. Miloševu lepo pravda, Pak je pripisuje načas knezu. S tog snima; meće prsi na Vukove, Dobrotu kneza hitro obmanuvše. Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje.

1831. Vladislav Stojadinović Čikoš PESMA Tražiš ti iskrenog, brate, prijatelja, Il’ dvoličnoga? Tog naći ćeš svagdi na Putu. Mani se njega — Reč je sama po sebi ta Ružna. Iskrenog traži prijatelja. Taj pravi je.

tebe, za život svoj Taj dvolični ne mari Dobroželatelj: duhne li Pak otkud vetrić ma najmanji, traži ga, Viči, zovi tog tvog krasnog prijatelja — Jest! Doći će, misliš? — „Ne Znam te”, reći će. — Redak u Nevolji prijatelj.

” Badava Milan i Ivan ga moli Da s’ okani tog opasnoga dela, On blagorodnoj strasti ne odoli, Visoko jer mu teži duša smela, I žertvovati sama sebe voli Neg’

A kad padne veče i večernji mir, Zašumiće jablan, proteći će vir. Pričaće mi tugu u putnika tog Što mu dušu tišta sa udesa zlog. Pričaće mi mloge radosti i jade. Salomljenu veru, pokošene nade.

“ I tog’ ću se držati Dok god budem disati, Srpskog oca pravi sin, Pravi srpski sin. Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba,

Plakalo se, zapevalo I čitale molitvice Dok ne bilo danu pola, A kad senka od krstova Bila dana tog najmanja, Izlože se razna jela, Savijača i gužvača I prebele pogačice, Šeširići za pekmezom, Lukumići i maj viši

—, Što bi bez tog nasvagda u nezasluženoj tami Ostale, sudbi večni prekor, i žalost i sram! 1856. Jovan Subotić

I kako te pazim, i kakvu veru u tebi Imam, iz tog vidiš šta ti predajem, i gde. Ovde, u Beču, gde toliko ima stihova Koliko Fruška ima ptičjih pesama gora, Sve, i

Kćer mi dade mati da je po lugu provedem; Iz tog vidi se da svet vere u mene ima. Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para: Svako milinom mesto zasipa oči

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Razumevô sam podlaca toga I gle, gde pustih da me otruje Rečima jetkim zmija pogana?... Pa i tog anđela!... E bog te ubio! I na sunce je otrov prsnuo, Jelisaveto, zvezdo divotna! Oprosti mužu, prosti čoveku!

reci, Da je: „Za deset tisuć’ cekina, Tu i tu, na tom i tome mestu, Naroda srpskog izbor sinova Hiljadu palo — dana tog i tog!...“ I to za kog? VUKSAN: I zašto? KATUNOVIĆ: Za sebe. I za buduće svoje prijatelje. VUKSAN: Ha! ha! ha!

Da je: „Za deset tisuć’ cekina, Tu i tu, na tom i tome mestu, Naroda srpskog izbor sinova Hiljadu palo — dana tog i tog!...“ I to za kog? VUKSAN: I zašto? KATUNOVIĆ: Za sebe. I za buduće svoje prijatelje. VUKSAN: Ha! ha! ha!

KATUNOVIĆ: Hoćemo, gospodaru! PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša! DRUGI SERDAR: Pogonićemo skota tog. TREĆI SERDAR: Krvnika večitog! ČETVRTI SERDAR: Pokazaćemo Turčinu Da je Kosovo krvav spomenik.

Otkada Đurđe ženu dovede — Mletačkog dužda porod pakosni — Ne prođe dana za tog vremena, A da sinovi naših planina Tiranstva njinog sledi žalosne Mučeći mukom ne osetiše.

E, gde je snaga, Da bojnim mačem sada izmahnem, Pa da izdahnem — izdajniče, ti!... BOŠKO: Ta što ga gledaš, tog klevetnika? KATUNOVIĆ: Ubij me ti!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Vika, dovikivanje na sve strane. Lujo ide zamišljeno za Jablanom. Udubio se u misli — ne čuje on te galame, tog života koji se oko njega širi. On misli o Jablanu i mejdanu. Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti.

