Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
livada, pašnjak čakmak — kresivo za izazivanje varnica iz kremena čaktara — zvono za ovce čangriza — zajeda, svadljiv ton govora čapur — panj od isečenog drveta časni post — veliki uskršnji post koji traje sedam nedelja česnica — pogača
Afrika
— „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s njima razgovaram.
Ja sam se spremao da pišem, ali, da bih se raspoložio, upitah Meja: — Ki etr sarmant mus kan nu zetr ton mezon, Me? (Me, ko je bila ona divna devojka ili žena što nas je dočekivala kad smo dolazili po tebe?
) — Mon se', musje (moja sestra, gospodine), — odgovarao je Mej. — Toa done moa ton se', Mej? (Hoćeš da mi daš za ženu svoju sestru, Mej?
(Ne, gospodine, ne mogu ti dati svoju sestru jer je udata i mnogo za nju bilo plaćeno). — Ki etr mari ton se'? (Ko je tvoj zet?
(Baš tu, ali moja prva sestra je bila kudikamo ružnija i mršavija.) — Toa angrese ton se', Me, moa peje ton se' venir marie dan troa zan, Me.
(Baš tu, ali moja prva sestra je bila kudikamo ružnija i mršavija.) — Toa angrese ton se', Me, moa peje ton se' venir marie dan troa zan, Me. (Ti ugoj sestru, a ja ću je platiti i doći da se oženim njom kroz tri godine.
) — Te boku zantij pu moa, Me; moa boku ton flel! N. je seo na drugi deo praga i davši Meju da mu drži kraj od pojasa pleo je sitne kaišiće koji su se na njemu
(To gospod'n moj muž meni kazati tebe) — Ton mari blan? (tvoj beli muž ti rekao). — Moa seluman mali blan (ja imam samo belog muža)! — Toa Bobo?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Imaš dosta leba, lepo kako zemička? JUCA: (A baš!) JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon! di je toliku lebu? JUCA: Izeo se. JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio?
Bogami! JANjA: Juco. E de! Oćim da kupim, oćim da si osiromašim; nećim da kupim, oći da idi prokleto na notarius, is ton oficir, će ta lipa... Znajte sadašnje svetu. DIMA: Tiflute to filun peri to filumenom JANjA: Što? Na ovu kugu od vreme?
DIMA: O teos filaksi! Oći da mi si dopadni devojka, oćim da si ženim; neći da mi si dopadni, is ton teon! JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo.
JANjA: Dulos sas! POZORIJE 10. JANjA (sam) JANjA: E, de de, opet jedno špekulacija! Pravo kaži grečesko mudrost: Tihi ton antropon pragmata uk evvulia. Kir Dimu i pošten čoveku, ne išti novci, ne išti visoko štafirug. Oći samo gazdarica.
JANjA: Ama, oćite lep štafirung i latura. MIŠIĆ: Onako kao što kir Janja može učiniti. JANjA: Ama, ma ton teon, ne moži kir Janju ništa! Što vi mislite, gospodin notarius, kir Janja ima dukate?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
On je svojim radom poglavito uticao na Srbe u Austo-Ugarskoj, koji su zatim davali ton književnosti i duhovnom životu čitavog naroda.
Čulni je život kod njih neobuzdan. U toj bujici od strasti žene daju ton. Izgleda da im ljudi samo sleduju. Uostalom ni u jednoj drugoj južnoslovenskoj oblasti odnosi između polova nisu tako
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
To je izgledalo kao uskličnik na kraju rečenice i dalo čitavoj svečanosti jedan veličanstven ton. Tako veličanstven, da mi se povraćalo od toga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
brda, livade, kao i njegovi vojnici, ali sve kao u svom pozorištu, ne dotičući se čistim rukama tih stvari, i čuvajući ton veselosti i uviđavnosti prema Dvoru, bojeći se jednako da mu u posao ne umešaju zamenika, grubog i praskavog grafa
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sve te prizore kada tako brzo promiču s onu stranu stakala, poput televizijske emisije koja je izneneda izgubila ton?
