Upotreba reči toga u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

list je te žalostive knjige tužan: na njemu su nacrtane visoke jele, mračni borovi, hrapavo stenje, a u podnožiju toga kamenja... grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan!

Eto, dragi prijatelju, sa toga mi dobroga oca osudiše na smrt. Sa te goleme krivice njegove morao sam i ja ostaviti nejaku braću i rodbinu i

No već to je među nama rečeno!...“ Posle toga govora uze svoju kačketu i spremaše se da ide. Otac mu nuđaše za uslugu dva grošića: „Uzmi, majstore, neće biti pravo

“ „Da, da, juče propevasmo za cara krv, a danas za spahije!...“ „Došao je i komesar...“ Posle toga nastade tiho šaputanje.

I ona izađe. Posle toga donese beo vezen čaršav da ga prostre po astalu. To je činila samo da se nađe kao u poslu, a posle je uzela stakôce,

„Kuda li će?“ reče tetka za sebe. „Sigurno zbog toga nesrećnoga komesara?... Bože moj, bože moj! Šta li neće ovaj naš jadni narod prepatiti!...

Tek da ne nazebe, nije kožuha obukao: mora da je nešto hitno?...“ Posle toga iziđe napolje u kujnu i stade spremati ručak.

Posle toga zanemi sve, i čovek i životinja; samo što se vetar kakvim uvelim listom igra!... On zašušti, a ja se trgnem — mislim:

To je sve za jedan dan i jednu noć. Uzmem lončić, odnesem kući; tetka uzme jedno parčence od toga peskovitoga hleba, nadrobi u čorbu, pa onda ručamo...

Predveče nam dođe Aleksa... Ja mu sve ispripovedam šta je sa mnom toga dana činjeno... Njegove mutne oči planuše ljutito, po bledim obrazima razlila se tamna rumen uvređenoga ljubavnika.

„Tebi je zlo, tetka?“ pitala sam je uplašeno. „Nije mi ništa, dobro moje dete, samo što ne mogu da jedem“. Posle toga je opet zatvorila trepavice i izgledaše kao da spava... Ja i Aleksa gledasmo je zabrinuto.

A može li za ovako siroče i biti utehe? Kapelan protin ne beše toga dana kod kuće pa je zato sâm prota došao da je sahrani.

Obradović, Dositej - BASNE

svega trudoljubno i dobrodjeteljno jednoga opštestva žitije: evo što sastavlja njegovu pravu hrabrost i junaštvo, i bez toga ili je u rabstvu ili će s vremenom biti.

Laži, lukavstva i svakog nevaljala posla, koji biva sebi ili drugomu na vred i štetu, toga ih je potreba učiti da se i srame i boje. No o ovom smo i na drugom mestu opominjali, koje za dovoljno nahodim.

I opet ovo je lepo pravilo: što nam u drugima nije milo, toga da se čuvamo. Što u dobrim i pametnim ljudma pohvaljujemo, za tim da nastojimo; što god vidimo da prosvešteni narodi

” Mladić koji se pametno vlada do osamnaest godina, posle toga sve će bolji i pametniji biti. A koji se dotle razmazi i pokvari, čudo veliko ako se ikada poboljša, razve ako je odveć

Lav od prirode boji se petlova pojanja, ne stidi se od toga i bežati. Razuman čovek, kad vidi da jednom razgovoru ili poslu nije vešt, a on sluša i smatra što drugi govore i

| 48 Konj i konjušar Konju konjušar zob krađaše i prodavaše, a namesto toga češaše ga i praše na dan po dvaput. „Nitkove!” — reče mu konj.

— „To je u našem zakonu dopušteno, |— odgovori ovi — „i iz toga se našim domaćinom mloga jaja legu.“ „Ho, ne mogu se ja ovde s tobom vazdan inatiti, jer sam ja gladan”, kaže mu

Tada im se pošlje hudra koja ih načne hvatati i proždirati. Od toga vremena žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se go|d sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša,

Ibo istinito i pravo blagopolučije iz prosveštenija uma i dobrodjetelji rađa se i proishodi. Evo kako mudruje svrh toga najprosvešteniji u Evropi narod (nek mi se dozvoli njihovim jezikom kazati): „Ne that communicates truth with succes

” Blažen narod gdi se ovo misli i veruje! Običavajmo, dakle, junost na dobro; od toga sve zavisi. 61 Muha Muha upadne u lonac s masnom čorbom. Tu se zdravo nahrani.

Blažen je samo oni bogat koji opštestvu dobro tvori i posle sebe lepo ime ostavlja, a bez toga evo što mu veli Evangelije: „Bezumne, u ovu noć ćedu dušu tvoju od tebe iskati! A što si sabrao, komu budet?

Drugo čemu nas uči ova basna ovo je: da gdi su zli gradonačalnici, zlo tu stoje građani; no gdi je dobar vladjetelj, toga se nije bojati. O ovome smo na više mesta govorili.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

- Petar i Miloje, - oko čega? - oko toga ko će ispred koga! Krv se sa kneževa raširi u narod i, dublje nego mačem iz oblaka, rascepi se, raskoli srpska

Streljane nas vešaju, poklane nas guše, ne znamo zašto, a nije ni važno. Sudijama je već svega toga dosta! Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike, dželate vešaju - oni im kao krivi.

On je celog života nosio glavu praznu a zobnicu punu! A ništa od toga nije nam smetalo da mu pod noge položimo globus, u ruku skiptar, a na glavu krunu! 3.

Na svakoj ima bar pola kila gvožđa! To nije samo obuća, to je oružje! Kad si obuven, ti si i naoružan! Nema toga pred čime će ustuknuti čovek obuven u tako moćne čizme! Ti na tim debelim đonovima stojiš kao kula na temeljima!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju. Pre toga ugovori s njima Jovan Čardaklija, i Đikić, i Vlajko [Stojković] Beograci, da im kapije otvore.

” (Na godinu dana pre toga oni sogljadatelji koji su po Srbiji ’odali i narod spremali za Nemačku Krajinu, odveli su sa sobom mnogo momaka iz

” (No Turci pređe toga, kako su vidili da će rat započeti, dozvali su knezove i kmetove, uzeli od nji’ konje i pratioce, te su sva dvižima

U to vreme čuje se da će ćesar Josif doći u Srem, u manastir Fenek, da vidi gde se profunta peče. Naskoro posle toga poruči meni iz Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio Turčina i utekao u

tu zabunu i brigu, pak posle nekog kratkog ćutanja reče mi sasvim blagim glasom: ,Moj dragi kneže, ja se od vas i od toga naroda uzdam i nadam da ćete vi pomoći mojoj vojsci, moga i vašega neprijatelja prognati.

Osim toga plaćalo se veziru, porez na mešćemsku glavu po sto groša, a katkad i poviše, a caru plaćalo se arača po 3 groša i 2

Knezovi krili su glave, pa kad u vilajetu porežu sve danke, dolazilo je po 7 ili najviše po 8 groša na glavu. Posle toga postali su čitluci, i janičari zavladaju, koji su imali u Stambolu velikog janičar-agu, a u svakom vezirstvu opet

No toga pašaluka čitluk-sajbije umole beogradskog vezira (što je bio pre Musta-paše) da oni budu age, kao što su i bili, i da

zdanije pravi) i opravljao je i pokrivao u donjem gradu kasarne, što je Nemac u ratu popalio; moj otac Aleksa, zbog toga što je tome Hadži-Mustafi mlogu građu za kasarne niza Savu slao, poznavao se i živio s njim dobro, zato ode k njemu i

Tako su i svi drugi knezovi govorili, i opet su kazali da će morati svi od naroda u Nemačku begati. Posle toga gdekoji se knezovi prikriju a moj otac, pod izgovorom da račune pregleda, dogovarao se neprestano sa Hadži-Mustafom.

Petnaesti dan od toga dana, dotrči tatarin iz Stambola, i donese nov ferman. — Pričao mi je buljubaša mog oca, Laza iz Trlića, da je tatarin

bila razišli, kako čuju da im je starešina poginuo, poplaše se i svi pobegnu u Vidin k Pasmandžiji, koji se još pre toga osilio i od sultana otcepio, i sav pašaluk vidinski pod svoju vladu uzeo, niti je što caru davao nego sve sebi grabio.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

koji je samo svojim prilježnim i revnosnim radom i velikim snishođenjem prema pretpostavljenim svojim doterao do toga zvanja svoga. Svuda je govorio lepe besede, pune pouke, kakvu može samo iskazati tako vredan i revnosan kapetan.

ražanj, zec je — zec; a nama sad, kod ovako lepa pečenja i vina, nije stalo ni do zeca ni do ražnja, nego do doboša i do toga kako ćemo dobiti — ti onu livadu, a ja onaj vinograd!... Dede, more, reci — pošto? — Lako ćemo, gospodine.

Dugajlija uze čašu, kucnu se s onim mladićem, pa iskrenuvši dopola ubrisa dlanom usne i reče: — Eto, zbog toga je, moj Pajo, bilo i potegni i povuci!... — Bogati, kaži mi pravo, ko se prvi seti takog đavolstva? — upita Pajo.

Nekad se davalo naočigled, a sad to ide zgodno ispod ruke... Ljudi im znadu ćud, pa šta će — plaćaju. Vide da im bez toga obići ne može. Da se, opet, žale — kud će šut s rogatima izići nakraj!... — Bogme, vi ste tu mnogo zaradili!

I baš mogu se sad gde hoćeš zakleti, nije mi o glavu da lažem, da sam pravo beležio. Oko toga ti se, bogme, mi zdrpimo valjano. On meni: »Lopove!« Ja opet njemu: »Varalico! Lupežu nad lupežima!

A kad je već sabor on i sâm dođe da zaradi koju paru. Osim toga, Sreten je u neku ruku i majstor. Zna dosta dobro kačarski i stolarski zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije,

i uopšte stolarski posao, i to sam dužan mu raditi, kako njemu, tako isto i onde gde me on kome prati da štogod i od toga zanata uradim, koje će on naplaćivati.«. — Ama, nismo tako rekli, ćato! — prekide mu Sreja čitanje. — Tako ja ne mogu.

Jedan izmače i stiže pre ostalih, pa onom putniku: — Ama šta ćete vi od toga groba? — Da nosim ovu ploču. — Kaku ploču gospodine? Okan'te se vi ćorava posla!... Ne dirajte taj grob!

— dere se Pupavac još žešće... — a vi me za nos vučete... Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički...

A nekom i načini ponešto ako imade zališna vremena. Osim toga, učitelj je Grujica umeo vešto puniti tice. Svu je sobu okitio svakojakim ticama.

Čuje učitelj Grujica to, pa pored sveg toga što se onako lepo živeo s popom Vujicom, naumi da mu nikako ne dâ jeine. I to mu se tako uvrte u glavu da mu se činilo

uzgred kod popa Vujice i kako se pop na nj žalio i molio ga da ga ukloni odatle, jer deca ništa ne napreduju, a osem toga — još se zavađa s ljudima. Učitelju se okrete ona škola od čuda! A toli je. Sad već zna sve!...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Takva je Mačva danas. Pa, i pored svega toga, ona je lepa, divna!... Ona je bogata cura. Sve što se u njenu crnu utrobu baci, donosi bogata ploda.

Svaki, pa i onaj najmanji kućerak, imao je xpane dovoljno za svu porodicu i usev; sem toga, imao je belog smoka; o motkama, nad ognjištem, visile su cele clanine...

— Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali. Ta odluka, od toga časa, postala je zakon svemu selu. Domaćini se vraćaju kućama i prema tome naređuju svojim mlađima.

I sam besni Marko Štitarac zazirao je od toga. Od Sovljaka do Crne Bare ima pešačkog hoda pola sahata; a Marko Štitarac od Sovljaka do Crne Bare tri put odmotava i

Jednom reči: hteo je pošto-poto da se saživi sa Crnobarcima. Ali, kao da od svega toga ne može biti ništa. Ljudi ostaše hladni prema njemu. Bilo je nešto u onom prijatnom licu što je neprijatao dirnulo ljude.

I pun zadovoljstva ode niz dubravu... 4. U KOLU Varnica je pala vrlo zgodno: i gde treba i kako treba. Sve do toga trenutka Lazar se kolebao; sad je bio rešen...

Ali krivac kao da čita iz toga pogleda, koji mu veli: znam te, vidim te!... Ti si... ne možeš pobeći!... I zvezde mu uliše strah...

On mu se jedini naturio za prijatelja. I on naže da pobegne od toga prijatelja... Jurio je i jurio. Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori.

a plamen je lizao sve više i više... I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali

On se reši u goru, ali najpre da ubije Lazara... I, čudnovato! Od toga časa on beše drugi čovek. Niko više nije mogao raskvarti nameru njegovu. To osta kao u kamen urezano...

!... Polazi!... I pogledom diže Lazara. Lazar ide, a kolena mu klecaju. Mislio je da beži, ali ne može; sem toga, znao je da od Marinka ne može pobeći. On bi trčao za njim dok bi duše osećao. Bio je to užasan čovek.

Spokojno sedi starina i još spokojnije naginje čuturicom, koju mu mlađi izneše!... Bio je uveren da toga dana neće mnogo kasati. A i kuda bi?

Dučić, Jovan - PESME

U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi! U prostor bačen glas što

Ne znam; no na međi toga sna i jave, Vidim moje srce da čezne i pati. I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Pletem svoje gnezdo visoko nad vama, A još niko ne zna mesto toga gnezda — Ono ide kao što nad obalama Putuje u nebu izgubljena zvezda.

Od toga u opnama jajeta pod njim prenuše se i slatko zatreperiše tek začeti životi... Tri mala nova srca zakucaše uzbuđeno i ud

Po njoj zelenkasta sunčana svetlost pada sa ekstazom. Za to vreme čitavi mali horovi iz lišća prate ritmično toga mračnoga umetnika, toga neumornoga tkača.

Za to vreme čitavi mali horovi iz lišća prate ritmično toga mračnoga umetnika, toga neumornoga tkača. A on prede sve veselije, sve strasnije, sve nestrpljivije, praveći po svome tkanju nerazumljive i čudne

Sutradan u suton, na toj istoj obali, ležala je ona u naručju toga putnika stranca. Ali, nesrećnica, nije pozdravila, držeći svoje dojke u rukama, izlazak Zvezde, jer su joj oči bile

Topli proletnji vetrovi su mirisali, i blage aprilske kiše ulivale se u njegove srebrne brazde. Pustinja će se posle toga pokriti cvećem i rumenim plodovima. Svud će biti klasje do pojasa i šume do neba.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dobro i onda kad me je, dan pre toga, svom svojom rečitošću od toga odvraćala. Bože moj, kako su bile velike naše matere!

Dobro i onda kad me je, dan pre toga, svom svojom rečitošću od toga odvraćala. Bože moj, kako su bile velike naše matere!

“ ali kao da se odmah i zastidela toga, jer bi uvek dodavala: „Tako sam te uvek mazila kad si bio mali!“ Nekih puta posle večere ja zapalim cigaru i kažem:

Zbog toga me je nešto kopkalo da pogdešto povedem razgovor, samo da je vidim u takvom raspoloženju i da čujem da ona rekne: „bogam

“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu

On me odvede u bolnicu gde ja obično sedim na njegovoj „kancelariji“ dok on ne obiđe i ne vidi ima li šta novo. Toga dana se on preko običaja zadrža, a ja iz duga vremena iziđem i stanem šetati hodnikom.

Onda je ispod pazuha izvadio jedan čitav somun i dao ga meni. Sasvim se lepo sećam toga somuna i onoga vezikatora što su ga zalepili tati. Badava!

sam da je devet sati, i da je moja mati, zabrađena, držala pod miškom jednu veliku pletenicu i u ruci bocu s vinom. Toga dana bila je nedelja. Nisam morao ići u kancelariju.

Ja sam toga dana nešto upamtio što nikad zaboraviti neću i ne mogu. Video sam sasvim iznenada i začuđen da je ona nalik na čiča-Đor

vi već znate. Ih, ala sam glup! Pa gde je, opet, ta kvaka? Kao da su vrata dva kilometra od mene! Toga dana posle ručka leškario sam na krevetu i razmišljao. Nije vajde.

Naposletku sam postao nestrpljiv i nervozan. Povrh svega toga bio je još i dan preko svake mere topal, te mi čisto pripade neka muka.

Kako se sve to gubi, bledi i izdiše pred veličanstvenom prostotom moga najnovijeg poznanstva!... Toga dana bilo je toplo, ali je duvao jak vetar.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ali je zato i bilo svašta. Bilo je batina, pa, bogme, i razbijenih glava. I od toga doba manje ih diraju. Osobito u selu ni za živu glavu niko to ne sme da spomene; štaviše, sad još hvale mesto da je

Orestija, koji je vanredno pevao i kitio i dizao obrve pri pojanju čak i na teme, rado se primi toga, a Arkadija poleti k’o bez duše pop-Spirinoj kući, koja nije daleko bila, pa se razderao još s avlijskih vrata.

I gde god je posle bilo prilike, pohvalio je dobroga pastira paroha Spiru, a vidljiv dokaz i znak toga njegova zadovoljstva i blagonaklonosti beše onaj crveni pojas, na koji toliko vikaše pop-Ćirinica.

A primeru supruga svojih sledovale su i domaćice. Kad bi se što umesilo u jednoj, slalo bi se od toga i u drugu kuću s primedbom da nije baš ispalo onako kao što se želelo, i molbom da iskreno i bespristrasno ocene kako

— cifra se gospoja Sida. — Ne, ne, bez šale vam kažem. Koliko sam se puta sita naplakala zbog toga. Uvek mi prebacuje moj suprug.

Al’ zato je trebalo imati dobrog učitelja, a ja sam ga baš imala! Moja pokojna mama, bog da joj dušu prosti, nije bilo toga testa ili melšpajza što ga ona ne bi znala zgotoviti.

čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da bolje čuje i izbliže vidi toga »slatkoglasnoga«, kako sam reče. Kako je ostavio sto, nije se više cele večernje ni vratio u njega.

kod Švabe... a, to tek nikako nećemo dopustiti! Bar kod mene nije taj običaj. Vi’š ti to njega!... Nego manimo se toga sad, pa kako bi bilo da vas provedem malo kroz selo do škole... — O, molim, molim...

Posle toga je manje lajao za sve vreme vizite. Tek ponekad lane, pogleda sumnjivo na tu stranu od vremena na vreme, kao da progunđa

Kakva blagodarnost?! Nema tu ništa od toga! S narodom sam, veli, stekao pa neka sad taj narod i jede! Valjda ću, veli, poneti dudove na onaj svet?!

Od toga doba pop Spira očima da ga ne vidi; i jednako je zbog njega bilo reči u kući s gospoja-Sidom, koja je, kao dobra domaćic

« — »Ma koga, samo njega moje oči više da ne gledaju; da ne gledaju toga — zamuckuje ljut k’o vatra pop Spira — to-to-to-toga Tu-Tu-Turčina! Toga, toga Aga-ga-ga-garjanina! »Pak-pak?

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

do tada zatvoreni gore, na nebu, puštaju tada s neba te da onako željni, gladni, siđu u svoje grobove i iščekuju da im toga dana njihovi živi, dođu na grob, prepoju ih, okade, zakite cvećem. I to mnogo.

Pa pored toga da im još iznesu jelo, piće. I to opet mnogo. Jer će im to biti dosta za celo leto. Ono, istina, da se onima što su

I to toliko, kao da će na groblju da godinuju. Cela kuća se iznosi. A još, pored toga, opet, svaki čas zastajkuju, osvrću se i vraćaju sluge da od kuće još štogod ponesu što su one zaboravile, a sad se,

A pored toga morala je da vodi brigu i upravo nosi se sa svima prosjacima, i sumanutima kojih je uvek bilo puno. Svi su oni bili

Ako joj nije bilo tu muža, ona bi skupila njih, prosjake, i zajedno s njima išla bi i izvlačila iz groba toga što se bio zavukao.

I zato je ona jedva dočekala toga Manasiju i toliko ga trpela da joj se on čak i po kući vuče, jede što nađe pa i na nju samu se istresa, gunđa.

Ali kako je taj gazda hteo da siluje, to preplašena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoši, i više nije htela da služi, već počela da prosi.

— I rukama je pokazivao kako će ga kamenom udariti. I zaista, popova sina deca u igri kamenom udarila, te ovaj od toga umro. I zato su ga se svi bojali, ugađali mu, sve mu činili samo da ćuti, ne gunđa, ne proriče, ne zlokobi...

tad se po njoj moglo još da vidi kako bi ona zaista postala lepa, samo da je nije to, taj užas, kao presekao, te se od toga ona kao iskrivila, sasušila. Bila je sitna, mala... Nikad nije smela sama da ostane, a još manje napolju sama da zanoći.

A i ne jede... Već ako imaju da joj dadu rakije ili novaca te da ona kupi i odnese mu. A posle od toga se ona napije.

Čist, vredan. Tako je vešt u sukanju užeta, da se o njega otimaju majstori. A najviše i zbog toga što nije tražio novaca. I ne samo što nije tražio, već je i odbijao kad mu se dâ.

No ona ga opet, brzo, u tren, uzima i dalje drži pod jezikom da ga ne bi niko našao... I zbog toga ljudi nikad ne mogu da naiđu na „raskovnik“, niti ga imaju. I zato i nisu tako bogati, srećni.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

U dućanu bio je okreten, mušterije brzo je posluživao, ali je i doterao do toga da su sve varoške devojke u njegov dućan dolazile kad je kalfa postao.

On se sam sebi zarekao da niti hoće, niti može bez novaca se ženiti. Kad bi mu njegov prijatelj, mesni učitelj, protiv toga što primetio, reko bi mu Ljuba: — Kod nas je ljubav i ženidba trgovačka; mi bez novaca ne možemo nikud.

— I sad luduje, al' ja joj pomoći ne mogu, sirota je. — A da ima što, biste li je uzeli? — Bih, pre toga, da je imala bar hiljadu forinti. — A da sad ima pet? — Promislio bi' se.

— A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti. — Ta ja mislim da to ne mora odma' biti.

— Imam dve kuće u O.; jednu malu, u toj ja živim; drugu, veću, dao sam pod kiriju; osim toga, sad sam otvorio malu gvožđarnicu. — Sad sam vas čuo, i ako je sudbina da bude, dobro; al moram najpre propitati.

— pita čika-Gavra. — Moja Persa ima šildgerehtikajt, pa onda veliku trafiku i sav dućan je njen; pored toga ima sedam motika vinograda, jedno na drugo vredi devet hiljada šajna. — A šta ima dete? — zapita Gavra.

Ljuba je to jedva dočekao, da malo dobije kuraži. Čika-Gavri nije toliko trebalo, jer je kuraži imao i bez toga. Gospođa mamica napolju kuva ručak. Anka i druge sitnije sestre pomažu. Dođe i vreme ručku. Svi se nameste.

Dozna da Belkić ima dve kuće, jednu malu i jednu veliku, i osim toga trgovinu dobru. Ali šestoro dece, pa tekar na velikoj kući intabuliratih dugova!

Mnogi su Ljubu pokudili, ali on neće sve da veruje, pa misli: kad se Ljuba jedared oženi, sve će to drukčije ići. Osim toga mislio je da će Ljubi u početku ma čim zamazati oči. Ali teško je s Ljubom nakraj izići.

— Sad razumem. — Zašto ne? Kao što primećavam, ona nije vama nenaklonjena, a i ja nemam protiv toga ništa. Samo, znate, forme radi, moram još mog devera zapitati. — A zašto da ga pitate, kad vi ’oćete?

Sa čika-Gavrom voli da se šali i rado ga prima, ali ne zato što ga voli, no što je on šaljivčina. Osim toga rada je malo da ga nasekira, da vidi kako je bogata, a on je kao devojku uzeti nije hteo.

Iz toga se vidi da bez trgovine nema nigde ništa. No, molim vas, frajlice, vi baš ne znate il’ nećete da svirate srpski?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

On je hteo i da se uveri, je li tu sve u svome redu a osem toga i sebe samog ubedi: kako je svako nadanje i zavaravanje besmisleno, jer taj kobni ultimatum drugo ništa i ne može

se posle spremio i otišao na ulicu, ali ne da se tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što on ne očekuje i što ne odgovara njegovim čudnim predosećanjima.

Evo osećam lepo, kako me miluje crno krilo gavranovo”. Dva dana iza toga, pred veče dvadeset petoga jula, Jurišić je žurno Dojurio kući.

A strah koji je toga dana, za sve vreme onog divljačkog dvoboja pobesnelih baterija, pretrpeo na osmatračnici, bio mu je povod da i ovog

okaj Jurišić ništa od toga neće da razume nego smesta osuđuje i to na jedan brutalan, njemu svojstven, uočljiv način koji vređa.

“ Ali, u mesto toga, Hristić se zaplaka ljubeći svoje stare roditelje, i onaj stid poraste još više kad u suznim očima žene opazi ponos i

Ostavi se, vele, jedna pregršt duvana u čuturici da prenoći pa se sutradan po malo pije i od toga čovek požuti kao limun.

Jer to nije dan nego večnost i još kad čovek pojma nema dokle će se to nemilosrdno razračunavanje produžiti, a pored toga ne stoji dobro kod pretpostavljanih, te ga ovi namerno šalju na najopasnija mesta. Onda je brzo gotov.

Recimo čuješ ili dođe ovaka depeša preko opštine: kapetan druge klase Đorđe V. Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju tom i tom, toga i toga dana, o čemu izvestite njegovu

Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju tom i tom, toga i toga dana, o čemu izvestite njegovu porodicu.

Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju tom i tom, toga i toga dana, o čemu izvestite njegovu porodicu. Sahranjen na položaju. Stvari njegove i novac poslaće se naknadno.

Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju tom i tom, toga i toga dana, o čemu izvestite njegovu porodicu. Sahranjen na položaju. Stvari njegove i novac poslaće se naknadno.

Afrika

Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst. To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i glavobolju i kijavicu; opomena da se

Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana najzapadnije što sam ikada bio, on besni: Kao da iza najzapadnijeg nema opet zapadnog, sve dok se ne stigne na

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug

Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.

! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce. Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a

Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja. Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju

Ljudi nijednog plemena nemaju takvu odmerenost u ophođenju, takvu nevezanost i ljubaznost, a ipak, i pored svega toga, kraj sve svoje pitomosti (kod njih jedva da ima tragova da su bili ljudožderi), Baule su bez interesovanja za ono što se

Alkohol osim toga ubija još i poslednji polet njihovog duha. Čim sam stigao, uveče, odneo sam pismo gospođi Bede, ženi jednoga odsutnoga

Zbog toga, što smo dalje, ljudi nam izgledaju sve divljiji, sve usplahireniji i sve više jedno drugo čovečanstvo, pakleno, prašumsko

Kažem mu da imam revolver (u stvari bio je uvek u kovčegu); njegovo lice dotle smešno–uplašeno, razvedri se, i posle toga me više ni on, niti ostali bojevi, ne puštaju iz vida. Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene.

Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.

Za to vreme dečaci sve jače pevaju da bi zagušili njegov vapaj. Posle toga sekirama lome mu noge i vade srž iz kostiju. Mučenje najzverskije produžava se do duboko u noć.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

neka niko ne pomisli da je moje namjerenije hvaliti se (premda su gdikoji baš ovim povodom to isto napominjali), no iz toga najviše uzroka ovo navodim da se vidi kakve je naša literatura sreće, gdi sirječ spisatelji sve sile uma svoga na

JUCA: Što ćeš govoriti? Početak razgovora neka ti je uvek o balu, muziki, teatru; ako nema toga, a ti počni o vremenu, o aljini, kako su ti tesne cipele, pak eto ti razgovora! KATICA: Mamice, ovo nije vrlo teško!

To je, dakle, i juče radio. Sad, kako je do toga došao da i s pasoša pečat skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta je to što je pre

MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga. JANjA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. MIŠIĆ: Ne Mogu ja to činiti. JANjA: Gospodin notarius, ja sum nemeš!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Na licu Garsulija jasno se opažala, zbog toga, srdžba. Engelshofen je stanovao sam samcit – sa svojim husarom – na trećem spratu Komande, u jednoj uskoj odaji,

On, Garsuli, lično, želi da se vidi s tim oficirima. Da se sa njima malo porazgovara. On je uveren da će ih, posle toga, proći volja da traže otpust u Rosiju.

Da se sa njima malo porazgovara. On je uveren da će ih, posle toga, proći volja da traže otpust u Rosiju. A, sem toga, želi i to, da sutra, na egzercirištu, ta landmilicija, pred njim, paradira.

To je, u stvari, čitav istorijat pobuna i izdaja. Trebalo ih je povešati još za vreme rata na Franceza. A, sem toga, pa baš i da odu u Rosiju? Tim bolje, ostaće ovde prost i neuk narod, pa će biti lakše sa njima.

tvrdio da su se Isakoviči, prvo, upisali u spisak koji je đeneral Ševič odneo sa sobom u Rosiju, pa da su, tek posle toga, zamolili da im ćesarka da apšit, da mogu napustiti austrijsku vojsku.

Oni su tvrdili da su apšit, iz austrijske vojske, dobili u redu i da su se, posle toga, mirne duše, mogli upisati u Ševičevu listu, koju je odneo sa sobom, u Rosiju.

Engelshofen se svega toga gadio i, kad je seo, uza zid, na jednu klupu, nije imao nimalo volje da pomaže Garsuliju. Kad su iz zatvora izvedeni

Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude?

Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude?