Prestade i, sav blažen, zadovoljan što je imao to kome ispričati, sjede na prag. — To je đed tog paščeta, ako počem nijesi znao.

Uči, 'odža i ja sam učio! Tu sam 'nako kesedžijski ručô i pokupio nešto nameta. I danas se od tog, među nami budi rečeno, pomalo besleišem i duvanim. — „Majdanci, na skup!“ Skupiše se.

Svačem ja znam verak. Nit mi trebaju kakve sprave, ni kaurske lumere. Šta će mi taj gad? I dosad je svijet brez tog bio, pa je nekako živio...

Dobro to tubim, kô da je juče bilo. Bio sam uz pokojnog Parteniju momak. Tog cijelog proleća prepili su Partenija i Simeun i učili nekakve depešine... lepešine, kako li se kaže.

“ „Pa idem kô i ostali svijet, na dvije noge. „Dobro, kaže, ama jesi li ti sredio u glavi kako ćeš tog jolpaza tužiti?“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.“ „U koji misliš sud?

Jutros mi je zaprijetila! „Ako mi, veli, ne doneseš od suda napismeno da su tog jolpaza osudili na vješala ili u Zenicu, ne idi mi na oči živ!“ Pa sad vas molim i preklinjem da ga što teže osudite...

Ama šta je tebi danas?! „A, šta znaju te vaše gazde!“ A šta ti znaš, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi?! Zelen si, dijete, zelen kô zelena grana u gori zelenoj.

David (još ljući, pakosniji): Baš ništa ne znaju? A ko ono zna, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi, napraviti od aršina aršin i pô, od oke pôke, a od pôke oku — kako kad, a?!

A kad se Srb u meni napiri i nadme, nema tog carskog kantara na 'vom svijetu koji bi me mogô izmjeriti!!! Sudac (u sebi): Ovo je čudnovat stvor.

Sudac: E, dobro je, Davide, pristajem i na to. Samo ti kažem, ako pogodiš kako je gospodinu ime, teže ću tog lopova osuditi. Dakle, kako je ime gospodinu?

Ne griješi, dijete, duše. Ne bijedi me kod slavnog suda!... Eto, gospodine, kazô sam sve što si me pitô. Sad morete tog lopova po zakonu osuditi. Sudac: A ime? David: Ime mu je Jolpaz, Davidov.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: To je sramota, da jedna gospođica, ćerka našeg starešine... KAPETAN (nastavlja): Izgrdi tog istog starešinu. VIĆA: To je drugo. KAPETAN: Zašto drugo? VIĆA: Ono je više vaša, familijarna stvar.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

godine pravopisna norma u srpskim knjigama znatno je izmenjena u težnji da se arhaizira i približi grčkim uzorima. Iza tog nagoveštaja humanizma ipak nije došlo do šireg usvajanja tog pokreta; puteve k njemu uskoro je presekla turska invazija.

Iza tog nagoveštaja humanizma ipak nije došlo do šireg usvajanja tog pokreta; puteve k njemu uskoro je presekla turska invazija. Sve do 15.

Ubrzo je ruska redakcija tog jezika i zvanično postala jezik srpske crkve, istiskujući tradicionalnu srpsku redakciju.

On je u sebi nosio neugasli duh tog ustanka zajedno s bogatom folklornom tradicijom srpskog seljaštva. Za Karadžićev dalji životni put odlučan je bio susret

odbegli monah putuje najvećma po zemljama pravoslavnog jugoistoka, upoznajući tako sve narodne i sve kulturne jezike tog prostora.

Književnost ulazi u period dugotrajnih, bespoštednih borbi, iz kojih će izići preobražena. Nosilac tog velikog pokreta iz naroda bio je Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864), reformator književnog jezika, kodifikator usmene

Iz ustanka je izišao i Sima Milutinović Sarajlija (1791-1847) jedan od vodećih pesnika tog doba. U životu nemiran duh, lutalica, svaštar, radoznao ali neistrajan, on je ostavio iza sebe obimno i raznovrsno

Drama, uz poeziju, filozofiju i istoriju, najviše obeležava književnost tog doba. Originalna drama nastaje u trećoj deceniji 19. v., a među njenim tvorcima najznačajniji je Sterija.

