Jakšić, Đura - PROZA
Ovo je livada moga pobratima Živka iz Mutnice, neće nam zameriti baš i da nas zastane... Noć beše tiha, trava mirisna, sve je mirno... Samo čuješ kako konj griska tu mekanu travu...
— Oh, Milisave! — reče zažareno devojče. — Ja kad sam kod tebe, a meni se čini da i trava o ljubavi pripoveda, da se i nebo i zemlja grle i ljube...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
bačve, protivkolci, pun konjske i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.
Al zna se da nema Ni jednog od ovih koje trava krije ko od ruke kuma, oca, sina, ili brata, poginuo nije. ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA Već smo zemnoj
SA GLAVOM NA STOLU Rastu mi na pragu, rastu mi u oluku, rastu na krovu, po svim sobama rastu mi korov i trava! A meni se spava! Napadaju me mravi, ruka mi se do lakta crni od mrava! A meni se spava!
KAO IZ KNjIGE POSTANjA Ko je ovu planinu, punu lekovitih izvora i trava, i ovu otrovnicu u ovoj planini, kojim čekićem, pitao bi Blejk, na kom nakovnju, i u kom dimu, skovo?
Leđima naslonjen na srušenu kuću, u kojoj rastu kopriva i trava, i oko koje se više ni limaru, ni zidaru, ne vredi truditi, sedim na suncu, među maslačcima, i ne znam šta je
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njeni talasi žuborahu priču: da se diglo roblje na tirane, ali da se diglo onako kao što trava u proleće iz zemlje niče. I kao što zelenu travku niko ne zadrža — tako ni raju niko umiriti ne može.
Strah je iščileo iz srca — došlo je doba osvete. Sad treba svetiti prolivenu krv od Kosova. „Niče raja ka̓ iz zemlje trava.” 2. KUĆNI PRAG Sputila se noć. Polje je mirisalo barutom...
Spusti se noć... Na nebu nijednog oblačka, a plavetnilo nebesno osuto zvezdama, kao zelena trava rosom u proleće. Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu.
Nego... da sednemo... I, uzevši je za ruku, odvede je duboko u voće, te sedoše... Trava je bila dosta rosna, ali se nijedno na to nije obaziralo. — Znaš li — reče Stanko — otkad se ovako ne razgovarasmo?...
Ubijamo ih, i što ih više satiremo, to ih sve više pridolazi!... To niče kao trava iz zemlje! Jelica zadrhta. — Ne dršći, ne boj se!... Mi ćemo se tući do istrage naše ja njihove!
Dučić, Jovan - PESME
U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne u polje, daleko. Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose.
Čempresova šuma bdije; mesec na nju Sipa svoje hladno srebro; odsijava Modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik. To kriknu buljina na panju.
TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec. Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Eh, tamo gde ja mislim baš je zelenilo! A i vode su u boga divota! Šuma je, trava je, luftovi su! Ja i pomoćnik se pribrasmo.
Kaže: ovo vredi — ako ćeš na puškomet, ako ćeš za gušu! Strah te pogledati kad se naljuti. Taj gde udari, tu trava ne niče! — A gde je ranjen? — Bogami, ne znam. Ne znam — badava!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bukti slama posuta po svinčetu koje se prlji po svima pravilima, a domaćin ga struže kresačkom kojom se leti kreše trava po baštenskim stazama, a u isto vreme bodrim okom pazi da ko od oblaporne kućne čeljadi, ili iz komšiluka ko, ne odseče
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Bilje, travke, lale! — i nudi žene kad se ove iskupe oko nje rastvarajući im svoje zavežljaje, bošče pune trava, korenja, bilja. Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima.
— Ništa — produžava. - Ne li tada berem bilje? U gluho doba, kad gora, voda, sve se smiri... Kad trava oko mene počne da raste i kamenje po gori da puca, a tad se bilje, u to, gluho doba, ono vidi... tad ono od Boga pada.
Afrika
Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice. Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno.
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose
To nas više umara no visoka trava savane. Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja.
Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito.