Predavali ste kirasire grofu Harahu. Ja sam bio balavac tada, ali se eto sećam svega toga. A eto sad Vas gledam, već kao vrlo starog starca. I sve to nije imalo nikakva smisla, sem ovog Sunca.

“ Engelshofen odmeri pogledom Grka i reče suho: „Ja se ne sećam toga.“ Engelshofen je međutim uživao, ipak, u slici koja mu se beše tu ukazala.

A šta su, Garsuli je već znao. Engelshofen nije trebao ni da doda. Starac mu je, posle toga, prosto okrenuo leđa. Za to vreme, u unutrašnjosti kasarni i kazamata, nastala je prava gužva, a po ulicama varoši

Teodosije - ŽITIJA

Jedva da će i mnoge i velike povesti podstaći srce naše na ispravljanje života. Zbog toga i ja, vašoj zapovesti otačaskoj povinujući se, sada izlažem u povesti vama koji slušate, žitije hvaljenoga sveblaženog

stigao bi me otac moj, pošto mu je moguće, i vratio bi me, pa bih i oca bacio u žalost i sebe u stid velik, a posle toga ne bih ni postigao ono što želim.

Predade pismo iparhu i ispriča žalost gospodina svoga. Kada je iparh pročitao pismo, veoma se ožalosti zbog toga, jer je veliku ljubav gajio prema njemu.

Uz to, da smo našli u moNaškom obrazu tebe, gospodara moga, kakvo bismo izvinjenje imali zbog toga? A pošto je Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto

mrtvoga, govoreći: — O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo učini nama, jer grči si nam sad posle nalaska nego kad pre toga od nas pobeže! O, nalaska goreg od gubljenja! O, rizo, željenoga, željnima zapaljenje! Kako da te ponesemo?

I da plačem ne dužim povest, svi znate da mati, otac i braća takve do smrti žale. Posle toga smirivši se i strah Božji još više u srcu osetivši, govorahu sebi: — Vidi duše mladih koje prednjače i što je korisno

A pravedni se zbog ovoga ožalosti, ne zato što su ga uhvatili, nego zbog toga što su mu prekinuli put te neće dospeti k starcima pustinjacima za vreme obeda.

braći ovako: „Vašim milosrdnim pismom, zbog žalosti za mnom, dušu moju iz mene vadite, jer i mene to dira, i ja zbog toga bolujem.

i sili reči, i razumevši ukor o mladiću koji se zbog bogatstva ožalostio i za Hristom nije pošao, proslavljaše zbog toga sina i učitelja.

I tako je ovo bilo. Kada su sutradan izašli, stigoše u manastir svesvete Bogorodice, koji je od toga samoga Nemanje podignut na mestu zvanom Studenica.

Jer od početka mnogo zlata dadoše za podizanje toga manastira, i kupiše mnoge metohe i naselja, i dozidaše obnove koje su trebali, i ovi su ih zbog toga smatrali kao svoje

dadoše za podizanje toga manastira, i kupiše mnoge metohe i naselja, i dozidaše obnove koje su trebali, i ovi su ih zbog toga smatrali kao svoje ktitore, i sa prvim ktitorima bili su napisani da se pominju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Za istraživanje ove vrste potrebno je duboko poznavanje naroda i njegovih etničkih grupa. Zbog toga ću dati samo klasifikaciju Južnih Slovena.

One su kao tečnost koja izlazi između naših prstiju i ne da se uhvatiti. Osim toga, u ovoj oblasti više no u ma kojoj drugoj, mnogi su promatrači izloženi tome da preinačavaju fakta, da bi iz njih

Dosta datih sudova o intelektualnim i moralnim osobinama raznih naroda mahom su bili lažni. Zbog toga naučni duhovi pokazuju na ovom poslu skepticizam koji je uopšte opravdan.

jednog promatranja o psihičkim osobinama nekog naroda ako se posmatra geografski raspored ovih osobina u celoj oblasti toga naroda.

Osim toga se metodom indirektnog promatranja mogu izvesti psihičke osobine čak i bez dodira sa narodnim masama, pomoću etnoloških

Osim toga su u raznim vremenima iste etničke grupe pevale više ili manje. Postoje razlike u melodijama koje odaju naročitu osećajn

Osim toga su Srbi imali, pod dinastijom Nemanjića, jednu periodu jake državne organizacije i periodu kulturnog, naročito umetničko

Oni su podigli crkve i manastire koji spadaju među najlepše predstavnike srednjovekovne slovenske arhitekture. Iz toga je doba značajni Dušanov zakonik. Uspeli su da velikim naporima krajem XII veka osnuju svoju nezavisnu crkvu.

odakle su došli), pokazuju se za Južne Slovene antropološke razlike koje mogu biti samo pogrešne. Osim toga, i kad bi bila racionalno izvedena, dosada sakupljena antropološka fakta su nedovoljna za pravu antropološku

Sem toga društvene prilike i načini etničkih asimilacija, kojima se jedan narod preobražava, bili su različni na istoku i na zap

A čakavski je dijalekat spao na red lokalnih govora. Tako su, dakle, ove dijalekatske razlike beznačajne. Osim toga one ne odgovaraju tačno podeli na Slovence, Hrvate i Srbe.

Ona je bila delimice pisana ćirilicom, verovatno da bi protestantstvu privukla doseljene Srbe. Sem toga su i mnogi katolički pisci iz Slavonije i Bosne pisali ćirilicom.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Vidi se da ga je gazda nosio sa sobom kroz trnje, noću kroz rosnu travu i po prašnjavim tavanima. Osim toga bio je umazan slaninom, nagrizen od miševa (kolike sramote za jednog mačka!

Svaki čas čiča se okreće i nešto ljutito razgovara sa džakom. Džak samo ćuti, možda zbog toga što je zavezan, a možda i zato što ne zna da govori. Ko li je taj čiča koji razgovara s jednim običnim džakom?

— Deder, zašto si u džaku? — opet vi pitate. Zašto, zašto! Ko će to znati. Možda zbog toga što je iz mlina nestajalo mnogih stvari za jelo, pa mene za to okriviše.

Čovjek s mišem nagnu se nad otvor, spazi u mraku džaka nekakvu neobičnu dlaku, uzviknu i toga istog trena desi se strašna stvar! Bijeli miš omače se iz svog sanduka i upade u sam džak! — U pomoć!

— Evo, ja ću se poduhvatiti toga posla. Bijeli miš poče marljivo da grize džak. Najprije načini toliku rupu da se mogao on sam izvući, a onda uze da

— Oho-ho, mijau! — protegnu se on koliko je više mogao, a toga istog trenutka proletje preko neba jedna zvijezda padalica tako da se mišu učinilo da je istegnuti mačak zagrebao

Zbog toga on oprezno napomenu: — Molim te, lakše malo s tim tvojim noktima, strah me je! — A i ti, dragi prijatelju, ne mrdaj

“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na

— Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti toga žderonju. — Ehe-he, bogme ćemo mi njega napsetiti, namačkiti i namišiti! — veselo povika mačak Tošo.

Uznemiri se čak i sova na jednoj šupljoj bukvi i uplašeno huknu: — Uhu-hu, ko je tu? Toga dana Kruškotresa su negdje u planini gadno izbole pčele, pa mu je u glavi još uvek zujalo i bučalo kao da u njoj bruje

Zbog toga je bio veoma zle volje, pa čim stiže do Šarova, on ga zgrabi za vrat i tako ga prodrmusa da mu se tresla svaka koščica

— Možda se tako i vama od mačka učinilo da je konj. Idem ja da to provjerim. Iako su ga Brašnov i Slaninko od toga odvraćali, Miš prorok odjuri kroz mrak preko dvorišta i uvuče se u kuću. Brašnov i Slaninko samo se zgledaše.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Ali kad ona vas ne voli? ALjOŠA (uzdiše). PAVLE: Ne razumem zašto toga radi otkazujete; hoćete li da otputujete za njom? ALjOŠA: Ne to.

Ona neće naći ništa što bi želela, ali možda baš zbog toga neuspeha, u besu, u srdžbi, u pakosti, a znajući koliko ja cenim ovaj rukopis, može doći na paklenu misao da iz osvete

RINA: Govorite, govorite, da nije ko teško bolestan? ANTA: Ta idite, molim vas, kome je u ovakvim prilikama do toga da bude bolestan. RINA (prestravljena): Ili... ne daj bože, mrtav možda? ANTA: Mrtav? Hm, mrtav!

Dovde mi je došlo; ne želim ni da mislim na sve to. ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga! Ali ima jedna stvar preko koje ne možemo preći, a to je: šta ste vi uradili kada ste ostali udovica?

Izgubila bih i tebe, Mile! (Padne mu u zagrljaj i jeca.) MILE: Budi hrabra, Bubi. Naći će se valjda izlaz iz svega toga, treba se posavetovati s kim! RINA: Posavetovati.

SPASOJE: Ama, koga Pavla Marića? ANTA: Onoga čiji si ti naslednik. SPASOJE: Ama, ostavi se ti toga nasledstva, već reci ti meni... Uostalom, nema šta da mi kažeš, nemam šta da te pitam.

SPASOJE (cepti od uzbuđenja i sune na njega sa stegnutim pesnicama kao da bi toga časa da ga smrvi, uzdrži se i prilazi mu): To si sad rekao i nikad više!

NOVAKOVIĆ (čita): „Bio sam neobično uzbuđen, nisam znao šta ću da radim toga trenutka”. ANTA (Rini): Pati li on od srca? SPASOJE: Ama, ne prekidajte! Čitajte, molim vas!

u okolini Hamburga, u jednoj fabrici, srećno nađem zaposlenje, gde provedem pune tri godine neopažen, jer se nigde van toga predgrađa nisam kretao”.

SPASOJE: Aljoša? NOVAKOVIĆ (nastavlja čitanje): „Toga dana kad ću ja poći na put, Aljoša mi je izjavio da ima samoubilačke namere, rekao mi je čak izrikom da će se u Dunav

To je delo napravilo ogromnu senzaciju. Na osnovu toga dela izabran je i za vanrednog profesora univerziteta, jer, gospodine, to nije delo samo obične naučne vrednosti, već

Ne vidim na osnovu čega vi toliko apostrofirate moju ženu i na osnovu čega joj se obraćate? PAVLE: Na osnovu toga što sam živ. SPASOJE: To treba, gospodine, dokazati! Ne može to tako; dođe mi ko i kaže: ja sam živ!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema. Okrenuo sam se i pogledao na sat, ali sam, mirne duše, mogao i da se ne okrenem.

Markota nije još imao ni dvadeset i pet, a verenica mu je jedanput nedeljno dolazila iz Beograda. Možda i zbog toga, tek priče su se, kao dim bez vatre, rasturile same od sebe, ali je Melanija Brankovačka postala budnija i klincima je

se sasvim malo, očekujući da će se ona izmaći, ali ona samo reče da pričekam: kad pojede sendvič nema ništa protiv toga da je poljubim.

- Možda i kao ludak. U porodici tvoje majke dosta je i toga bilja! - dodao je. Stanika je kao nešto poslovala po kuhinji i izgledala je kao neko ko ne želi da se meša.

Ona je zadužena za staranje o majkama i deci. Možda i zbog toga, tek ona se trudi da mi bude kao majka, samo što je to pretvaranje.

- Nema mnogo toga da se priča, mama. Bacio sam knjigu. Profa me izbacio i to je sve. - A posle? Šta je bilo posle. Vesna je javila da se

Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga. Život posle, Bože moj! Život sada, život koji imam i koji želim da živim, jedini moj život, zar postoji još nešto?

U ovom gradu mnogo je mesta za ljubav, ali nijedno nije dovoljno bezbedno od očiju drugih. Zbog toga te nikada nisam pozvao u šetnju, iako sam, bog zna koliko, mislio o tome. Ovo proleće i ti, sve su što imam.

Hteo bih ti pisati još, ali bliži se vreme za moj čas. Sutra ću ti se javiti opet. Zbog toga mi sutra, a i ubuduće samo očima daj znak da si primila pismo. To je sve što očekujem.

sam da se setim na koju se stranu krivi fiskulturnikovo „M” u đačkoj knjižici mojih sestara, a zatim digao ruke od toga. Melanija neće proveravati.

Hteo sam da ga pitam, ali mačke su se toliko komešale po sobi da mi je dah zastajao od toga. Na te debele, olinjale mačke, morao je trošiti čitavu svoju platu.

Da li zbog toga, tek ona je obožavala taj sobičak i ja sam često viđao njenu crvenokosu glavu nagnutu nad kutije s leptirima ili nad

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

živeo je gospodar Sofronije Kirić, trgovac. To je bilo pre šezdeset i pet godina. Tojest, on je već i pre toga a i posle živeo, ali godina 1812-13 to je bila u njegovom životu najvažnija godina, jer je srećno prekužio „crne banke“

Sve to je gospodar Sofra nabavio posle „devalvacije“, kada je već pre toga „crne banke“ utrošio. II Gospodar Sofra, mada se već obogatio, zato opet uvek je dućan i mehanu držao.

Nije se nosio kao gospodar Sofra. Premda je u poslen dan i on nosio „jankl“ od manšestra, ali pokraj toga pontalone i kapu. Nedeljom i svecem u paradi, kaput od zelenog „trajdrota“ i pantalone na „hozentrogere“.

Gospodar Sofri je to milo. — Al’ sam se dosta namučio. — Da ne bi Buniparte, i ti ne bi do toga došao. I ja sam imao sandučić crni’ banaka, no zadocnio sam se.

— Ja ne bi’ za to bila. Čula sam kako je to teško biti na „iskušeniju“, onde jako sekiraju, ne jedan je od toga već umro. — Pa ne mora baš biti ni kaluđer, može biti prota, i to nije rđavo.

No, manimo se već toga, počnimo drugi razgovor. Šta ti deca rade? — Svi su zdravi. Baš danas se sa ženom razgovaram, šta ćemo sa decom,

Sin joj već dorastao, i sekao je razno meso i pokraj toga su živeli. I to dobro su živeli, jer gospođa Tatijana sve je znala u kući razdeliti, da ništa ne bude izlišno, a opet

Još komesar putnicima javi da moraju tu ostati, jer je sad „štatarijum”, pa će im se na mestu suditi. Posle toga komesar sa lečnikom ode u birtiju, a gospodar Sofra, uzrujan opet sedne, i zove društvo da piju.

Dođu u drugo selo. Tu probude Čamču; i vreme je: konje treba ’raniti. Posle toga odavde se krenu dalje. Putovali su tako još dva dana i dođu u selo V.

— Sofro, Krečaru, hajde da večeramo, sve je već u redu. Kad uđu u sobu, ali jelo se nosi. Čamča im kaže kako je do toga došao i smeju se. Gospodar Sofra neće da jede matoru oderanu gusku, pa neće ni Krečar; to dadu momcima.

Šljahtec košta rakiju, dopada mu se, pije, uzme koji zalogaj, pa opet pije. Posle toga opet proba „auspruh”. I to mu se dopada, pije.

Putuju lagano, i dođu u Košicu. No već na nekoliko dana pre toga gospodar Sofra osećao je neku grižu u trbuhu. Tek što su u Košici, ali napadne gospodara Sofru strašna srdobolja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

” i dodadu: „vivat“. Osim toga, našao ih je dosta, koji su umeli da prođu i da u hodu pozdravljaju, ne zastavši. Smatrao je da je puk odličan i, pošto

Osim toga, da je ona i ovako skoro uvek bila sama i da je mnogo proplakala. Zatim je Zemun doznao još i to da je Isakovič mnogo

Bila je provela noć sa deverom. U prvi mah reši se da to ni sama sebi ne veruje. Ništa od svega toga što joj se u pameti javi, nije osećala; nije bila umorna, nije bila sana, čak nije bila ni zadovoljna.

sasvim prazan, ali joj se nikad nije činilo sve ono što Bog sa ljudima radi, tako strašno, kao u kući njenog devera, toga dana.

Pa i tu svoju decu voleo je, nju i ne računajući uz njih. Osim toga, koliko sve žena nije imao, osim nje? Tako, razmišljajući, bi joj malo lakše.

Položio bi joj široku svoju ruku na trbuh. Bolovi bi uminuli. Suzeći, međutim, gospoža Dafina, kraj svega toga, slutila je da joj je više stalo da oseti ovog drugog, sa kojim beše provela samo jednu noć, isprva tako beznačajnu,

Isakovič je, osim toga, približavajući se, po četvrti put, bojištu, slutio da nikad bolje biti neće i da će ih ne samo podeliti među redovne

Praznina njegovog života, uzaludnost porodice, žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge, tako daleko od njine zemlje, u tuđini, kroz koju su išli kao gluvi i

Zatim upade u sobu u kojoj je toga dana bilo mnogo ustajane prašine i u kojoj je Isakovič pregledao jedno sedlo prinčevo, kupljeno od Turaka.

rezbarija, mramornih ognjišta i svilom prevučenih banketa, tako da zaželeše sami da gube, polaskani i poneti sred toga sjaja i mirisnog tiskanja razgolićenih žena, željni da se istaknu, da se pokažu vrlo bogati, dobroćudni, i ljubazni,

Rđavo odevena, smrdela je pre svega, a osim toga njom je bilo nemoguće zapovedati. Kretala se po nekim svojim pravilima, koja nikako nije mogao da utvrdi, stizala je

Razboljevala se sva, opijala sva, a pljačkala gde god je stigla. Osim toga, ginula je tako strašno, da nikada nije mogao da je upotrebljava u svezi, jer su mu sa njom propadali i zarobljavani

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tako, na primer, devojke često naberu uoči Đurđevdana travu oman i govore: „Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom!

Tako, na primer, devojke često naberu uoči Đurđevdana travu oman i govore: „Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom!

privoleli na udaju: „Neki prosci kradom odnesu slepog miša oko kuće onoj devojci koju prose, držeći da će ona od toga kao slepa poći za koga je prose.

Tako, na primer, u okolini Boljevca, za vreme svadbenog ručka „baka donosi zetu pečenog petla i on mora od toga da jede“ zato „da bi zet vršio svoje bračne dužnosti kao što ih petao vrši“.

otežava verovanje da je ona za svoju neplodnost kriva, odnosno da nije bila „poštena“ dok je devovala, pa ju je zbog toga „Bog prokleo“, a „sudbina zavila u crno.

Prvo, ove obrede možemo, u zavisnosti od toga kada se vrše, podeliti u dve grupe: one pre i one posle porođaja. Drugo, u zavisnosti od cilja, ovi obredi mogu biti

Osim toga, magija za plodnost izvodi se javno, a magija za neplodnost gotovo uvek tajno. TRUDNOĆA OLAKŠAVANjE POROĐAJA Mnogobr

⁷³ Ako ide bilo kuda noću, mogu nju i njen porod ugroziti zli duhovi ili može da „nagazi“ na „sumuvile“, pa da joj se od toga oduzme ruka, noga ili da onemi, a dete koje bi kasnije rodila bilo bi na isti način oštećeno.

Već smo videli da ona puno toga ne sme da gleda (npr. mrtvaca, požar, zmiju itd.), dodiruje, jede („načetu“, ljutu i sl.

hranu), pije (određenu vodu), da ne sme slobodno da se kreće, kupa itd. Ali postoji još mnogo toga što nije do sada spomenuto a što se trudnici zabranjuje da čini.

strogo je zabranjeno uskratiti ženi u blagoslovenom stanju hranu koju ona poželi, jer se veruje da bi ona mogla zbog toga da „pomete“ plod ili će se to što je želela, a nije dobila, pokazati na telu deteta kao belega, a može se, kako se

Pored toga, kad počinje da se menja tradicijska kultura, i oni pripadnici zajednice koji nisu mnogo skloni verovanjima i običajima u

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Pogaze li kudelju kudeljnice sirote, da im se zabije trnje u kopita, da im se polome noge do kolena. da nema toga ko bi se usudio da se protivu njena doma roti, jer milost boga štiti najpre carske dvore i kolibe kudeljnica sirotih.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da

potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana rečenica: »Ne valja se kititi tuđim perjem!

Pre toga, naravno, sasuo sam na sebe pola bočice mirisa, a kosu namazao zeleno-masnim orahovim uljem. Bio sam veoma lep četrnaest

U ukus tih višanja koje su sazrevale na prozoru, na suncu, upilo se zbog toga nešto od našeg pogleda na čubursko dvorište.

koje nas nisu htele — Vera je ublažavala naš ljubavni jad, a da se niko nikada nije zapitao pati li možda zbog toga što se ne zaljubljujemo u nju. Postoje, naime, takve devojke drugari kojima zauvek ostajemo dužnici.

Zbog toga smo provodili večeri pričajući, pričajući, pričajući, oh, samo pričajući... Već tada nam je bilo jasno da postoji neki

Pitaju me kako sam. Hvala, kako ste vi? Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam? Pored njih stoje njihove žene.

Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam? Pored njih stoje njihove žene. Gledaju me kao kroz dvogled obrnut naopačke. Tražim se po trotoaru.

Ništa od svega toga! Samo dve obične reke koje se ulivaju jedna u drugu, baš kao u najblesavijim pismenim zadacima o Beogradu!

stazom uz prugu na mestu zvanom Bradina, na onom usponu, preskačući skretnice trčali kroz visoku travu samo zbog toga da mi se dopadnu: donosili vodu u vojničkoj čuturici izlažući se opasnostima, kupovali vence suvih smokava (jedna

– Fino— kazao je šef Terase. — Znači, počelo je ljeto! – Još jedno... — rekao je nostalgično. Dogodilo se da je baš toga jutra, u aerodromskom toaletu, razgledao svoje lice uništeno ranim jutarnjim letom i utvrdio da stari.

Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo. Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga

Matavulj, Simo - USKOK

Oni su mahom pravoslavni, a sjutra im je Božić, a običaj je od starine bio da se uoči toga praznika grad ranije otvara da bi se pazar ranije svršio. Tim bi se ugodilo i većini građana, koji su iste vjere.

Ta ravno prije godinu izdržaše opsadu i bombardovanje Ingliza, a prije toga, u toku od osamnaest godina, grad uzimahu čas Rusi i Crnogorci, čas Francuzi!...

Nije, dakle, čudo što se toga jutra pomišljalo da je „princip“ utekao!... Općinski glavari vraćahu se zlovoljni. Konte Pijero započe: — Čuste li

A pripomogoše ove dvije gladne godine! A, bješe nješto i kičeljistva, zbog bojeva, zbog toga, koje se pleme i bratstvo bolje podnijelo, to nam đavo ponio i slavu i junaštvo! — A vladika? — pita Marko.

Knez Marko Bogdanov Majina pozdravi se s knezom dragom Jokovim i sa ostalima i otide u grad. II Toga dana iza podne zastudi i nebo se naoblači.

po sebi kaže da su djevojke u plemenu ludovale za Krcunom Serdarevim, ali on, mimo ondašnji crnogorski običaj i pored toga što je imao samo jednog mlađeg brata i mater, dočeka dvadeset drugu godinu neoženjen.

“ Ali se svi u srcu radovahu, što se neće obistiniti njihova nagađanja, koja su činili toga dana u zoru, kad su silazili tim putem, biva, da će osvanuti mlak Božić.

Vidi samo kako se srdi na tebe i okreće glavu! Stara junačina čisto zanijemi, stideći se od toga nježnoga prijekora. Janku bi tada zgodna prilika da dobro uoči djevojku.

Zbog toga je plamen visoko strujao, a ozgo je pirkao čist vazduh. U tome dimnjaku sušilo se dosta bravijeh i goveđih butina i reba

Janko ispriča knezu istoriju krtole, kako je prenesena iz Amerike u Jevropu i sve čudne događaje, koji su zbog toga hranjivog gomolja potekli. Knez se čudio i smijao.

Što je to tvrda čapra, toga više nema na svijetu! Kad je ležao u najtežim ranama, kad svi mišljasmo dođe mu kraj, on se kezio kao ovo sad!

Jer, što je njemu bog dao veselo srce, ni toga već nema na svijetu! Ako ćeš da se smije od sada do zore, sve ovako... A-nu, ljubavi ti, Stijepo, udri u smijeh.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Ne zna vam taj šta su kafane, šta su karte i druga đavolstva, to jest. MLADOŽENjA: A, toga nema. OTAC: Samo karte ne; to je otrov za mlada čoveka. PROVODADžIJA: Vidićete i znam da ćete mi blagodariti.

MLADOŽENjA: Ali, oćete l’ mi učiniti! DEVOJKA: Ako mogu, zašto ne. MLADOŽENjA: Jedan poljubac. DEVOJKA: A, od toga nema ništa. MLADOŽENjA: Vidite kakvi ste, a kako vas ja rado imam! DEVOJKA (ustane): Oprostite, imam posla.

MLADOŽENjA: Slatka gospodična, možete li biti tako svirepi? DEVOJKA: Molim, prestante od toga jer ću pobeći. MLADOŽENjA: Samo jedan. DEVOJKA: Evo mi ide neko. MLADOŽENjA: Ah, kakvi ste! UGLED Z.

OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa. OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora. MATI: Da, ostavi se toga! Treba da usrećimo dete. OTAC: dakle, šta bi ti htela, da pokvarimo prsten?

OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa. OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora. MATI: Da, ostavi se toga! Treba da usrećimo dete. OTAC: dakle, šta bi ti htela, da pokvarimo prsten? MATI: Dakako.

Onda Marić reče: da sam znao, veli, da bije za mene dali, i ja bi je iskao. OTAC: Ej, ćurke ženske, pa iz toga vi držite da će on nju da prosi.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Narodne umotvorine bliske su deci možda i zbog toga što su ona podmladak plemena, posebno prijemčiv za njegova najranija i najdublja duhovna iskustva: bez predavanja mlađima

O samoj književnoj veštini nerado se i površno raspravlja; umesto toga, govori se o specifičnim potrebama dečje čitalačke publike, o dečjem svetu, o visokim moralnim vrednostima kojima dete

Dosta zavisi i od toga na kakvo će tlo seme pasti; dejstvo umetnosti nije trenutno i neposredno; kad bi bilo, svet bi se odavno produhovio,

Meni se, i pored toga, čini da se pun smisao i estetska samosvrhovitost ovog stila utoliko srećnije potvrđuju ukoliko se tematski krugovi

Od toga se načela odstupa kad se odveć računa sa obrazovnom nadgradnjom odraslog čitaoca, kad se prikazuje složenost — često bez

Dečji pesnik je veštak u produžavanju smišljene ravnodušnosti za sve što je beznadežno i nedostižno, i, donekle i zbog toga, za odrasle od bitnog značaja.

Da oni kažu detetu, da dete kaže nastavnici. Takvu poruku nisu mogli naći u pesmi o zecu. Nisu znali gde je. Zbog toga molimo sve pisce: ako imaju kakvu poruku, neka nam je ostavljaju kod nastojnika ili ubace u poštansko sanduče.

Zbog toga bi na tzv. dečju književnost trebalo primenjivati stara, proverena, svevažeća merila ocenjivanja književnih tekstova, ne

(I kao odrastao to, kad god mogu, činim.) Zbog toga mislim da deca imaju pravo da čitaju sve što im dođe do ruku, a naročito ono što odrasli od njih skrivaju.

Društvo se raslojilo, zavadilo, ispunilo mržnjom i zlom; ono guši i okiva razmah mladih bića. Zbog toga su sva sredstva otpora dozvoljena, preporučljiva.

Na Jednom mestu napomenuto je da Koča kreće na put „pod utiskom priviđenja“, a u epilogu se naglašava: Šta se posle toga zbilo Nije teško pogoditi, I, štaviše, neću kriti Sve što može dalje biti, Može svako, Vrlo lako, Svojom glavom

Bio je to nekad i moj djetinjski voljeni svijet i zato sjećanje na toga neznanog junaka iz mog sela uvijek me ponovo rastuži, pa se i nehotice pripitam: - Šta li sad radi moj Maligan?

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Konzervativci, ništa nego konzervativci! ŠERBULIĆ: Da se zbace; sad je sloboda. GAVRILOVIĆ: Manite se toga, pa gledajte svoj posao. ŠERBULIĆ: Ko gledi u slobodi svoj posao? ŽUTILOV: I gospodin Gavrilović je konzervativac.

ŽUTILOV: Šta, šta? U slobodi konzervativci? GAVRILOVIĆ: Ja razumevam, koji jedu svoj lebac. ŠERBULIĆ: Ostavimo se toga; nego šta ćemo s magistratom koji neće da publicira punktove? SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi bolji patriota u varoši.

LEPRŠIĆ: Kad Srblji izvojuju slobodu, onda ćemo slaviti. Sad nam nije do toga (Peva.) Ustaj, ustaj, Srbine.... (Pri koncu svake strofe viču ostali.) Živio!... 4.

SMRDIĆ: Ja se mogu zakleti da nisam ni ruku metnuo. ŠERBULIĆ: I ja bi se zakleo kad bi mi ko hteo verovati. Ali od toga nema ništa; nego svi na sredu. MILČIKA: Zar bi vi odali vaše društvo? ŠERBULIĆ: Nego? Da mene samog obese?

ŠERBULIĆ: Da se manemo toga; nego kažite mi šta ćemo raditi kad dođu soldati? GAVRILOVIĆ: Daćemo im kvartir i ranićemo i. Šta znamo?

ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti. NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo. SMRDIĆ: A šta znamo. Je li istina da nam dolazi madžarska vojska? NAĐ: Tako se govori.

NANČIKA: To sad nije u modi. ZELENIĆKA: Sad je najveća moda, draga moja, rodoljubije. I koja se srpska kći sme toga odricati?

NANČIKA: On mora dobar biti kako je od vas. ZELENIĆKA: O, ja sam vam sada u velikoj zabuni, jer sam, osim toga, obratila vnimanije da postignem kako se prave barikade. Jedva sam malo neko ponjatije dobila.

