Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zatvori vrata pa iziđe na ulicu i lagano se uputi kum-Ilijinoj kući. Pričao mije posle Toma, kum-Ilijin sin, da je se moj otac s njegovim zatvorio u jednu sobu, da su nešto dugo polako razgovarali, da im je
Teodosije - ŽITIJA
Primivši i množinu zlata donesenu mu, za svoju potrebu uzeo je hleb i vodu, a ostalima u Svetoj Gori bio je kao Toma Indijcima.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja sam bio negde na repu liste, ali to nije važno. Saša Albreht je tvrdio da sam budala, a Toma Crni skandirao, zavezanko, zavezanko! Zar još ništa nije bilo s Turkinjicom? Ja sam rekao da će biti.
Rašida je disala kratko i brzo. Toma Crni je govorio da su cure zrele, zna se već za šta, kad dišu brzo i kratko, da je potrebno iskoristiti trenutak.
Nekoliko metara dalje, oslonjena o vrbu, Baronica je razgovarala s dragom rođakom Šarlotom, a Toma Snagator i Ataman pravili salta na trambulini.
Ataman je shvatio znak i dotrčao. Kosa i leđa i sve bili su mu puni blata, jer su Toma Snagator i on izvodili neku utakmicu u dubinskom ronjenju, a ronjenje u dubinu Tise bilo je ronjenje u mulj.
Nisam ni morao da pitam. Bilo je to pre nekoliko dana između drugog i trećeg časa. Pušili smo u WC-y, a Toma Snagator je stražario.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
p. današnjem vojvodi u Srbiji kršteno ime je Toma pa ga mati još kad je bio mali prozvala Vučićem, i tako je ostao Vučić.
Matavulj, Simo - USKOK
Poslije ručka pohodiše i trećega brata, Toma Markova. Da bješe Janko najprije k njemu zašao, taj lični i pitomi čovjek učinio bi na njega jači utisak, ali se ipak
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Robinson Kruso, Čiča-Tomina koliba, Doživljaji Toma Sojera i mnoga slična dela danas se smatraju isključivo dečjim knjigama, iako nisu bila namenjena prevashodno deci.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
interesovanje za ekonomski i socijalan rad kao i za pozitivističke ideje, i za njeno doba počinje se prevoditi na srpski Toma Bekl, Džon Dreper, Džon Stjuart Mil.
Čitaju se i obilato prevode moderni pozitivistički i evolucionistički pisci, kao Ogist Kont, Herbert Spenser, Toma Bekl, Mil, Čarls Darvin, naročito nemački materijalistički filozofi: Ludvig Fojerbah, Luj Bihner, Karlo Fogt, Jakov
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pa čak je i mene poljubila u obraz, kad joj priđoh... Do nje moja baba, pa druge starke, sve jedna do druge. Pa čiča Toma, u žutim od šajka čakširama, s blagim očima, belim, malo kao podnadulim licem, glasom oblim i oštrim, više kroz nos;
Samo tetka, srećna, nasmejana, onako isto zasukana i ulepljena testom, ulazi. — A, lale — dira je njen brat čiča Toma — ovo ti je jelo zagorelo! — Tugo, tugo! — prepada se ona.
Čiča Mase ne može da sedi. Diže se neprestano, ide kod ženskih; one ga guraju, on im se nameće. Čiča Toma jednako zove tetku, svoju sestru, da mu sedi do kolena, nazdravi mu i zapeva... Tetku stid.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U detinjstvu imao sam nekoliko njegovih rukopisa. To me je podsticalo da i ja pišem. Moj otac, Toma, učio je školu u Hodmezoevašarheliju.
Na fotografijama, on i njegovi drugovi, već brkati, liče na mladiće u romanima Laze Nančića. Toma nije voleo školu, a bio se potukao sa profesorima.
Nada Paje Putnika nije se ispunila. Moj otac Toma, prekinuo je tu galeriju popova i oficira. Nesvršeni đak, on je nekako doterao do seoskog notara, u selu Šurjanu.