Ali taj pesnički fantasta bio je naš najobrazovaniji pisac tog doba, znalac klasičnih i modernih jezika, prevodilac Šekspira, pisac estetičkih i filosofskih rasprava, najznačajniji

Realistički program imao je mnogo manje odjeka u poeziji nego u prozi. Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja, Vojislav Ilić (1862 - 1894), sin Jovana Ilića, iako ima dosta zajedničkog sa suvremenim pripovedačima

Jakšić, Đura - PESME

I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema — Nogom ćeš stupit, možda, poganom. Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje

I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema — Nogom ćeš stupit, možda, poganom. Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

ćeramida palih, prebačenih sa susednih zidova, uvek naglas gunđajući, sama sebi govoreći, kao svađajući se, zbog tog sa strane i, kako se njoj činilo, namerno ubačenog kamenja. Otac bi spavao kratko, burno, rčući.

gusto, protezao se a samu kuću kao polovio i činio da se inače tamni donji sprat gotovo ne vidi a da se više tog zelenog svoda gornji boj jače, više ističe i beli sa redom okrečenih soba.

po običaju, a sve iz dobrote, naivnosti, kada ode u komšiluk i nađe se sa komšikama, pa da ne bi izgledala gorda, zbog tog njihnog bogatstva, prvenstva kuće, ona se navlaš zaboravlja i u razgovoru ostaje tamo po čitave sahate, da uvek moraju

brižno gledao je kako unutra sluge donose i vuku u redove krupice soli, gvozdene poluge, vreće brašna, vune, što je tog dana usled kupovine, gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme

poslom, majka se navlaš zadržala u kujni kuvajući joj kafu, ona, iznenada, čisto unoseći se u nj, što je Mladena od tog njenog otvorenog, jasnog pogleda, čisto preseklo, rekla mu: — Brat-Mladene, ne staj na put!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

— bogišu — koja je tog dana osvećena raznosi narod kućama da bi ga ona čuvala od groma. V. podatke i sugestije u S.

O danu Svetog Jakova (25. jula) sazrevaju l. i zato tog sveca zovu sveti Jakov pipunar (ZNŽOJS, 23, 318). Ko jede vrele l.

drvo, koje se prethodno okiti. To drvo zove se »majum« (Maіbaum). U podizanju i kićenju učestvuju svi koji sa tog bunara nose vodu. »Majum« stoji tu za vreme celog maja (ZNŽOJS, 18, 77).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Od tog doba htjede da otpočne dalje živovanje. On se tako posve priljubio svome selu i trpeljivo i utješljivo podavao se životu, pa

On nije mogao tog časa da pojmi što je zlo; pročišćen i upokojen, sjetnim očima gledao je sve što mu pred oči dolažaše i u svem je

Sjeti se Pilata, njegova seljanina, što prodaje sitne stvari ispod murve u svečane dane. Tog Pilata oglobio je on na trideset forinti globe što ne plaća „obrtarinu” na robu koja ni toliko ne vredi kolika je

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Iznenada iz plamene kugle u dnu neba, sjurio se ogromni crni gavran i pao na viteževo rame. Strepim od tog zloslutnog znaka. Znam da će moj vitez, uplašen od crne ptičurine, nestati u kamenjaru.

svi odreda pribojavali, ostajao je živ, doduše i sam vezan za postelju, ali, izgleda, daleko od smrti, dalje nego ikad. Tog čoveka smo davno prežalili, još kad se razboleo pred Dorotejev dolazak, ali on se eto stalno u poslednjem trenutku

inat, zacenuo se od pakosti, spekao se i zategao kao tetiva na luku, ščepao se koščatim rukama za zemlju i nema tog vetra koji će ga oduvati. Gledao sam sve to iz pristranka kao nezainteresovani svedok i uživao.