Volim njihov jedinstveni dah tela i ulja kojim se mažu, ambre i trava, što sve odiše kao neko divlje voće, čega sam se toliko gadio posle posete konakrijskim devojkama.
daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih trava.
On se boji naročito majmuna koje vidi u savani a čija mu je rasa nepoznata. Oko nas je najpre dosta ravno. Trava nije suviše visoka, dosta spaljena od crnih, i inače spržena od sunca, ali je puna žbunja, buketa drva, cvetova koji
nova životinja, boje prljavog sena, izdužena i glavata; pre no što bi čovek mogao utvrditi kakva je, zaklanja je visoka trava.
Podignut je na koljima i pokriven velikim debelim krovom od trava. Toga dana je sasvim pust. Ja istrčavam neprestano, ne bih li ugledao štogod što bi značilo: moći dalje.
Veliko plavo nebo pokriva reku i nas. Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala fromažea
Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji da, kada se krene, on se jedva izvuče iz trava što dotle niknu oko njega.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
O, prokleto nemarljivo svet, moraš da propadniš! More, oći da ti gazi sirotinja i nestreća, tako ja, kako besno konj trava zelena! POZORIJE 4. BIVŠI, PETAR JANjA: Eto moja verna Petra.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iza tih grobalja, unedogled, videla se samo ravan i zelena trava. Utvrđenja, koja su opasivala varoš, u obliku zvezda, bila su, ujutru, u varoši, mračna, ali je Sunce vrlo rano
Njemu se činilo da u mislima oseća kako trava zeleni, kako drveće pupi, kako se nebo plavi. Želeo je da se još jednom po toj travi vozi, da bude živ sa prolećem u
Sad se činila, strmoglav, nebo puno zvezda, sad kao more dubokih, mirisnih, trava, sad kao beskrajna peščara. A on je skakao sa konja na konja, kroz velika ogledala baruština, i noću, iako je mesečina
Odrastao je kod konja. Čudovište. Lud je i zaljubljen u ženu, koju pokriva zemlja i trava. Ona se bila obradovala, odmah, kad im je ušao u kola. A on ne razume šta je prava ljubav devojačka, a on je njoj prva.
Veterinar se smeškao. Dijagnoza kapetanova je, kaže, tačna. U pitanju mora da je neka trava, samo, trava na kojoj ergela prebiva ista je, već godinama, a ni jedna kobila, ni jedan konj, ni jedno ždrebe, ne
Veterinar se smeškao. Dijagnoza kapetanova je, kaže, tačna. U pitanju mora da je neka trava, samo, trava na kojoj ergela prebiva ista je, već godinama, a ni jedna kobila, ni jedan konj, ni jedno ždrebe, ne crkava.
Grof će ga, svakako, isterati iz službe, zbog toga. Ergela već godinama letuje, tu, u blizini Vizelburga. Trava je tu odlična.
Odaje su bile patosane daskama, ali je iz njih bila nikla trava. Isakoviču rekoše da ima i zmija, ali taj čudni narod, da ih potuku, ne da. Kaže: čuvarkuće su!
Približujući se Budimu, Pavla je pratila plaha, letnja, kiša, koja je zatim kapala, dugo, sa granja, sa cveća, sa trava.
sačekaju, da se svi smire, na svom naselju, pa neka se posle, do mile volje, kolju, i igraju iz kola kučke, u Mirgorodu. Trava je bila tolika, na tom putu, kuda su, s vremena na vreme, projahali neki konjanici – koji valjda u Kijev idu – da su se
Poneka rečica. Poneko brdašce. Poneki bagrem, poneko naselje, u suncokretima, a zatim svud opet trava, trava. Dok ne pretrči poneka lisica. Poneki zec. Na vidiku se pojavi konjanik, pa nestane.