Žena mu je umrla mlada. Moj brat je iz tog braka. Toma je, na školama, postao pretplatnik srpskih listova, a docnije i skupljač pretplate za časopis Straža, časopis
Zbog toga je izgubio službu i poslat za pisara u Čongrad, u Mađarskoj, neku vrstu tadašnjeg činovničkog Sibira. Toma je, u drugom braku, bio oženjen ćerkom graničarskog oficira, varoškog kapetana Pančeva, Pante Vujića.
Moj otac, Toma, bio je oniska rasta, snažnih, širokih, grudi, brkat, sa kosom lepom, mekom kao svila. U detinjstvu, na selu, sačekivao
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— More, što je bilo šale s njim, to nema. Nekiput da se isprevrćemo od smeja. I danas mu ostalo ime Toma Ustav! reče mi onaj, i zasmeja se tako da mu suze udariše na oči. — Pa šta je bilo s njim? — Propao je, siromah.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A oni drugi što ?... Njih ne moram slušati... Naročito vrebam priliku kad pop Toma zamakne u kafanu, pa odmah za njim i na sto položim celo tuce »izvoda«, a on... šta mislite ?...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A pošto je ovo istiniti i istorijski događaj, a među čitaocima biće ne jedan neverni Toma — to i pisac mora spomenuti, da je to bilo dana 9. novembra u četvrtak 1889. godine.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); iz Biblije (Neverni Toma, Judin poljubac, od Pontija do Pilata); iz molitava (ne daj bože, bože pomozi, bože me sačuvaj, sačuvaj nas bože i
Stanković, Borisav - JOVČA
slici oko 50 godina, u 4. oko 60, u 5. Do 70) TOMA, sin mu od prve žene ARSA, sin mu od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u
Dok se topot uznemirenog konja gubi ulicom, sluga trči do kujnskih vrata i viče u mrak): Ode gazda! MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još preplašeni).
MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još preplašeni). TOMA (primetivši slugu u mraku kraj stepenica): Beži, ti! SAUGA (pobegne levo iza kuće).
SAUGA (pobegne levo iza kuće). MARIJA Ode da je traži, da je ubije! Sigurno na čivluk. Misli da je onde. TOMA Dobro se ti seti da je ne šaljemo tamo, nego sakrijemo čak kod tetka-Pase. Tu je neće tražiti. ARSA A šta ćemo sad?
Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on... Oh, teško nama! TOMA (predano): Hoću, nano, hoću za nju, sve, sve.
VELA i SOFIJA (odlaze gore, gase, vraćaju se opet u mrak kujnski). ARSA A gde ćemo ih posle? TOMA Gore, u onu kućicu, na kraju varoši. Eto im tu, kuća, bašta, njivče, pa kako im Bog da!
Čuje se tiha lupa ozdo. STOJNA (se trgne, oslušne, otvori prozor, uplašeno): Ko je? GLAS TOMIN Otvori. Ja sam, Toma! (pozna glas, začuđeno): Je li mladi gazda? (Sebi): Što li će sad? GLAS OZDO (oporo): Otvori vazdan!
GLAS OZDO (oporo): Otvori vazdan! STOJNA (zatvori prozor): Sad, sad ću. (Silazi levo.) Pauza. TOMA i ARSA (s podignutim okovratnicama, trljajući ruke sedaju uz ognjište da se greju.
ARSA A gde je ona? Tu li je? (Gleda u brata pitajući.) STOJNA Tu je, dole, kod mene, spava, odmara se. TOMA (utišava brata). Neka to sada, posle. STOJNA A, nije gazda! Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini.
Pa eto, gazdo, ne znam šta više da radim, kud da se denem, ako vi ne... TOMA Ne smemo, ne smemo ni mi. Bojimo se. Govore komšije i drugi da ga oglasimo za »onako«, u manastir kakav da ga vodimo.
ARSA (nestrpljiv, osluškujući): Ali, bato, da ne rupi,... da požurimo! TOMA (Stojni, oštro): Čuj. Da nas sakriješ dole kod sebe.
ARSA But. Ništa on neće znati. Kazaćeš: odvukli je, valjda, drugi Cigani, arnautski. I niko ne sme znati. TOMA Samo Stojmenu, odmah čim dođe, kazaćeš i poslaćeš ga k nama. S njim ćemo zajedno. STOJNA (krši ruke): Oh, aman!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ove tri godine bile su mi najneprijatnije u životu; i sreća moja što su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili, koje sam soveršeno ljubio, kako i oni mene, a bez toga jošt bi mi gore bile.