Hoće li makar biti muško? Da li je lud taj izlapeli starac, kakve su ga ojle spopale, zar da ostavi tog ždrepca i mirno da ode? Zar da se uzdrži da ne napoji žednu zemlju?

Nisam imao drugog izlaza. Morao sam popustiti. Poslao sam petoricu konjanika da tog kaluđera nađu i dovedu natrag u Kulu. Znao sam da ih šaljem u smrt.

Ona runjava vojničina (bože, kako mrzim tog klipana) namerava da me nasadi na vrh Kule kao kvočku na jaja, da onde sedim i da odozgo pratim šta rade razbojnici,

„Pazi geljo, da ne prđakneš naniže.“ Morao sam da vidim tog bezobraznika. Sudarim se sa četiri iscerene mesnate njuške. „Gledajte svoja posla.“ Mogao sam da budem oštriji.

“ Opet grmi. Galama tog pobesnelog klipana para mi uši i ja jedva izdržavam da ne skočim i pobegnem napolje. Dorotej ga gleda mirno, bezizrazno.

Ne vredi zabušavati. Ne pomaže to što sklapaš svoje umorne kapke da ne bi gledao tog mladog besnog junca dok kopa zemlju prednjim papcima, zamahuje glavom levo i desno, frkće raširenih nozdrva.

To je odmah mogao reći bez sveg tog glupavog prenemaganja i povlačenja nebeskih bića po svojim plitkim stupicama. Artemije Kad je određen čas suđenja, svi

Ali kad su jedanput pristali na anđela, onda je valjalo tu čorbu posrkati do kraja ma kako odvratna ona bila. Nema tog manastira u Raškoj koji se ne bi ponosio vidarom kao što je Dorotej, prepisivačem kao što je Dimitrije i živopiscem

Sa punim ustima Dorotej se kikotao nekoj Dimitrijevoj šali, koju nisam čuo, jer sam tog trenutka pomislio na Ančicu. Eto dakle Ančice gde mi čupka dlačice na trbuhu i zabavlja se s njim kao mače s mišom.

Ilić, Vojislav J. - PESME

živ i lud, Gde grožđe svoje sadi, Naravstven nektar, prekor strog, S dosadom nek se bace; Uklon'te dakle s mesta tog I vodu i mudrace!

Al' šta ste stali? S vina tog Vrte se do i luzi Na tirs naslonjen drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne

I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana tog, Zajedno s našom dramom. A njena mila, gola grud, S barjakom sramne strasti, Pozvaće k sebi zanos lud 3a roba svoje

Bilo nas je dosta - duša mi se trese! Te činovnik tako pobrka adrese. I nesreća moja tog se časa zače: Odoh gde se peva, mesto gde se plače.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

stoji, pokriven slojem prašine, jedan veliki orman, prepun takvih popularnih astronomskih dela; ne bih želeo da tog debeljka vlastoručno kljukam hranom, pa ma znao da će prepuknuti!

Razgnevljen, kao što to pokazuje prednja rečenica, odvajam svoj pogled od tog prašljivca, pa ga upravljam u slobodnu prirodu.

Stojimo pred beskrajnim, visokim gradskim zidom sagrađenim od ćerpiča, sušenih cigalja. Iz tog zida strče, u razmacima, visoke kule, a ispred njega se prostire širok i dubok rov. To je Stari Vavilon!

Prava, široka i lepo kaldrmisana, ulica vodi kroz zelenilo tog gaja bogova. Sunce je strmo zašlo, nebo se zarumenilo, laki večernji povetarac poljuljkuje vite palme između kojih

Pomoću tih spisa mogu se pratiti pokreti nebeskih tela i ispitivati zakoni tog kretanja, koristan posao, do kojeg, kao i do mnogo drugih, nisam, na žalost, stigao.