Poneka rečica. Poneko brdašce. Poneki bagrem, poneko naselje, u suncokretima, a zatim svud opet trava, trava. Dok ne pretrči poneka lisica. Poneki zec. Na vidiku se pojavi konjanik, pa nestane.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Znači da se nalazim pored same rijeke i da je noć. Jao, da me neko ne ukrade zajedno s džakom! Pst, šušti trava, neko dolazi! Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka. — Zdravo, rođače! — čuje se jedan debeli glas.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava raste Šta da ti pričam (1954) KOST KOSTI I.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Šine su bile tople od sunca a između pragova izbijala je mlada trava još vodenasta i hladnjikava kao da u sebi čuva miris snega.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kad nema hrane, onda je muka. Otkuda će Pera za tolike konje hranu nabaviti! Sečka, trava, detelina, sve to nije dosta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noći pune trava, tame u šumi, žbunje sa divljim, crvenim plodom, žubor voda, a naročito svetlost neba, zvezda i sazvežđa, prolazili su
mračne osenčene padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se visoka trava, rastući preko panjeva, kamenja, potoka.
Teške glave od udisanja vazduha i trava, klonu polako, u nedoumici, stisnutih kolena, van sebe, u nesvesticu. Eto to je prevrtao u svom mozgu Vuk Isakovič,
Tople, letnje noći bile su pune buba što su milile po njima i trava, koje su izazivale svrab u nosu i ušima, a ruke i košulje behu im, u zoru, pune mrlja od crvenih, zgnječenih, divljih
Čekao je da se smrkne u logoru, udišući miris dima zapaljenih trava, među šatorima vojnika. Uz lavež pasa, spuštao se i mrak po poljani.
izdaleka primeti, duž nekog ustajanog potoka, bostane i visoku kudelju, pa kuće, krave i njivu, u kojoj još beše visoka trava, puna turčinka.
zdanje, zazidano sa svih strana, sa dvorištem i štalama, pred kojima beše nasuta neka zemlja, iz koje beše nikla bujna trava. Nad tom humkom, bilo se nadnelo nekoliko plodnih jabuka, čije su grane povile se do zemlje, pune sazrelog voća.
Stigavši na brežuljak, gde je uvela trava bila naročito gusta, tako da mu se činjaše kao da gazi po vrhu nekog plasta, on poče, zlovoljno, da mrmlja, obilazeći oko
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
upotrebljavaju se u magiji plodnosti sledeće: raskovnik (koje ima moć da „raskuje“ ili „otvori“ ono što je zatvoreno), trava račan, majčina dušica, žito itd.
U vodu za prvo kupanje u Boljevcu pored „vodice“ stavljaju se još i srebrna para (da bi dete bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne bi ojedalo) i vina (da bi dete bilo zdravo i jako).
Za održanje dece koristi se i trava oman čiji se koren izdubi i stavi na bradavicu sise, pa se tako dete prvi put podoji.
je porodilja već napadnuta od ovih zlih i pakosnih bića, lečenje se sastoji u provlačenju obolele kroz venac od raznih trava da bi ozdravila, piše Zečević. 3.
“ Lečenje od veštica izvodi se pomoću nekih trava kao što je veštičin izbljuvak. Kako piše Bratić: „Jedino siguran i svakomu poznati lijek jeste ’iziječ’ a to je onaj
Beli luk je najjače zaštitno sredstvo uopšte, a posebno od zlih očiju i uroka.¹⁸³ Vuk za gušavicu kaže da je „trava od uroka¹⁸⁴. Od svih trava protiv zlih očiju najbolja je odoljen, te se zato prišiva deci na kapu kao amajlija.
¹⁸³ Vuk za gušavicu kaže da je „trava od uroka¹⁸⁴. Od svih trava protiv zlih očiju najbolja je odoljen, te se zato prišiva deci na kapu kao amajlija.
⁴⁸ U leskovačkoj Moravi, u korito s vodom prvo se stavi „trava podubica (da dete produbi, da može stajati u detinjem dupku što pre), zatim: morač, dren i zdravac, da je dete zdravo i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA SEBRA Tražim pomilovanje za sebra što niče i umire kao trava u zaborav iz zaborava, za trideset kućica njegovog krompira, za usukano kukuruza stabaoce, za dim nad krovom, za ono
PROĐE Sare dušane, tražim pomilovanje za zemlju ubogu kuda vojska prođe, jer zemlja je takva, ona voli kad je obraste trava, kad u polju čuje govor čoveka, ona ne voli da ostane sama, ona voli da je budi mukanje krava, da je uspavljuje jaganjaca
ZA SLUGU JERNEJA Tražim pomilovanje za slugu Jerneja koji otkako raste trava i nebo ogrozdom zvezda rodi uzaludno traži svoja prava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna. njom smo se gađali na velikim odmorima ili je držali nad glavom umesto kišobrana, dok smo još umeli da
Njegov će sin kazati: »Gle, kako je visoka trava!« a on će kazati: »To je kukuruz, kretenu jedan!« i još će kazati: »Naučićeš ti meni šta je kukuruz ili ne bio ja — ja!