LEPRŠIĆ: Bogami, pravo kažete. Da gledimo da i druga sela popale, bar će posle lepša biti. ŽUTILOV: Pre toga bila je bitka na Tomaševcima, gdi i je vrli Knićanin strašno potukao.

GAVRILOVIĆ: Ostavite se sad toga, imamo drugu nevolju. Sentomaš je pao. SVI (uplašeno): Šta? GAVRILOVIĆ: Patrijarh je u ponoći ostavio Bečkerek i

SMRDIĆ: Vama je sve to u glavi. Dok su Madžari globili, bilo je dobro. GAVRILOVIĆ: Pa mi smo zato i ustali da se toga oprostimo. SMRDIĆ: Koješta.

LEPRŠIĆ: Budalaština! Nema nas dvadeset miliona. GAVRILOVIĆ: Ali bar slavensko carstvo. LEPRŠIĆ: I od toga nema zasad ništa. GAVRILOVIĆ: Ta vama je to neprestano bilo u ustima.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Iz toga razloga obraćena je naročita pažnja piscima koji su značajni kao tvorci idejnih i književnih pokreta, kao što su na prime

nekih petnaest godina su lutali, bedni »siraci i prišelci« u tuđoj zemlji, — »kako Judeji«, veli jedno pismo iz toga doba — bez stalnog staništa, živeći po zemunicama, desetkovani bolestima i glađu, ganjani od austrijskih vojnih vlasti,

su potpuno zavisni od sveštenika, bedno plaćeni, često »u naturi«, u žitu, u odelu i obući, u vosku, a obično su pored toga ili crkvenjaci ili zvonari.

srpsku štampariju, ali kada mu je postavljen uslov da se u toj štampariji moraju štampati i unijatske knjige, on se toga prava sam odrekao.

U drugoj polovini toga veka pišu se nekoliko karakterističnih rodoslova srpskih, vrdnički iz 1764, pećki iz istoga doba, tronoški iz 1791, u

On je bio pre svega vešt i vredan prepisač crkvenih knjiga i od njega je ostao veliki broj prepisa. Sem toga bio je dobar crtač i ilustrovao je svoje prepise, i misli se da je radio i neke ikonostase.

Od toga doba on nije više pušten na slobodu. Neko vreme bio je u zatvoru u Erdelju, potom bude poslat u Beč, gde je ostao do 170

štampana u rumunskom stručnom časopisu Revіѕta critică-literară. I posle toga on je čitao stare letopise, kronike i istorije i stalno pribirao materijal.

Jugoslovenska pismenost od XII do XVI veka bila je od izvesnoga uticaja na rusku pismenost toga vremena. Od XVI veka, kada je sasvim nestala srpska država i otkako se Rusija stala dizati, ruski uticaj počinje se

koga narodna pesma počinje veličati, »samodržca vsem pravoslavnim«, »cara našega«, kako vele srpski zapisi iz toga doba — našle su velika odjeka među Srbima i probudile im velike nade.

Ali prvi naraštaj ruskih vaspitanika i pobornika ruske prosvete među Srbima bio je stvoren. I posle toga ruski prosvetni uticaj nije prestajao.

radi svoje nacionalne i verske sigurnosti što više približe Rusima, da se gotovo izjednače sa njima, i glavna posledica toga je bila da se u srpskoj crkvi i književnosti napustio stariji srpskoslovenski jezik i da se usvojio ruskoslovenski

Milićević, Vuk - Bespuće

Tek zavitlalo se nešto u njemu, zaigralo, zabolelo ga, steglo ga, streslo ga i tjeralo ga dalje, dalje otuda, iz toga bljutavog života u kome se gušio više od osam godina.

I zamalo mu ne uteče jedan prezriv osmijak. On se ipak suzdrža. On je strahovao od toga prvog jutra; bojao se budalaština, suza.

Juče nije smio da se toga stidi, bojao se da ne uvrijedi, da ne ponizi nešto, — što je to bilo, nije znao da li sebe ili one koji su umrli.

i pred sud; užasavajući se od sramote i poniženja, boreći se sa pitanjem časti, misleći sa užasom na zatvor i poslije toga na beznadan život u izgledu; iz strahovanja da se sam ne kori bezutješno i ne kaje gorko kroz cio svoj život, i iz želje

I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom toga krupnog i čvrstog čovjeka sa mrkom, nejednakom, grivastom bradom, u koju su već godine ubacivale sjedinu, s povijenim

Mišljahu da usijeku koje drvo još toga jutra; neće valjda Manojlo biti toliki dušmanin da ih optuži ako ozdravi. I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije

— A zar sam ja srećan? - zapita se on i lutaše očima po tami. I čitave noći ne sklopi oka. GLAVA PETA Iza toga događaja koji je, za časak, probudio i potresao ovu mirnu kuću, sve se ponovo sleglo i smirilo.

Isti onaj mir, ista ona tišina i jednoličnost koja je bila prije toga, vraćala se sa pobjedničkim likovanjem i padala zajedno sa novom prašinom i sumornim danom, koji je strmoglavljao kao u

Nekoliko dana iza toga kad se je Gavre Đaković vidio s Panekom, ovaj se sam dobroćudno sjetio one večeri i počeo da se slatko smije: po

I toga čitavog dana ne razdvaj ahu se. „Šta je to sa mnom?“ pitao se uveče Gavre Đaković, kad stajaše u mraku kraj otvorenog

I dolažahu mu trenuci kad htiЇaše da se otrese svega toga, da baci to preko sebe kao jedno breme sa svojih leđa, da odgurne nogom, da raskine rukama, da kida zubima, — pa da

Kad toga dana vidje Jeku, njemu se učini kao da je nije odavno vidio, kao da nije dolazila ovamo svakog dana, već se odjednom pok

Sremac, Stevan - PROZA

A kako se pre toga nakostrešio i naoružao kad je pošao k njemu da mu očita onako kako on ume, onako njegovski; poneo i revolver tvrdo rešen

Pa kako mu je onda ponuđen pehar žuči i iz njega prvi put srknuo, tako i posle toga, a još i danas, jednako pijucka iz njega. Stoga je još iz ranoga detinjstva postao pesimista.

bi dobio lepu reč, a i pri isplaćivanju liferantu, ili već tako nekom, ne bi ni Jova ostao bez iseta, tako da se od toga bakšiša (a ovaj nije redak bio) mogao pristojnije odevati. Bio je tačan, smeran, prava praktikantska duša.

dobije samo podatke iz života, kao godine rođenja, smrti, crte iz karaktera, razne vrline dotičnoga ili dotične, pa iz toga sastavlja, sa manje ili više uspeha, kako kad.

Nekoliko dana posle toga, mogla se čitati izjava u tadašnjem poluzvaničnom organu kojom prelazi u stranku koja je na vladi.

E, toga smeha onda! I to tako ide iz dana u dan, svaki dan. Takvim komedijama pri kartanju zbuni ga Jova i Švaba redovno gubi na

I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka. — Oklen si, poreska glavo? — zapitaće Jova. — Je l’ ja?

Kao iskusan i predostrožan domaćin, on se ujedno postarao za sve. Već pre toga zaplašio je komšijskoga mačora, s kojim se Jova užasno mrzeo.

Polaženik sede i stade praviti cigaru. — ’Ama, ostav’ se toga, priko. Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije i krkancije!

« — »A, od »kuma« veliš, znam ja i tebe i toga tvoga kuma!« dere se Jova, pa vrti glavom. Tako je često bilo, pa tako i sad.

A u slučaju da mi se u rečenom roku ne vrati, po isteku toga roka biću prinuđen povesti protiv nje bračnu parnicu, i onda do viđenja, gospoja Kajo, »fantazijo« nazvana, u

« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar. I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje.

Radičević, Branko - PESME

Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela, tako t' cveća toga, Ne muči mi jadna srca moga, Vrni zlato meneka nazada, O dones' ga samo, stazo, sada, Samo sada, samo jedareda Da

A ti, brate, kroka veseloga, Kad tud mineš, de seti se toga, Pa uzdani, pa suzicu proli, Cvet ne diraj, veće ajde doli, Ne kidaj ga, tako t' boga, brate, Drugo cveće tamo

Amo vina i u toga ćupa, Pa ondaka zapevajmo skupa, Pa još pesmu deno Arapinu Marko vojske pobi polovinu, Te zadobi tog krvavog dana

I vi drugi duž Dunava, I vi drugi de je Drava, I svi drugi tamo, amo, Amo da se poigramo! Vatite se kola toga, Od višnjeg je ono Boga: Rukom drži bratac brata, Blizu srca njega vata.

Sećajte se mene, druga svoga, Sećajte se krasna doba toga, Oh zakletve one divne, svete, Braćo mila, zaboravit nete, Nje s' sećajte uvek i svakada, Mene mlada samo

Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije. Skoči brže s Pegaza lakoga, Dovati se uljanika toga, Pa u jednu košnicu zagleda, Kad al' u njoj ni traga od meda, Digo drugu, digo sve i redom, Pogleda i željnijem

Oj sokole, živ i zdrav nam bio, Ali nešto da ti kažem tio: Idi zbogom, prođ' se posla toga, Veruj, krasni, to je za drugoga; Al' kad žito vežu u snopove, I u vence kad sviju cvetove, Onda dođi nek te

braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova, A ko veli: on to nije bio, Bog je toga davno već ubio. Dalje pođo pa vide Avalu, I poita Savi na obalu, Kada tamo, čuda neviđena!

one srpske dike, Niti toka, junačke prilike, Nit' o pleći pušak' i gunjeva, Ni za pasom ubojni noževa — Ništ' od toga, samo jad i ruga I još ono: „Vaš pokorni sluga!“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada.

Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te zovnuše Muhameda svoga, — Jao Turci, prođite se toga, U se, jadni, jer tako mi sreće, Ni kape vam tako preteć neće. I biju se, a da što će drugo?

„Opet ništa — i ništa će biti, Ali opet ne boj mi se, Fato, Opet neće u bunjište zlato, Dok je noža i srdašca toga Neće Mehmed ljubit lica tvoga.“ Ovo reče, pa slušati presta, I ozgo je sa čardaka nesta.

76. Ta šta ima ženska glava, Šta krom toga ima ino? Ta to joj je život, slava, To svet celi, to jedino — Proklet, proklet svaki bio Ko joj sreću izgubio!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena „i jest i nije“ bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.

— Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti. Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi dogodilo. Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići.

Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići. Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim,

Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, đaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave. Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandarmi.

Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, đaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave. Već sljedećeg jutra djeda otjeraše žandarmi.

Djedov rođak Sava, stari lopov i nikakva vjera, često bi se oko toga dohvatio s djedom. — Ma kako ti to zazireš od sata kao da je pred tobom živ stvor, a?

Živ i zdrav. — Ko to, djede? — Moj pobro. Da je on mrtav, i njegov bi sat umro. Pa da, tako ti je to. Toga popodneva djed je bio toliko udobrovoljen da me je naveče čak i u mlin poveo.

Krio je, u stvari, svoju tugu, a već na stranu to što je malo i prisramotno da ozbiljan čovjek žali za ženom. Ta bar toga kupusa ima na izbor, nude ti ga sa svih strana.

Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom. Toga oskudnog i nikakvog proljeća, djedov rođak, „brat Sava“, pronese po selu onu neslanu priču kako je brat Rade

— Hajde, kad si Jovo, valjda te sam dragi bog šalje k meni — miroljubivo je govorio djed, odmah gotov da primi i toga strmoglavca. Za razliku od njegovih ostalih imenjaka, ovome najnovijem Jovi dadosmo nadimak „Veliki“.

— Bestraga mu glava, još nek se samo pojavi kakav svetac u fijakeru, a kakva su vremena izišla, nismo ni od toga daleko.

se peku, pa je zgodacija za krađu šećera, a i škola se može zabušiti, ne dolaze svaki dan bradati ljudi i samardžije. Toga dana, po podne, kao naprečac otriježnjen, slikar odjednom spopade svoj blok, laka koraka spusti se niz sokak do naše

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Sedeći ovde, ja sam njemu obraz čuvala, onako kako je on tražio da se čuva! Zar zbog toga da mi dete oduzima? Bože moj, kako se sve to okrenulo! Kojim točkom? Ko da se budim na mestu na kome nisam zaspala!

Pa do podne gledaj uz Trebišnjicu, a od podne niz Trebišnjicu! A ko to osigurava? JUSUF: Pa zbog toga te i ne trpe! To, što si ih zadužio, to će ti i doći glave!

MAJKA PINTOROVIĆA: Dobro je i to. I to je neko poboljšanje. Ali ne valja kad čoveku raspoloženje zavisi od toga da li je vedro ili oblačno. Šta misliš sutra, kad počnu one kišetine? HASANAGINICA: Može i to da smiri.

Ali bez toga ti nema svadbe, veruj mi, to ti kažem na vreme! BEG PINTOROVIĆ: Ma, zatvoriću ja tebe... MAJKA PINTOROVIĆA: Čekaj,

Molim lepo! Imaš punu slobodu! Oš da ti otvorim prozor? Meni će beda s vrata! HASANAGINICA: Mogu i više od toga! BEG PINTOROVIĆ: Na primer, šta? HASANAGINICA: Na primer, da pred svetom učinim neku sramotu!

Sad svi čekaju šta ćeš ti da kažeš. Ima ih koji misle da ćeš odbiti, i koji zbog toga možda već trljaju ruke; misle da si se sam otpisao.

HASANAGA: Znači, i to se broji? JUSUF: A osim toga, ovo izgleda kao znak pomirenja. To ti zasad ne bi škodilo, dok se sve ovo ne razbistri.

Treba da budem tako obučen da se vidi da sam ja iznad toga! Razumeš? Biće to lepa slika! (Zatamnjenje) III SLIKA KUĆA PINTOROVIĆA. BAŠTA. HASANAGINICA: Znači — sutra.

A ja pred porođajem.., Pa kako, posle svega toga, da mu dođem u planinu? Rastrgo bi me na komade! U prvo vreme sam plakala. I znaš li šta me je na kraju smirilo?

Pobesneo sam, napio se ko svinja, zapenjen grunuo u njene odaje, tako je do toga došlo... Tako je meni kolevka kuću napunila... Prvenac, posle sedam godina... Samovoljnik, silnik, otero ženu...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Čak su me neki i zapitkivali: da li viđam kod nje starinske velike, zlatne pare? OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće.

I majka ti, držeći te zaspalu na krilu, podalje, uz zid, seda. Posle otpočnu razgovori. Moja mati je pita kod koga je toga dana radila i na čijoj njivi. Posle joj kazuje od koga je sadašnji gazda tu njivu kupio.

Nikad neću zaboraviti ona naša milovanja kojima si se ti podavala bezazleno. Ali i tome dođe kraj. Sećaš li se toga trenutka? Tek što sunce da zađe. Otvorio sam oba prozora gostinske sobe i beh zaseo te čitah neki roman.

Ognjište se naše ne ugasi, već se još više raspali i raširi...“ I suze, kašalj — počinju da je guše. Dede sad kaži mi toga, koji bi tad na tebe mislio? Ko bi smeo da joj kaže: — Nano! ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem.

kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim, razdraganim miljem — toga dana iziđoh iz sobe salomljen od silne vatre i uzbuđenja. Ne znam šta mi je bilo.

Ja malo okusih. Nisam mogao da jedem. Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih. — Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda.

Kao da iščekivaše nešto a od toga se plašila, drhtala i zastajkivala u govoru. Pogledah mater, i trgoh se uplašeno, jer oko smežuranih usta, igraše joj

I izvedoše je. Ona pade. Celu noć nije znala za sebe. Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se.

I od toga dana za nekoliko meseca Stojan se popravio, zamilovao sa ženom i otpočeo da živi kô drugi oženjeni ludi. Sedeo je kod

— oseče se na njega, a nama mahnu rukom da idemo spavati. — Ga-a-zda! ... — Čuh Stanojin tup glas. Drugog dana posle toga zakopali smo strinu. Dani prolažahu. Stanoja sve više opadaše. A i stričeva se kuća raskući.

Ja ne znam zašto, ali zagnjurih lice u njih, jer su one mirisale na nešto što tako godi i potresa. Iz toga trže me vika na Spasenu, mladu, vitu, crnomanjastu i Toplu ženu našega komšije, koji je odmah posle svadbe otišao u

Jedno, da ima ko kuću da očisti i ručak zgotovi, dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i ona, Nuška, toga dana provede: da iz naše bašte preko zida gleda svadbu i oro što će se igrati celoga dana. I Nuška je gledala celi dan.

Kostić, Laza - PESME

Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji? — Koga takne Tvoja ruka, oko Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako ne bi, — blago Tebi! Blago Tebi! Šta ću više?

— Koga takne Tvoja ruka, oko Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako ne bi, — blago Tebi! Blago Tebi! Šta ću više?

— Koga takne Tvoja ruka, oko Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako ne bi, — blago Tebi! Blago Tebi! Šta ću više?

Al' da ga čuje, žive duše nema, sa neme gore toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva,

” Snuždio se na te reči kralj Ramsenit od Misira, — „zovnite mi toga mladog neimara Minadira.” Snuždio se silni kralju zabrinuto čelo zbira, — al' dovode u odaju bledu senku, Minadira.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kopitar mu je objasnio šta od toga književnog rada očekuje: »Time ćete vaše Pjesnarice popuniti, a mi, vaši naklonjeni čitatelji, poznaćemo najsnažnije

Karadžića, str. 101). A kada je posle toga došao Vuku i poziv Grimov da pristupi tome radu, i uputstvo kako ga treba obavljati, ovaj genijalni i ko zavičajna reka

Ne dobivši oreola u svetu, srpska narodna pripovetka nije mogla postati, u prvom redu baš zbog toga, ni dragocenost u svom domu. Istina, tražena je i čitana, ali ne i razglašavana.

Oni car ga stane od toga odvraćati: — Nemoj — veli — da ideš nipošto! Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok

Kad to začu car orlujski, stane ga odvraćati govoreći mu: — Prođi se ti, šuro, toga đavoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, bićeš svega zadovoljan.

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov,

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag ni jedan, zabrine se sav dvor. Onda i treći sin pođe u lov, ne bi

Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im kakav je san usnio, pa im reče: — Deco moja, ne

Posle toga prođe godina dana, a u dvoru ovoga careva sina za nj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reče: —

Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prođe opet godina dana, i ni za nj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova.

Ona mu odgovori: — Sinko, hoćemo ga tražiti. Iza toga spremi se i sedne s detetom na galiju pa pođe morem, i posle dugoga putovanja po svetu, kad dođe blizu grada odakle je

ne pošalje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu ćete naći toga čoveka.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Od kućnoga pustaije ne možeš sačuvati. Sam si pripovedao, kako si našao puno cevi u buretu. Sada toga nema. MAKSIM: Ta bogme; sad stoji čaša u podrumu. Ti ćeš me dovesti do pasa, to ja znam.

) Oćeš li? SOFIJA (pokazuje stolicu): Pitaj ovu. MAKSIM: A šta znači to? SOFIJA: Eto što znači: ako je došlo do toga, da se moramo tući, onda ću ja iskati od nje pomoći. MAKSIM: Svog muža stolicom? SOFIJA: Bože sahrani!

MAKSIM: Pa šta je bilo? KUM: Kako se žena za muža žrtvovala. MAKSIM: Šta, šta? Može biti u pozorištu, ali u svetu toga čuda nema. KUM: Zašto; ako žena svoga muža miluje. MAKSIM: O, puca im srce. Zato se svaka ubila, kad joj je muž umro.

(Svetozar pruži ruku na Sofiju.) MAKSIM: Soka? KUM: Lepo. NIKOLA: E, srećno, snao! LEPOSAVA: Dado, i meni od toga jednu aljinu. MAKSIM: Vidiš, čuli gdi se ja tužim, pa, kao bajagi, da mi dokažu, kako nemam pravo.

dr Spasić do toga znanja došo, da je i Tvrdicu za prevod s nemačkog oglasio, no dokazati nije mogo. Da bi se ličnost izbegla, nuždno je

MANOJLO: Ja bi baš želio viditi kako izgleda razum, a osobito doktorov razum. Ajde da vidimo! ISAJLO: Mani se toga. Može biti da mu je što poremećeno, pa će kazati, mi smo mu pokvarili. MANOJLO: Ali mene sve nešto kopa.

DOKTOR: Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom. Vi treba da odgovarate. ISAJLO: Ako je baš do toga, mi ćemo platiti. Bog zna, valjda ništa i ne vredi. DOKTOR: To ti kažeš.

DOKTOR: Dragi moj, učenik učitelju treba da daje pristojnu čest; i nikako naprotiv toga; jer ja bi te odma oterao, da mi nisi nuždan za drugo izdanije Zemljeopisanija. ŠALjIVAC: Ovaj momak kanda ima pravo.

DOKTOR: Ništa zato, opet ne dišem duhom nemačkim, kao Srblji koji su iz one strane ovamo prešli. Pređe nego što bi od toga odstupio, volio bi biti jezičnik, ili suncozvezdo-vatro-ljudo itd. počitatelj.

“ DOKTOR: Nema od toga ništa. ŠALjIVAC: A zašto ne bi čoveku pomogli kad vas tako lepo moli? DOKTOR: Nikako, neka se uzme svaki u pamet.

ŠALjIVAC: Šta će biti ako se bude u želucu skuvao? Nego bi ja reko da vi toga magarca kupite, i pored sebe držite. Pa kad god vam treba štogod važno pisati, da samo vašu glavu na njegovo čelo

Pa ako se od toga ne pomogne, onda pokažite vaše hudožestvo. PUTNIK: Ja bi upravo i volio kad bi se on od čega drugog izlečio; jer, ako

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PERSIDA: Čujem da je ovaj čizmar u komšiluku jako ispreskakao. STEVAN: Sreta? E, to verujem, zašto u toga nema pet na devet, jošt kad se malko usuče. Neznam kako je i s njegovom Pelom noćas proveo.

SULTANA: Ah, prvi put u mom životu da klečim. SRETA: Prvi put i jesi luda. dok si bila pametna, toga nije trebalo, a sad oćeš muža sa šanovi. (Preti joj pesnicom).

) (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1. (Dvor kod Trifića.) STEVAN, SULTANA STEVAN: Mani se, bogati, toga, seka Pelo, idi tvojoj kući, pa gledaj posao; ti znaš da kod majstor Srete nema mlogo.

TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina. SULTANA: I od mene jedan, neka bude tri. Ljubezni Trifiću, ja imam osim toga jošt jednu veliku molbu. TRIFIĆ: Kaži, sunce moje, i tebi ništa ne mogu odreći, samo kad pametno zaktevaš.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Od svega toga sazri jedno leto, Kad bestrasno ga suđaje dosude, Kad buduće i bivše, kad se sve to Smiri u ravan spojene posude — A

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

ni svoju rođenu familiju, i ne znaš: da su te gledali kroz prozor sve dok nisi zamakla za ćošak, a da su te pre toga: pokrivali po noći, prali ti guzu i posipali je bebi-praškom da te ne peče kad se upiškiš, da su prislanjali uvo na

pustili na Divčibare sa školom, keva ti čitavu noć preplakala, a ujutru se keva i matori podževeljali bez razloga oko toga koji će ko deo novina dobiti — on dobio oglase, a keva politiku!

konfekcijskih momaka iz Knez Mihailove (ne zamerite, to govori zloba iz mene), zagrljeni su, naravno, ali on me i pored toga gleda sa blagom mržnjom.

“ ili „Reci, a šta se dogodilo posle toga?“ Drage moje devojčice, čitava ta stvar podsećala je na one grandiozne završetke simfonijskih dela Petra Iljiča

Umesto toga, što sam radio? Jedanput sam četiri dana i četiri noći tajno snimao na veoma starom magnetofonu marke „Grundig TK-46“

Mislim, ne pišem zbog toga bolje, ali važno je da mi je uvek kao malo neprijatno kad pišem loše, ako već oćete da znate šta želim da kažem!

a kao što znate, nema ni jednog bunara bez dna, oću da kažem, svako se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na ulici, kad već hoćete da znate zašto sam vam prišla, mada prilaženje nije moj sistem i možda bih i dalje do

) — ali, šta sam ono htela da kažem? To je zbog toga, što vas na izvestan način volim, mislim, svi mi u razredu vas volimo, to jest onaj deo razreda koji je najbalje

“ — i više se nikada nije pojavila na njemu. Umesto toga, držala je govore da sam ispala šašava na matorog i da smo nas dvoje depresivni manijaci koji neprestano bulje u vodu.

Kao, kad ja zakmečim, to treba da ima dublji značaj! Zbog toga bih najprije čitaoca udavila pričom o Jalti, o kojoj mnogo mislim u poslednje vreme.

Mislila sam da siroti Talijančići pate, kao ne znam ko, što im Obala nije razvedena i zbog toga što kod njih u moru nema riba, a kod nas ima. Uta-ta-uta-ta! A, u stvari, šta!

Klopamo sleđenu ribu iz Japana, koja je mnogo bolja kada se upotrebljava umesto leda za piće! Kad smo već kod toga, jedan moj frend, neki Arsen, bio čovek u Japanu, i kada su ga tamo upitali da li želi ribu, odgovorio je da želi,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Alat čini zanat. Ja sam poprimao reči: „nadležno, podobatelno, kasatelno, u sljedstvu toga, povodom tim,“ i mloge ovakove koje strašno zveče, a ništa ne znače reči, te sam njima punio artiju, kao i mlogi drugi.

MITA: Da se manemo toga razgovora. — Ja mislim, Aleksa, da si ti jošt moj prijatelj. ALEKSA: Zar bi ti sumnjati mogo?

MARKO: A s kim bi ovde govorila? JELICA: O, molim vas, tatice, imala bi ja dosta hasne od toga. Kakvi romana oni imadu! Evo i ova je s francuskog ibersecovana, pa da se sakriju svi nemecki romani pred njom...

JELICA: Ručaju, ali nobl, u tri saata, pak do pet. Potom ustanu s ručka, ausfaruju, u polak osam idu u teater, posle toga večeraju, ili, ako je bal, idu na bal. MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je.

Aleksa: Da vi pravi Serbin jeste, o tom neće niko sumnjati; no iz toga ne sljeduje da ja Serbin nisam; poneže sam ja vježestva priobrjeo, vkus izobrazio, čuvstva utončao.

Ja se čudim da ste se mogli rješiti ovde prebivati. JELICA: Samo mi je žao što mi je prsten kod toga nesuđenika, koga entberovati ne mogu, jer me je mati na smrti zaklela da se bez njega ne venčavam.

ALEKSA: A zašto? Nek se malo napati. JELICA: Zašto bi se patio, kad može i bez toga biti? Idite vi, moj dragi, u kujnu, pak ćete sve tamo po volji dobiti. MITA: Ljubim ruku milostivoj gospodični!

upražnjeno mesto generala, i moj se gospodin nadao da će on postati; ali kad ga drugi preterira, on se rasrdi, sazove toga na duel i ubije ga; potom kvitira i zaključi privatno živiti. JELICA: Ah!

BATIĆ: Nek nam barem pasoš pokaže; od toga se nijedan pošten ne zadržava. ALEKSA: Šta, pasoš? Kako vi smete mene sramotiti i pasoš iskati?

Nisu li oni svuda fraj? JELICA: Tako je, tako je; to svi u Beču znadu. MITA: Kromje toga, gospodin baron putuje inkognito. JELICA: Ah, i princevi putuju inkognito!

ALEKSA: Soveršeno. BATIĆ: To mi je milo. Samo ću ja policiji javiti da pretrese malo toga barona, i nas izvesti za koga Jelica polazi. ALEKSA: Dragovoljno, dragovoljno; ja se nadam najboljoj satisfakciji.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan.

Kapetan Mačak.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Od toga dana, za Mačkom drugom, plakao starac dugo i dugo ...

To samo hulje, nosi ih vrag, za ručak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo vas troje, znate, čestite kuće i nemate. Živite, čujem, od skitnje, pljačke i svršićete naopačke!

Proleće nikad umreti neće, opet će doći sunce i cveće. Od toga dana u mlinu starom Toša i njegov drug uz vatru sede, pospano žmure, sanjaju topli Jug.

O ždralu bajku pričahu plavu, i meni čežnjom smutiše glavu. Od toga dana nemir me snađe, večiti putnik postah, ždralovim putem po svetu tražim, leto, neverna gosta.

Prava je rđa i arhilopov, a mi smo glupi ko ćuran popov!“ Od toga dana na noćnoj straži pokoj caruje kruti, tišina mrtva, pričanja nema, Toša zaliven ćuti.

Svakog je čuda videla Japra u svom vodenom veku, hitajuć danju, žureći noću u Sanu, moćnu reku. Kad bi nam toga kazala pola, bila bi puna četvora kola.

Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop. Stoleća trećeg, ovoga danas, tamo su digli ćupriju za nas.

Idući tako, bistar ko ovca, uđe u torbu Ilije lovca, kad tamo, gledaj, tako mi sveca, ulovi zeca. I toga dana desi se, eto, lovac u torbi donese pseto zgrabi ga za rep, izvuče van, pa viknu gromko: „Ovo je san!

—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće nema, zauvek nema, nikada da se vrati.

„Testament piši — šapće ko duh — s đavolom pravim posao, uh, u petak letim u vazduh!“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat!