Ono se za vreme bitke na Halisu, gde su se borile vojske Međana i Liđana, koje su, uplašene od tog pomračenja, bitku prekinule. To se desilo za vreme Cara Nebukadnezara.

iz njih uvideo da su zvezdana jata zodijaka rasporedana po nebeskoj sferi u obliku pojasa koji ovu opasuje i da se od tog pojasa vidi samo ona polovina koja se u to doba nalazi iznad horizonta, dok druga polovina zalazi duboko poda nj, on je

Jer lopta je najsavršeniji geometriski oblik, pa zato mora i Zemlja biti tog oblika. Kod Pitagorejaca sve je broj i proporcija.

Pod udarcima njihovog dleta i čekića. odletala su u vazduh parčeta tog klasičnog kamena. Iz jednog takvog parčeta dao sam istesati Vaš pridržač.

Pri svom povratku iz Atine, koji me je opet noću proveo, kroz Grčku, imao sam kratak, ali lep doživljaj. Tog puta sam, već pri polasku voza, digao u vis zavesu prozora mog kompartimana za spavanje.

kroz Zemljinu senku pri totalnim i centralnim pomračenjima Meseca, može se odrediti prečnik Zemljine senke na mestu tog prolaza.

Zato ću pokušati da životopise celog tog potomstva manuskripata Spojim u jednu jedinu biografiju. Pred moj polazak iz Carigrada poklonio mi je glavni

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Posle dugog truda, miš k nameri dospe, Te pregrize uže, a mreža se prospe. – Eto vid'te deco! Tog lava silnoga Od smrti spasena od miša maloga. Setite se svagda pored ove priče: Posejano dobro makar kada niče.

Ko nije leti žalio rad, Bogatu berbu imaće sad. Ko vredno radi za veka svog, Tog lepim darom dariva bog! VOLIM STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Volim cveće, Volim igru, Volim konja, Volim čigru!

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (prekida je crveneći): Hajd’ hajd’! STANA (gordo, ponosna na svoje znanje): Ali zato, zbog tih trava, zbog tog kupanja, vidi kako si lepa! TAŠANA (u smehu): Ta prestani jednom s tim. Dobro. Eto lepa sam. Evo i ja vidim.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” zapita naposletku majstor. „Video sam; a sam vam hvala što se ne naljutiste.” Kostica kao da je tog dana položio neki važan ispit.

Tu otpoče i šala i smeh. — Šta radi, Bože, onaj žuti štajervagn? [Od tog se štajervagna gospa Nola nije razdvajala.

Braća se posle tog događaja izmirila, starac je preveden kod Toše, i kod Mađarice koja je imala mnogo samilosti za njegovu astmu i

Moram koliko sutra razgovarati s njegovim ocem, kad dođe, što rekao prota, po harač... Tom ću prilikom malo i tog oca pretresti. Sve mi se čini da on od mog dara crkvi odvaja za sebe...

Zbog tog stasa i te kose dešavale se sitnice koje su malo smetale biskupiji. Poručeno je župniku iz biskupije u dva maha, „s

Župnik ga je naučio da iz Eneide prepriča lepe delove, i mali se pročuo kao neko čudo. U glasu tog deteta je bilo nečeg naročito milog i umiljatog. Kad se on i župnik smeju, to je bila prava muzička harmonija.

Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena... Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je.

Šta bi rekao Toša, da je živ?... Naposletku, sam je Nolu izabrao... Nit gospođa, nit dama. A niko od nas nije video tog oca s kojim se toliko hvalisala, nit joj kad dođe ko do njenog „naš kraj, naše planine...” Sirota gospa Nola.

” Sirota gospa Nola. Malo se doista zamorila od tog života bez ličnih ambicija i zadovoljstava. — Da mi je razgovora s nekim pametnim čovekom, ili da mi je da vidim

— E, moja nevoljo, moja glavoboljo, Luka sine! „tvabuta” si pao, i triput se ugruvao! Ništa, ništa, od tog deca rastu! — I nastade onda jedno pričanje, živo i puno slika.

Pri prepričavanju tog događaja, neki su pretstavljali kako je gospa Nola, pobožna žena, isterala bogohulnika iz kuće; i drugi su govorili da

Ali nije došlo do tog da nakazan izađe pred svet: umro je, a mrtvu su mu udesili nos od gipsa. Svet je išao da vidi nos. „Jeste videli nos?