« Videće osamljene salaše u daljini, videće zeca u trku, videće zadružni dom iz čijeg krova điklja trava. Vratiće bicikl tamo gde ga je našao, pa će ručati čorbu (»Što nisi javijo, zaklali bi pile!
Naokolo je svuda unedogled ustalasana majska trava, po kojoj tu i tamo raste cveće kome ne znaju ni imena niti svrhe — krošnje na vetru i sanjivo zujanje insekata...
Jagnjetina je još krvava oko kosti. Bože, koliko mesa! A posle: dubok san pun mirisa lekovitih trava i svežeg kreča sa zida.
Matavulj, Simo - USKOK
Danas je jednoničio! Ništa u svoja usta uzeo nije, nâko u mrak zdjelicu čaja. — A što je to čaj, striko? — Trava jedva, ruska, osušena, liči na pelen kad se suh smežura! — Pa to je lijek njeki? — A i jest lijek!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
koji se rasipa pri mlevenju žita); zavagivati niz put, (zanositi se u hodu, poput bogalja); ganjak (balkon); slatkovina (trava iz kukuruza, slična lozici); neumorno ciguljati (ponavljati nešto piskavim glasom); kopnica (komad zemlje na kome je sneg
Milićević, Vuk - Bespuće
osamljenim brdskim krčmama pred kojima zakrčivala cestu visoko natovarena kola sa robom, sanducima i buradima; sijeno i trava prostrta ispred konja koji odmahuju glavama sa nataknutim zobnicama, dok im se kokoši, pilići i vrapci vrzu ispod nogu;
da ne stane u vodu i da preskoči na suvo; gleda Unu razlivenu na umornim i lijenim pličinama, punima ševara i vodenih trava, gdje se skrivaju divlje patke, čaplje , i pliske; prolazi pored dubina koje pokriva podmuklo i zatvoreno zelenilo;
sa svađalačkim glasom, nadmašivalo ženino kukanje i zapijevka; u taj vedar dan, pun svjetlosti, mladog lišća i novih trava sa sočnim i svježim zelenilom, u taj bujan život koji svojom krepkošću i punoćom preziraše i ismijavaše smrt, sprovod
Radičević, Branko - PESME
Što grob ladni jednom svati, Nazad više on ne prati. (1845, 11. maja) KLETVA Zelena je trava, Moma na njoj spava, Vijar vetar pirnu, U suknju joj dirnu, Suknjica se širi A nožica viri, Ao nono bela, Voda te
drveta, Al' de rastu, to su mesta sveta, Nji je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na dekome cveća umiljata, Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće poitilo
doli, Ne kidaj ga, tako t' boga, brate, Drugo cveće tamo cvati za te, Ajd' ti tamo, a ja ću onamo De bez cveća trava raste samo, Bez drveta, bez ikakva žbuna — Dva, tri kroka — eto mene tuna.
jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu tome, Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio Pa nam puta mladim preprečio, Preko njega skačemo lagani, I
žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe cvetići i trava!
Ali ko će sve ti kazivati, Ko l' im redom jade prikupljati, Eto jednom: pocrvene trava, Ostaviše pet hiljada glava, Što preteče, strugnu bez obzira — Al' ko reče da u Srba dira.
Još sablje zveče, još traje pucnjava, Zelena trava sva je već krvava; No zalud teče njima krvca mlada, Već moraju se povući nazada.
! No već eto jadna klonu Pa na zemlju ćerci tonu. XXVIII I nad njome niče trava I to cveće umiljato, Ona sama tamo spava — Ali de je njeno zlato?