“ — dreknu bolesnik uz pokret nagao — „To sam ti samo babe lagao, pare dizao gde sam stizao!“ Od toga dana delija stara izgubi slavu mudrog lekara, ruga se danas i vrana s koca kakav je lekar Joca.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Kudikamo kompleksnija, kudikamo prostija od svega toga, ona ne nosi u sebi nijednu tezu, ne govori ni o jednoj zemlji, ne brani nijednu estetiku. Beograd 28-I-1931.

Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan. Vraćam se istim putem skoro kroz mrak. Voda je sad svetla i zvučna.

Njegova žena i sestra sviraju u četiri ruke. Lepo je provesti veče usred toga domaćeg mira. — Ali ja mislim da je zaista glavna sreća pogoditi šta treba činiti, u opštu i u svoju korist.

— Ja sam, kad su još oni pre počeli protiv otadžbine, vikao; evo ovde sam baš vikao, dole u kafani; ima sveta koji se toga seća. Vikao sam: Videćete da to ne može tako; da vam neko neće dopustiti da ide tako!

Možemo da je volimo svi zajedno, i niko ni na kog zbog toga da ne bude ljubomoran. Da volimo žene koje su na njoj rođene, svitanja i zalaske na njoj, i uopšte sve.

živo biće, koje podnosi veličanstveno silovanje, trpi, drhće na tankoj stabljici od upornoga rada što je u njemu; od toga drhću i zeleni listovi iznad cveta.

dana na jedno jezero kao ovo, pristupiti svemu, svakome, slušati sve i gledati sve i posle, ne to opisati, već iz toga načiniti nešto što će imati svoju boju, svoj ukus, svoj ton, svoj parfem, svoju sudbinsku patetičnost.

“ Ponova sam uhvatio sebe da bih želeo da stvaram ko zna šta i ko zna zbog čega. Treba li da sam ohol zbog toga ili zastiđen? Ležem na travu i odmah vidim celo jezero pod sobom; svako ribarsko seoce kao upola potopljen cvet.

Pokušavam da mislim. Hteo bih da smislim nešto prijatno i da iz toga posle ispredam dalje misli, lagano, sve do stizanja. To se zove biti spreman na sanjanje.

I koji je onda dan kad mogu poći a da svi zbog mene ne budu gladni toga dana! — Ovako ste bar u svojoj zemlji. Ne volite svoje selo? — O, mogao sam uvek doći docnije.

Možda ga je odjednom zavoleo zbog toga svežeg talasa vazduha. Zbog njega mu odjednom sve oprostio. — Tata, opet si srušio tu ciglu; sasvim ćeš mi razrušiti

Svud oko mene, do u beskraj, jedino voda, vazduh, zemlja i nebeski ognjevi. Ptice i slepi miševi koji lete između toga. Ribe koje proplivavaju. Ima svakako sitnog jezerskog zverinja, tj.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otiš'o s njome”.

Pod nebo se stenje diže. Na visove stenja toga Ne dostižu živi ljudi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. — U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s

6 A i na što crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže, Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašna panihida.

Položen leži britki mač, I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme bajno. Namesto toga pokoj blag Slobodnim vlada svetom, I samo lahor, tih i drag, S mirisnim igra cvetom... Ah, kakva sreća!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

za pesnike epskog smera idi u budžak i sedi za sto sve ćeš morati ponovo da spevaš po novoj partituri pola od toga ćemo baciti u vodu sedećeš u polumraku s prozorom na dvorište kneže koji si sedeo u dvorcu i širio se u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TANASIJE: Ama, i bez toga, drugo je to, Agatone, upravljati narodom, a drugo je upravljati imanjem. AGATON: Nije drugo, Tanasije, nije to drugo.

VIDA: I ako je pao, prijatelj-Agatone, tebi nije ništa zajeo. AGATON: Ama, ne kažem ja ništa protiv toga, ali da si pao pod stečaj, pa onda kupio automobil, ja bih ti skinuo kapu. Ali ti nikako ne umeš, spetljao si se.

Eto, nasledio si od oca lepu paru, pa nekako isklizilo ti sve, sve ti se isklizilo. MIĆA: Ja sam se od toga nasledstva školovao.

MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima kakve koristi već da bude školovan čovek. AGATON: E, vidiš, zato baš što si školovan, ne možeš da upravljaš imanjem.

SARKA: A kome je ona, boga ti, tetka? AGATON: Ovoj devojci što nas je sad služila. Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom.

DANICA: Sirota tetka, razbolela se od jeda, a i ja... MIĆA: Ne vidim, zašto se morala razboleti zbog toga? DANICA: Pa kako, zaboga? Ovo je... ja prosto ne mogu da pojmim kako su se gospoda i gospođe mogli useliti.

MIĆA: Ne mislite se valjda seliti? DANICA: I to ću učiniti, ali pre toga idem advokatu, da mu saopštim šta se sve ovde dešava. MIĆA: Šta se to njega tiče?

TANASIJE: Jest, čuo sam za toga Stojanovića. PROKA: To je najčuveniji advokat za obaranje testamenta. Odličan pravnik.

TANASIJE: I otimao je i zakidao sirotinji. PROKA: Nema toga koji od njega nije propištao. VIDA: Bome, taj nije imao srca. GINA: Ni srca ni duše.

000 dinara i on mi sad to dugovanje ostavlja kao nasledstvo. VIDA: Al' recite vi meni, molim vas, kako toga čoveka nije bilo sramota da javno prizna da ima vanbračnu ćerku, pa to je da se čovek na mrtvoga zgadi.

SARKA: A, što se toga tiče, on nije imao obraza, i, ako ćemo iskreno da govorimo, pokojnik je, bog neka mu dušu prosti, u tom pogledu bio

DANICA: Uzdržite se; nisu mi potrebne nikakve izjave. MIĆA: Da, najbolje je preći preko toga. Život je odista tako čudan, tako pun iznenađenja. DANICA: Da!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A i da je štogod, šta se to njega tiče. Njegovi psi-stražari spavaju, kurjaci su po jazbinama, ovce njegove miruju. Van toga sveta, on i ne poznaje drugi. Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore.

Sasvim nesvesno podskočih da promenim korak, i od toga trenutka ovaj odmereni takt kao da ukalupi i moje misli... Žuljila me jaka, smetale mi čizme, teška mi bila sablja,

Prva moja dužnost... Vraćam se šatoru i mislim, kakav ono beše postupak. Stroj... pa molitva. Oko toga nešto beše... Treba komandovati „kape skini!“, ali da li pre trubnog znaka ili posle?

Možda bi se još preko toga i prešlo, ali je zaista važno ono što kuvari govore: kako ručak za sutra mora biti gotov još večeras u deset časova.

Njegove naredbe su izvršavane toga časa, ali čim bi se udaljio, opet bi sve išlo kao ranije. Sa artiljerijom je maršovala i pešadija, nekad naporedo, a

— Kako, kako! Mi se zagledasmo kao da se čudimo ovoj tišini što je svuda oko nas vladala... A, sem toga, naša pešadija ležala je po okolnim njivama i livadama. — Zašto su nas izbacili ovoliko napred?

Neki pretrčavaju menjajući mesto, da su uz nekoga prijatelja ili druga. Komandiri primaju poslednja naređenja i posle toga priđoše streljačkom stroju. Vojnici se uzvrdaše.

Strogo je naređeno da se iz logora niko ne udaljuje. Zbog toga je mrmljao potporučnik Aleksandar. — Ja, čuvaju nas kao „inštitutke“. Dok je učitelj Milutin razmišljao: — Naprotiv...

Mi smo to isto ponovili vođama odeljenja, samo malo strože, a ovi, uza sve moguće psovke, nišandžijama. I tako, svi smo toga dana bili ljuti. Sretamo ranjenike koji pričaju da se kod Šapca vode očajne borbe, da ima mnogo mrtvih i ranjenih...

I ta dobroćudna lica seljaka molila su se jednome Bogu, da bi, prizivajući toga istoga Boga, opet pucali jedni na druge. Sveštenik je dizao ruke nebu. Vojnici prikloniše glave tiho šapćući molitvu.

Preko nje su položene grede s jedne na drugu stranu, onda izvestan sloj šaše, a preko toga ona izbačena zemlja, te je zemunica spolja ličila potpuno na svežu humku. Otvor je bio prema strani gde je top.

Okolo su čučali vojnici. — E pa, znaš, i pravo je da i vi malo omirišete barut. — Ama, imamo i mi toga... — Znam, znam, samo malo drukčije. Ja, kada se nađem u visini baterije, za mene rat prestaje...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas na nju čas jedno na drugo, čudeći se kome se to ona

reče mu Velimir, smešeći se. — A kad pre dobavi tu čašu i šećer iz komšiluka? Za vodu te ne pitam s toga, što znam da je imaš besplatno. — E, nemoj baš tako, bratiću. Imamo i Mi po nešto, i ako smo sirotinja. Tako je to.

Gojko se tvrdo odluči da dobro pročasti Stojana, čim primi platu. Ljubica se smejaše s toga što je mlada, što je veselo živeti i što je smeh najlepši ukras mladosti.

Posle joj se učini veoma nezgodno da baš tako otvoreno pokaže, kako je ranije opazila goste, pa ih sad iščekuje. S toga se obrte Gojkovoj deci, pa ih stade nešto zapitkivati, ali tako neumešno, da deca odmah opaziše zbog čega se ona

vama trebaju mnoge škole. Bez toga ne može da se radi vaš posao kako valja. Nego znate šta: upišite i mene u prvi razred; ja bih baš voleo da učim kod vas.

Naročito je prenerazi svršetak razgovora sa pisarem, pa htede sad odjednom da uguši sećanje na njega. S toga se odmah, živo, s nekom grozničavom žurbom predade poslu.

Zar bi se moglo to zaboraviti? Pa šta bi mu ostalo za utehu iz celog života, čega bi se imao sećati da nije toga lepog doba, detinjstva...

Pa one bezazlene, srećne dečje igre! Pa naročito ono zadovoljstvo, koje se tada osećalo... I sad se živo seća toga osećanja, pa mu dušu obuzme slatka toplina.

I ja sam ti tako nešto nekad bolovao, pa ništa... prođe, k’o ćureće bobice. Sad se smejem kad se toga setim. Nego šta ja... hajde sedi, molim te. Šta je novo kod vas?

A čuste li kako klikće naš gospodin Akso?... Jest, ali on je bogoslov. — Ta ono nije baš zbog toga, gospodin-svešteniče, nije zbog toga što... nije zbog škole.

Jest, ali on je bogoslov. — Ta ono nije baš zbog toga, gospodin-svešteniče, nije zbog toga što... nije zbog škole. Ima i bogoslova koji rđavo pevaju — Ima, doista ima, odgovori pop, obarajući oči, jer i sam

Stojan je nešto zapita ili saopšti, a ona bunovno diže glavu i gleda ga čudno, neobično. Starac se strese od toga pogleda i izmiče se žurno ispred nje...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

čula, da si kujundžija; Poslaću ti sitnu trepetljiku, Sakuj meni statve i brdila, I ostalo, što stanu valjade, I od toga što tebi preteče, Sakuj sebi toke na jeleke, Toke nosi, mnome se ponosi.“ 105. Šta se sija kraj gore zelene?

hitroprelji: “Oj, Boga ti, Janjo hitropreljo, Da ti pošljem maleno povjesmo: Opredi mi šator i košulju, A što tebi od toga ostane — Ti opredi sebi u darove!

Janku: “Oj, Boga ti, kujundžija Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane — Potkuj tvoga dobra konja vranca, Neka ti je među braćom fala!“ 106.

Da su mene od roda darovi, Ja od roda ne imam nikoga; A da rečem, da mi je od Boga, Toga dara nijesam dostojna; A da rečem, da mi je od Iva, Moj je Ivo od mene daleko, Da je bio, bi me probudio Ili barem

187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji su se iz malena voleli, I iz

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Ja mislim da je dovoljan naš renome! JELISAVETA: Toga sam se i plašila! MAJCEN: Znači, ni dozvolu nemate?

GINA: Da tebe napravim takvog kaki si, i ne treba mi drugi materijal! BLAGOJE: Mozgu! Od toga je i Adam napravljen! GINA: Znam da si brz na jeziku!... Piješ i lokmašiš, a ne vidiš u šta ti Sekula srlja!

Treba njima Sekula živ i zdrav! TOMANIJA: Misle da može mnogo da im ispriča! GINA: Toga se ja i plašim! BLAGOJE: Šta on može da ispriča, kad ništa ne zna?

” JELISAVETA: „Ne gledaj me tim pogledom punim tuge, suviše sam nesrećna i bez toga!” VASILIJE: Ne kažeš „nesrećna”, nego „nesrećan”! Za ime Boga, Jelisaveta, govori kao muškarac!

Za ime Boga, Jelisaveta, govori kao muškarac! JELISAVETA: „Suviše sam NESREĆAN i bez toga!” VASILIJE: Ne moraš toliko da naglašavaš! JELISAVETA: „Suviše sam nesrećan i bez toga!” VASILIJE: Tako.

” VASILIJE: Ne moraš toliko da naglašavaš! JELISAVETA: „Suviše sam nesrećan i bez toga!” VASILIJE: Tako. Sad ga ti budiš... SOFIJA: „Otvori oči, dragi starče! Vi ste samo sanjali! Saberite se!

GINA: Zbog čega? DARA: Znaš da je Dropca nemoguće odvojiti od žrtve, kad je se dočepa! TOMANIJA: Nema toga što bi ga od nje odmamilo! GINA: Šta ga je onda moglo odmamiti od Sekule? DARA: Istini moramo da pogledamo u oči!

GINA: Komanduj ti nekom drugom, a ne meni! Moje je dete u pitanju! TOMANIJA: Postoji nešto što je iznad toga! GINA: Za mene ne postoji! DARA: Onda hajde, kad si toliko zapela!

A kod Čehova nalazimo ljude umorne od svega toga. Skupili su se, posle svih izgubljenih bitaka, na neki jesenji prigrevak, u neku zavetrinu, greju se na hladnjikavom

Mogao si da kopaš grobove, da čistiš obore i štale, da tucaš kamen! I najgori posao... sve ti je bolje od toga! DROBAC: Mogo sam i da obrađujem zemlju, da štavim kože... Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno...

Možda će ona da ti osvetli... DROBAC: Šta? SOFIJA: Možda će ona da te izvede... DROBAC: Odakle? SOFIJA: Iz toga mraka! I da te odvede... DROBAC: Kuda? SOFIJA: Ne znam!

FILIP: Druge ću ja da pobijem, koji su mi mrskiji nego ti! SOFIJA: Ostavi me! Ne dotiči me! FILIP: Nema toga koga bih dotakao s većim pravom, nego tebe! (Sofija mu se otrgne i pobegne, Filip ostaje zbunjen. Sve jači vetar.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sem toga i pobuna vojnika, a sve su revolucije u to vreme bile samo pobune vojnika. Za vreme rata, ograničenom broju čitalaca

Lirika Itake nije bila takva. Dotle, zbog toga, pesnik je uživao veliki ugled u društvu. Novi pesnik, međutim, oglašen je odmah za lepru, od strane kritičara Srpskog

Treći sin Jovanov, Janja, napustio je svo ju veru i bio je posle toga kao mrtav u porodici Putnika. U porodici popa Nenada, najmlađeg sina Jovana Putnika, naročito su se ponosili bratancem

Zbog toga je izgubio službu i poslat za pisara u Čongrad, u Mađarskoj, neku vrstu tadašnjeg činovničkog Sibira. Toma je, u drugom

Imali smo i posetu američkog cirkusa Barnuma. Moj otac je, godinu dana pre toga, bio otišao na selo, u Ilanču. Dotle me je čekao, pred pozorištem, i kad sneg pada.

prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga može da nastupi slepoća.

Kad je moj otac došao, godine 1908, sa sela, da se operiše u Temišvaru, i, kad je odustao od toga, rekao mi je da zna da će umreti, ali da to treba da krijem od svoje matere. Da ona ne dozna.

U Ilanči je posle toga posetio pčelara, koji je vršio i zanat kovača i tesara mrtvačkih sanduka. Moj otac je izabrao sebi sanduk, kuckajući

Sadržaj je bio takozvano pravo prve noći (ius primae noctis). Nimalo mi toga nije žao. To leto poslao sam svome bratu i jedan roman za Brankovo kolo, časopis koji je izlazio u Sremskim Karlovcima.

Ne pitajući ujaka. Ujka Vasa prekinuo je posle toga da pomaže moju mater, koja je bila ostala udovica i preselila se natrag u Ilanču.

Skitao sam se posle toga, do septembra, po Jadranu, a zatim sam otišao materi, u Ilanču. Međutim, godinama, ja sam se stalno vraćao i tuda

A što se tiče kćeri Nikole Vujića, one su, mnogo godina posle toga, imale brata u akademiji. Njega je, kao mladog poručnika, u Skoplju, ubio jedan regrut koji je bio s uma sišao.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Ko sam ja, to ti neću kazati odgovori starac — a smejem se zato što ti se krčag razbio i što se ti zbog toga ljutiš. — Poznajem ja tebe, Agatone, odavno — nastavi starac i uozbilji se.

U isto vreme bio je episkop Hristove crkve u Rimu jedan starac, koji je, pre toga, u postu i molitvi proveo četrdeset i sedam godina u nekoj pustinji.

HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela. Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Čak se neki i zavadiše oko toga, a čuli se i prekori onima što su dugo uz mene. — Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da

brzu ruku metuše dve-tri zvezde, jednu lentu; tri-četiri ordena obesiše mi o vrat, nekoliko prikačiše na kaput a, sem toga, dometnuše još dvaestak raznih medalja i spomenica. — Tako, brate!

Osnovano je novo zvanje upravnika državnih dobara, pa sam slobodan da vas u ime gospodina ministra umolim da se primite toga visokog i patriotskog položaja... Vi ste, na svaki način, bivali već nekoliko puta do sada ministar? — Nisam nikada.

“ Druge su novine otprilike to isto saopštavale, sa ovakvim dodatkom: „Sem toga, doznali smo s pouzdane strane da taj čudni čovek dolazi još i važnom političkom misijom.

Zatim sam razgovarao sa jednim bogatim trgovcem, koji mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega toga sam zapamtio samo kako je pre nekoliko godina držao prvi hotel u nekoj palanci i kako je stradao zbog politike, jer je

Ministar me odmah primi ljubazno i ponudi da sednem, pošto se već pre toga, razume se, kažem ko sam i kako se zovem. Ministar, protegljast, suv čovek, sa grubim, surovim izrazom lica, koje

da ga i ja potpomognem i naredim svima policijskim organima u područnom mi ministarstvu da se strogo pridržavaju toga raspisa ministra prosvete. — Neka važna stvar, ako smem pitati! — Vrlo važna.

od tih velikih grupa ljudi istakla svoju zastavu, na kojoj je ispisano ime kraja iz koga je narod u grupi, a ispod toga reči: „Za Stradiju sve žrtvujemo“ ili: „Stradija nam je milija i od svinja!

Razume se, posle toga njegovog govora ponovi se nebrojeno puta: „Živeo!“ Sad se tako izređa desetak govornika iz raznih krajeva otadžbine, a

Posle toga nastade duboka, tiha noć, i rodoljubivi građani divne zemlje Stradije, umoreni vršeći uzvišene građanske dužnosti, zaspaš

” Sutradan se već o toj svečanosti pisalo u svima listovima zemaljskim, a u vladinom listu naročito, u kome sem toga beše vazdan telegrama iz sviju krajeva Stradije, u kojima se nebrojeno mnogo potpisa žali što se nije moglo stići da

Sem toga, glavni lekar državnikov postade odjednom slavan čovek. U svima listovima moglo se čitati kako će svesni građani ovoga

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Stadoše jedan protiv drugog i otpočeše se prečati, no nijedan se od toga ne uplaši... Ukrstiše rogove i otpoče se borba na život i smrt...

Obuzima te milina, hteo bi da taj prizor pretvoriš u večnost i ne možeš da otrgneš pogled od toga čuda lepote, koje te zanosi, čara...

Probaš jedno, drugo i treće, pa vidiš da nema ništa lepše ni slađe od toga vrelog i slatkog ploda, što ti, kao najčistija medovina, kroz grlo prolazi.

Preko toga računa nije se smeo utrošiti ni jedan ćutak. »Cenzori« su kažnjavani najstrožom kaznom, ako bi vrata stajala otvorena

Čistota, red, simetrija — to je njihov život, njihovo disanje... Oni im žrtvuju sve. Zbog toga se oni plaše i svake pomisli, da može neko drugo biće, neka ličnost sa strane osvojiti njihova srca i time dobiti

»I svega će toga nestati: i mojih večernjih snova, i moje slobode, i mojih navika, — i ja moram postati rob drugoga lica, koje će, za

odmah, da se ispava, ali mu je to branila samo jedna misao; gotov bi bio sad da pođe i na venčanje, samo da bi posle toga mogao spokojno — zaspati. Ali sudbina je spremala nešto drugo.

POTERA »Odmah po prijemu ove naredbe, kmet toga sela skupiće do 80 pouzdanih ljudi sa oružjem. Sazivanje i skupljanje mora se vršiti u najvećoj tajnosti.

Ali ova potera beše neobična i po načinu sazivanja i po vremenu, u kome se preduzima, te zbog toga davaše veće izglede na uspeh.

Ljudi se zgledaše zaprepašćeno. Đokić taman htede nešto da kaže u potvrdu toga mišljenja ali u tom priđe kmet, koji je čuo poslednju reč, pase obrte onome što priča o činima: — Jes' čuo, ti, Živojine.

»Svršeno je, sad mi je dobro«, — moglo se pročitati na tom licu i, kao za potvrdu toga, njegove usne behu razvučene tako, kao da će sad da se nasmeje.

Pa onda vojskovođe toga vremena: Alarih i Stilihon, Genzerih i Atila, Ajecije i Odoakar... Hajde već Atila i Genzerih — nisu ga tako bunili,

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

i mnogome od napora i podviga pojedinaca, kada isti podvizi harmonišu sa socijalnim potrebama i savremenim težnjama toga društva”. JEVREM: Ne mogu da razumem šta je kazao, al', vidi se, lepo je kazao.

Rekoh ja: sa Jevremom treba prvo da razgovaram! Pa ovaj... i to da ti kažem... Ako ti je počem stalo do toga, a ja pristajem i da podelimo, da me pustiš prvo mene jedno dve godine, koliko znaš da se pomognem, pa posle ti idi,

(Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena. (Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda?

IVKOVIĆ: To je već drugo, sasvim drugo. Samo, otac je otišao dalje od toga, on se upustio sa poslednjim ljudima koji izmišljaju, klevetaju i podmeću. Hvataju čak i one koje ja poslovno gonim.

DANICA: To sve zavisi od toga ko ima poverenje narodno. PAVKA: A on ga bajagi ima? DANICA: Pa ima. PAVKA: Ćuti, boga ti, uhvatio se s kojekakvima!

SPIRA: Eto, kao da to zavisi od toga što smo mi rešili! SPIRINICA: Ne zavisi, ali ako bude Jevrem poslanik, a on neka gleda!

Čitao si valjda dopise o meni? Pa jeste, bre... (Gruva se u grudi.) Ja se ne stidim toga što sam bio žandarmerijski podnarednik. Da ih vidim, te školovane, kad dođe tako velika vatra kao što su izbori.

JEVREM: Jesam! SEKULIN: „Po milosti božjoj i volji narodnoj: Sekulić pisar toga i toga sreza, po potrebi službe, u taj i taj srez.” Šta znači ono „po potrebi službe”?

JEVREM: Jesam! SEKULIN: „Po milosti božjoj i volji narodnoj: Sekulić pisar toga i toga sreza, po potrebi službe, u taj i taj srez.” Šta znači ono „po potrebi službe”? JEVREM: Pa to, po milosti božjoj...

SEKULIN: – Po milosti božjoj, 'ajde ti, Sekuliću, u to i to načelstvo, i poveravamo ti narod toga okruga, odnosno sreza, te ga pouči, uputi i popritegni malo. JEVREM: Pa jes', mora i da se popritegne...

JEVREM: Pa... jest... al' šta ćeš, tako se desilo. (Hteo bi da se izvuče iz toga razgovora.) A ima li što novo? SRETA: More, kako da nema, ugazili smo sad već duboko, pa svaki čas novosti.

JEVREM: Pa šta ćeš, prijo, i to je posao! MARINA: Ono, i jeste posao, kako da nije! A zbog toga sam posla, ako hoćete, i došla da razgovaramo. JEVREM: Pa ako, prijo, da razgovaramo. Izvol'te, sedi!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Ili mu kažu da nisu smeli, jer bi ih oglobili sa pet-šest hiljada dinara, ili bi čak neko iz redakcije zbog toga dopisa — koji je oštro i revolucionarski napisan — otišao i na Karaburmu!

Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa ne mogu biti čitatelju ni poznati; mnogo je od toga otišlo u onaj strašni novinarski koš koji guta mnoge novinarske i spisateljske prvence.

Bratsko pozdravlje«. A još milije bi mu bilo kad mu izađe kakav njegov rad. Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu. Bio je pomalo, što naši kažu, kafanski čovek, i to već poodavno.

Pa je tako i radio. Ređa se tako satljik za satljikom, i njemu sve crnji i bedniji izgleda položaj toga staleža, i on oseća i vidi nekako lepo da se to društvo ljulja, da ne stoji na čvrstim nogama.

Jednom reči poštuju vlast, a međutim, otkad je već to napisano i po celom svetu objavljeno i poznato, tako da nema toga ko to već ne zna, da su interesi vlasti i interesi naroda sasvim suprotni jedni drugima.

I pre toga uvek mu je čudno bilo kad je u kom selu tako video kako to svet onako po starinski dočekuje i ispraća svoga, na primer,

Dugo je posle toga, tumačeći seljacima ko je Bočaris, spominjao gazda Đorđe i molera. Hvalio i Bočarisa i molera, hvalio ih obojicu, pa ne

Odmah iza toga stoji ekserima zakucana jedna poveća crna mušema. Na njoj su kredom pobeležena imena sviju dobrih ispijača i rđavih

bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega u svet, a mladog kancelistu naravno da su već pre toga premestili negde bestraga daleko. Morala je, dakle, da bega, jer se i sam rođeni otac poveo za maćijom.

A sem toga govora još je nešto zadržala od starih svojih navika što je bunilo pomalo i selo a i gazda-Đorđa. Volela je da se mlati

zvala »moja Đoka«, na što se seljaci gurkali i smejali, a gazda Đoka se ponekad ljutio, ali nije mogao da je oduči od toga, ili upravo bio je slab prema njoj. Kad bi ga ona potapkala onako ljuta po obrazu, pa rekla: »Jaj, moja slatko Servijanj!

A posle toga, ćir Đorđe je mehandžija, gazda od kafane, dakle zaslužan čovek. Svaki je kafedžija zaslužan po čovečanstvo, a naročito

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Vidiš nešto što dotle nisi video. U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo. Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I

Za noćno prevrtanje i naporno bdenje Jedinu krivicu, znaj, snosi glava ti: Ona traži nenalazivo rešenje I zbog toga tebi ne da spavati!

Nedogledan je krug neznanja, 500 kilometara mu je prečnik! Todor, zbog toga, izdaje svoj Pravopisni rečnik, Skupio je sto dvadeset hiljada najrazličitijih reči, Od kojih mu stan kao koš pun

Da sedi pored postelje kad mu se unuk razboli, Kad ozdravi — u reci da ga okupa. Pored toga, on ima da dozvoli Unuku da mu brkove počupa. Deda je i glavni i sporedni, ali uvek pri ruci.

Jure kola u hiljadu smerova, Automobili brži su od kerova, Pa zbog toga, u ovome stoleću, Psi pod auta neprestano podleću.

Ovo drvo tu je tek pola veka. Ranije beše šibljak. Još ranije, pustara. Pre toga: kamen, prašina, krš i smeće, Duga stoleća...

(A onaj Jakov se, i dalje, brčka u kadi I pravi mehuriće na dugoj bradi.) U pustim ulicama, posle toga, Nigde se ne čuje Ljudska noga. ŠTA SUNCE VEČERA Kada se senke izduže, istanje, Šta sunce večera? — drugo je pitanje.

Kako to? Zašto? Šta stoji iza? Ništa! On voli da se kliza... Godi mu kad se malo iskosi. (Od toga jačaju meniskosi). A da je prav ko hrastov panj Ko bi uopšte mario za nj?

Al k meni kasno dođe to voće I zbog toga sam odjednom tužna...” „Da ga bar nađoh sama, i pre Zvečana — al usud je ovako hteo!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Takve je tragove naročito Sirevi docnije, 1874 godine, dobro proučio. Međutim, nikad niko nije u to vreme, kao ni pre toga, u kopnenoj slatkoj vodi našao polno zrelu jegulju, kao ni sitne jeguljice koje bi tu bile rasplođene.

i Fezersen 1903 g. uspeli su uhvatiti u moru jeguljine mužjake u polno potpuno zrelom stanju. A Petersen je pre toga 1894 g.

prvi pogled sasvim beznačajno otkriće koje je jednog dana učinio u tim vodama, bilo je sudbonosno za sav njegov rad od toga trenutka, kao i za celokupnu rekonstrukciju romana jegulje.

Da bi se razumeo sudbonosni značaj toga prividno ništavnog događaja, potrebno je znati kakvu je svetlost on uneo u problem života jegulje i šta je on sobom

je znati kakvu je svetlost on uneo u problem života jegulje i šta je on sobom povukao u naporima naučnika za rešenje toga pitanja. Godine 1897.