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

u njoj obitavaju; no budući da unutra nikom nije dopušteno bilo ulaziti, zato sam prinužden gorepomenutu zapovest i iz tog prizrenija pregaziti, što me je Merkur pri samom pomislu u tajnopunu ovu palatu ući za uvo povukao, i opomenuo da se

Njini su služitelji novinari, pismopisci paskvilanti, i gdikoje vucibatine koji se od tog rane, prave od komarca magarca i često celu varoš straom ili radošću za nos povuku.

« Ima i takovi na svetu ljudi koji neprestano teže da se gore penju, ne smatrajući što im iz Tog uzroka ponajviše gore ide. Zato ovi po pravilu retko i idu, no ponajviše sede i sedeći gledaju kako im glave sede.

— Ja sam uvek tog mnenija bio, i svakom koji se o tom sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom

— Ja sam uvek tog mnenija bio, i svakom koji se o tom sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom

Ja moju tajnu nikom ne kazujem.« Verujem, gospože, koliko manje tuđe tajne hranite, toliko dublje sopstvene ranite. Tog su mnenija i mesečne žene. Ali muževi u mesecu imaju leka da tajne svoji žena i preko njiove volje dokuče. »Molim, g.

G. ferfaser, u mesecu valjda nema belila ni rumenila?« Nema, frajlice, no ženske mesto tog upotrebljavaju plavetnila i zelenila. »U! To mora gadno stajati?« A zar belilo lepo stoji?

Devojka oće baš iz tog uzroka da vidi šta je to, dok u škrip ne padne i ne počne i ona kao Dositejev miš: »ci, ci, ci!« »Naš g.

I budući da su mu jabučice na obrazu od nature uzdignute bile, a iz tog uzroka usta raširena i brada skupljena, to je naravno sledstvo da su njegove po sebi malene oči izdavale kao dve oduške

PRIZVANIJE — (pesničko) prizivanje (viših sila, Muza), invokacija PRIZRENIJE — obzir, prizrenje, gledanje na nešto; iz tog prizrenija »obzirom na to«, u ovom prizreniju »u ovom pogledu«, u prizreniju »u pogledu« PRIKLjUČENIJE — događaj,

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

To je bio čin koji je označio da sam od tog časa gimnazijalac. Pre nego što ću poći u gimnaziju, otac mi je održao jednu dužu reč, ubeđujući me da sad već moram

“ Zbog tih izuzetaka u nemačkom jeziku, đak sa dobrom ocenom iz tog predmeta u našem razredu bio je pravi izuzetak.

— grmi veliki inkvizitor — neka mi bog oprosti što moram upotrebiti i poslednje sredstvo da isteram demona uporstva iz tog bezbožnika. Dajte mu konstrukciju akuzativa cum іnfіnіtіvo u konjugaciji perifrastičnoj pasivnoj iz treće konjugacije.

Ja sam uvek bio mišljenja, koje ni danas nisam promenio, da bi tog čoveka od krpa trebalo obući u uniformu sreskog načelnika Na taj način postiglo bi se dvoje, prvo: velika većina naših

Ali, najzad, to još i razumem: zbog sobe koja nosi broj 13 upasti u tuđ brak, ali zbog tog fatalnog broja upasti u svoj sopstveni brak, to se moglo samo meni desiti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali naša treća je i pored tog dejstvovala. — Ako, ako, neka ova teška gađa nas, jer bi inače napravila lom među pešacima — veli komandant.

Razume se, povučen malo unazad. — Dobro, to shvatam — kaže Mišić. — Nego... želeo bih da imam predstavu celog tog masiva. Je li to ćuvik, ili planinska greda, da bih znao kako su oni nastupili, i oko čega su se borili?

Sad zamislite onu vertikalnu prečagu. Ja uvek govorim vertikalna, a u stvari to je položen masiv. Na početku tog masiva nalazi se prva kota hiljadu osam stotina. Tu su takozvane Čeganjske planine...