Tavne, tavne beli dvori, Trava niče na prozori, Kroz nji vetar tužno piri, Tužno danak kroz nji viri, Gleda sovu kako slavi, Kako pauk mreže pravi,
Tamo, tamo, kraj vrleti, Okle skok ga ubi kleti, Tamo leži on i spava, A nad njime samo trava. Bez popa je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od
Beše tamo mlogo muke, Zveke, cike, uke, buke, Jošte lišće, trava, cveće, Od golema stra trepeće; Ma već prođe, sve je tio, Bojak davno utolio.
Visoko što se njezin strmen diže? Na njojzi gore samo raste trava, I samo ona nosi za me lek. Il' odund uzbrat životvorni struk, Il' strmoglavce srušiti se dole.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Boji se, počeće da gori niska spržena trava. * Zgomilali se na stanici ljudi s torbama, koferima i paketima. Puši se i ćuti pod oblačnim nebom neminovna rastanka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Potok se proširi i iskrivuda. Preko njegovih glatkih kamenova nahvata se nežna, meka mahovina, trava postade bujnija i tamnija. A i mi smo se menjali i rasli. Ja i ti smo opet, svakad bivali zajedno.
Vlaga potoka još više me dirnu. Meka, sočna trava nabujala, a više moje glave sklopilo se granje i lišće. Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja
Ali, vreme je bilo čisto. Osvojila prolet. Rascvetale se kajsije, izbila trava, drveće došlo mrko, mokro i nabreklo tek što ne pukne i zazeleni. A i u vazduhu se već osećala nova toplota i svežina.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Meni će preko mere plaćeno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: «Ovde ležu njegove srpske kosti. On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — Vala, ništa, tek besposlen, pa slušah kako trava raste. Kad ovo ču carski zet a on mu reče: — Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu?
praznu tikvicu, pa poleti što brže može natrag; dok ovaj tikvicu natoči baba daleko izmakla: ali onaj što čuje kako trava raste, odmah opazi šum babinijeh krila pa dotrča i kaže carskom zetu: — Baba prevarila našeg čoeka, uzela mu punu
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Vidim da za tebe nije ovo, zato ću preći na blagše stvari. Proizvod znaš šta je. MANOJLO: Znam: trava, konj, kamen itd.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Onda su mu kazali da je u Japanu sva riba japanska, kao što je u Engleskoj, pretpostavljam, sva trava engleska trava, dok su u Beču sve šnicle bečke osim — pariskih, koje su u Parizu sve do jedne pariske!
Onda su mu kazali da je u Japanu sva riba japanska, kao što je u Engleskoj, pretpostavljam, sva trava engleska trava, dok su u Beču sve šnicle bečke osim — pariskih, koje su u Parizu sve do jedne pariske!
koje posle udese da im jedinice otfuraju u Francusku za kućne pomoćnice ili u tamo neke koledže, da nauče kako se puši trava. Fenomenalno!
Ne, ne! Bogami, osvojili ste Beograd! To je fakat. Kud vi prođete, tu trava ne raste! Gledam vas kako se svake subote i nedelje venčavate po varoši, i kako vam svadbe tutnje ulicama ...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ZEC: Jesen ćeš samo jedanput sresti, čučni pa biraj šta li ćeš jesti, svuda se ljulja okean trava, nižu se vojske kupusnih glava, još samo Šarov da čvršće spava.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Koračam ivicom ostrvskom, udišući duboko miris vlage, šume i trava. Veče se sasvim neprimetno zamotava oko Manjeg ostrva čija je gusta šuma odmah prekoputa.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili. 4 Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom.
Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava. Izgleda, kao da čovek ni rukom dotak'o nije, Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na kraju drvene ploče već je mrak. Iza otvorenog prozora neko me sluša: poškropljena trava i sunce i jedan oblak pun krvi. Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se.
Sad je to priča u gradu budala, tada su poginula cara dva! Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna? OPET TO Na pričešću su bili lenji, Turci ih napadoše još u crkvi!
Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava? Osetili ste oštricu najtežeg mača na Strumici na Marici i Sutjesci nasred Terazija uvek gini u svakoj jami gini
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
prutaste grančice, ponameštale se dugorepe svrake i po neka vrana, opustile krila, otvorile kljunove, pa samo dahću. Trava se osušila, pa iz nje bije i treperi ona vrela izmaglica, što se viđa obično usred leta.
i taman poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako se sedi i ponaša u njoj, a napolju se razleže pesma: »Paun pase, trava raste; pajo, paune...
On sam to uviđa i obuzme ga veliki bol u srcu, kad pomisli na takav rastanak... ... Sinulo proleće. Gusta zelena trava pokrila je voćnjake, pa je milina zaustaviti oko na tom zelenilu.
Odjednom naiđe gust, crn oblak, zakloni sunce, a pod njim izmeni boju i drveće, i trava, i sve... Pirnu hladan povetarac, za njim dođe još jači vetar, pa se odjednom zavitla oluja...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 170. S one strane Šibenika Šiba trava do rukava, Graorina do ramena, Djetelina do koljena, Po njoj pasu tri pauna, I tri tice paunice, Čuvala i’ l’jepa
186. Paun pase, trava raste, Gora zeleni; I gora se listom sasta, A ja nemam s kim. 187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela
i kolima prevozi robu uz nagradu kita i svatovi kićeni svatovi kićen - lep, krasan kobilje - biljka iz porodice trava koja ima u klasovima vrlo dugačko perasto osje (Stipa i S.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DEO 84 V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE 85 VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI 110 MEĐUIGRA 121 VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII SLIKA NASTAVAK SEDME 143 IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA 144 H SLIKA ODLAZAK GLUMACA 150
Nošen jaucima, kuknjavom i plačem, u požare letim sa drvenim mačem! (Zatamnjenje) VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE (Obala reke. Mesečina. Sparna letnja noć, puna cveća, zrikavaca i svitaca.
DROBAC: To ti je čubar. Dobar je protiv reume. SOFIJA: A ovo? DROBAC: Sporiš. Sporiš je sveta trava protiv krstobolje! A to, to ti je žalfija, protiv gripa! SOFIJA: Ovu znam i ja, ovo je nana!
SOFIJA: Lepo pričaš. Satima bih te slušala! DROBAC: Mene? SOFIJA: A možeš li da pogodiš koja je ovo trava? DROBAC: To plavo? Mišjakinja! SOFIJA: Kod nas je zovu vidovčica, vidova trava. Leči vid.
DROBAC: To plavo? Mišjakinja! SOFIJA: Kod nas je zovu vidovčica, vidova trava. Leči vid. DROBAC: ja sam jutros i bez te trave progledo!... Kamo sreće da nisam! SOFIJA: Progledao?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Valjalo je preći, preko Čortanovačkog tunela, peške. Bilo je hladno. Išao sam u gomili nepoznatih putnika. Trava je bila mokra, pa smo klizili lagano, a neki su i padali.
ja vrlo dobro znam da je to pesnička ludorija, i da je suviše već i to što, mesto opisa, javljam samo da u Versalju niče trava.
bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju se u daljini kao granitno kamenje kojim se označava međa na zemlji. Trava je meka, kao ona što kod nas niče iz žita oko kandila, o Badnjem danu; ona drhti kad je uzmem u ruku.
Iza vensenskih šuma prevrću se avioni. To je u čast Pilsudskom, koji je došao u posetu. Trava je počela da raste. Ogromne terase spuštaju se sve dublje, među jablanove u daljini, pred nebom. U vodama su komadi neba.
znate da ja imam ludu teoriju „sumatraizma“: da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih školjaka, i zelenih trava čak na drugome kraju sveta...
i o kursu franka, pustite me da, još jednom, stanem uz jedno drvo što pupi i štapićem izudaram po njemu brzojav: da trava zeleni, i da se setite večnosti. IV PARIZ (2) Mora se pisati satira.
Ispod ovog užasnog vrenja i ključanja, ispod ovih pena, znam da je sve rumeno, kao zora, i sve zeleno, kao trava. Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen. Podižem ruku, i spuštam je na vodu, sa osmehom.