Koje je poluvreme? Ne znam. A rezultat? Ne znam. Ko igra? Ne znam. Šta ti je? Nije mi ništa. Nisam uključila ton. Onda ste ćutali i gledali televiziju. Onda su se vratila deca. Kakav je bio film? Onako...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nije lako pronaći primereno ruho i tačan ton pri poučavanju dece, niti je veština zabavljanja deteta dostupna svakom. To je naročito teško kad je reč o predškolskom
Tu se, doduše, javljaju teškoće kompozicijske prirode; ton dečje, kao i humorističke poezije, u antologiji bi se nesrećno sudario sa onim drugim, dubljim, tragičnim tonom; to je
Sloboda reči i sloboda s rečima, iskušavanje iracionalnog, parodijski ton, didaktičnost, maštovita raspričanost, neposrednost prenošenja — to su odlike Zmajevog koncepta, i one su zajedničke
temu, opevajući niz funkcionalno uklopljenih prizora, Vučo pomera dečju pesmu prema prostoru od kojeg se ona udaljila. Ton dečje pesme pritom ili se gubi, ili se pokazuje neprikladan, kao navika iz nekog drugog sistema.
Ćopić je vođen nadgramatičkim jezičkim osećanjem: iznad svih pravila je melodija. Po njoj se usklađuje svaka reč, svaki ton.
Možemo samo da zamišljamo kako bi izgledali stihovi koje bi Lukić pisao za odrasle: arhaični ton tugovanke i razvodnjena sentimentalnost osećaju se i u njegovim dečjim pesmama, ali se, u tom pitomijem podneblju, gube
Sklon idealizaciji tople porodične atmosfere, Lukić je, u pesmi Šta je otac, ostvario jedan donekle disonantan ton, nagovestivši i nešto od večnog nezadovoljstva i gorčine u odnosu između dece i odraslih: Molim vas, recite otac šta
pod naslovima Bio jednom jedan lav, Pismo za lovca, Da li mi verujete, i u tom trenutku mu se učinilo da je našao ton i meru.
Radović ne parodira toliko određene pisce, koliko ton, sadržaj, svojstva nekih žanrova. Burleska se rađa iz ironičnog ponavljanja davno pročitanih stihova.
Preuzimajući poznati ton, on ga malo iskrivljuje, i efekat ne izostaje: podvučeni nedostatak postaje nova dimenzija izraza i stila.
Opšta mesta koja se u njoj javljaju upotrebljena su s određenom ironijom. Žalosni ton najpre remeti ono a loviti miševe niko nije znao koje se uklapa u muzičku shemu, ali je po duhu suprotno elegiji:
Parodirajući, pesnik se igra. deca samo delimično osećaju značenje te igre; ton i duh igre im odgovaraju; povod i pravi smisao im izmiču.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U celom njegovom pisanju ima izvestan dobrodušan, srdačan ton. Onakav kakav je bio u životu, prirodan, krotak, pitom, čovekoljubiv, takav je i u svom pisanju.
« Od Horacija uzima svečan, hvalben ton, retoričarsku pompu, ali bez njegovog epikurejstva. Njegova versifikacija je sasvim horacijevska, i on sam veli kako
srpski pisci njegova pravca, kada govore o njegovoj reformi, lako padaju u protivnu krajnost — u preteran panegiričan ton.
Podunavka je o njima 1846. pisala: »Iskreno rodoljubije, čisto blagonravije, bon ton, a i čistoća jezika u svakoj se vrsti dično pokazuje.« 1848.
Prosto, prirodno, iskreno, on je pevao ono što je uistini osetio, bolove i radosti svoga srca. Intiman ton, neposrednost osećanja, toplota koja sve to zagreva, čini veliku draž ovih intimnih i istinitih pesama.
Reč za njega nije samo obeležje smisla, spoljni izraz jedne predstave: reč za njega ima svoju boju, svoj ton, svoju muziku, svoje biće nezavisno od spoljnjega sveta.
I bez ikakve afektacije, prostodušno i neposredno, »fruškogorski slavuj« je pevao cveće, tice, selo, Frušku goru. Ton je srdačan, i te pesme imaju izvesnu intimnu poeziju.