Jedan je Carigrađanin Grigorije Mavrokordatos, a drugi, iz Tesalonike, Toma Papazoglus. Zapitaju me o čem je pismo i komu?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sutradan pred podne stigoše: pop Ilija, Srdar i Toma, Mašin sin sa Velike oštarije. Bakonja im se nadao, jer je svakoga trenutka izlazio iz kuće i izgledao.
promijenili mišljenje o njemu; a već ne treba kazivati kako je svojski želio Srdara, i zbog čega mu je dobro došao i Toma. Četiri dana neprekidno trajaše gozba. Domaćin i Srdar očatili bi mise, pa bi tek tada budili popa Iliju.
Poslije ručka „spavnuli“ bi svi, pa bi se opet šetali do večere, koja se dockan počinjaše. Pop Ilija i Toma otidoše, ali Srdar osta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa kažem sebi: Nikola, sad ili gospodar ili pokojnik! Znam da bi mi i otac isto savetovao. Načujem da Toma Vučić sprema bunu. Besan čovek beše. Ruke sam mu uvek više od pameti uvažavao. „Knjaz i svinjar jednaki su!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Vilo je to u maju 1839, kada je Toma Vučić Perišić izvodio svoju prvu bunu protiv kneza Miloša. Izvodio je, verovatno, tačna reč: taj čovek je, uz surovost
Bio je to baš rđav trenutak u životu velikog, prepredenog kneza. Prismotru je, u stvari, naredio ne Toma Vučić Perišić nego Gospodar Jevrem Obrenović.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To je bilo uglavnom slika sveta ranog Srednjeg veka, okićena još bezbrojnim pojedinostima. Toma Akvinski bavio se u svom glavnom delu ishranom, njenim svarivanjem i snom anđela.
„To sam izvršio u svom drugom velikom delu. Ovde ga vidite u svom prvom izdanju, u četiri toma, a ovde u drugom izdanju, u pet tomova. Naslov dela je: „Životinjsko carstvo, klasifikovano po svom sastavu“.
„Ko su bili vaši prethodnici?“ „Toma Jang i Hemfre Devi“. „Velika imena! A i vaša institucija jedinstven ja zavod!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uzalud su bile Aničine energične batine, uzalud je stari Toma stalno obnavljao krestu staklenih krhotina na grebenu zida koji ga je dijelio od Egidijeva dvorišta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U MOSTAR 361 NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA 362 BAČVANIN I GRK 363 PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 364 ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE 365 STRANAC I CRNOGORAC 366 LAJU PSI U SELU 367 DA HOĆE SVAK UMRIJETI!
ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE U pokojnog Jeftana Mrava, trgovca iz Mostara, pazarivao više puta jedan ćoso ponešto robe, ali uvijek za
Ali hoćeš; ne zna mu ni imena ni bezimena, pa dozva svoga komšiju Tomu Kašikovića i upita ga: — Bolan Toma, znaš li ti onoga ćosu? — Znam, kako ne znam, — odgovori Toma. — A znaš li kako mu je ime i bezime?
— Znam, kako ne znam, — odgovori Toma. — A znaš li kako mu je ime i bezime? — Bogme, ne znam. Siromah Jeftan, ne znajući kako će poturiti, zapisa: „Na
— Bogme, ne znam. Siromah Jeftan, ne znajući kako će poturiti, zapisa: „Na ćosi žute brade i Toma ga znade.“ STRANAC I CRNOGORAC Pošao nekakav stranac da ispituje crnogorski narod.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Faradejeva “Eksperimentalna istraživanja na polju elektriciteta” koja su objavljena u tri debela toma, davala su utisak da ih treba dugo čitati.
Predavanje je nosilo naslov “Najnoviji razvoj Faradejevih ideja o elektricitetu.” Istog dana imao sam u rukama dva toma Helmholcovih predavanja i žudno sam čitao predavanje koje se odnosilo na Faradeja.