Nebo katkad kruto, sa čistotom ispranog, seljačkog sukna. Nebo što silazi na male gradove od kamena, sa kolima slame i trava, nepromenljive boje, stalno.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Osetila sam danas to... Izgleda da je tako sad u zimu... u proleće su nam mrtvi, kanda, bliže, ozeleni trava, pa onda ptice... cveće... Mirisni povetarac... duše pokojtužno je, ali je lakše... Ne idi, poslušaj nika... me!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Teško se dići, al' te mame debeli hladovi, zelena trava i slatko voće. Digneš se pa hajd', gotovo kombrljajući se, do u dolinu, a tamo te čeka drugi raj!....
Zada'ne te miris od voća i divna hladovina, pa se, zadovoljan, spuštaš pod gust orah... Trava te zagolica po vratu, mrdneš malo i pritisneš je glavom, pa si onda miran i spokojan.
Nastupi leto. Divno, toplo, blagosloveno leto na selu. Zeleni se i šareni mirisna cvetna trava po ravnim dubravama, viju se po njoj rojevi pčela radenica, fijuču kose i cakiću belegije po ljutu čeliku, a kosači se
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Car Dagober Drugi bi, iz rutine Smazao po dve-tri konjske butine Pune jegulja, tica i trava, Uz vino od kojeg ne boli glava... A mi, na šta mi spadosmo, jao!
U opojnoj mesečini ne miče se ni trava Velikog poglavicu da ne razbudi. U Africi, hej, u Africi, posle ponoći Sve ima vrele i vrlo umorne oči.
Noćas je poginula zima, bez pucnja, bez metka, I vrabac, po krovu, već se bezbrižno šetka. Uz plot izbija trava, nežna, proretka: Proleće počinje od bubice, travke i cvetka.
Bukti sunce: nebo je otvorena krletka! Iz ničeg niče trava, zelena četka. Šta je Ništa? Šta Nešto? Zametak zametka Prva je i nerešiva zagonetka.
Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka trava... Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji? — To lokomotiva spava.
Rakić, Milan - PESME
sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na kome miriše Kržljava i retka u busenju trava. I tako kraj cveća ostaćemo sami...
Napred, nemoj stati, Dok ne padne najzad sudbonosno veče. Podne, ti si gladan. Ti bi trave hteo; Svuda oko tebe buja trava gusta, I mirise njene ćuv donosi vreo. Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!
Gledaj kako mesec nad poljima sija I oblačke retke rastura i vedri, I trava miriše i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
Sada, Nad livadama gde trava miriše, U rascvetanim granama, svrh njiva Koje su crne posle bujne kiše, Velika duša mesečeva sniva. Sve mirno. Tajac.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz kofe na bunaru curila je voda, i belasajući se spram sunca, kapala je po pločama. Trava oko bunara, po dvorištu, i čak oko kamenova po kaldrmi odudarala je tamnije.
Pandurović, Sima - PESME
Za sve koje volim — bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava, Mir željeni s neba čuva plava; Dok tog srca u zlatnoj samoći, Koje dosad nevolje su tukle, Ne pokrije veličanstvo
noći, veče toplog juna Padne po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec na nebu se javi, U mojoj duši šum umornih trava I trepet lišća u disanju noći Šire san jedan sugestivne moći, Jedan san što se čini da je java.
Izgažena trava, i sela se dime... Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Odagna je Đurađ odjednom. Ove godine baš se pokaza da je pravi proljetni svetac!“ govorilo se. Ele ljeto ogranu. Trava bujno poraste; česti se okitiše lišćem. Stoka željno prionu da se napase.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako, „Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže“ (Am). Ali su već uspelije: Koji je čam nizak kao trava? (Ječam); Ide seljanka i nosi kotaricu sa dvadeset jaja; ispalo jedno; koliko joj je ostalo (Nijedno, jer ispalo je
(Za ular); Kad se kosi seno? (Seno se ne kosi nego trava); Kuda ide dete kad navrši četvrtu godinu? (U petu). Kao najvredniji deo govornih igara, zagonetke nemaju za cilj da
Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema. Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima. Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe!
“ — u narodu drže da je planinska trava „iva“ neobično lekovita (kao i srčanik, lincura). Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakog zla.