U glavnim krajevima srpskim, u onim koji su davali ton i pravac celom srpskom narodu, nastaje slabljenje stare vere i oduševljenja, ljudi postaju skeptični i praktični, nastaje
Kako je unosio sebe u svoja dela, svoja subjektivna osećanja i izvestan lirski ton, to je pripovetke udešavao onako kako je godilo njegovom idealističkom optimizmu i njegovom tradicionalističkom
zanimljivo, zapleti i raspleti radnje vešto se sprovode, umešno postizava jake efekte, i pored toga ima miran i siguran ton pričanja i lak, živahan, prirodan dijalog.
Za ep je imao široku slikarsku kičicu, svečan ton i dikciju, ali ne i sposobnosti za epsko razvijanje i kompoziciju.
Jakšić je počeo pevati kao vojislavist, ali se sve više oslobađao toga uticaja i nalazio svoj naročiti ton. On je jedan od retkih iskrenih pesnika svoga doba: peva ono što vidi oko sebe i što oseća u sebi.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
O, tatice, mlogo; jer govoriti po modi, unterhaltovati se s najvećom gospodom, štelovati se i znati šta je bon-ton, to se sve iz romana uči. MARKO: Tako?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
slušati sve i gledati sve i posle, ne to opisati, već iz toga načiniti nešto što će imati svoju boju, svoj ukus, svoj ton, svoj parfem, svoju sudbinsku patetičnost. Ne, ne, ne mislim to, već nešto što otprilike odgovara toj ideji.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
svršetka scene, dijalog teče vrlo naglo i živo, upada se u reč, govori se jednovremeno, prekidaju se govori, penje se ton i nastaje sve jače uzbuđenje, da bi se završilo burnim sukobom.) TANASIJE: Svi smo mi ovde jednaki!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
mica trakalica!... Čudio sam se samo sa koliko mira i prisebnosti govori, čak celom razgovoru daje šaljiv ton. Neobjašnjivo mi kako se neko može šaliti kada ljudi ginu!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« — Ustani!... viknu ona oštro, pa se odmah zatim trže i uze blag ton. — Kad god ja što kažem kome đaku, ON odmah treba da ustane, pa da mi stojeći odgovara.
je li ovo onaj isti, pređašnji čovek ? Ne, nije, nije... Ovo je sve drugo... drugi izraz, ponašanje, ton govora, sve, sve drugo. Ona klimnu glavom, nešto promrmlja, i više očima no govorom pokaza mu mesto gde će sesti.
Odjednom oseti nad sobom svu težinu sile starijega, a neobičan joj beše ovaj oštar, zvaničan ton, koji se jasno raspoznavaše u naredbi.
Ona ga posle ove reči pogleda zahvalno, pa promeni razgovor uze veseliji, ljubazniji ton; — Ama, molim te, šta ću da radim sa molitvom: nikako deca ne mogu da izgovore neke slovenske reči...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I ta pena, taj, tako da ga nazovem, »društveni krem« u selu, koji se grupiše polako oko Srete, — treba odsada da daje ton i impuls svima javnim poslovima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Rugalice imaju zajedljiv ton, ali mogu da imaju i epigramatične poante, koje prelaze u duhovitost višeg reda. Veće i bolje rugaličke tvorevine su
Zdravice su prave govorničke prigodne tvorevine. Iz njih provejava ditirampski ton, izrečen i u ritmovanom tempu koji često prelazi i u pravi stih.
patrijarhalne kakvoće i uz pojavu čestih opštih mesta, narodno govorništvo ima ne retko uzleta i snage, razvibriran ton retorstva, a odlikuje se i zgodno nađenim rečeničnim obrtima, uz obilje poetskih ukrasa, a začinjeno je ponajviše
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
On, zaisto, kad ne bi se nadao da će, ako ništa, barem „Nin apoliis ton dulon su despota“ na večernji očitati, ne bi nikada na nju došao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
koji je, inače ćutljiv, bio odnedavno sklon da započinje, obično pred san, neprijatne razgovore; sve zamorniji, imao je ton onog koji opominje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A u te uši stiže odnekud neki visoki pištavi ton kojem je sledovao drugi, viši, a ovaj bio odmenjen još višim. „Ha, ha, ha, he, he, he hi, hi, hi...
