Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
sa flašom GINA, njegova žena, sa koritom SIMKA, mlada udovica artiljerijskog majora Adžića, u crnini DARA, tkačka radnica TOMANIJA, njena senka Glumci putujućeg pozorišta Šòpalović: VASILIJE ŠÒPALOVIĆ, vođa trupe JELISAVETA PROTIĆ, glumica u
DARA: Svaki dan hapšenja, racije, streljanja, a vi se ovde igrate pozorišta! TOMANIJA: Srbija vrvi od izbeglica iz Bosne! Oćete možda njima da glumite? DARA: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci?
Nikad! Ni po cenu života! TREĆA GRAĐANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila! JELISAVETA: Ko si ti da mi pretiš?
DRUGA GRAĐANKA: Daću ja tebi primitivizam po dupetu! DARA: Jeste je čuli šta kaže? TOMANIJA: Popela se na ono bure da nas pljuje! ČETVRTA GRAĐANKA: Nemački plaćenici! JELISAVETA: Katrandžije!
PRVA GRAĐANKA: Vidiš li ovu crninu, crna ti duša? DARA: Zar treba kurve u lice da nas vređaju? TOMANIJA: Skinuću ja tebe sa tog bureta! (Graja i vika rastu. Uleće Milun.) MILUN: Ko pravi ovde nered?
(Milun, sa puškom na gotovs, izvodi glumce sa scene. Razilaze se i građani. Na sceni ostaju samo Dara i Tomanija.) TOMANIJA: Ne pamtim kad sam te videla tako besnu! DARA: Kao kad? TOMANIJA: Kao sad, kad si vikala na glumce!
(Milun, sa puškom na gotovs, izvodi glumce sa scene. Razilaze se i građani. Na sceni ostaju samo Dara i Tomanija.) TOMANIJA: Ne pamtim kad sam te videla tako besnu! DARA: Kao kad? TOMANIJA: Kao sad, kad si vikala na glumce!
Na sceni ostaju samo Dara i Tomanija.) TOMANIJA: Ne pamtim kad sam te videla tako besnu! DARA: Kao kad? TOMANIJA: Kao sad, kad si vikala na glumce! DARA: Kako i da ne vičem!
DARA: Kako i da ne vičem! Danas priređivati pozorišne predstave — to je ravno otvorenoj saradnji s okupatorom! TOMANIJA: Misliš da ćelija treba nešto da preduzme? DARA: Sigurno da mislim! I sigurno da će preduzeti!
TOMANIJA: Misliš da ćelija treba nešto da preduzme? DARA: Sigurno da mislim! I sigurno da će preduzeti! TOMANIJA: Šta misliš šta? DARA: Zasad ništa! Ništa, dok drugovi ne izvrše planiranu akciju!
TOMANIJA: Šta misliš šta? DARA: Zasad ništa! Ništa, dok drugovi ne izvrše planiranu akciju! TOMANIJA: Što nećeš da mi kažeš kakvu akciju? DARA: Što manje pitaš, manje znaš, a što manje znaš, mirnije živiš!
GINA: Dodaj mi nešto teško, tako da ne moram da je udaram dvaput! (Sa desne strane, sa ulice, dolaze Dara i Tomanija) DARA: Gino, smiri se, znamo kako ti je! GINA: Otkud ti znaš kako mi je?