Oni su iz toga zaključili da se to živo stvorenje, kome su dali latinsko ime »leptocefale«, ima smatrati kao larva jegulje iz koje će se

Kad je u maloj staklenoj čašici ugledao i raspoznao tu larvu, Šmit je toga trenutka uvideo da se zaključak italijanskih naučnika ne može održati.

rezonovanje bilo je ovakvo: nije mogućno da je ta larva, dugačka 75 milimetara kao i one u Mesinskom Zalivu, doprla iz toga zaliva do Feroerskih Ostrva udaljenih na nekoliko hiljada kilometara, boreći se sa sasvim suprotnim morskim strujama i

Kad je sebi postavio taj zadatak, Šmit se, napustivši od toga događaja sve svoje druge poslove, sav predao problemu jegulje.

Dotadašnji Šmitovi radovi, njegovo otkriće jeguljine larve u vodama ostrva Feroera i posledice što su proizašle iz toga otkrića, učinili su da danska stalna komisija za ribolove poveri velikome prirodnjaku dalja istraživanja o oblasti

Ali sutradan su naučnici zapazili da su urođenici mrtvi pijani i odmah su videli kako je do toga došlo: urođenici su popili sav alkohol u kome su brižljivo čuvane uhvaćene jeguljine larve, progutavši i ove, ne znajući

Od naučnog materijala nije ništa ostalo, ali je ostalo ono što se iz toga materijala izvuklo, a to je činjenica da su larve bile sve gušće, a sitnije, u koliko se od Feroera silazilo na jug.

Rakić, Milan - PESME

Pa ako hoćeš da se laska Tebi ko svakoj drugoj ženi, draga, Ako ti godi praznih reči praska, U izobilju imam toga blaga: Rečima finim kao vaza saska Pokazaću ti ja kako se laska!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Da li ovo svetkovanje nije na komu si sabrâ Crnogorce da čistimo zemlju od nekrsti? I bez toga ovo nam je slava, na koju se vrsni momci kupe sposobnosti svoje da kušaju, silu mišce i brzinu nogah; strijeljanjem da

TOMAŠ MARTINOVIĆ Pričaću vi za toga đavola. Mi igrasmo u kolu s gostima, ređasmo se naokolo vinom, dokle puška izviše Pišteta¹ puče jedna, i čovjek

Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori? Nijesmo li braća i bez toga, u bojeve jesmo li zajedno? Zlo i dobro bratski dijelimo. Kosa mlada na groblje junačko siplje li se bulah kâ Srpkinjah?

VUK MIĆUNOVIĆ Budili se ti tako proričeš, mišljahu li u svijet za koga? VOJVODA DRAŠKO Nema toga ko s' ne boji čega, da ničega ano svoga hlada.

Sud onaj čas ona dva uhvati, pa na muke s njima u galiju. Od toga ti bjehu poginuli, među sobom vjeru izgubili. Kolike su s kraja u kraj Mletke, tu ne bješe nijednoga čojka jedan

BABA Mi imamo jednu travu za to, pa tu travu u lonac svarimo, iz lonca se redom namažemo; iza toga budemo vještice. KNEZ JANKO Pa poslijed što se od vas radi?

Nego sam se jednom pokajala; volija sam poći pod gomilu sa svijema te smo toga lika no zla činit kako smo dosada, da ako mi lakše duši bude.

VLADIKA DANILO Đe vještice, što govoriš, Vuče! Nema toga ni u jednu knjigu. Svrh mene se svi ovde kunite, to su bapske priče i mudrosti; nego laže ova babetina, ali može nešto

KNEZ JANKO Doista se misliš nabrojiti. Da li ti se, oče, ne dodije, a od toga . . . . . . . . . . . . Ja bih voli sad trivnu orahah, da je jednom po naški izbrojim, no stotinu tijeh brojanicah da

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

on, taj Sofkin pramded, hadži Trifun, trgujući po najvećim gradovima i mešajući se sa najviđenijim ljudima, mogao, usled toga poznanstva a najviše zbog svoga bogatstva, ne samo zaptije, kajmakame, nego i same paše da menja i u „surgun“ da šalje.

I sve ću da mu kažem, čim dođe, videćeš ti! — završile su. I to je pomagalo, zastrašivalo, jer znalo se šta čeka toga. I zaista, čim bi on došao s puta, odmah bi se cela rodbina sticala: žene, tetke, | strine.

i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i bulama da ašikuje, starac se počeo obezumljivati: — Ako mu je do toga — besneo je — zna i za to hadži Trifun. I on je nekada bio mlad. Ali onda, eto mu čivluci i u njima seljanke, čivčike.

Ti kada otvaraš, mnogo lupaš, i probudiš onoga tamo gore, staroga. A međutim on, stari, zna da nije zbog toga što njega žali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da ne bi čuo kako njen sin

stari, zna da nije zbog toga što njega žali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da ne bi čuo kako njen sin u zoru, i u nedoba dolazi.

“ I valjda zbog toga spoljnjeg, neblagodarnog | sveta, od koga su se oni toliko odvajali, bežali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer

Sama Sofka uvek se sa jezom i strahom sećala toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i

Sofki i sada, kad god bi se setila ludog tetina Riste, meso bi nekom odurnošću zaigralo. Seća se da zbog toga kao devojčica nikada nije volela ići k njima, još manje, kao kod drugih, po dva i tri dana tamo ostati.

I sada, kada se toga seti, Sofka bi počela da oseća onaj miris njegovih prstiju, suvih, nežnih i pri krajevima malo smežuranih, miris njegova

čivčije, i dalje su kod njih dolazili, uvek donoseći po nešto, nikad ne spominjući da je zemlja sada njihova, te se zbog toga u prvo vreme nemanje nije baš tako jako ni osećalo.

A pored toga zato su se još oko nje otimali u ljubavi, što su svi ne predosećali nego na čisto s tim bili: da je ona, Sofka, poslednji

Ali ipak, pored svega toga, izgledalo je da se otimlju oko nje najviše radi njega, oca joj, efendi-Mite, jer, ma da ih je on ostavio, ipak ga oni

Pandurović, Sima - PESME

Ja razumem tvoju suzu toga trêna, K’o i brigu dobrog oca što iziđe, Kao tužne oči vernog psa što priđe, Kao dušu tuge i jecanja njena.

Nije bilo pogreba ni pratnje Za nestalu ljubav toga dana, Niti suze za njezine patnje, Niti pesme, sem graktanja vrâna. Gorka jesen uzela je râna.

Pobednu pesmu svojoj volji kličem; Jer bi me skupa rastrgli još tada, Da nisam, uvek mudra i sa bičem, Bila toga svesna davno i duboko.

— Gle, to je neka knjiga! — Dâ, sonèti, Pesme i ljubav... — Koje je to vreme? — O, davno; ko će toga da se seti! — A ovo? — To je cvet u knjizi, sveo. Smešno; al’ nekad ljudi su vek ceo Čuvali tako nešto.

Često bi u „ekstazu“ pao, To jest u ludilo, misleći na Boga I spasenje duše. — Zar je bilo toga? — I mnogo još čega. Trebalo bi znati Čitav jedan rečnik!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

? Apostoli Hristovi, kad se duh sveti izlio na njih, ne bjehu, možda, više začuđeni od kontove družine toga časa. Blenuli od čuda, kao da je konte sa svojim tabarom i vlasuljom poletio u oblake.

Nije šala toliki narod, taki pazar! Od principova vremena toga ne bi, jer bjehu mutna vremena, da se slabo i znalo kad je Božić a kamoli da ga je ko slavio!

Iako je u Crnoj Gori obično vidjeti raznijeh pojava u vazduhu u jedan mah, opet je toga časa tako čudno bilo na nebu, da se ono četvero svakog časa ustavljalo i gledalo.

Plamen je veselo igrao usred te snuždene čeljadi, te je muževno a žalosno lice serdarevo čudan izraz primalo od toga blijeska. „Pejo! podaj čovjeku čašu vina, napio si mu!“ reče tiho Ivana, serdareva žena. Pejo ne ču, niti okom trenu.

“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako. Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare, ne vrijeđaj Boga! Nije li ti naknadio ovijem djetetom?

A pustićemo od mora vjetrove i suncu ćemo narediti da ranije prigrije, pa će zemlja okopniti na vrijeme!“ „Osim toga“, nastavlja Gospod obrativši se sinu, „ovu lomnu goru pod nama, gdje te lako veselo primiše, gdje ljudi, od vajkada krv

Cetinje u ono doba, bješe pusto polje. Jedino, na rubu toga polja, u zapleću vrletnog brdašca, bilo je, a i danas je, podugo i povisoko zdanje od sivoga kamena; zdanje Bogu

Ali, trinaest godina nakon toga, preporoditelj Crnogorstva besmrtni Danilo (prvi iz doma Petrovića) tijem istim kamenjem, sazda novi manastir i crkvu

Držanje i pokreti mu bjehu određeni. Vidjelo se na prvi mah snažna duša u snažnu tijelu. Vidjelo se da hotjenje toga čovjeka potpuno vlada tijelom; da na najmanji mig njegov, svaki ud gotov je na pokret, kao rob na mig gospodarev.

Ali Gospodar bijaše toga časa udubljen u molitvi; on stajaše pod desnijem svodom, na istome mjestu, gdje mu i danas mošti počivaju.

Sunce sa istoka gledalo je toga časa po svijetu više toržestvenih skupovâ — možda — ali skupa, prostije i uzvišenije prirode ujedno, sunce toga časa

je toga časa po svijetu više toržestvenih skupovâ — možda — ali skupa, prostije i uzvišenije prirode ujedno, sunce toga časa grijalo nije. Đakoni Ivo i Aleksije stadoše pred vratima dvorane, da redom propuštaju glavare.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Tako mi očnjeg vida! Tako mi sunca!) i kraćeg oblika (Života mi! Očnjeg mi vida! Sunca mi!). Osim toga zakletve se upotrebljavaju u pravom i ublaženom značenju (S mesta se ne pomakao, i Tako ne imao sreće kao crni pauk u

). Zato je potrebno praviti razliku između poređenja koja su samo to — i onih poređenja koja pored toga imaju i poslovično značenje (Hud kao i lud, Hranitelj kao i roditelj itd.).

Karadžić, njihov najzaslužniji skupljač. Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.

Osim toga postoje i „pripovijetke, od kojih su poslovice postale“. Kad se takve poslovice pričice koriste „ponajviše je običaj

Pojedina praznoverička uobličenja iz toga nestvarnog, izmišljenog i zamišljenog sveta sama su po sebi i kao opis zanimljiva, a ne i bez poetske kakvoće; ne retko

Od toga nisu bila izuzeta ni sveštena lica, na čijim se rukopisnim trebnicima sa pobožnim molitvama nalaze kraj letopisnih zapi

način njihova izlaganja, obično kroz gradaciju, kao i samo njihovo misteriozno kazivanje, uz razna obredna sredstva, osim toga i neposredno obraćanje bolesti kao da se govori živom biću, daje im ekspresivnu snagu i mitski korakter.

ljuljanke, kao ih naziva Đuro Deželić), uspavanke, molitve (pre spavanja), rugalice, zaricalice i razbrajalice; a osim toga postoje i stihovana kazivanja sa dužim govornim tvorevinama koje nisu samo deci namenjene, kao što su to: pesme o

Na koga padne poslednja udarna, obično kratka i naglašena reč, taj ispada iz daljeg razbrajanja, odnosno na toga je red da započne igru.

Osim toga, zna se i za specijalne pesme tzv. „napitnice“ i „počašnice“ u stihu; u prozi pak u vezi sa napijanjem uobičajeni su

Zdravice u prvom redu zavise od toga kome se, kojom prilikom i sa kojom namenom nazdravljaju. Prema tome one mogu da budu ozbiljne i svečane, pohvalne i

i normalno dete kroz zabavu uči pravilnom i smišljenom izgovoru, lomeći jezik i kazujući stvari po logičnom redu; osim toga naročito kod defektne dece, kod one koja teško izgovaraju pojedine glasove kao r, š, s, ć, i tel.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

(pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari, i popovi i kaluđeri, da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću izići,

iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari, i popovi i kaluđeri, da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću izići, doklegođ

i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom ne će oženiti, do kćeri govedara iz toga i iz toga sela!

do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom ne će oženiti, do kćeri govedara iz toga i iz toga sela!

Osim toga Vi ste mene još od 1823 godine, kako sam imao sreću u Kaslu s Vama se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opominjali

Kad dijete naraste poveliko, ono navali da ide iz pećine u svijet. Međed ga stane od toga odvraćati govoreći mu da je on još mlad i nejak, a u svijetu ima zlijeh zvjerova koji se zovu ljudi, pak će ga ubiti.

Kovač se primi toga posla, ali mu se učini da je gvožđa mnogo, pa ga sakrije gotovo pola, a od ostaloga buzdovan slupa kojekako.

Onda ga se sijač tek opomene, i rekne mu: „A žlje te sakrio! umalo te nijesam prožderao!” Iza toga pošto večeraju i stanu se o svačemu razgovarati, zapita Međedović domaćina šta mu je bilo onome zubu, te je onako mimo

Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god hoće u svome carstvu.

” Kako on to čuje, istrgne sablju te oseče sluzi glavu. Posle toga počne sam putovati po svetu, i tako putujući za dugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga

” On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putujući srete jednoga čoveka, pa ga zapita: „Za Boga brate!

” Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi. Kad bude u veče usedne on na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz kobilu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

I što se nalazi u toj ćeliji, bilo vino, bilo voće da ne uzima naš manastir ništa od toga, niti iguman drugima da daje, nego naprotiv, da se tu daje iz našeg manastira spomena radi, sveća svetom Savi, ulja 60

“ (Mt. 26, 41; Mk. 14, 38) Zbog toga bdite, jer ćete u plodu trudova svojih uživati ako ovo ispunite, i blaženi ćete biti.

I da ne bude oprošten niti u ovom niti u budućem veku. Zbog toga pisah i potpisah ovo svoje rukopisanije 6707. (1199) godine od Hrista. † Od svih poslednji Sava grešni.

(І Kor. 2, 8) A kada se okonča rečena molitva i jerej izgovori uobičajenu molitvu, toga časa svi padaju pa lice i slušaju igumana, a on ovako molitvu da izmoli od vas: „Molite se za mene u Gospodu, braćo,

odgovor, praznoslovlja i smeh bezbožni, od čega se događa da se zapada u nepristojan govor, ukor i osudu, jer od toga se um raslabljuje i zaboravlja šta je dobro. I malaksao, naći ćeš tegobu vrativši se svojim ćelijama.

Jer kakva mu je korist od prebivanja ovde? A kakva mu je korist od neispovedanja? Zar nema od toga više štete i pogibelji i svagda učenje zlu i sve ono što duši donosi pogubnost?

Pored toga, presecamo i izbor volje, kao što kod mnogih iskorenjujemo nesitost i učimo vas da malim i potrebnim budete zadovoljni, a

Nikakve štete manastiru od toga ne može biti, „jer može Bog i od kamena podignuti decu Avraamu“, (Mt. Z, 9) i slepima dati premudrost, i reč

A i kada ste na putu, pa od toga bolujete, lečite se na isti način. Treba nad ovim veoma bdeti, um čuvajući, znajući da je protivnom lako na njih naići

Pa zbog toga zapovedamo: kada dođe novak, da mu se da rasa i košulja, a na godinu svoj bratiji da se da po perpera da kupe sebi

Jedino zbog toga neka kod igumana budu različita jela. Ovako kako je rečeno treba davati i onima koji su pali u bolest i toga radi

Ovako kako je rečeno treba davati i onima koji su pali u bolest i toga radi potrebno im je bolje jelo i piće, zbog sastava nemoćnog njihovog tela. Ovo mi, uostalom, izgleda razumno.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Da to ne bude neki koštapler? JAGODA: On je visoko iznad toga! Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne može se i jare i pare odjednom! Čovek treba da bude realan!

JAGODA: Treba da se nađem s verenikom, čekaće me na uglu Kondine, izlazimo na neku večeru, sa taksijem! A pre toga moram još i na stanicu, šalje mi cimerka paket sa garderobom! A evo i kiša, vidite, kako pljušti! Kolko vam imam?

MANOJLO: Podelićemo sledovanje večeras! TANASKO: Opet onaj peksimit francuski? Dizvinete, od toga sam dobio zatvor! Da barem ima pečen kompir i tani! A što da ne kucnemo ovoj ovde kafedžinki? Malo kundakom u vrata..

MANOJLO: Po svim mojim proračunima, ovde treba da se pokaže čudo! Od toga zavisi obraz i čast jedinice! TANASKO: Četvrti pešadinski puk „Stevan Nemanja”, Drinska divizija, Prva armija,

Tako se brzo opamete, da ti se smuči! IKONIJA: Zavisi od toga ko je kaki karakter! Valjda si ti od tvrđeg materijala!

Uza svakog se prišljamčiš i pritandrčiš! Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, dočeg je tebi! MILE: Ti si mnogo drčna, mnogo si ofurcatila! A kad je trebalo da registruješ kafanu...

MANOJLO: Sa nama ti je ispalo još gore! Austrijska ofanziva, klanica, na naš sektor tuče jedanes cevi, od toga četiri velikog kalibra! Pucali smo kolko smo mogli, al džaba, razbucali nas kao bundevu!

Stanković, Borisav - JOVČA

Nemoj da kapija počne da škripi, konji i kola da lupaju i da se zbog toga on probudi, pa znaš posle... SLUGA E pa kako ću? (Pokazuje na sunce.) Eto već otkada je dan a toliki posao čeka.

Ali, da od toga odmah načini odelo, da nosi, hoću da je vidim u to obučenu. MARIJA Dobro, dobro. (Pođe, zastaje.) A za druge,

I ne samo njoj da donosiš, samo nju da kitiš, a ove druge i ne gledaš, pa se bojim da, možda, zbog toga oni nju počnu da mrze... JOVČA Jest, moji su svi. Ali, ako su moji, ako sam ih rodio, ja sam se svakom i odužio.

I ne zbog tebe, nego zbog nje, Vaske, neću posle, kad opet odeš i kad te opet po nekoliko godina nema, da oni zbog toga, zbog tebe, što ti samo nju gledaš, nju počnu da mrze, popreko da... JOVČA Koga da mrze?

I, neću duše da grešim, pokojnik sve na vreme tačno vrati, a od toga vide vajde, dobro zaradi, kupi baš taj vinograd i tu njivu. A i ona (pokazuje na Anđu) i ona mu je pomagala.

MITA To je, ja! Kad nije, a zašto je zimus bolovao, ležao?... ANĐA Nije, nije od toga. Nego nazebe, prozebao i zato je bolovao, a ne to, ne... oh! JOVČA (Miti): Hajd ti!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I, zaist[a], iz toga se po višoj časti rađaju nesloga, nemir, mrženje, vražba i svađa, poneže ne poznajemo kako valja ni sami sebe ni druge.

Iz toga što sam dovde govorio može se poznati, od časti i nakratko, šta će ova moja knjiga u sebi sadržavati; nije više potreba

Moj blagodetelj počeo je doznavati moja čudnovita želanija i namerenija; radio bi svakojako od toga odsovetovati me i odvratiti; mnogokrat bi me zagrlio, ljubio i s otačaskom dobrotom bi me obličavao što ja njega ne

To govoreći, ja i[h] ne osuđujem; toga se ni oni sami n[e] odriču. No tebi kažem da je prava svetinja da mlađi starijega sluša, da se deca svoji[h] roditelja

Valjada je bog tu zemlju blagoslovio, te samo u njoj ima pustinja.” Meni se činilo da je toga igumna bog poslao da me izvede iz Čakova, kao iz Egipta, i da spase dušu moju. Pošao sam s njim do Senđurđa.

” Iguman, siroma[h], videći se iznenada u takoj fortuni, pravdao se kako je god mogao, zaklinjući se i preklinjući da on toga ne bi za glavu učinio, i daje on mene hoteo u Senđurđu ostaviti.

bezlobna i slaba mladost nije kadra rasuditi, i nije joj za zlo primiti; potrebuje rukovođenja i nastavljenija; ako li toga nema, ostaje u tami i u prevari. Ko se je naučen rodio na svet!

na meni imala, da sam prokleo starca Dimu, grčkog daskala, i san s dimlijama; nit’ znam šta se je od daskala posle toga slučilo, jer nit’ sam ga već vidio ni za njega čuo.

Mnoga starost, trud i muka potrebna je za ot[h]raniti i do savršena vozrasta dovesti čada svoja. A osim toga, kolikim bedstvovanijam i bolestima podložna je svaka mati, noseći u sebi i [h]raneći plod utrobe svoje, kolikom bolu

Neblagodaran i nedostojan človekom nazivati se koji se toga blagodejanija ne spominje? Moje kćeri, kad bi vi uprav razmislile i rasudile na koju ste visoku odredu od boga sazdane,

Valja dete naučiti da je blagodarno i slugi i sluškinji koji ga poslužuju, jer ono samo sobom toga jošte nije kadro zaslužiti; da je blagodarno svakom čoveku za najmanju dobru reč; da je dužno nikoga ni u čem ne

je i duži i deblji od sviju bio, i brade | više je imao on sam nego desetorica drugih): „Da t’ kažem, oče igumne, ja ću toga maloga uzeti, a Maksimu ću dati put, jer je nestašan kao vrag i jutros mi je nov krčag razbio.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kušmelj — zato što bijaše veoma rutav, Čagalj — stoga što je bio suh kao kuka, a Šunda — zbog toga što je govorio kroz nos.

Mogao je pojesti pečeno dvize, ali piti je slabo mogao. Pored svega toga bješe mirnjačina, te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla

Aja, brate! A i da nije svega toga, nego da ga pušte da lastvuje, pa da samo knjigu uči, zar bi ovo tele božje ikad knjigu naučilo?

Povrh sijena sluga prostrije čiste plahte, koje izvadi iz bisaga, a svrh toga metnu pokrivače. Za njim bijaše uljegao Bakonja, pa se raskorači pred pragom, gledajući koso stričeve i rođake.

— Šta je ono? — viknu Bakonja. Stric mu se poplaši od toga uzvika, pa se obrnu i udari ga po obrazu. — Magare od magareta! Tako me pripade, a?...

Bakonja prionu svojski. Jadnik se ne bješe omrsio bogzna otkad, a još toga dana pješačio četiri časa. Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije dobra komada goveđine, šjorGrgo podnese pečenje i

Tu se prilično dugo zabaviše, jer su konji bili velika ljubav Bakonjina. Iz konjušnice svrnuše u naslon, koji je toga maha bio prazan, ali mu Grgo kaza da je to mjesto za šest krava muzara.

Pored svega toga kukavac se ne požali, nego se otimao bolesti i posrćući hodio. Ali jednog večera, smrklo se uvelike, a Čmanjak ne javi

A ako vra odmah ne nadme obraze i ne pregne glavu, onda Bakonja čeka dok to bude, jer bez toga nijesu se razdvajali jutrom.

Poslije toga izašao bi Bakonja i obrnuo bi drugim laktom trijema, protivnijem pravcem od kujine, te bi zakucao i ušao kroz jedna

Bakonjine su oči sjaktile, prateći svaki pokret prutića, a kad bi se vršak toga prutića k njemu obratio, te on dao maha svome zvonkome glasu, tada bi sinule oči Tetkine. — Bravo Jerkoviću.

Krkotići i Zubaci pucahu od jada, ali, pored svega toga, Čagljiva, došavši poslom jedared u manastir, tražio je — baš je tražio — da se umili Kušmeljiću.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Nekada, dok bi oblačila košulju, nazivala je ona njega, samo u mislima, „moj čvorak“. Večeras se setila toga zaboravljenog i nikad neizgovorenog tepanja, s uživanjem i ponosom gledajući u svoje krupne dojke koje su bežale jedna od

u ove trenutke jutra odlazio bi sankama u Palanku da dovede sina školca. Svi koji bi ga toga dana sreli znali su kuda ide. Drukčije su ga pozdravljali.

Njega ovde neće sahraniti. Nikad. I ako sasvim propadne. Umrla... Umreće i on. Šta bi ona imala od toga da joj svrati na grob? Naruži mu se lice, zažmuri, potmulo jeknu. Šta on to hoće sa sobom? Zašto laže sebe?

I zbunjeno.) ... Niko ne ustaje. Sa sveće, pobodene u prelomljen kolač, kaplje vosak. Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute. Svi se pitaju: zašto se ćuti?

Da, prvo to... — ne sme da ćuti, jer otac izgleda tako kao da će da se tuče, htede da ustane i da kaže da nije zbog toga došao, ali ga Aćim preteče: — Kaži, jesi li to odlučio ili me pitaš pa da odlučiš? — Odlučio. — Odlučio?!

Zar je malo u Srbiji onih koji su svršili neke škole, pa su propali u našoj, vašoj političkoj hajdučiji? Ko je od toga imao koristi? — zastade. Seti se prizora s puta: ...

A što vi radikali galamite o demokratiji, to je samo izgovor za selačku anarhiju i javašluk. Sit sam ja svega toga! Srbiji su potrebni pamet i znanje, a ne stranke! Srbiji treba da gleda Evropu, a ne turski tur!

Njemu će ionako sve da ostane. Sada kad je Đorđe počeo nju da zlostavlja. Gde mu je duša da baš danas zbog toga dođe? A čim je došao, grožđe, orahe i jabuke odnela mu u sobu. Grožđem mu i prozore okitila.

Piši za pare pre nego što ih potrošiš, ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni To nemaju. Nek vide šta je seljački sin!

“, šaputao je na klupi, u malom parku ispod Pon Nefa, a ona mu prstima popravljala kravatu... Toga dana je doktorirao, fotografisao se i poslao sliku ocu. „Lelo je što si nauke dobro svršio.

Tola se strese. U radikalskoj buni staju i seno je zapalio. Sve je izgorelo. I stoka. Zbog toga me ti, bože, kažnjavaš, bezdušniče! Noćas se i tebi rodio sin, a ti hoćeš moga... Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića.

Tad je hteo da pobegne, jer je mokro i tamo gde je njegova ruka, ali baš od te ruke nije mogao da pobegne, njemu je od toga pošla krv, čuo je kako pišti i mislio da će umreti, a nije smeo da vikne, jer ga je ona iz sve snage stezala ispod

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— reče Majka svih reka strogo i odluči da pripazi na tek rođenu kćer. Mala reka se nevoljko poče spuštati ali od toga časa sve reke i rečice, svi izvori i potoci budno su stražarili.

Kad se rasprsne, progutaj njegovu košticu, ali ga pre toga ne dotiči i nikom ništa ne pričaj! — naglo, kao što je i došao, vrabac odlete, a devojčica podiže semenku s prozora, i

— Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu. Ali od toga časa pođe po svetu priča o dečaku od čijih reči procveta kamen, nestanu bolest i tuga.

Ljudi su ga s osmehom susretali, uvereni da na svemu čega se reč Zlatoustog dotakne, još Dugo nakon toga, treperi neki radosni, zlatni sjaj. Ko zna: možda je tako i bilo? Možda se ludima pričinilo?

— dete se srećno osmehnu i utonu u san, a Zlatousti nestade. Više ga niko nije sreo, niko čuo. Ali od toga doba sva deca, kada su teško bolesna, vide kako sa zvezde na zvezdu skakuće dečak svetlokos i svetlook sav prozračan,

Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle Plačka i Smejačka! Stariji nakon toga dugo ćute, a malenima se čini da vide kako zvezde silaze s krova i pretvaraju se u dečake.

Bela žaba se zamisli: ako nestane lokve — izumreće trske i žabe, odleteti vilin konjici i leptiri. Kako se toga ranije nije setila? Leptiri? Zar neki od njih ne bi mogao da bude lokvin cvet?

« —pogleda ga, osmehnuvši se, a talas zadrhta od nežnosti. Od toga trena njen lik nije ga napuštao ni u snu ni na javi.

Visoko u nebu, raširenih krila, izgledao je kao srebrni oblak, kao neki leteći Mesečev brat. Možda zbog toga, a možda tek onako, među galebovima poče kružiti priča da je nekadašnji kržljavko Mesečev brat.

Lepotica ga samo sumnjičavo pogleda, ali od toga trena dani su im se rascvetavali kao zlatne ruže. Nauči lepotica da se smeje, da strahuje, da brine, da se raduje.

« Od toga dana njegovi brodovi su tonuli tamo gde se nesreće obično dešavaju, ali i tamo gde ih nikada nije bilo, a za svaki poton

— Zlatokosa ga je gledala ne verujući sopstvenim očima. — Da ti pomogneš? — priđe mu bliže. — Kako hoćeš! Od toga časa oni su zajedno gradili kuću, zajedno sadili voćnjak, sve dok jednoga dana princ ne ugleda suze u ženinim očima.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Očigledno je održao obećanje. Možda i zbog toga što je lepi, suvonjavi mladić izišao iz Nebojše sa neizlečivom kostoboljom, i malko hrom.

Jevrem bi mogao da prizna, sebi, i nešto drugo: knez Miloš jeste bivao sve samovoljniji ali Gospodar Jevrem nije, zbog toga, bivao sve zabrinutiji; možda je, čak, bivao i zadovoljniji.

Onda je mestozastupnik. U mladosti, umeo je da nosi glavu u torbi. Možda i zbog toga što je imao utisak da ga smrt neće.

Bronzani ratnik se, opet, toga ne ceća. Biće da se, već samo daleki preci zasuti pramenjem vremena, i on i njegovi suvremenici ponekad čine, oku novog

Bilo je toga i posle Vasine pogibije, naročito kad je prvi ustanak propao i kad bakljade nikom nisu padale na pamet. Godine 1814, za

Ostalo je zapisano i to da je, uistinu, ispratio tog pobratima, zatim mu zapalio han pa otišao na Avalu. Ni toga se ne ceća, ali ce ceća da su tada, u pretproleće 1804, snegovi na Avali trajali a gora bila sva pusta.