” Početkom avgusta bio sam ponovo u Idvoru. Sa sobom sam doneo dva toma Helmholcovih predavanja. Moja majka dočekala me je srcem koje je, kako reče, bilo preplavljeno blaženstvom zbog moje
Pošto sam pročitao dva toma Helmholcovih predavanja i javnih govora za vreme leta u majčinom vinogradu, što mi je pružalo neobično zadovoljstvo,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ti, Pavle, dakle uzora, a? — pita smišljeno već treći put Toma Jelić, mlad, živolazan čovek, i podjaruje vatru, samo da ne gleda u društvo.
Ali oni iz gomile dave se od prigušena smeha. —Kasno je, — javi se Pavlova žena. —Ha, žao ti! — jedva dočeka Toma Jelić. —Da, da joj je žao... Kud se on krade u tuđu baštu!... —A nije ni ona na odmet....
—Da, da joj je žao... Kud se on krade u tuđu baštu!... —A nije ni ona na odmet.... —I nije, — ozbiljno će Toma. — Ali što je ono, ljudi, te je čovjek kod tuđe žene čisto čvršći? Povaljeni momci prsnuše u zdrav, razuzdan smeh.
—Pusti, čovječe, vidiš da Ilija vreba svaku riječ! — prekide Toma i sumnjivo gleda u Iliju. — Gledaj, pričinja se, a sjeća se, očiju mi! — veli potiše, oborivši oči.
—Kasno je! — ponovi Pavlova žena. Niko joj ne odgovori, kao da ne čuju. —Ode ženi, — veli Toma Jelić. —Bože, ama reći: zna li on?... —E, ne zna... —Ubio bi' je da je moja. —Ja bi' je otjerao...
—E, ne zna... —Ubio bi' je da je moja. —Ja bi' je otjerao... —A šta bi s djecom? — opazi Toma. —Lako je tako govoriti, — prekide ih jedan od starijih ljudi s omotanim peškirom oko kape. — Da vam pričam.
Najbolje da vuk ne dođe”, te i to.. . —Dakle, Pavle, ne idi! — prekide Toma pričanje. —I ne idem, dižući se veli Pavle. — A vi najašili, prosuli glas, pa me sramota, a što ću ja?
Čisto je obezumio: gleda u zemlju i ne tuži se, kao da se predao svom udesu. — Pusti ga, Ilija, — veli Toma Jelić, a slobodno ga tuži sudu! —Neka ga, bolan, neka mu isteče malo one pogane krvi!
—Što se ne poturči kad begeniše tema ženama?... —A meni dodija i jedna moja! — nasmeja se Toma. —Kao i kukavica, brate: snese jaje u tuđe gnijezdo, pa drugi da hrane... .
Ženina se sumnja nabrzo obistini: dođoše pozivi, i komšije se na prelu za stvar zagrejaše. Toma Jelić, seoski „Trčalo”, kako ga u selu zovu, smisli da bi bilo dobro na Pavlov se račun napiti i proeglenisati, pa
— Ne bi, brate, bog! — veli Toma Pavlu. Ja mu govorim, natežem se, a on gleda u vatru, osobit je, bolan, i veliki samovoljac!
Pavle se zamisli: —Ja bi' štogod i pregorjeo od moga siromaštva . —Dakako, — prihvati živo Toma, — ne možeš drukčije... —Reci mu da bi' mu dao nekoliko varićaka kukuruza... —Pohlepan je na vuno...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Deo tog plana ostvario je mnogo kasnije: u izdanju Srpske književne zadruge izašle su 1962. godine u dva toma Seobe i Druga knjiga Seoba.
u poeziji, tako je nešto kasnije u Seobama, a tako je i u poznoj, po formi memoarskoj prozi Kod Hiperborejaca (u dva toma, 1966).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Beži, molim te. Em nakaza, a uz to još i matora. Ali ova... — Evo idu! — reče mi Toma. Okrenuo sam se... Dve dame, u crnim pripijenim elegantnim kaputima...
Pelc oko vrata i toke na glavi uokvirili su ljupka, nasmejana lica. Jedna je bila vižljastija. Toma mi na brzinu dobaci da je ona mlađa. Išli smo im u susret. On skide kapu. — Bon jour, meѕ petіteѕ!