Klejtomahos usitni glasom, poče da zamuckuje i, govoreći u isprekidanim rečenicama, promeni ton svoga govora toliko, da je ovaj više ličio na pripremu za povlačenje nego za napad.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sam zadovoljstvo u tome nalazio, ali sam otada često osjetio potrebu da odem u potkrovlje i da izmamim iz violine pokoji ton, koji je dugo živio i treperio.
Uobražavao sam da jedan jedincati, sam po sebi, uvijek jednak i uvijek jednako neosmišljen ton, može da izrazi mnogo toga, svu silu raznovrsnih stvari.
Izvabio bih jedan zvuk i podmetao mu najrazličitije sadržaje: i gle — uvijek je odgovaralo! Ton je uvijek govorio ono što sam ja htio, uvijek izražavao ono što sam ja nosio u sebi!
Svaki njihov ton kao da u sebi nosi prisustvo žice s koje je potekao — uzdrhtala žica koja se pretvorila u zvuk a da pri tom nije
Djed je njegov udvorni ton uzimao kao znak udivljenja, pa je za uzvrat s njim bivao srdačniji i raskopčaniji nego s drugima.
Čisti larpurlartista osjećanja!” Htjedoh da isplivamo iz tih tugaljivih voda. Svrnem u ležerniji ton. No možda je prelaz ispao malko prenagao. — Recite ma nešto, fra Anđelo.
Pa i njihove umjetničke tvorevine imaju natuštene obrve i neki neprobavljiv ton važnosti. Za njih su osmijeh i vedar pogled znak infantilne psihe, neozbiljnosti, nedoraslosti za dramatske vidove
— He, što ćemo!... — uzdahnuo bih prelazeći u elegično-meditativni ton! Žalosno je to biti mala zemlja, s još nerazvijenom vlastitom proizvodnjom.
Ali Petar je brzo rastjerao taj oblak. Pronašao je bezbrižniji ton prebacivši se na sjećanja iz ranijeg vremena. — Sjećaš li se galame koja je podignuta oko premještanja učitelja Zmajčića?
Taj sam!... — Ti vrlo dobro znaš da nisam tako mislila. Trudio sam se da sačuvam superioran ton, ali sam padao sve niže, i u tome i te kako spoznavao zanatski gorka usta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odmah se moglo opaziti, da je sad Vujo okrenuo prema hajduku drugi, mnogo strožiji ton. Sad mu je Đurica bio u rukama sav, pa se mogao titrati sa njim po volji. — Ti se, more, onomad grdno obruka!
— No ako si me zovnuo zbog čega drugoga, to mi kaži. Vujo nađe za dobro da spusti ton. — Tako, sokole, averim ! A jest, imam još nešto. Kad već udarite tamo, ne odvajaj se od Radovana ni za korak.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Po mrtvom danu mesečina bela I hod tišine preliva se u ton Tajanstvenosti, u razuma suton, Svet iluzija do samog opela. I gledam.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ima je i žica na klaviru. Svaka od ovih oscilacija može se pobuditi ako se proizvede ton odgovarajuće frekvencije. Ton koji ima različitu frekvenciju praktično ne vrši pokretanje.
Ima je i žica na klaviru. Svaka od ovih oscilacija može se pobuditi ako se proizvede ton odgovarajuće frekvencije. Ton koji ima različitu frekvenciju praktično ne vrši pokretanje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U stihu inače postoji jedna apelativna intonacija, retorski podignut ton i jedna, čini se, zloupotrebljena, ako ne i drska metafora: ukrštanje otkucavanja pesme na pisaćoj mašini s pesnikovom
mnogih pesnika, pa i svedočanstvo Skendera Kulenovića, čije reči ovde navodimo, da u početku poseduju „osnovni ton“ pesme, „njenu kompoziciju“, „pa čak nekoliko prvih stihova“ i „zvukove stihova koji treba da dođu“.