Sa šakom zmajeva, kao u priči, rasterao je množinu Turaka i zadobio silan plen. Ta je pobeda bila važna i zbog toga što se, posle nje, začeo onaj šapat koji se pretvorio u legendu: da Vasu Čarapića tane ne udara, a poraz obilazi.

Razlike su bile velike. Nije mu bilo svejedno: čikao je sudbinu, ali mu nije odgovarala. Možda je to bilo i zbog toga što nikome nije pripadao iako se, povremeno, ocećao vezan uz mnoge kojih više nije bilo.

Od njega, Uzun-Mirka, sklanjali su se a on ih je izazivao. Zbog toga ga je knez Miloš, često, zvao u Kragujevac. Grdio bi ga, strog, onda opominjao, blag, pa ga otpuštao, uz dar.

Nije zazirao od toga da sebe zamišlja u drugima a druge u sebi; zabavljalo ga je da, u mislima, menja svoju kožu kao što je, u stvarnosti,

Čak i od ljudi, činilo se. Jedni su mislili da je to zbog toga što ga je poočim, neki Strahinja Čupić, imućan seljak iz Salaša Noćajskoga u Mačvi, kad ga je usinio, na osobit način

Salaša Noćajskoga u Mačvi, kad ga je usinio, na osobit način provukao kroz nogavicu; drugi su verovali da je to zbog toga što je oku sudbine izmicao menjajući dom i prezime.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo! Hvatite se kola toga, od višnjeg je ono Boga! ........................... ........................... Br.

A jedan cvetić što ga Najlepši rodi maj, Čuo je što sam krio Najtajnij' uzdisaj. Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi.

J. Jovanović 3maj XXIII Mesečina, - al' meseca nema: Moja mila zelen venac snila, Pa se malo u snu nasmijala Od toga se ponoć zasijala. J.

Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo Posle je zanata radi u varoš otiš'o s njome“.

grudi za životom žedne, K'o ti za uljem; moj duh, svake noći, I svakog dana, i svakoga časka, Puckara, pišti - ali toga glaska Nit' čuju, niti mogu mu pomoći... V.

I ma da smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči svoje dosta ne napojih... CXLVIII 2 Od toga časa, u grud'ma mi planu Nov plamen koji tako slatko žeže, Od kog daleko crne misli beže, I koji melem privija na ranu.

“... A da li znadeš da se u tom času Granitna zgrada mojih ideala Sruši i smrvi i u pep'o rasu? Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ah, strašnoga tvoga padenija! Ah, užasa što smrtne postiže! Tužnoga smo mučenija žertva rad pogubnog toga prestuplenja.

na zefirna krila, povede me unaprijed malo kod jednoga istočnika malop „Tu ti sjedi i vode se napij sa bistroga toga istočnika; ona će ti upravo otkriti strašnu sudbu tvoga padenija!

Pozorišta toga prestrašnoga svi umovi predstavit ne mogu: kad itahu k pogrebu šarovi, jedan drugog u let razdrabljahu, na komate

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

To me je iznenadilo, ali se brzo prisetih: Levenhajm je, kako mu njegovo ime svedoči, bio Jevrejin i zbog toga su prodaja i kupovina njegovih dela bili zabranjeni, a uništeno sve što se zateklo u stovarištima.

Knjige prikupljene u njoj predočavale su mi carstvo nauka u toku vremena. To putovanje mnogo me zadovoljilo, već i zbog toga što je bilo potpuno besplatno.

Sve tri velike sveske toga dela proučih sa velikim uživanjem. Tako sam zavoleo istoriju nauka. Ona se razlikovala od svetske istorije time što su

veka i u daljim poglavljima svoga spisa upoznati svoga čitaoca sa svim znamenitim francuskim i italijanskim naučnicima toga doba.

Južne obale toga poluostrva i celu Siciliju naseliše Grci i time odenuše tu poluvarvarsku zemlju - Rim se tada još nalazio u doba svog

sledovalo je da se na istočnom nebu horizonta, tamo gde se nebeski svod i površina Jonskog Mora međusobno dodiruju, iz toga mora dižu i penju na nebo bez prestanka nove zvezde, dok je na zapadnom nebu obrnut slučaj; onde one zalaze za bregove

Na tom istom mestu, iznad toga drveta, videćemo uvek tu zvezdu kadgod pri vedrom noćnom nebu dođemo opet ovamo. Ta zvezda se ne pomera nikad sa svoga

Iz toga izvedoše Tales i Anaksimander zaključak da naša Zemlja lebdi u središtu te nebeske sfere. „Koliko su ta učenja ovih mudra

Nedaleko od njegove zapadne obale uzdizahu se libijski bregovi, kao kameni zid. Tu, ispod toga zida, prostirala se varoš pokojnika, a malo dalje prema jugu videli su se opet mnogi hramovi, i dolinski kotao sa

Onamo je vodila, kao što mi je pisac toga pisma objasnio, prava, široka, popločana ulica. Levo i desno od nje bili su poređani, istesani iz granita, natprirodno

Njihovi kvadrati su: 25, 144, 169, pa je zaista, zbir prvih dvaju tih kvadrata jednak trećem. Ubrzo iza toga uvideh da i za brojeve 8, 15, 17 važi isti takav odnos. Malo po malo nađoh još nekoliko takvih brojeva.

e. bilo velike gurnjave na glavnoj pijaci varošice koja je, baš istog dana, bila počastvovana visokom jednom posetom. Toga dana održao je Veliki Senat varoši-republike sednicu na kojoj je odlučeno da pozvani, prisutni i nesumnjivo najveći

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Nikakva posla nisam imao. I tako očajno besposlen toga dana pokušavao sam da razmišljam o svojoj nervozi i svojim čudnim posleratnim raspoloženjima.

Zato i kažem: čudna i možda samo za mene neobjašnjiva neka nervna pojava po kojoj moja raspoloženja zavise, recimo, od toga, na koju stvar zaustavljam svoj pogled ili kakve prirode ili vrste zvuk ili šum osećam oko sebe.

Kad sam toga jutra pogledao na policu s knjigama ona se bila pogla kao skrušena, u očajno poguren mali globus, ukras na pisaćem

Krupne pahuljice padale su u mlazevima po drveću i nama i zasuti njima mi smo izgledali nekako čudno čisti toga večera kad je snežna belina bila sakrila i svu onu ružnoću beogradskih straćara koje su u našim očima odjedanput

Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje? — Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako

Da si moja ja bih te ubio, rđo kusa... I danas, kad sam prinuđen da se, na ovom mestu priče, dotaknem toga neprijatnog momenta, jane mogu da znam, upravo, kakvim tajanstvenim načinom stvar uze taj obrt ili, da se poslužim

poslanikovu i moju protivnici popustiše, napregnuti nervi postepeno olabaviše i sve do Lapova provedosmo, posle toga, ćuteći.

i nasmešila se tako zanosno na Nikolu onda kad je sveštenik upitao je li njena draga volja da za njega pođe, da sam se ja toga trenutka, i samo radi toga da ga i ja doživim, odlučio da oženim.

na Nikolu onda kad je sveštenik upitao je li njena draga volja da za njega pođe, da sam se ja toga trenutka, i samo radi toga da ga i ja doživim, odlučio da oženim.

I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio. Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali.

njegovog puka, gde mi rekoše da je on za tu noć dobio nekakav specijalan zadatak na izvršenje i da ću morati, zbog toga, sem ako nisam ljubitelj juriša, tu ostati da noćim.

Ja sam, da kažem, protiv ovih izlišnih, delimičnih napada... trpimo gubitke, a rezultati nikakvi, pa povodom toga. Ali, veruj mi, ne muči me ono što sam tada kazao, već što nisam govorio sasvim onako kao što mislim da treba da

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

zaljubljivao ili nije, ali znam da se nije našao kod kuće kad sam se ja rodio, i da me nikad nije vidio, jer je prije toga završio u svojoj kožnatoj vreći. A ja sam ostao u krilu majci, koja je i dalje ostala u njega smrtno zaljubljena.

Često sam se u djetinjstvu zamišljao kao drvo. I činilo mi se da tačno osjećam što osjeća drvo, samo što ono nije toga svjesno i ne zna da to izrazi: stojim tako u šumnoj, mrkloj noći, slijep (jer drvo sam zamišljao uvijek slijepo; ono

Osim toga, nalazio se u vlastitoj kući. A kad čovjek bar u vlastitoj kući ne bi imao pravo, šta bi u stvari i imao od toga što

Osim toga, nalazio se u vlastitoj kući. A kad čovjek bar u vlastitoj kući ne bi imao pravo, šta bi u stvari i imao od toga što je u svojoj kući?

Najogorčenije protestiramo proti nečuvenom nasilju.” Za dugo vremena poslije toga, usred igre bi mi same navrle na usta te riječi, pa sam ih besmisleno ponavljao, ne uspijevajući nikako da ih se

Ostali bi nastavljali zagrijano svoje raspravljanje ne primjetivši ništa od svega toga. A kad bi onaj slučajno obrnuo prema meni svoje pepelno, cijanotično lice, ja bih brže skrenuo pogled i preznuo kao

Uobražavao sam da jedan jedincati, sam po sebi, uvijek jednak i uvijek jednako neosmišljen ton, može da izrazi mnogo toga, svu silu raznovrsnih stvari.

No izgleda da sam se prilično kasno svega toga sjetio. Kao što se uopšte, po sili same stvari, kasno sa sigurnošću osvjedočavamo o promašenom: o tome može da nas

Zastati i ušančiti se na jednoj tački prije toga možda znači ne ići do kraja svojih mogućnosti, ne ostvariti u potpunosti sebe. I zato, uvijek dalje!

da je nesreća došla baš u pravi čas, u čas kad sam bio dopro do krajnjih granica mojih mogućnosti i kada ni bez toga ne bih bio kročio ni za stopu dalje, u čas kad je neminovno moralo da otpočne srozavanje. Milostiv udes!

Ali sam ipak toliko poltron da, pored toga, osjećam i potrebu da mi se to ne povjeruje. I ko zna šta li sve ja nesvjesno ne radim (s onom rafiniranom lukavošću

uvjeravati sa svrhom da ti se ne vjeruje, uvjeravati da bi razuvjerio, nego još pretendirati da sredstvo za postizanje toga efekta bude tvoje istinsko uvjerenje i sušta iskrenost tvojih riječi.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim... neka se dete popravi... — Jok, ne može! — odseče knez. Među momcima nasta gurkanje i šaptanje.

Napred iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda crkvena i opštinska ikona uporedo, a posle toga sve po dvojica u redu.

je opet mislio i mislio, i najzad dođe do zaključka, da je sva ova momčadija gora od njega, i da ga svi oni mrze samo s toga, što je siromah. U takvim mislima obiđe deo atar seoski i vrati se, sa krstonošama, k sudnici.

šarenim podvezama, o kojima su visile po tri kićanke, a preko dizluka — čarape za šaku duže od obične mere; zbog toga je i kajišâ imao pet šest uvojaka više no obično.

Zato je izbegavaše svuda, a ona, s toga, i ne sanjaše šta se zbiva u duši njegovoj. Stanka ga je znala po razgovorima drugih devojaka i gledala je na njega kao

Oči mu behu crne kao ugalj, sjajne kao žeravica. Njihov pogled prodiraše oštro u samu dušu čovekovu, i nema toga, koji bi pred tim pogledom mogao slagati, a ne pocrveneti.

On se neće ni jednim glasom izreći, a slušaoca će prinuditi da mu otvori svu svoju dušu. S toga je i imao ogroman uticaj na svu okolinu: svi su mu se potčinjavali i — bojali ga se.

On im je od toga odvajao, kao milostinju, po neku sitnicu, da im se nađe za duvan i druge slučajne potrebe. Tako je cedio i stanovnike i

Čitave desetine godina prođoše mu u takvu životu, a njega još ni glava ne zabole zbog toga. Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa... Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin.

da nije i njih tvoja domaćica donela na dar — odgovori mu pisar i zacenu se od smeja. — E toga nema... njeno se zna: peškir ili čarape i koji groš, to joj je sve. Nisu naši doktori skupi kao vaši.

Samo da me niko ne vidi. Ali ako svrate u sudnicu?...« I baš toga trenutka opazi da su udarili onim putem koji vodi pravo k sudnici. Pred opštinskom kućom ne beše nikoga.

« I tu se tek, kad pomenu to »danas«, opomenu svih nevolja što ga snađoše, i bi Mu čudno što se, pored svega toga, seća jela. »Što ti je čovek — produži misliti — sve... sve, ali bez hleba nikud!... « — Hajdes...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ta je zemlja sva opkoljena vodom, pa ako ko i pređe vodu i na zemlju korači, toga ti njeni džinovi odmah osete i sveg rastrgnu.

Petar, ali vrh čizme pretegne celog Petra, pa se i devojka beše obesila sa njegove strane o terazije, no pored svega toga opet je vrh od čizme i nju i Petra pretegao. Posle toga morade se Petar predati smrti i umre.

Posle toga morade se Petar predati smrti i umre. Devojka ga lepo sahrani, i žalila je mnogo godina za njime. SOLDAT I SMRT Bio

Car odmah zovne aščibašu, i naredi mu da mu dovede jabandžiju što je u aščinici. Kada su toga jabandžiju pred dara izveli, car bez suvala, bez dževapa osudi jabandžiju na smrt.

Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god xoće u svemu carstvu.

Kako on to čuje, istrgne sablju te oseče sluzi glavu. Posle toga počne sam putovati po svetu, i, tako putujući zadugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika.

On uzme dlaku od kurjaka, pa ga pusti. Iza toga carev sin, opet dugo putujući, srete jednoga čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su

Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi. Kad bude uveče, usedne on na kobilu pa u polje, a ždrebe trči uz kobilu.

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov,

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav dvor. Onda i treći sin pođe u lov, ne bi

Odmah zatim raziđoše se oblaci, a vinograd nikad više grad nije bio. Seljak se posle toga opet obogati. ZMIJA MLADOŽENjA Bila jedna carica koja nije imala od srca poroda, pa se jednako molila bogu da joj dâ

Oni car ga stane od toga odvraćati: — Nemoj — veli — da ideš nipošto! Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati. Bol će toga dana Izgristi srce, moju glad ljubavi; Smrt će oprati tragove od rana. Odmor i meni tad će da se javi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izbledela.

Ma šta vredno da sam radio, samo je dovodilo do toga da moji roditelji još jače osećaju svoj gubitak. Tako sam rastao sa malo poverenja u sebe.

Tako sam rastao sa malo poverenja u sebe. Međutim, daleko od toga da su me smatrali glupim dečakom, ako je suditi po događajima kojih se ja još uvek dobro sećam.

Uveren sam da će se takvo čudo ostvariti u budućnosti. Mogu još da dodam da sam mnogo vremena posvetio rešavanju toga problema.

Praktični rezultat toga je veština teleautomatike koja je do sada praktikovana, samo na nesavršen način. Njene potencijalne mogućnosti će se

Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će te to proći.“ Bila je u pravu. Toga trena sam pobedio svoju strast, i jedino sam zažalio što nije bila stotinu puta jača.

na ovim neobičnim iskustvima, jer bi ona mogla da budu interesantna studentima psihologije i fiziologije, kao i zbog toga što je ovaj period agonije ostavio najveće posledice na moj duhovni razvoj i kasniji rad.

Još od detinjstva sam morao da se bavim samim sobom. Zbog toga sam mnogo patio ali, gledano iz sadašnje perspektive, to je bila sreća u nesreći, jer me je to naučilo da uvažavam

A ono što je istina za jednu osobu, to važi manje-više za sve ljude. Svedok toga je, na primer, prohibicija. Drastična, ako ne i protivustavna mera sprovodi se sada u ovoj zemlji da bi se sprečilo

Posle toga sam nekoliko puta bezuspešno zaronio, pošto sam potpuno izgubio orijentaciju, ali sam konačno uspeo da izađem iz zamke

Danas koristim obe ruke podjednako ali sam tada bio levak i imao sam relativno malo snage u desnoj ruci. Zbog toga se nisam ni usudio da se okrenem na drugu stranu, da se odmorim i nije mi preostalo ništa drugo nego da se polako

Dugo sam čuvao svoju tajnu i uživao u monopolu, dok konačno nisam pred božićnim raspoloženjem popustio. Posle toga svaki dečak je mogao učiniti to isto, pa je sledeće leto bilo katastrofalno za žabe.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Svetom radi toga što je tu prolivena hrišćanska krv u vreme bitaka Srba iz Idvora protiv turskih osvajača. Svaka poseta tom starom selu

Imao je jedno visoko carsko odlikovanje za hrabrost i bio je vrlo ponosan zbog toga. Bio je u Rusiji sa jednom austrijskom divizijom u Napoleonovom pohodu 1812. godine.

Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako ohrabrilo. Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti.

Onaj grubi kondukter koji me je malo, pre toga nazvao srpskim svinjarom, odveo me je do voza i učtivo mi pokazao mesto u prvoj klasi.

Kada o svemu tome danas razmislim, možda bi se to i ostvarilo da nije bilo onog ružnog događaja u Karlovcima. Osim toga, u Pragu se osećao još jedan uticaj, mnogo jači nego bilo koji austrijskoj imperiji toga doba.

Osim toga, u Pragu se osećao još jedan uticaj, mnogo jači nego bilo koji austrijskoj imperiji toga doba. Razgledanje Praga me je mnogo više zanimalo nego njegove čuvene škole, u koje je trebalo da se upišem, a što se

Od toga dana bio sam svrstan u njihov revolucionarni podmladak i otada su školska predavanja izgubila za mene svaku draž i postal

bio nežan starac, glatko izbrijan, i izgledao mi je kao čovek koji sve zna što su ljudi bilo kada saznali i da je radi toga velikog učenja tako bled i slabunjav. Mnogo su ga zanimali moji opisi života i običaja u mom rodnom selu.

Oduševljen sam bio knjigom o Janu Husu i husitskim ratovima i postao još veći nacionalista nego pre toga. Imao sam osećanje da me Rigerov uticaj vuče na jednu stranu, a da me Palacki ohrabruje da idem u suprotnom pravcu koji

najtoplijim rečima objasnio da sam, po mom mišljenju, prerastao škole, učitelje i nastavne metode u Pragu i da sam radi toga rešio da otputujem u zemlju Franklina i Linkolna, gde je narod mudriji i zna više nego što je sam sv. Sava znao.

Ipak je priznao da kraći rok služe doseljenici koji su pre toga izučili neki zanat ili imaju uticajne rođake ili prijatelje.

Ohrabrivala me je jedino živost koja mi se ukazala u Njujorškoj luci toga sunčanog martovskog dana. Kad je brod prošao mimo Kasl Gardena, čuo sam nekog ko je rekao: “Ovo su vrata Amerike”.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

A vrijeme prolazi. Toga se sjetiše kad negdje dalje uminuše koračaji vojnika koji su u marširanju prolazili pored tamnice; te koračaje oni su u

Djevojka se postidi toga pogleda, jer se mahom sjeti o čemu gospodar natuca, pa iziđe iz sobe u kuhinju. Svi su toga časa mislili na njihova

Djevojka se postidi toga pogleda, jer se mahom sjeti o čemu gospodar natuca, pa iziđe iz sobe u kuhinju. Svi su toga časa mislili na njihova negdašnjega slugu Spasoja, koji se bijaše otrag nekoliko godina iselio u Ameriku.

Do toga vremena živjela je kao i ostala djeca što su se kupila blizu njihova stana, ispod mračnoga, niskoga svoda. Uvijek u suto

Dođe joj da što povjerljivo reče, no nema riječi da se izrazi. Osjeća da se nečega boji i željela bi da je on od toga odbrani. — Ozgo, iza onih brdina, i pokaza lakim kretom ruke prama Crnoj Gori, — odavno me dovedoše dolje...

A grad dolazi prostraniji: iznad njega zijevaju mrke špilje i duboke strane, isprekrštane potočinama.. . Posle toga dana, od želje je gledala Spasoja, kao da joj on u sebi nosi spomen na krše ispod Lovćena.

Ide nasipom kraj mora, a i nehotice ustavi se kod vojničkoga broda što je toga časa kretao iz luke. Dva vojnika opiru se s kraja da brod maknu, i onda se vješto ukrcaše.

Tako, u neprestanu uzbuđenju i sabiranju rastresenih misli, približi se dan iseljenja. Uoči toga dana, slažući u sanduk preobuku i prtenine, djevojački se osjećaji stišaju, i iznebuha pretrže se u duši rpa uspomena

Oprosti se s gospodarima suznih očiju, ali mirna i pribrana, a i oni uzvratiše ljubaznošću, očito toga časa ganuti: bila im je dobra i vjerna. — Idi sa srećom!

Na prvi mah Cvijeta ne čuje ništa no šum, i gleda u prostor i pregara se. Ali najednom iz toga stanja otrže je brzina parobroda, zaselci i pitome baštine što za njom zaostaju.

u misli sažali jadnu omladinu što ondje, izdaleka dovedena, pod zemljom živi, željna svjetlosti i raspuštena života; i toga časa osjeti slast nezavisnosti.

pogdjekad izostane, pa, dok strepi da ga ne izgubi, dođe u najbolji čas; mladićki mu je osmijeh na ustima, i njena duša toga časa se smiri: gleda ga, i pokoj nastupa. Sve bi radije podnijela no da u putu ostane sama.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Jer se tek posle toga može govoriti o njenoj moći da zbližava i prožima različite nacionalne kulture. Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da

Istina prikriveno, ona i danas vlada jednim delom ljudskog ponašanja. Sem toga, ona je na jedan osoben i zasad nedovoljno ispitan način protkala – u simbiozi s oficijelnim hrišćanskim sadržajima –

Razume se, i slika o kulturi koju nazivamo balkanskom zavisiće od toga da li se opis daje sa stanovišta njenih pripadnika, dakle iznutra, ili sa stanovišta pripadnika neke druge, bliže ili

Posle toga, nimalo nas ne iznenađuje što pripovedač, idući za tetkicom, dolazi u doticaj s podzemnim svetom koji nastanjuju duše

A kad od toga polazimo, najmanje što možemo reći jeste da ona ne pripada camo grupi južnoslovenskih, nego svih slovenskih književnosti

a pri tome se previđa da je – naročito kad gledamo iz književnosti – paralelno teklo složeno i mučno prilagođavanje toga jezika novim potrebama.

Ali ga pre toga ipak moramo proveriti. Njemu u prilog ide pored ostalog i to što ni Vuk „Anđu kapidžiju“ nije svrstao među mitološke

godine nalazi se pod brojem 388. Narodni pesnik je bio dosta nevešt,26 ali se i pored toga raspoznaje ista kompoziciona shema kao u „Anđi kapidžiji“.

Pored ostalog i zbog toga je osobito pazio na kadenciranje strofe i na poentiranje same pesme. Ali, malo bi mu šta od svega toga pošlo za rukom da

Ali, malo bi mu šta od svega toga pošlo za rukom da u isti mah nije ubrzano menjana (i da je on sam nije menjao) srpska sintaksa.

one osobine Andrićeve novele koje, tako reći, programiraju, usmeravaju naš način čitanja, mada mi uopšte ne moramo biti toga svesni.

Jesen se ponavlja sve do monotonije. Iza toga se, izgleda, skriva posebna uloga koju je ona u poeziji preuzela kao završna životna tačka prema kojoj se odmerava

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga zbunjeni. ČEDA: Pa ako su ministri zbunjeni, šta imaju tu ministarke da se zbunjuju? ŽIVKA: E, nemoj tako da kažeš.

DARA: Šta da sam te poslušala? ŽIVKA: Pa eto to... ako bi se desilo da otac postane ministar, da nisi pošla za toga, kako bi se lepo udala kao ministarska ćerka. DARA (uvređeno): Bože, majka, kakav je to razgovor!

ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet! ŽIVKA: Kako šta je, pa konzul! ČEDA: Ama, počasni konzul. Ne može se tek od toga živeti. Ko je još od počasti živeo? On mora imati i neko zanimanje?... ŽIVKA: Pa inače je kožarski trgovac.

Tako... a ne može ranije?... Al' gledajte, molim vas, da ispadne lepo. Najviše mi je, znate, stalo do toga, ako potraži koji strani list moju fotografiju, pa da bude lepo. Znate kako je to za inostranstvo!...

Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu. I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati.

Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko. ŽIVKA: Pa jeste, samo ne vidim šta ima od toga familija što sam ja ministarka?

Nisam ti, istina, zbog toga dolazio u kuću, ali čim si postala ministarka, ja sam prvi dojurio da ti čestitam. ŽIVKA: A koga si još zapisao?

ŽIVKA: Ju, teško meni! 'Ajde za taj bridž i za to pušenje kako-tako, ali za toga ljubavnika... NINKOVIĆ: Pitali ste me i ja sam smatrao za dužnost da budem iskren i da vam kažem.

ŽIVKA: Pravo da vam kažem, to mi nikako ne ide u glavu. NINKOVIĆ: Međutim, ništa lakše od toga. Od svega što sam vam kazao, bridž je najteži.

ČEDA: To ste joj, dakle, vi savetovali? VASA: E, pa ko bi drugi, ona se toga ne bi setila. ČEDA: Pa dobro, ujače, onda kupite vi još danas flaster za nos, a ja ću da spremim kufere da putujem sa

ČEDA: Vrlo rado, zašto ne! Samo pre toga idem gospodinu ministru Simi Popoviću da ga zamolim da ostavi ženu, pošto joj se ukazala lepa prilika za udaju.

VASA: Markovići? E, sad još manje znam. KALENIĆ: Uostalom, to sve ne menja stvar. Ja znam da ste vi meni rod, ja se toga ne odričem. Radije bih ovde poginuo no što bih se svoje familije odrekao. VASA: Ama, de, nije stvar za ginjenje, nego...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Sem toga, opisi koji su prelomljeni, najčešće, u doživljaju glavne junakinje daju slike s nagoveštajem dubljih psihičkih stanja; slik

Kasnije se od toga odustalo. Jedno zbog obima, i drugo zbog namere da posle ove prve usledi još jedna, slična knjiga. U Beogradu, 1988.

Da svega toga nema, ne bi bila moguća ni ona već glasovita Sofkina udvajanja, kada se, ponirući u svoje telo i u isti mah ga posmatraj

Osim toga, potvrdu da je u strukturi romana Sofkina (samo)svest visoko dignuta nalazimo neposredno u činjenici da opisi zbivanja u

iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on onda uzme cigaretu koju je pre toga zavio, počne „da je pali, ali nevešto, grizući je, žvaćući, trepćući očima, čelom, celim licem, od pesme koja dolažaše

14 Iza toga sledi široka a vrlo indikativna slika o tome kako se noć „spusti, pritisnu sve njih, celu ionako snisku, dugačku kuću,

I više od toga, ne samo iz njene svesti, nego,i to je još važnije, iz njenoga ukupnog samoosećanja, emotivnog koliko i čisto telesnog.

i zaudara na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi kolute crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom snagom, učkurima i to

Osim toga, kao početni trenutak uzima se preduskršnji dan, i onda pripovedanje izjedno teče prospektivno. Zanimljivo je da je i u

Posle toga vremenski se tok opet, i sve više prema kraju, ubrzava, a osobito nakon efendi-Mitinog zahteva da mu zet isplati novce

u prvoj verziji pripovedanje kompoziciono zasnivao u junakinjinom sećanju, i da je u kasnijem tekstu mnogo šta od toga sačuvano, postaje bar jednim delom jasno odakle u Nečistoj krvi dolazi ona stilizacija opisa kao da je to što joj se

Ko njegovu prozu tumači, pa i Nečistu krv, danas više ne može a da se time posebno i pažljivo ne pozabavi. Ali pre toga valja reći šta analizovana rečenica doista sadrži.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— grmnuo stari prota kao da su gromovi toga trenutka udarili kroz crkvene pećine. — Jesam, proto, i ne muči me više radi zakona našega, crkava i manastira!...

Hoće pravo u crkvu, kraj čijih će vrata, po svom običaju, ostaviti oružje dok se samo pričesti, iako je baš toga trenutka glasnik izvikivao zapovest od „carskoga zabita, knezova i buljugbaše“ da se po saboru ne nosi oružje...

Svakoga petka u podne silazio je u džamiju da otklanja, a ončas posle toga u kavu kod Šedrvana da se vidi s prijateljima da s njima presudi što, ili donese kakvu važniju odluku.

U Orahovcu je bilo mogućno svako nasilje osim prisilne rabote. Nju je običaj isključivao, pored toga što je zaveštavao da se u velikom selu sve uradi brzo i na vreme.

3adovoljan je bio orahovički Turčin: njegov brat je toga jutra po izgranku divnoga jesenjega sunca ubio Selmana Čibukovića...

crkvici pomolila Bogu i svecima i za njega i za svoj razum: ispod sudbine nema se kud — bilo bi grđe da uzme goru... Toga opet, dvadesetoga večera po Milojevu turčenju, Bogdana bejaše ostala sama sa sinčićem u kući.

U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina.

— to je obična stvar, dori i za onoga austrijskoga generala u gradu, za kojega pričaju da je Srbin i popović povrh toga. Dakle, ništa neobično... Jablan Kasalo i Arslan, Košutanov sinovac, bili u ratu zajedno.

Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski... Nije lagao Arslan Košutan. Međutim, možda baš toga dana u njegovom selu desilo se nešto jače od svekolikoga toga zaticanja.

Nije lagao Arslan Košutan. Međutim, možda baš toga dana u njegovom selu desilo se nešto jače od svekolikoga toga zaticanja.