Išli smo neko vreme ćuteći. Činilo mi se da ću govorom svojim pokvariti ovaj prvi utisak. Toma je veselo razgovarao sa starijom sestrom. Ona se najednom obrati meni: — Vi dolazite sa fronta?...
Znam, i mi smo napustili svoju zemlju. — Zamislite kakva slučajnost! — govorio je Toma. — Na mostu Izera, u Francuskoj, našle su se izbeglice belgijske i srpske.
Hteli smo da skrenemo jednom alejom, ali nam Toma dobaci da idemo pravo. A pred nama su bile neke improvizirane, uske stepenice. Gotovo trošne.
Ona kao da je primetila šta posmatram, i podvi noge. Naišli su Poleta i Toma. Smejali su se nečemu. — E, ovde ćemo sesti.
Tako se prijatno osećam. Ali Toma kao da nije slušao šta ona govori, već je gledao u nju zaljubljeno i lagano dohvati njenu ruku.
Ona se gotovo neprimetno trže i pokaza mu očima na mlađu sestru. Toma je razumeo, i naginjući se preko polete, obrati se Arleti: — A vi, Lulu, jeste li zadovoljni svojim kavaljerom?
Onda se obrati Tomi: — Pričajte nam nešto o svojoj domovini. Toma se laktovima nasloni na kolena i zagleda preda se. Ujednačenim glasom govorio je.
Kristalni potoci, azurne obale. Nebo kao smaragd... — Tіenѕ! — progovori Poleta. — Vi ste pesnik? Toma se ispravi i unese joj se u lice. — Kad sam pored vas... Ona ga lagano odgurnu i, smejući se, dobaci mu: — Méchant!
Ona ga lagano odgurnu i, smejući se, dobaci mu: — Méchant! — Aje l’ te, kakvi su ljudi? — zapita Arleta. Toma skoči i stade pored mene. Pokazujući širokim pokretom ruke na sebe i mene, on se pokloni pred Arletom. — Izvolte!
— Izvolte! — Bravo! — tapšala je Poleta. Pričanje Dragišino prekide Luka: — Odakle je, bogati, taj tvoj Toma? — Mangupčina jedna, iz Kragujevca. Rat ga je zatekao kao studenta eksportne akademije u Berlinu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ samo naše lakoverije Sa obmanama goje večitim? VL. VAVILA (za sebe): Neverni Toma! KATUNOVIĆ: Ma što zborite kao u inat, Hajd’ ne čudim se našem Vuksanu, On uprav’ ne zna šta je ozbilja, Pa mu je
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu se spominje njegov brat Toma kao fiškal dijeceze pakračke i glavne požeške varmeđe prisjedatelj, brat Georgije, kao slavnog dominijuma u dalju
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
1 (knj. 2 1843, knj. 3 1845) 1842. Rođen Milorad P. Šapčanin 1843. Toma Živanović: Časovi odmora na polzu i uveselenije pribavljeni junosti Srbskoj iz razni` nemecki Auktora (prva sveska,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pop-Toma i gospa-Tominica postadoše pravi misionari: propovedaju, uče, prete, ispovedaju palanku o stvarima koje su svi smatrali
skoro s pravom pretnjom: — Kazao sam ti, nađi način, pravim ili krivim putem, da se pomogne otac Brankov, gospodin Toma, inače da znaš da ću ja početi da kradem od tebe!... Znaj da Branka volim koliko i tebe!
Drugovi larmaju. Vladimir Ribarić drži govor. Pavle i Milan grle Branka. Gospodin Toma vadi iz džepa svoj stari i starinski sat, i, sav uzdrhtao, predaje ga sinu.
— Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače.
Šta veliš? Odjedared, kad uđem u godine, a ja gospodin Toma po naravi, po običajima, ko zna, možda i po „opredeleniju”: sirotujem i hranim nekoliko generacija. Vala nećeš!
Gospodin Toma, šef kancelarije, sedi u ogromnoj sobi s nekoliko generacija kancelarista, i zgodno mu je da u tom „opštežiću”, sad
Nije nam u dobroj koži stari... Tešimo ga, ali on žuri, žuri. — Još dve i po godine prošle — priča gospodin Toma — i jedva. Sutra čast, gospodo! Svršio moj Branko; svršio i njegov Pavle. I vreme je bilo... život žuri...