Taj „osnovni ton“, „kompozicija“, „zvukovi stihova“ koje tek treba ispuniti konkretnom jezičkom materijom – pripadaju obliku pesme,
sa dolaskom reči i započinje pravi tvorački čin, muka i radost konkretnoga verbalnog otelotvorenja: reči jesu i nisu „ton“ i „zvuk“, one prihvataju „kompoziciju“ i istovremeno joj se opiru.
Jer je tu u Kulenovićevom stihu „osnovni ton“, odnosno „kompozicija“ poeme, otelotvoren u jezičkim komponentama i slojevima koje je osoben istorijski trenutak
U stihu se neprekidno oseća onaj „osnovni ton“, izabrani, nekako unapred dati oblik, koji je sadržan i utelovljen u raslojavanju jezičkih jedinica (od foneme do
Kulenović je, dakle, kao sedamnaestogodišnjak „osnovni ton“ pesme, „njenu kompoziciju“, pa i postupke njihovoga utelovljenja, jednostavno preuzeo sa linije Matoš“Vizner.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
1 ŽIVKA: Kažu da vi znate sva pravila... kako da kažem... NINKOVIĆ: Pravila otmenog društva; l bon ton di gran mond2. O gospođo, otmenost, to je gotovo atmosfera bez koje ja nisam kadar da dišem; otmenost je moja priroda.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je u Mladenovoj kući podvrgnuto propisima, i stoga se na sve pazi: na pokret, pogled, način na koji se seda i ustaje, ton kojim se nešto saopštava i zaokrenutost lica s kojom se sluša.
dezautomatizuje i aktivira intonacija: pojavljuju se, videli smo, nove pauze, menja se razmeštaj ekspiratornog pritiska, ton se u većem stepenu diže i pada.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
ali neka... šta su se gospodin filozof sklonili? SARA: Gledajte kako je divno, ja vas mogu pozdraviti le bon ton, vi ste supruga gospodina filozofa. FEMA: Oh! (Izvali se na stolicu.) SARA: Oće da padne u nesvest.
Petrović, Rastko - AFRIKA
— „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s njima razgovaram.
Ja sam se spremao da pišem, ali, da bih se raspoložio, upitah Meja: — Ki etr sarmant mus kan nu zetr ton mezon, Me? (Me, ko je bila ona divna devojka ili žena što nas je dočekivala kad smo dolazili po tebe?
) — Mon se', musje (moja sestra, gospodine), — odgovarao je Mej. — Toa done moa ton se', Mej? (Hoćeš da mi daš za ženu svoju sestru, Mej?
(Ne, gospodine, ne mogu ti dati svoju sestru jer je udata i mnogo za nju bilo plaćeno). — Ki etr mari ton se'? (Ko je tvoj zet?
(Baš tu, ali moja prva sestra je bila kudikamo ružnija i mršavija.) — Toa angrese ton se', Me, moa peje ton se' venir marie dan troa zan, Me.
(Baš tu, ali moja prva sestra je bila kudikamo ružnija i mršavija.) — Toa angrese ton se', Me, moa peje ton se' venir marie dan troa zan, Me. (Ti ugoj sestru, a ja ću je platiti i doći da se oženim njom kroz tri godine.
) — Te boku zantij pu moa, Me; moa boku ton flel! N. je seo na drugi deo praga i davši Meju da mu drži kraj od pojasa pleo je sitne kaišiće koji su se na njemu
(To gospod'n moj muž meni kazati tebe) — Ton mari blan? (tvoj beli muž ti rekao). — Moa seluman mali blan (ja imam samo belog muža)! — Toa Bobo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Na kraju je ipak ublažio ton: — Ali ja se nadam da ćete me vi kao inteligentni ljudi razumeti, i da među nama neće više biti nesporazuma.