Neka ni za urok ne ostane od toga prokletoga nakota, koji bi se opet pomamljivao i brige im zadavao!.. Nasmejano arnautski, ljubazno i pobratimski

Ali takođe ti ljudi ne behu navikli ni na jedno drugo izne– nađenje. Baš toga trenutka prilazaše Karimanova žena, sredovečna Arnautka bez uobičajenoga pokrivala a bogato, po običaju, odevena.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

V Hvatajući što uteći neće Svȍm brzinom i zanosom slepim, Uteć’ će nam što se vratit’ neće — Ja od toga strepim. VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je stara.

Trzasmo se, čepasmo se Srcem smelim, s voljom dragom; Vijasmo se, cepasmo se — Jer bez toga kud bi snagom? Na nama je mnogo rana; Te su rane naši trudi. Izdajnike štedeli smo — Jer imamo bližih grudi.

“ A bogataš svega ima — Al’ milosti samo nema. „Daj mi samo mrve one Što sa stola padnu tvoga!“ A bogatiš ima toga, Al’ je srca kamenoga. Neću dalje...

Prosuće se muka Dugo zadržana... — Oh, zar nema bez toga Svetu boljih dana!!? KAD VEĆ MORA... Kad već borbe mora biti Među braćom jedne krvi, Bar da nije topom strasti

To je strahovanje Njinog mirnog doma, I raj njihov strepi Od tog strašnog groma. — A ja, kad god pođem Pored toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od tuda viknem: Ljudi grešna sveta, Ne rušite sreću Koja vam ne

Njegova je mnoga suza Na tihe ti grudi pala, I tad’ mu je odlanulo, — Pa zbog toga tebi hvala! Tebi cveće nije cvalo Kâ što nije ni tvom drugu. Da li praštaš ovom svetu Vašu muku, vašu tugu?

Zar ja tebi zato dajem trula mesa, Da od tebe danas nemam interesa! Zar ja zato hranim toga gladnog zvera? Ti si nezahvalan, nemaš karaktera.

Kad osvane Svet’ Ilija, on u Rumu šmukne, Toga radi mnoga oda mora da umukne. Više puta biva štošta da mu s’ gratulira, A naš Abu-, a naš Abu- taki s’ apsentira.

Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai

Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo rado Dunavu hodi, Nije mu

Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo rado Dunavu hodi, Nije mu teško, jerbo se seti,

II Hrišćani mnogi Sa nekim štedom Ribom se slade Petkom i sredom. Al’ ja ne krnjeć’ Hrišćanstva toga I svecem ribu jedem U slavu Boga. III Riblja se sudba Po tečnosti vrti. Riba mora plivati Pre i posle smrti.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže; no iz toga najviše uzroka nije se na svet izdati moglo, što je Ružičić takovu rolu igrao, koja bi gdikom zazorna biti mogla.

SARA. Bre, ostavite se vi toga, mon frer, nego da pravimo mi lepo bal, pak da se igra kotiljon, galopad, mazur; da se nosi punč, limunada, barbaras,

No evo, fala bogu, i toga si dostao. Sad možeš biti moj zet. FEMA: Šta, tvoj zet, a mene niko ne pita kad se moja kći udaje.

Miljković, Branko - PESME

Ali to lice ostaje najbolji dokaz zelenoga sunca i viđenih škorpija. Iza toga lica nečija krv čeka da bude rođena i ona će prepoznati to lice.

Krakov, Stanislav - KRILA

Potom je oprao hladnom vodom noge, i opet legao u krevet sa daskalicom. Potom je odjednom zažmureo i zahrkao. Toga večera je pio mnogo vina. u obližnjoj kući blagajnik je srdito šikao, jer mu se cifre nisu poklapale.

I on bi tu obrisao suzu koja mu se ustavila na dugoj trepavici. — Gospodine majore, šta je vama? Ostavite se toga, gluposti, — tešio ga je rastuženi Duško, i brisao plave, detinjske oči. — Gluposti, ko zna ko će prvi poginuti.

— Ah, comme il eѕt gentіl votre camarade... pričala mu je istoga večera. I toga su večera delili lipov tej kao i uvek iz dugih bokala, koje je nosio mali Anamit boliničar.

Možda je i on bio priviđenje. Svi su bili zaneseni, pospani i bliski smrti. VIII U LUDIM ŠUMAMA Toga se dana događale neobične stvari.

To je, kažu, štitilo od kuršuma. Zato su ipak ginuli od granata. A toga dana im se nije znalo broja. Sunce se pomračilo još za jutra, i više nije izlazilo.

Moguće i s toga što su ljubavnici ponekad ćudljivi. Šampanjac, iako kupljen od pokrađa magacinskih, bio je dobar, i od njega, a i od žege,

Kraj njega je neko krkljao u ropcu. Video je samo krvavu penu na usnama toga lica kraj sebe koje beše crno kao nekog davno pogrebenog. Sklopio je oči. — Daj toga sa nogom. — Lakše, oficir je.

Sklopio je oči. — Daj toga sa nogom. — Lakše, oficir je. — Šta mari, ima ih danas mnogo ovde. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

U bolnicama je bilo tako tiho i tužno. Duško je ležao na leđima i slušao kako krči kroz grudi ranjeni Rus. Toga je dana sa suzama molio bolničarku da ga izvini što su ga tako sa prljavim nogama doneli.

Bilo je i mnogo žena. Za sto je ponekad prilazio i poručnik Anđeloti, i stiskao obojici ruke sa osmehom, a pre toga ljubio ruku Ivetinu. Odilazili su u ”Odeon”.

— Izgibosmo, izgibosmo, zavapio je Mardžukić, gojazni starešina komordžija, i nabrajao je mrtve. Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst. To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i glavobolju i kijavicu; opomena da se

Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana najzapadnije što sam ikada bio, on besni: Kao da iza najzapadnijeg nema opet zapadnog, sve dok se ne stigne na

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug

Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.

! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce. Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a

Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja. Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju

Ljudi nijednog plemena nemaju takvu odmerenost u ophođenju, takvu nevezanost i ljubaznost, a ipak, i pored svega toga, kraj sve svoje pitomosti (kod njih jedva da ima tragova da su bili ljudožderi), Baule su bez interesovanja za ono što se

Alkohol osim toga ubija još i poslednji polet njihovog duha. Čim sam stigao, uveče, odneo sam pismo gospođi Bede, ženi jednoga odsutnoga

Zbog toga, što smo dalje, ljudi nam izgledaju sve divljiji, sve usplahireniji i sve više jedno drugo čovečanstvo, pakleno, prašumsko

Kažem mu da imam revolver (u stvari bio je uvek u kovčegu); njegovo lice dotle smešno–uplašeno, razvedri se, i posle toga me više ni on, niti ostali bojevi, ne puštaju iz vida. Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene.

Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.

Za to vreme dečaci sve jače pevaju da bi zagušili njegov vapaj. Posle toga sekirama lome mu noge i vade srž iz kostiju. Mučenje najzverskije produžava se do duboko u noć.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

PRVI TURČIN: Inšalah, efendum! Dobro si izmudrio, te ako ti za rukom pođe, da bar vidimo toga čuvenoga hajduka!... ĆERIM: I da ga živa uhvatimo! PRVI TURČIN: Ja ću ga sobom vezati!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

ili niz Moravu, mi im možemo u obadva slučaja staviti na susret bar upola onoliku silu, s kolikom će oni udariti; osim toga mi ćemo imati zgodniji položaj i branićemo ce iz opkopa, dok oni kao napadači moraju jurišati otvorenih prsiju.

svakojakim sirotinjskim pokućanstvom: korita, čabrice, sita, po koji zavezak brašna, ponjave, jastuci, a na vrh toga prtljaga sede čoporići male dečice, šćućurili jedno uz drugo svoje male glavice pa radoznalo glede šta se to oko njih

Ao levču ti materinu, gde me osramoti! Al' dok se vratim kući, svu ću je u gvožđe okovati. Ej, vojnici, vežite toga tamo; to je veštac, ureče mi levču!

seku kukuruzovinu, da je vezuju u snopove, bacaju u rovove ispred šanca, i kad ih tako ispune, onda da skaču preko toga u sam šanac. Vojnik odnece naredbu, a Komarov stade pisati đeneralu izveštaj.

Bar nije bilo ništa preduzeto da se šanac može braniti. Za odbranu tu bi trebalo podići čitavu sistemu šančeva, a toga ne beše.

Ali major Sava Grujić odgovori ga od toga, veleći da, koliko on zna, mina još nije ni totova, a ako je gotova onda će za nju znati narednici koji su u šancu.

Na ovu primedbu, koja se docnije pokazala kao vrlo umesna, Černjajev odgovori: — Ah, manite se toga; slušate ove budale!

Usled toga desno krilo naših položaja ostalo je bez vojske i podvrgnuto je najvećoj opasnosti od nepritelja. Predajući stoga vojnom

O dozvoli da se ubijaju svinje brzo se rasprostrla po vojsci i svaki je pohitao da se njome koristi. Na dva sata posle toga, g.

Između ostalog sećam se i ovih reči iz toga pisma: »Dok se vi u štabu večeras zalivate šampanjom i jedete svakojake đakonije, moga mrtvoga brata jedu raci u Moravi.

Ja rado veryjem g. Dragaševiću kao profesoru naše vojene akademije i vaspitaču toga osetljivoga kolena, ali ce tako isto sećam, kako je u sličnom slučaju, kakav se desio sa pok.

Turci su odstupali i đeneral se spremao da pređe u nastupanje. Mnogi u štabu dobili su toga dana odličija i činove. Tako je pukovnik Komarov postao »prevashoditeljstvo« tj.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

VII Mesečina, — al’ meseca nema; Moja mila zelen venac snila, Pak se malo u snu nasmijala, — Od toga se ponoć zasijala. VIII Pola srce, pola kamen — To sam bio ja; Pola studen, pola plamen Krvca moja sva.

Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi. Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi

Pa te more grli, ljubi, Pa se more plimom diže, Oko toga bela vratalj Sav će biser da naniže. XLІ A našto moje pesme, Zar one trebaju, Kad oko mene sami Poljupci pevaju!

XLVІ Srca strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala.

Srca strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala. Anđeli bi hteli Sreću smrtnih ljudi, Oni bi oteli Ljubav nam iz grudi.

Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja! I suze se moje suše Na svetlosti toga spoja. Kroz smrt samo valja proći, Pa ću s’ i ja s njima sliti, Ako l’ tamo nema ništa?! — I tad ćemo jedno biti.

mora; Nadolevah crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte drema, A danaske, — svega toga nema.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sa toga mesta Drinci vrše ponovo ofanzivu i dolaze do blizu vrha Kajmakčalana, kada je objavljeno celom svetu da je Kajmakčalan

Tako si ti hteo! Takav je, uostalom, bio naš nepisani zakon. To se znalo i išlo se toga dana do umiranja. Predveče počeli smo se penjati uz neku planinu. Čuli smo još jasnije pucnje topova.

Srećom te toga dana nisu leteli njihovi aeroplani. A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše.

Niko pušku da opali. Svetislav uzdahnu i zapali cigaretu. — Sad, ležeći ovako na mekoj postelji, kad se svega toga setim, čudim se samome sebi.

“ I ovaj grešnik krene. Sumnjam da se i jedan čitav iz toga voda vratio natrag. Na kraju nam napomenu da je za Miloša mislio da je neki bugarski vojnik koji je došao da ga iznese.

— Da čujemo sad šta je radio sedmi puk šesnaestoga septembra? — obraća se Radojčić Predragu. — I mi smo toga dana ostali u svojim rovovima — reče Predrag. — Bilo je doduše neko malo pomeranje, koliko da se izravnjamo.

— zapitkuje Mišić. — Imao sam. Ali ja sam bio najbliži komandantu. — More, šta se natežete oko toga — nervira se Radojčić. — Zvao ga čovek, pa kvit. Šta vam je naredio?

I dok su se Bugari osvestili, moji vojnici sručiše se u rov. U zoru, videli smo ogromnu brešu. — Koji je datum bio toga dana? — zapita Radojčić. — Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom...

— Koji je datum bio toga dana? — zapita Radojčić. — Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom... — Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana... — E, da čujemo sad Svetislava.

— Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana... — E, da čujemo sad Svetislava. — Sedamnaestoga septembra — pričao je Svetistav — otpočela je artiljerijska

„Ah!“ — izusti kaplar i ispusti pušku. Toga Bugarina dotukoše kundacima. Razležu se povici: „Udri ga!“... „Ne daj da beži! „ „Jaoj!“... „Predavam se, bratko!

su sa uraganskim treskom padale u neprijateljske rovove podrivajući stepenik, da se kamenje osipalo sa oboda i usled toga otkrivali se sve više bugarski zakloni. Videli smo kako pretrčavaju otkrivena mesta i zbijaju se u gomile...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jer počev od toga trenutka, sva predbrankovska poezija bila je, more ѕerbіco, bezmalo u potpunosti zbrisana do te opake mere da smo se

sva predbrankovska poezija bila je, more ѕerbіco, bezmalo u potpunosti zbrisana do te opake mere da smo se čitavoga toga u poeziji zanimljivoga stoleća odrekli jednim mahom, velikodušno, kao da nam se zbilja presipa.

Baš zbog svega toga, sastavljanje Antologije starije srpske poezije — a to znači antologije srpske poezije pre Branka pa, neminovno, i bez

dugo posle godine 1847, upornom i poetski neplodnom tiranijom najviše mehaničkog tipa deseterca i svim onim što je iz toga barovitog i lepog duha proizilazilo, u mnogim pravcima zaostajala ispod rezultata već dostignutih u vremenu koje

Nije ono ni prečišćeno, i daleko od toga. Jasno je ipak: taj pesnik se ne daje svesti na jedinu, glatku formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za

za srpsku poeziju bio otkriven već dobrim pre njega: neka dublja uzročna povezanost i umetnička namera stoji iza svega toga. A to je ono što je danas još potpuno nejasno.

A to je ono što je danas još potpuno nejasno. Baš zbog toga svega ni ovakva, prema Branku Radičeviću naizgled potpuno ravnodušna Antologija nije, jer neizbežno ne može ni biti,

a uza sve još i kao nekako stidljivog podražavanja narodnoj pesmi, — koliko u važnoj okolnosti da se sva naša poezija toga vremena — sa izuzetnim slučajem sasvim izuzetnoga Njegoša — začela, razvijala i živela u kulturnoj sferi Habzburškoga

Jerbo Sfrauchen imadoh ti, Pa od toga i Kopfweh! A i onaj tu je bio, Pa znaš da smo mi fâcheux. „Ja bih došla, ali, Lіebe, Znaš li za mein neueѕ Kleіd?

„Ja bih došla, ali, Lіebe, Znaš li za mein neueѕ Kleіd? Kako mi je, da vi'š, šnajder Ferfušov'o celi Leіb! Zbog toga sam juče vazdan Bila tako deѕperat, Pa za društvo ja ti gar nіcht Pasovala nisam tad.

Iz toga svoga svečanog, ili paradnog, stava i držanja ova poezija se nerado micala. Duh spokojne artističke nadmoći Mušickoga,

Jer nije stvar, naravno, u ovolikoj ili onolikoj valjanosti samoga soneta — uglavnom, što se toga tiče, sa sonetom je sve u redu —, nego u prokletstvu što neubedljivo, zbunjujuće i neutešno zvuče takvi soneti kraj

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Pa, večno željan toga prizora, Krvavom bojom želi spitosat Zrcalo sjajno neba zvezdanog... Al’ dalje! (Čita.) „To je poruka, Kojom

— Dužde nam posla te kakve darove: pušaka, noževa, džebane — i još nešto su čime se knjige štampaju... Ali već od toga je slaba vajda Crnogorcu. Pušku ti nama, džebane!... A knjiga?... Knjiga imamo i suviše!

(Staniša odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Ta znao sam ga, nebrata moga! Razumevô sam podlaca toga I gle, gde pustih da me otruje Rečima jetkim zmija pogana?... Pa i tog anđela!... E bog te ubio!

— Jedno se čudim: kako dođoste, Kako htedoste, kako smedoste Za izdajnika toga moliti?... Il’ je zavera? Al’ hajd’, odlaz’te! Sin Ivan-begov ume prezirat Podlosti vaše svaku nameru!...

— Boško i Bogdan, s njima Staniša?.... Ili upravo on je pred njima — Jer najpre idu munje, gromovi, Pa posle toga hučno dolazi S vihorom silnim strašna bujica... Jesi li čula? Šeset tisuća!... Pred njima besni uvređen lav!...

Al’ što ga nema — Toga Đuraška?... Da nije ranjen, ili sahranjen? Il’ možda krvnik nije izbljuvô Otrova svoga kapku poslednju?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

I prva se nosila krenuše iz Reljine kuće. Iza toga čeljad se poče pobolijevati i padati kao snoplje. Nose se nosila, nižu se grobovi i promukla ženska grla, bugare sinje i

“ Na zborovima i svetkovinama široko se i snažno prolijevala snaga njegova i lepota. Svega toga nema više, sve je umrlo, uvelo, iščezlo, da se nikad ne povrati.

Prošćeš, domaćica toga mu sina preuda se gore u Lokvare i prevede sa sobom malog Stojana, jedino unuče Mijino... Tako je on, kukavac, ostô kô

— Neću! — izdera se Mijo silovito, pa podiže oči, u kojima se svijetlilo nekoliko suza. — Zar je baš do toga došlo? Zar da ja ostavim svoju zemlju, svoje kaleme i velike voćare, koje sam ja glavom sadio i podizô?!...

— Imam kravicu, uzeću je preda se, pa u čaršiju. Sjutradan iza toga sveza kravu i pođe s djetetom Svi smo ga zaustavljali da ne ide, jer se spremala velika mećava, a valjalo mu je preko

Bojić, Milutin - PESME

Tad ćemo se sresti. Daleko, beskrajno Biće naše duše toga bonog časa. Tad ćeš osetiti kako se talasa U tvom srcu ljubav spržena očajno I moje ćeš oko koje slava greje

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Čudo božje! Otvarao sam ja pisma malo veće gospode, pa neću Đokino. ANĐA: Otvarao si, al' si zbog toga i službu izgubio. JEROTIJE: Izgubio, pa šta? Posedeo malo, koliko da se zaboravi, pa posle opet dobio službu.

E pa, brate, to ne vredi tako, za sitne stvari. Zbog toga pati država, a treba i o tome koji put voditi računa. VIĆA: Pa treba, dabome!

Naslone oni praktikanti uši na vrata, pa svaku šifru cela varoš odmah sazna. I koliko sam ih odučavao od toga pa, badava, ne pomaže ništa.

) Gle, pa evo ih akta Perićeve intabulacije. Otkad ih tražim, čoveku prošao rok za žalbu zbog toga što se izgubila akta. ŽIKA: A ti drugi put, ako hoćeš da kome ne prođe rok za žalbe, nemoj da mećeš akta na moj sto.

MILADIN: Velim, znaš, već tri meseca zbog toga dolazim. ŽIKA: Pa tri meseca, nego! A šta bi ti hteo, da svršiš valjda stvar za tri dana.

ŽIKA (ščepa divit): Čuješ, ako mi još jedanput pomeneš toga Josifa iz Trbušnice, ja ću te divitom u glavu! MILADIN: Pa ja kao mislim... ŽIKA: Ama, šta imaš da misliš?

) Pročitaj mu, gospodine Vićo, kako sam telegrafirao gospodinu ministru, da bi se mogao u svojim iskazima držati toga! (Đoki.) A ti slušaj, pa tako od reči do reči da mi kažeš na saslušanju!

Čitaj, boga ti, gospodine Vićo! ĐOKA: Ja vas preklinjem, gospodine kapetane, da ne dozvolite čitanje toga pisma. Ako već mora biti, pročitajte ga vi sami! KAPETAN: A, ne! Ovako, javno!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ujedno, taj je jezik patio od toga što ga je veliki deo publike nedovoljno razumeo. Mnoge reči bile su Srbima nepoznate, a znatan je i broj reči čije se

stoleća kod Hrvata, zahvativši i pre toga bosanskohercegovačke muslimane i Srbe u zapadnim krajevima, uključujući tu i Crnu Goru, smeštenu na jugozapadu, a

Osim toga, u prvim decenijama 20. veka primljeno je mnogo francuskih reči, dok među onima usvojenim posle Drugog svetskog rata

Proglašen je hrvatski književni jezik kao poseban entitet, a rasprave oko toga poslužile su za psihološku pripremu političkog odvajanja.

Srpski lingvisti rukovodili su se svešću da jezičko zajedništvo znači šire kulturno tržište i bogatiju kulturu, i osim toga da se menjanjem jezičke norme i unošenjem mnoštva novih reči unosi zabuna u publiku čije se jezičke navike iskorenjuju i

Ali i više od toga, Domentijan je izraziti tumač istorije kao više, nebeske volje. Stoga je po njemu istorija važnija od pojedinca, čak kad

On je primer srednjevekovnog realizma. Ali sveti Sava nije zbog toga manje svetac, on je samo pristupačniji, bliži čoveku, koji može da saoseća sa njime i da sledi njegov primer.

narodne pesme (i pripovetke) prevođene su na nemački jezik gotovo upored os njihovim objavljivanjem, ponekad i pre toga, neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja.

junaka i isto tako slavnih muslimanskih krajišnika dele se pohvale i jednima i drugima, ali epska pobeda zavisi od toga čija je pesma.

prate isti, sada čovečji životni krug - rođenja (uspavanke), sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalice), a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnevici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima.

ima tri osnovna strukturna tipa: monološki, dijaloški i narativno-opisni, koji se smenjuje ili upotpunjavaju, te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane, dvočlane ili tročlane kompozicije.

Deo te građe uneo je u Srpski rječnik, koji je zbog toga prerastao prvobitnu namenu i postao enciklopedija narodnog života, i u druge svoje radove, dok je sintetičko delo

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I pored toga, tu, do kapije, ispod nje, navek nagomilano, istovremeno po nekoliko kola greda i kamenja što je tu i zimi i leti zariven

Sa toga gornjeg sprata videla se ne samo cela ulica koja se svojom krivinom, krovovima čas niskih čas visokih kuća i dimnjaka, ši

Ako li da uzmem? Čak ni to nju nije vređalo. Njoj je samo bilo do toga da su: njome u kući svi zadovoljni, da večito radi i da je sva srećna svakome od njih da ugodi.

A najviše i zbog samoga njega, Mladena. Da on, još dete, usled toga plača još više se ne uplaši, ne ražali za ocem, i tamo u dućanu, radnji, ne pomete se.

manji, sa snagom velikom za njegove godine, on bi lako dizao, gurao naslagane daske, grumenje, samo da se vidi kako iza toga još ima. Baba, kad on počne tako da upinjući se diže, vuče, zaustavljala bi ga i ne davala mu. — Neka, neka, čedo!

postaće razgovorniji, življi, crveniji, i više bi kazao nego što je za njega, za njegove godine, pa posle, kad se seti toga, što da zacrveni, da mu bude neprijatno, zastidno?

Posle večere, odmaknuvši se od sofre i istresavši iz skuta mrve, baba počinje razgovor. Kao obično, kazuje mu ko je toga dana dolazio od komšija, rodbine.

Eto, zato, najviše radi te svoje mirnoće, utišanosti, radi toga da, kad tako ostane sam, u postelji, može ako ne zaspi, mirno da misli na sutrašnjicu, kako sutra da radi, pazari, pa

Ne što je gubi. On se s time bio odavna izmirio. Nego što pored toga traže, ištu još i tu žrtvu. I zato mu je bilo teško. Zašto baš i to od njega?

mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto govori, te njemu od toga srce trne. Znao je da je sve to ništa i zato je išao mirno, ukočeno, pognute glave.

Ništa od toga. Mladen kao i pre... Uveče, sedeći na ćepenci, ispred dućana, Mladen je video kako odozgo sa ostalim mladim ženama i

Mladen je odmah video kako posle toga ne samo što je kuća, rodbina odahnula, smirila se, postala vesela, nego kako ga i u čaršiji drukčije gledaju.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Beli luk ne treba trebiti noktima, »jer od toga plače« (Sofrić, 150). Ne vala ga donositi rezačima, da ne bi grad tukao vinograd (SEZ, 32, 1925, 25).

Ima jaku demonsku snagu. B. t., ubrana u Međudnevice, siguran utuk protiv veštica (Karadžić, 3, 1901, 188); zbog toga se meće i u amajlije (GZM, 4, 145).

Sem toga, žena ovu travu treba da nosi uza se (Glück u Wіѕѕ. Mіtt. Boѕn. Herc., 2, 1894, 409; slično u GZM, 19, 1907, 489).

, ode na reku, nameni svaki struk ponekom momku, i pobode strukove pored reke. Na kojem struku sutra bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri, moći će da

Bog onda naredi da breza pobeli, kako bi je udovica lakše mogla opaziti. I od toga doba breza je bela (Karadžić, 3, 1901, 44). 4. Po b. izveden je dosta veliki broj topografskih imena, v. RJA.

Bršljan ima jaku apotropajsku moć. Od njega beže veštice (Karadžić, 3, 1901, 187); radi toga meće se on u dečje kolevke (ZNŽOJS, 7, 1902, 293; 388), naročito o Đurđevdanu (ZNŽOJS, 22, 311) a na Badnji dan njime se

korena, pa se sastave vrhovi, saviju na zemlju, pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri puta provlači; posle toga bolesnik strukove noceče, govoreći: »U tri struka posekoh tri groznice: kad se ova tri struka podmladila, onda se i

, pre no što se metne pod jastuk, treba tri puta obneti oko kuće). Vid se smatra kao siguran lek od očiju, i zbog toga ga na Vidovdan bacaju u vodu i tom se vodom umivaju (іbid., 373; SEZ, 14, 67.

On je, prema legendi, i sam bio vinogradar, i jednom prilikom odsekao je kosirom sebi nos (SEZ, 14, 26). Toga dana treba početi orezivanje vinograda, makar svega 2—3 gidže (SEZ, 14, 26; 16, 71).

Koju grančicu ujutru, ne gledajući, prvo dohvati rukom, za toga će se momka udati (Karadžić, 4, 1903, 167). Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba noći da se

12, 13); toga se dana one, »kao svetinja«, meću za ogledalo i ikonu (Begović, 108). V. ima zadatak da čuva kuću od groma.

Prema usmenom saopštenju, koje se odnosi na okolinu Rume, vrbove grančice ne treba unositi u kuću pre Cveti, a toga dana donesu se iz crkve i njima okiti kuća, »da je čuvaju od groma: jer u v.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Otac gasi božićnu svijeću pšeničnim kruhom i kapljama toga primorskoga pitomoga vina, a Rada um nosi u božićno kolo gdje uza zveku srebrnog đerdana caruje curska ljepota; nosi ga

caruje curska ljepota; nosi ga među momčad gdje se u umetanju teškim kamenom ogleda momačka snaga, osobiti ponos i slava toga dana. Lani je odbacio svojim vršnjacima, a da vidiš ove godine! ...I čisto ruke same se pružaju da teški kamen dohvate.

da je preskupa i za gotov novac, a na dug ne zna se kako će ispasti; ne kaže cijene, samo u knjigu bileži, pa počeše od toga neki da strepe kao od žive vatre.

Deset je sati. U to doba pije je svaki dan, jer je uveo red i za svoje svakidašnje potrebe, pa se toga reda na dlaku drži. Ljudi ne pitaju za cijenu, tako su navikli; samo daj, kad je potreba, pa kao da si darovao!

Naruči uz litru vina i komadić pršuta, da slađe napije, i ponudi njime nekog varošanina što je do njega naročito radi toga sio.

Izašavši iz varoši, prestade da grdi i, mjesto, toga, poče sam sa sobom da govori. Zastajkujući, osluškuje zvukove telegrafskih žica, i razgovara s njima, a stupove

Jednom, vraćajući se iz planina, oznoji se i u putu okisne. Razboljevši se, od toga dana već se nije mladosti ni zdravlja nauživao. Seljaci govorahu da mu se krv sledila, a ljekar je našao bolest opasnom.

I jednoga dana, ne rekavši nikome ni riječi, odbjegne ga. Ilija toga jutra opazi da je nestade i pohita za njom. Stigavši je u polju, veli joj: — Vrati se, Mašo!

I, podavši se slasti, upilji svoj pomućeni pogled u njegove oči... Rade je ipak toga dana po podne pošao kući i vratio se drugog dana ujutro. Po dogovoru sa njome, nađe Mašu kod kolibe.

Posvijetli. — Gledaj ovaj kamen, bi li rekao: vuk je iz planine! Ima toga sila po pećini, ali ko bi sve opazio? Trebalo bi breme luča. — Mašo!

Veli, i kune se: „Nudio je gospodaru taj i taj toliko, ali neki drugi, — neće da mu imena kaže, nabacio preko toga još četrdeset talijera!” Ljudi se zagrijali, i nekoliko dana samo se u selu o tome govorilo. Ilija je na živoj muci.

—Zdravo, Ilija! —Kupio ti sve dijelove od Petra? —Hoćeš prodati i tvoj? . —Nijesam radi toga došao. —Već? —Bi li preprod'o, gospodaru? Gazda ga pogleda, osmjehnu se i mirno odgovori: —Nijesam pretrga...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana. Bilo je sparno već pre podne i izgledalo je da će po podne padati kiša.