Svetislavu pluća dosta slaba, i mora mu se preko leta stvoriti promena vazduha. Gospodin Toma je stekao klimanje glavom, a izgubio siguran prav hod. — Svejedno, daj štap.
Gospodin Toma je stekao klimanje glavom, a izgubio siguran prav hod. — Svejedno, daj štap. — Posle je gospodin Toma isto to kazao i kad je nekoga dana morao da uzme dva štapa. — Ne mari, može se i tako živeti.
Gospodin Toma ih miri, naravno, razlozima neumesnim. Ne pomiriše se zavađeni, ali svaki od svoje strane dostavi svome šefu da „onaj
Pozivan je gospodin Toma redovno dvaput u nedelji na partiju, a po dogovoru sa ženom, Jova je, Pavlu za zdravlje, puštao svoga gosta da dobija
Frau Roza se ne karta, ali razume kartu, i sedi pored igrača. A gospodin Toma, odlazeći sa partije, mogao je kupiti svojima malo šunke i sira, malo kolača i čokolade, i, za sebe, po jednu dve
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ČIN 3 DRUGI ČIN 14 TREĆI ČIN 32 ČETVRTI ČIN 48 KOŠTANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PESMAMA) LICA: HADžI TOMA STOJAN, sin mu ARSA, predsednik opštine MITKA, brat Arsin MARKO, vodeničar Tomin POLICAJA, starešina nad
(Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje.) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma. TOMA (ljut, prek. Od jeda kida brojanice, te rasuta zrna prskaju po sobi i oknima prozorskim.
(Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje.) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma. TOMA (ljut, prek. Od jeda kida brojanice, te rasuta zrna prskaju po sobi i oknima prozorskim.
(Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco! (Viče): Nano! Ulazi Kata. TOMA Gde ti je sin? Sin tvoj?
Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco! (Viče): Nano! Ulazi Kata. TOMA Gde ti je sin? Sin tvoj? KATA (snebivajući se): Pa... ti znaš... TOMA (besno): Ne znam! I ništa neću da znam!
(Viče): Nano! Ulazi Kata. TOMA Gde ti je sin? Sin tvoj? KATA (snebivajući se): Pa... ti znaš... TOMA (besno): Ne znam! I ništa neću da znam! Ti si mu majka, ti si ga rodila! A šta ti znaš? Kad si i ti nešto znala?
Ko ti beše ded, otac? Zar si ti bila za ovakvu hadžijsku, domaćinsku kuću? KATA (bolno, prekorno): Oh, čoveče... TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš.
Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!« A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si. I rodila si se takva! Stara, mrtva, ledena, plačna.
Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan! TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad?
A sad? Ciganima carstvo došlo! — Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače!
ARSA (dosećajući se): A, za to, nemoj za to toliko! Zašto? TOMA Zato, što me rasplakao moj sin — nesin! Što mi se kuća raskućila, te ne smem da pogledam u oči čoveka, domaćina; što
A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva... (Trza se, Arsi): A što ti stojiš? Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Srpsku prestonicu energično su branili Grgur, najstariji sin despotov, i Toma Kantakuzin, šurak despotov... despot Đurađ tražio je pomoć u Ugarskoj, nu onde se nikako nije mogla opremiti velika
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I od onoga drveta lomeći grane, svima pomalo razdadoše na blagoslovenje odneti svaki svome domu. DVOR U EFESU Apostol Toma budavši već tamo u velikoj Indiji, te doču za njega onaj ondašnji car Gundafor.
I u neko dobi dođoše neki onozemci ljudi, odonud gde je apostol Toma, a car za krasotu onih polata vrlo želi da razabere i ti mu ljudi sve potanku prokazaše kako je i što je bilo, i rekoše
« A car mnede da se Toma njemu so tim isto podruguje i jadovito glednu na apostola i ljuto zapovedi svojoj straži da ga uhvate kano jednu lažu
ti ne mož' boraviti, jer nisu tvoji, nego to su dvorovi tvoga brata, oni što ih je naskoro sazidao oni strani čovek Toma.