— Dokaz ljubavi!... Kako, na koji način? Pokušao sam odmah da njenom pitanju, a i svome odgovoru, dam šaljiv ton. Ali je Arleta mislila svojom logikom. — Zar vam ja nisam dala dokaz svoje ljubavi?... Šta želite još od mene?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Drukčiji su njegov hod i govor, drukčiji temperamenat, zahvat, ton, drukčiji i njegova oštrina, i zamišljenost, i jetkost, i nostalgija, i očajanje.
Bojić, Milutin - PESME
I njenom oku ti si dao sjaja. U tvoj se drhtaj nenadno uvlače Osmesi njeni fini, kô ton jada Tih osmeha je moja duša rada.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U sazvučju s duhom Karadžićevog borenja bio je i narodnjački mentalitet, koji je davao ton u novoj srpskoj državi, stvorenoj ustancima seljačkih masa protiv Turaka 1804. i 1815. godine.
U zapise i druge kraće žanrove useljava se tuga i jadikovka, individualna i kolektivna. Ta raspoloženja će dati osnovni ton i literaturi kosovskog podviga. Podvig kneza Lazara i kosovskih junaka (1389) izazvaće čitav ciklus poetskih sastava.
Pomalo podignut, svečan ton njegovog stiha i strofe izvanredno je usaglašen s istorijskim temama - vezanim za Kosovo - u nevelikoj grupi
Zatim sledi Vuk i zvono (1958). Bulatović nije pisac od mere i discipline. Naglo menja ton, prelazi s ozbiljnog na parodijski. Spaja disparatne pojave, izobličavajući ih do groteske.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato su i Carigrad i njegova nošnja tako šareni. U našoj sali vladao je drugi ton. Patrijarh i desetak episkopa, svaki u svojoj stolici, sa visokim kamilavkama pokrivenim lakim svilenim velom, sa
doba objasne strogim zakonima kosmičke fizike i tačno datiraju on je, jer se radilo o zaslugama jednog drugog, podigao ton i govorio o meni i mojoj teoriji sa toliko oduševljenja da me je doveo sasvim u zabunu.
On neće smetati našim razgovorima, a opet ćemo biti u troje, kako to zahteva puritanski ton Vaše kalvinske varoši. KRAJ
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“. Ditirambski ton (koji je kasnije proslavio Zmaj stihovima „Ala je lep/ovaj svet“) karakterističan je za poeziju za decu mlađeg
unuka Mićuna u boj, savetuje unuka da sakupi mrvice po polju jer je sanjao da će ga one spasiti (što se i zbiva). Ton i motivi nekih Nenadovićevih pesama takođe nagoveštavaju motive poznatih pesama srpske poezije za decu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
neke dane, ipak, kao da je gospa Nola dodavala malo vela oko vrata, i uzimala, u razgovoru s posetama, neki raslabljeni ton, poznat ton bezmalo neke prijatne malaksalosti onih udovica koje ostaju u žalosti bez ikakvih životnih briga; kojima
kao da je gospa Nola dodavala malo vela oko vrata, i uzimala, u razgovoru s posetama, neki raslabljeni ton, poznat ton bezmalo neke prijatne malaksalosti onih udovica koje ostaju u žalosti bez ikakvih životnih briga; kojima je sa imanjem
— Pa onda, kao da se nečega setila, kao da se pokajala za ton, poviknu nekako strogo: — A gde je tebi maturantski štap? zašto sam ga kupila?
Pavle je ojačao, ali nekako omatorio i ogrubeo. Koža na licu dobila ton ružičast; lice veliko, nigde mu kraja nema od silne izbrijanosti; mnogo crne obrve Jove graničara, na onoj crvenkastoj
I dve „otmjene” porodice su prisutne daju ton, i staraju se da nekoga nečim zadive i zadenu mu žaoku zavisti u srce... Sve plesnivo.
Otuda je dolazio i njen autoritet koji je osećala cela njihova kuća i cela varošica. Otuda i osobit ton u kući u kojoj je ona bila domaćica.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jednu su nazivali „Zekuša“, pošto je u onim njenim šarama preovlađivao zeleni ton, a drugu „Šarulja“. One su stalno plovile u cikcak, a po tragovima u vodi uočismo da i naša lađa isto tako krivuda.