Bilo je sparno već pre podne i izgledalo je da će po podne padati kiša. Toga se sećam jer sam se dugo dvoumio da li uopšte da idem na Moravu ili da se zavučem negde u hladovinu i da odremam dok

Da li mnogo ištem od tebe, Gospode? Dimitrije Nisam ga omrzao. To je čudno. Mislim da se to desilo zbog toga što se on oduševio mojim rukopisom. Pokazao sam mu prepis jevanđelja, koji sam radio za episkopa.

No kad se saznalo da sam ja pismen, pa i više od toga, da sam vešt u prepisivanju i u živopisu, taj se smejuljak odjednom raspao u niz sitnih grčeva koji su u kratkim

Ponekad mi se učini da bi on nekako i prešao preko moje pismenosti da sam ja izgledom bio dostojan toga umeća. No ovakav kakav sam, po Prohoru, nisam bio nizašto. Glava mi je ćoškasta, kosa tršava i čekinjasta.

Zbilja, otišao je tamo a da sa sobom nije poneo ni mrvicu hrane. Kažem nije ga narod voleo, možda i gore od toga, mrzeo ga je zbog njegove hladne odbojne gordosti.

Makarije se zacenuo, onda je zahripao, zakašljao i jedva se, posle toga, povratio. Nasmejao se čak i Dorotej. A povod je bio prostakluk onoga đavoljeg sina, onoga grbavog ništaka, koji se

Rekao sam mu da je Lauš mnogo učinio za naš manastir i da smo dužni da mu budemo zahvalni zbog toga. Poklanjao nam je hranu u nerodnim godinama i drva za vreme dugih zima.

Volim li ja svoje bližnje po tvom nauku? Sledim li te? Pitam te da li i pored toga moje reči dopiru do tvoga sluha? Ima li nade za mene?

oko vrele kaše, kurvinski se oko njega okretao nekoliko dana, dok mu nije izdaleka stavio do znanja kako je on eto i od toga vešt, te zna da vrati muškarcu ono što mu je najpreče.

Izgleda da su mu zbog toga odsekli i nos. U celoj ovoj priči ostalo je nešto nejasno, bar za mene. Naime, kako to da su Lauševi ljudi, saznavši

Možda se to tako dogodilo zbog toga što su svi oni bez izuzetka poticali iz sebarskih porodica i što su bili beskrajno zahvalni vlastelinu jer ih je

Ilić, Vojislav J. - PESME

U kome ima sjajnih dvora, Bolnica jedna, bolnih tma, I farmacenta i doktora, I pored toga - groblja dva. U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!

6. A i našto crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže. Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašno panihida. 7.

Mi smo od njega čuli kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otišô s njome.“ (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...

Na visove stenja toga Ne dostižu živi ludi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s

Nije glavno, dakle, ono što me goni Da plačem il' pevam u časima lepim, No suština toga. Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni.

Redaktor jednoga lista, s dovoljno nervoznom minom, Promumla kroz zube nešto, držeći bocu sa vinom; I odmah posle toga, za dokaz sopstvene svesti, Uvrsti pijanku našu pod naslov: prijatne vesti.

čaši bilo, I tu se prilično jelo, al' mnogo više pilo Svaki je zborio glasno o stvari kojom se bavi, Dok se od svega toga ne stvori urnebes pravi!

Ah, ja sam vidô, makar da je krio, Trag na rukama od hladnih okova: Izrodi nek se toga znaka stide, On, nema sumnje, iz Srbije ide! 1886.

Šumi, ah šumi, s blagoslovom boga Neka nam uši oglunu od toga.“ 7. Obuci, muzo, svečano odelo, Svečana j' pesma, koju ću početi; Sumoran glas će biti kô opelo, Il' kao uzdah, što

PESNIKA Dva pesnika sretoše se na dverima božjeg raja, I kako se susretoše, podiže se silna graja, Svadili se oko toga i hteli se čak i tući: Ko je od kog zaslužniji i ko treba prvi ući?

“ Izjurena tako kô rđava žena, Drhtala sam čisto, česna i poštena. Kad se toga setim, ja se samo ježim, Iz koverte svoje dođe mi da bežim. Šta je posle bilo?

12. Jedanput tako u proletnje doba, Kad mladi život i svežina vlada, Zatečem starca pored toga groba, Gde pase svoja sviloruna stada: Star i zamišljen, u rujnoj večeri, On je, ćuteći, gledô u daljinu, I činilo se da

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Na zidu pored toga prozora visila je, i visi sigurno još, skromna fotografija besmrtnoga matematičara Boljaija sa vlastoručnom, nemački

Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada. Jeza me hvata od nje, ali se stišava pri pomisli da je moj položaj na Alcioni izvan domašaja njenih topova.

Šta se iza tih oblaka ili iza toga plavoga svoda skriva, mi ne vidimo, sem sjajnoga Sunca ili bledoga Meseca kada se i on ukaže na dnevnome nebu.

A iz toga sricanja razvila se astronomska nauka. „Kolevka astronomije stojala je u Mesopotamiji, onde gde teku reke Eufrat i Tigr

Noć se spustila, ali se na horizontu rumeni pun mesec, a aleja palmi pokazuje nam naš put. Kraj toga drvoreda presečen je, kao testerom, ogromnim zdanjem.

Kako to da je nisam od dole sagledao! To je, očigledno, zbog toga što se moj pogled, koji sam odozdo upro bio u visinu, priljubio suviše strmo uz prvu kulu, i prošao mimo ove druge,

Pored svega toga, Vi hitate napred, a ja prebrojavam zavijutke i nove kule koje se nižu, sve gorostasnije, jedna za drugom.

Tri stoleća iza toga opusteo je Vavilon i raspao se tokom vremena u gomilu praha i pepela. Ista sudbina zadesila je i ostale velike gradove

Ona zahteva dva posla: prvi, pročitati sa neba momentani položaj zvezda, i drugi, izvesti iz toga položaja zaključke o sudbini.

Tek je čitanje budućnosti iz toga horoskopa vradžbina. Zato su astrolozi bili pola naučnici, a pola šarlatani, pa su zbog toga onom svojom prvom

Zato su astrolozi bili pola naučnici, a pola šarlatani, pa su zbog toga onom svojom prvom polovinom postali praoci astronomije, kao što su i alhimičari bili dedovi hemije.

One kao da lutaju među ostalima, pa zbog toga i dobiše naziv lutalica ili, po grčkom, planeta. Vavilonci i ostali stari narodi poznavali su pet takvih lutalica:

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

imali su veliku ulogu u razvoju srpske književnosti za decu jer su u njima sarađivali gotovo svi značajniji književnici toga doba.

Njihov značaj je veliki pošto nude presek književne lektire za decu u drugoj polovini 19. veka. Osim toga, u njima su promovisani svi važniji pesnici i prozni pisci ovog perioda: Kosta Aberdar, Ljubomir Nenadović, J.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda od derta zapije, i duboko u noć dođe

! KATA Ama da vi tamo s momcima noću dugo ne sedite; i možda po kući lupate i larmate, te se ona ovamo s decom od toga trza i plaši? TAŠANA (neugodno, s dosadom zaustavlja mater): Oh, ne to. Ta nije to. Ne znate vi.

bio naš komšija, pa s tobom odrastao, posle te tražio, prosio, pa kako te tatko ne dade za njega a on, tobož zbog toga, otide u svet. Toliko vremena nije se čulo za njega, niti znalo gde je.

Pa sigurno sada, da ga ne bi svet ogovarao, kad ga vidi da dolazi ovamo, zbog toga ti i ne dolazi. TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva?

KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla.

Ili što mi kaza da me je voleo, tražio, i zbog mene u kaluđere otišao, i sad me je strah zbog toga. Ne mogu sada da sam slobodna, ne mogu da... (Namešta se, uzrujana i uplašena.

Čak i srećan sam, što je tako bilo, što te nisu dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca

Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako. Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i

Kazala si mi sve. Znam sada sve, razumem... I zar do sada niko da ne vidi kako se ti mučiš I patiš zbog toga? I niko to da ne opazi, i niko da ne pokuša da popravi? TAŠANA Oh, ko će, dedo? Otac? Ti već znaš njega.

Još me je strah. I da znaš kako sam se bojala da se oni zbog toga još više ne naljute na mene. STANA A, da se naljute? Smeli bi!

TAŠANA (razmaženo, hvata ga za ruku): Ne smeš da mi odbiješ. Znaš koliko sam sinoć bila srećna i vesela, što sam se toga setila. Sad ću ja to. (Viče): Stano, donesi ono, što je za dedu spremljeno. Čuje se Stanin glas: Sad, sad, snaške.

sad tek znam: zašto je ona uvek kad bi tako zajedno spavale, pa se probudimo noću, i ja joj počnem pričati koga sam toga dana videla, kako me ko pogledao, kako mi se koji dopao, a ona onda, sirota, ležeći pored mene, u mome krilu, počne da

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Reč koja je nekad bila izraz zadovoljstva, postane posle izraz ironije, i gore od toga. Majstor Kostina sudbina poče da se koleba.

Zanimanje njegovo, to je sramota, ali niko to ne kaže, i svi ga vole. Ljudi sa mnom teraju zbog toga sprdnju, a njega niko ne dira.

Seća se majstor Kosta svih tih priča. On je šesti sin toga puškara; njega mladi puškari uopšte ne smatraju bratom. „I zar sad moje najbolje dete da nosi u sebi krv onog starca

A ja velim: Šta sam pre podne zaradio, s toga ću posle podne ja, Toša, da skinem kajmak. — Voleo je stav i gospodstvo.

— obraduje se gospa Nola. Nekada se splete i praznoslovi. — To ti je, Todore, kora bez ora. Ne valja ništa. Ostavi se toga.

Gos-Toša, kako već jeste kod jednostavnih ljudi, uživao je ne toliko u onom što se sprema da uradi, koliko u slici toga i dejstvu od toga na sugrađane. To je uostalom prokleto opštečovečanska crta: da se vidi da ima.

već jeste kod jednostavnih ljudi, uživao je ne toliko u onom što se sprema da uradi, koliko u slici toga i dejstvu od toga na sugrađane. To je uostalom prokleto opštečovečanska crta: da se vidi da ima.

žena, čija je kći služila čak u Pešti, i, kako je Totica tvrdila, ličila mnogo na gospojicu Julicu, koju ona zbog toga mnogo voli. Možda je Totica imala pravo. Juličina lepota nije više bila ona prozračna i fina lepota vazdušastog bića.

Ja imam sestru, a ona će, daće Bog, imati decu. A posle toga, to je tako daleko! ko zna hoće li još biti imanja, a ako ga bude, ko zna ko će sve biti na njemu!...

je župniku iz biskupije u dva maha, „s poštovanjem za njegove sposobnosti, i za lepu reprezentaciju, ali baš zbog toga”, da ne ostaje na šetalištu suviše dugo, da ne ide otkrivene glave, i još neke malenkosti.

Naučio je župnik i ljude i decu da se redovno mole Bogu. Mali Hans je ludovao za crkvom. Često je ministrirao. Toga maloga Hansa je župnik voleo neobično, i nekako kao druga.

Jedno Totica, drugo Talijanka, treće Švaba; a ono što je moja vera, kanda neće valjati... Ej, smrti! Ali pre toga da mi je još planinu videti... Joso!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

i ova je strast tako u meni ukorenjena da me ni rđavo zdravlje, ni slabost očiju, ni druga vnešnja pritiskivanja od toga odvratiti ne mogu.

Međutim je šteta što nam mlogopomenuti rukopis opstojatelnije o njegovom detinstvu ne javlja. Iz toga možemo zaključiti da sočinitelj istog rukopisa nije ni sposobnosti ni kritike imao, i opet se usudio spisateljem postati.

O Kratesu neću da mi primer navodite; jedna je Hiparhija bila na svetu. Naprotiv, koliko su se oženili samo zbog toga što su lep frak i lepe pantalone imali.

A to i iz toga povoda što su oni odavno sebi za pravilo utvrdili: Wenn man dich mіt Krіeg bedroht, laѕѕ andere für dich ѕtreіten.

Istina, on se svojoj dragoj zaverio, ali koliko ima načina da se toga oprosti! Koliko, na primer, ljudi obeštadu drugome pomoć, pa baš u najvećoj nuždi počnu se izvinjavati da im je vrlo žao

sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.

sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.

« »Molim, g. spisatelj, je li žena obvezana jednog muža imati, ili — ta vi me razumete.« O, što se toga tiče, gospože, tu je uređeno da žena može toliko muževa imati koliko joj je volja, tim više jer tamo nije običaj kuvati.

dostojno što je među kasatelnim magarcem i njegovim gospodarom tesna neka simpatija carstvovala, koje ovde samo toga radi navodim da potvrdim sistemu oni filozofa koji se tvrdo nadaju, posle smrti svoje, do vola ili do magarca stići.

à propoѕ) — tim povodom, povodom toga ARGUMENTIRATI (nem. argumentіeren, iz lat.) — obrazlagati, zaključivati ASNA (tur.) — hasna, korist AUKTOR (zast.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

ispisuje Crtam ih štapom po pesku Pred spavanje Na svakom konačištu Da mi se iz sećanja ne izbrišu Daleko sam još od toga Da ih odgonetnem Za sada mi na vučje sazvežđe liče Imaću čime da ispunim noći Ako se živ i zdrav kući

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I eto, toga opravdanja radi, ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba, nastala je bila čitava hajka na mene.

Opis svoga života otpočeo sam sa rođenjem, nalazeći da je to najprirodniji početak. Polazeći od toga fakta, ja se nisam upuštao u stvari koje su prethodile mome rođenju, pošto o tome verovatno i nema nikakvih podataka.

Verovatno tom prilikom, nastalo je i malo bliže poznanstvo između njih, te mu je od toga doba krojačeva žena služila kao model.

“ toliko ga izbo da je slikar morao šest nedelja ležati u bolnici, i od toga doba je sasvim napustio portrete i kompozicije a odao se pleneru, iskorišćujući kao modele krave, koze i ždrebad,

I posle toga slučaja, a usled toga što ga supruga nije dovoljno razumela, nastala je ona stagnacija u kompozitorovoj aktivnosti,

I posle toga slučaja, a usled toga što ga supruga nije dovoljno razumela, nastala je ona stagnacija u kompozitorovoj aktivnosti, posle koje je komponovao

kako dnevne brige zamaraju velike duše i još puno drugih aforizama o životu, a sve s obzirom na eventualno štampanje toga pisma.

Eto, uglavnome, svih dobrih i rđavih strana toga kada čovek dozvoli da postane žrtva biografa. I zar onda nije bolje napisati autobiografiju, te na taj način izbeći sve

A što sam i pored toga napisao ovu knjigu, to je samo zato što sam njome hteo da obeležim šesetogodišnjicu života, te — osvrćući se u ovome

Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim putem u svet; čim sam se prvi put u krilu majčinom zabrinuo, namrgodio i

iz te zbilje ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet; i čim sam se prvi put u krilu majčinom zaplakao, iz toga plača ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet. Putevi su nam bili različiti.

Kao prvi eksperimenat toga zbliženja izgleda da sam bio ja, predstavljajući u neku ruku personifikaciju balkanske zajednice.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A jedna kola prosto zdruskana. Po razbacanim stvarima vidimo da je neko pokušao da ih opravi, pa najzad digao ruke od toga posla, ispregao konje i otišao. Iza jedne okuke ugledasmo opet vatru, oko koje su posedale žene i podbrađena deca.

Sve što se do ovoga časa odigralo, mogu još i da razumem... Ali ono što je nastalo posle toga, to nisam kadar ni da shvatim, ni da pojmim.

Neka nas sreća posluži, hvala Bogu! — i komandir se prekrsti — te izvedosmo čitavu bateriju iz toga pakla. Jedva se dočepasmo druma i pođosmo žurno. Odstupali smo preko Babušnice, sve do Bele Palanke.

— Zamisli... Ako rat potraje još jednu godinu, ovoga datuma treba da se čuvam. Otišao sam toga jutra na osmatračnicu.

Zatim su stavljali barut u šipkama na gomilu, a povrh toga sedla, kamute, sanduke... Upališe barut. Plavkasti plamen se zaleluja, i kao neka živa neman polete levo i desno, dok

Nije hteo da to bude bez izvesnog službenog ceremonijala, te zato naredi meni da pronađem toga komandanta i najavim posetu komandanta artiljerijskog puka srpske vojske.

Trebalo je sada njega izvući. Možete zamisliti muke toga čoveka, kome su obe noge slomljene, i koga mi sada vučemo preko šiljatih stena.

— mucao je pop Momčilo. — Naravno! — dodaje poručnik Protić, koji se već sažalio na sveštenika. — Ko će sada još od toga da pravi pitanje. Ostavite, molim vas... Dušan ga značajno pogleda.

— Eh, to nije isto. Konji bi nam zaista polipsali. Ali ako pop Momčilo ne prelije grob onoga vojnika, mi nećemo zbog toga pomreti, niti bi od te njegove šetnje bili siti — brani Protić sveštenika.

A i toga je bilo ponestalo. Onda doneše neko slatko, kao pekmez, i najzad voće. — Ovi se, bre, šegače sa nama! — veli Dušan.

Onda šibovi oleandera i nara, a na brežuljcima gorostasne zelene maslinove gore, smokve i narandže. U sredini toga zelenila je mnogoljudan grad od belih visokih kuća. Pokraj grada starodrevna tvrđava. Kao u nekoj bajci...

Od sto trideset, koliko je bilo na početku rata, u bateriji je ostalo svega trideset. — Eh, šta ćete... Da nema toga i Nikola Pašić bi išao u rat! — razmišlja Tanasije.

Petrović, Rastko - PESME

ljubav sanja o letima bez bolova I ljubav sanja o zimama bez mrazova, Pokatkad da je šteta raniti Nevina srca: zbog toga će se ljubav propiti. Obesiće se o krušku rado, Našto život mu ovaj; Ta više mu se i ne živi!

Ćut! Ali heroj sam na drumovima: Od svega najviše volim da se opijem, a posle toga još da putujem: Ko ti reče prijatelju, da ću doći u nedelju, u nedelju Dunav teče!

Od toga skoro gubim svest - no ne ovu svest, samosvest; ne nastaje nikakav somnabulizam, već samo svest proticanja vremena, traj

Nisam primitivan. Sporedna je stvar lirika, ili ne dovoljno to, ali nešto drugo, mnogo Glavno je da se od toga živelo.

- pogrešno - lirska. Jednu sam zavoleo a druga me je prestala voleti, s toga sam vrlo nesrećan. Ja znam da nisam ništa uštedeo od zanosa i bogatstva, čime bih zaslužio poštovanje ljudi.

donese na svet jedno dete i krvavu posteljicu, ma nakazu, bez imena, sa očima bledim kao Zavist, ja ću baciti preko toga još ostatke svoje obuće i odela i slamarice i poroke, i šuplje vaše poglede, i pokrete vaše bez strasti, i pepeo i dim

zapanjujući, i od toga trenutka tek preuređujući nas sasvim. A to otkrovenje nailazi na nas katkad samo u momentu našeg ludila ili bolesti ili

docnije: Uvek još tu: sem kao da trepavicama odahnjujemo zavesu, Učini nam se pod rubom vidika sve nedostižnije; Od toga nam se rascepa glas, i zatresu Udovi.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ujutro, zato, nije mogao da se probudi. — Osim toga što je beo, on je i lenj! — prekorno reče Poglavica mravljeg plemena, a Belkova majka pocrvene.

— Ali, ja više ne cenim pleme! — izvi se krik iz grudi Krilatog Belka, a pleme u čudu ostade nemo. Toga nije bilo, niti će biti! On bunca. Koji je još mrav svojevoljno otišao iz plemena, pobunio se! Uzalud su ga zadržavali!

Zar mu nisu zbog toga nadenuli ime Miki-No, što na jeziku Carstva znači: »Veliki i najveći?« Zar mu nisu, kasnije, doglavnici to ime

Zvezda koja je prva stigla na obalu jezera ču nekakav tanani zvuk i začudi se. U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas frule bio joj je nepoznat. Odakle dolazi? Kamo ide?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Oh, toliko je ono toga bilo puno i željno da će mi mrtvome zemlja biti večito teška. De, kćeri, de još onu: »Nasred sela šarena česma, bistra

Ni otac, ni Mitka, ni predsednik, a kamo li policaja i panduri... Ko te pogleda, samo te vidi, reč ti kaže — toga je majka u crni povoj povijala! (Besno.) Zubima ću da ga rastrzam! KOŠTANA (odsečno, neugodno): Neću!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Povodom toga, misleći pre svega na starogrčku epsku poeziju, Marks kaže: „Što se tiče umetnosti, poznato je da određeni periodi

U prvo vreme, i kao posebna pesma, ona je bila neodvojiva od muzičke pratnje, a kasnije je kazivana i bez toga. U razvitku epske poezije uočene su tri etape.

Veliki seljački ustanak izbio je već u prvoj četvrtini XV veka. Od toga vremena do kraja huj veka dešavale su se samo izolovane bune.

Od toga trenutka knezovi i slobodni senjaci, kojima je zapretila opasnost da postanu raja, počeli su ulaziti u borbu protiv turs

feudalizma i crkvena organizacija, jer se ona na taj sloj oslanjala, jer su visoki predstavnici crkve izlazili iz toga sloja. Od tada pa sve do ukidanja Pećke patrijaršije 1766.

U doba turske vladavine, sem toga, stekli su se i mnogi od onih uslova koje je Marks spomenuo kao karakteristične za procvat starogrčke epske poezije.

I da je to doista bio nužan uslov i za našu epsku poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona kasnije, u XIX veku, uporedo sa prodiranjem kapitalizma i tehnike, vrlo brzo gasila i naposletku se (ako

Od toga narodni pevač ne odstupa. On gleda sa simpatijama na krala Vukašina kao na učesnika u boju na Marici, ali ga bez milost

Ali, kad su Turci završili osvajanje naše zemlje, kad su posmicali ili poturčili domaće feudalce, i kad su nakon toga učvrstili svoj sistem nameta, danaka, harača i svakojakih zuluma, tada je kmet, sirotinja raja, osetivši svu veličinu

je svoj veliki život upravo u trenutku kad je na ovaj način stvorena, kad je pesma o njoj progovorila, i svaka je od toga trenutka bila ne izmišljeni lik, nego prvi, najaktivniji borac koji budi revolucionarni odnos prema mučnoj stvarnosti.

Ta pojava se ne može drukčije objasniti nego uticajem deseteračkih pesama na bugarštice. Sem toga, bugarštice „ne opevaju onoliko istorijskih događaja koliko pesme kratkoga stiha, mada često pevaju iste događaje n

Stefan Nemanja proglasio se za velikog župana oko 1170. Od toga vremena pa do 1196, kad se zakaluđerio, on je u nizu ratova uspeo da znatno proširi srpsku državu i da je učini

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— To si dobro smislio. Vidiš, ja se toga nikad ne bih sjetio — iskreno priznade dugački Stric i s poštovanjem pogleda svog nerazdvojnog druga.

Osim toga uvijek je nosio čakšire, prsluk i slamni šešir svog mršavog sitnog strica, a zimi, bogme, i stričeve stare cokule, krut

Pa čak bi se i zbog toga ražalostio i brišući suze, stao je da miluje gunj. — Neće tebe tvoj striko, šalim se ja samo.

— A bude li kišovito i sutradan, šta onda? — zaškilji Mačak. Prokapaće i kroz najgušću krošnju. — E, toga se već nijesam sjetio — prostodušno priznade Stric. — Onda se mora praviti neka koliba — predloži Jovanče.

— Dovešću svoje magare. Mogu još noćas. Idem s njim u mlin pa kad se budem vraćao. Toga poslijepodneva, dok su Lazarevi radili u polju misleći da je dječak u školi, Jovanče i Lazar prevukoše s tavana sav

— E, sad je sve gotovo! Da je bio dan, ispod toga ogromnog tovara, vidjele bi se samo magarčeve noge, dio njuške i jedno uvo koje je virilo kroz rupu na geografskoj

Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva! A osim toga, kad je već pao s drveta, trebalo bi da ga bole noge i tur, a gle — njega bole ramena! Šta je sad to?

Zbog toga je čitavo selo, pa i đaci u školi, dječaka zvalo Nik. Nik je nosio plave pantalone prekrojene od očeva radničkog kombi

Njegov otac uzalud se protiv toga bunio. Jednom je bio i prodao kuju čak u drugo selo, ali se dječak od tuge odmah razbolio, legao u krevet i smrknuto

Da te više nisam vidio s tom čobanskom džukelom, jer ću odmah zvati poslužitelja da je umlati, a i ti ćeš dobiti svoje. Toga dana rastuženi Nikolica uz put reče svojoj kuji: — Žuja, gotovo je sa školom. Kad ne daju tebi, neću ni ja ići.

Iako mali, oni su ipak bili djeca svoje zemlje. Zbog toga se, dok su stajali oko hajdukova groba, našem Jovančetu naresila suza u oku.

Zbog toga se, dok su stajali oko hajdukova groba, našem Jovančetu naresila suza u oku. Zbog toga je dugački Stric onako pažljivo skinuo svoj slamnato-kartonski šešir, a Nik Ćulibrk svoj kaubojski.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ko bi pretekao toga brza hrta, i uhvatio bi nebesnoga visokoletuštoga orla? Da tko god stojanje kano bežanje razmisli?

Te izaradi toga, posle, na sudu božiju, sve će te stihije na zlo grešnim ljudma ustati i haka im doći za njino zlo činjenje...

Suproć toga opet dignuće se jaki golemi vetrovi haloviti, te dor pootkidati će s nogu ljude i razmetati tam-ovam jedne od drugih s

I izarad toga dopadoh ne u jedno zlo nego u dvostruko i trostruko dugovanje zle namere. Jošte tako strepim i trnem u srdcu da u koje

Bojim se Boga i mojim ušima jerno nisam preklanjao ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga glasa: Id'te od mene prokleti, u oganj večni!

Smrt ne očekuje prolaženje godina. Da kad ti spavaš, eda čuješ ko je na te došao da te pokrade ili ubije? Tako i toga časa ne moš znati u koje će dobi doći angel. ZEMLjA SI...

Jerno noću ništa se ne može poslovati, Razilazi se trgovina, zatvaraju se šatre. Posle toga, dobro znate Da se nejma od koga što kupiti, Ni ima zašto ...

Dotle se sećaj svega toga dokle ti se u nevreme smrklo nije, i zagnje ti sve širom: nebesno videlo, Sunce, Mesec i viđene zvezde, i vrate se

smrklo nije, i zagnje ti sve širom: nebesno videlo, Sunce, Mesec i viđene zvezde, i vrate se oblaci prazni za kišom! Toga dna, kade izdignu se te odu kućne straže; presuše oči, nos i usta, odleti svest i svako ovde osećanje iz tela, i

Moje kopje odbi s rajskih vrata vatrenu stražu, a evo, sad i sâm došao sam za te u ovaj crni Ad, da vas iz toga katrana sviju povadim... Te hajde, pođi sa mnom odatle!

A tu ću i ostati kod tvoga groba da moje nadanje, a tvoje uskrsnuće skoro vidim. I pre svega toga, zaktevala bih boljma ujedno sad s tobom odrešiti mi se s telesne sveze i sići i meni u Ad za tobom!

Niti ćete se od koga bojati i toga neće biti koji bi vas prestrašio, jer svake vaše pakostnike i neprijatelje, koji god na vašu zemlju uzvojuju, vi ćete

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A pre toga bi sâm počistio metlom ispred dućančića, zadirkivajući devojke koje se s česme sa stovnama vraćale, ili bi s onim komši

“ Zbog svega toga on je bio rado gledan od mlađeg sveta, ali mnogim roditeljima nije se dopadao pored sveg njegovog lepog zanata i zlatnih

i slaganja, kako je moralo biti Jevdi, majci Maninoj, kad je čula da joj napadaju sina u jednim novinama, i kad zbog toga Mane postade prgav, pa svaki čas dolažaše u sukob s majkom, koju je dotle uvek najnežnije oslovljavao.

I tako je taj ispad u novinama imao za posledicu da se učinio taj preokret u životu Maninom. Uostalom, i bez toga ne bi se dugo čekalo na to, jer tamo, na Istoku, ranije se i sazreva a ranije i stari.

I već zbog samoga toga nije nikakvo čudo što je i Mane kujundžija — čapkun-Mane nazvani — morao ući u ovu pripovetku, ako nikako drukčije a

Odmah posle toga izvadio je čorbadži-Zamfir svoju Zonu iz škole. Ali, iako je hadži Zamfir imao stroge i, tako reći, nesuvremene poglede

A zbog toga valjda i nije se upuštao u ozbiljne, „poštene namere“ s ostalim devojkama. Sve je zaludeo, ali nijednoj se nije predao.

Ali ipak, kad se mahnu šale, ozbiljno priznaju da se dive rodoljublju toga sveta, koji može da živi bez tolikih stvari, bez Blagoja tanc-majstora, bez parkova s garnizonom bandom i bez Pašonine

svojim: odmah je komponovao jednu novu igru, „Apotekarsko kolo“, koje je posvetio svome zemljaku panu Ciculi, apotekaru toga mesta. Tako lep početak i napredak prekinut je, a uzrok su tome, tako da se izrazim, „mesne okolnosti“.

Posle toga nije pan Franćišek ništa komponovao. I kad su jednom u nekom društvu u razgovoru zapitali ga: komponuje li što, primeti

“ tako brzo da Mane nije imao vremena ni da dođe k sebi, a još manje da joj kaže hvala i da vrati pozdrav. Toga dana je Mane bio sav blažen.

Dvared je tako toga dana prolazio sokake, dvared se vraćao u dućan, ali se posla nije laćao, nego je samo pravio cigare, pušio, puštao