Sve je pohrlilo da poljubi zemlju i pogine. Šest dana i šest noći trajala je ta klanica... Kod tog graničnog kamena sudarila su se dva sveta, dva nacionalna ponosa, da se reši jednom za večna vremena: da li će se taj

Petrović, Rastko - PESME

Na adi prekoputa Ljubila je baš tog trenutka, opijeno, Jakog i milog jednog regruta. I to je sve. Ožalošćeni ... do groba.

Tvog oca, radnika fabričkog, s prstiju curi smola A po mokrim plećima tvog mladića i tog vranca, U ogledanju kreću zvezdana kola.

Tek tog trenutka On poče da govori. U Beogradu, H 1922. Poslednja pesma Otkrovenja PROBUĐENA SVEST (JUDA) Proći će kroz život

tela stanu privlačiti, ni njihova volja, ni svi ljudski morali, ne mogu ih sprečiti da se pri vlače sve dok su u oblasti tog privlačenja.

I to tako, da kad se povratim sebi od tog čudnog stanja, događaj je već prošao; i zato što mi nešto, užasno gromkim glasom i radosno, kaže da je prošao, ja sam i

Videh boga. Odjednom bi me stid od tog što rekoh i užasnuh se. Oni nisu hteli ni mog imena niti ičijeg, ja sam učinio po treći put isti užas.

sebi, premda obamreh od užasa; I najmanji šušanj odjekivaše u meni kao lupa, I ne znam čega još strašnijeg prezah u bolu tog časa, Činilo mi se da neizvesnost traje čitavo pola veka, Tako mi večnost se javi pred onim što me čeka.

S visija u krug dopre li krik Imena tog, za mene jedina reč, Jedino ime kome odaziva mi se duh, U svim pravcima tada zakorača moj lik A šum koraka tih ne

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ko je nije video, tog nije zabljesnula svetlost njenih ljubičastih očiju. Ko je nije čuo — taj je mogao čuti glas lastavice u glasovima ostalih

U krčmu ulazi, osmehuje se. Čuje — stigao trgovac, ovčija runa otkupljuje, a koga nije sreo tog nije ni prevario Baš takvog Varalica čeka. Zar je podvig poštenog prevariti?

— smeje se. Dosadi već i sudijama da mu sude. Varalica napamet zna zakon, pristaje na svaku kaznu, ali nema tog zatvora iz kojeg ne umakne već nakon pola dana, objašnjavajući da nije za njega da badava jede carsku hranu.

Ko bi pristao na podvig pri kome se ništa ne dobija, a život gubi? A opet? Nema tog koji je Smrt — varalicu nad varalicama — prevario. Žestoko zamisli se Varalica. — Pa, dobro! — reče napokon.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Pesme koje opisuju taj život idiličan i krvav, gde se lila i krv i mleko u isto doba, imaju katkad slike tog života sasvim realne, intimne, detaljne. Primeri: Ovce Nikca od Rovina, Udar na ovce kneza Vujadina“.

su naša đeca okićena, nek su naša đeca ođevena sa onijem ruhom gospodskijem, da svatove moje začinite, da ljepote ni tog ruha nema, da im nema lica ni oblika u svu srpsku zemlju i latinsku.

Ja da možeš okom pogledati i ušima jeku poslušati kad se sitne knjige rasturiše od tog mora do zelena Lima, te pođoše srpske poglavice i vojvode, što su za svatove, i delije, sve glavni junaci!

Zašto blago dadoste drugome? A nije mi ni tog žao blaga, — neka nosi, voda g̓ odnijela! — no mi žao od zlata košulje, kojuno sam plela tri godine a sa moje do tri

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod tog kralja Mnogo dobrih detalja Te zlatna dvorska halja Te kruna od koralja Al pralja nije princeza Ona srce zaveza Sa

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

lice za koje ne zna čovek kako da kaže — da li je lepo ili ružno, a najmanje bi se smeo kladiti i tvrditi da će se iz tog čupeta vremenom razviti prva lepotica.