ĐURĐEV DAN I MITROV DAN Sveti Đurađ veli svetom Mitru: — Vidi kako je, Mitre, meni lijepo! Sunce sija, trava klija, na sve strane ptičice kliču, dok narod radi i pjeva; a tebi kiše i snijegovi padaju, vjetrovi dušu: niko od
Zato sad u onim gore nahijama raste paprad. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvata) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe.
Da bog da, moja kćerce, da ti kreši i reuši (tj. raste i napreduje) svaka tvoja rabota, kako voda o Božiću, a list i trava o Đurđevu-dne! I da ti svaki tvoj brat i prijatelj zavidi pa dobro!
(Jasen) 11 — Ko je lijep i svakom drag? Ako ne pogodio, ljubio te crni vrag? (Ljubidrag) 12 — Koji je čam nizak kao trava? (Ječam) 13 — Koji se led nikad ne smrzne? (Pogled) 14 — Najviše dýga ima i niko mu nije pozajmio?
(Zvono na živinčetu) 61 — Gvozden ker, prten rep? (Igla i konac) 62 — Gde žujka pase, trava ne raste? (Plamen na ognjištu) 63 — Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje?
(Svitac) 401 — Što se u vodi na noge hvata? (Pijavica) 4 402 — Gde se kosi seno? (Seno se ne kosi, nego trava) 403 — Zašto su stvoreni krompiri? (Da bi i sirotinja imala koga da guli) 404 — Kakvog drveća ima najviše u šumi?
„pauna“, otpočnu da pevaju, dok za to vreme „paun“ čini one radnje što se u pesmi kazuju): Kolo (peva): Paun pase, trava raste — Paun moj, paun moj! (Pripev koji se ponavlja iza svakog stiha).
osoje — ona strana koju sunce ne greje osti — trozuba ribarska naprava kojom se lovi riba u moru otava — druga trava koja ponikne po košenju i na koju se stoka pušta da je pase ocal — čelik padišah — vladar, car papar — biber
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Dva svijetle, četiri steru, a jedan misli da legne. 20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste. 21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23.
29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33.
70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano. 71. Ozgo trava, ozdo brada, a u srijedi kmetska čast. 72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna. 73.
Onda starac reče: „Dobro, da vidim i ja.” Pa iziđe u konjušnicu, kad tamo, a konj nije ni takao. Starac pozna da trava nije nakošena onako kao što je on kazao; za to odmah isprati šuru neugošćena da ide od kuda je i došao.
gorom naiđe na đevojku bez glave a glava kod nje, pa joj se ražali videći onaku mladicu, te stane brati nekakovijeh trava i oživi je. A ova je baba bila sunčareva majka.
“ a on mu odgovori: „Bog ti pomogao!“ „A šta tu radiš?“ „Vala ništa, tek besposlen, pa slušam kako trava raste.“ Kad ovo ču carski zet a on mu reče: „Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu?
praznu tikvicu, pa poleti što brže može natrag, dok ovaj tikvicu natoči, baba daleko izmakla: ali onaj što čuje kako trava raste, odmah opazi šum babinijeh krila pa dotrči i kaže carskom zetu: „Baba prevarila našeg čoeka, uzela mu punu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
zveri zvomi — zvani zgadan — gadan zde — ovde zdešni — ovdašnji zelo — veoma zemaljac — zemljak, sunarodnik zlak — trava zlatno runo — španski i austrijski orden Zlatousti — Jovan Zlatousti (347-407), carigradski patrijarh, čuveni
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt. Pod očima trava mirno veje. Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Noćas, sada, prvi put. Jača od svih. Sva semca, sve busenje trava, sve korenje i žilice, sve lišće je u njoj. Otvara se da kroz nju protekne cela beskrajna noć sa svim rekama, zverkama i
Umreću. Ako. Nemaš rašta ni da živiš. A što da umrem, tek mi je četrdeset godina? Jalov si. Iz tebe ni trava ne može da nikne. Moram, vidim da moram. Za kog si boga rintao celog života i sad u smonicu?
U bakraču što Visi na čađavim verigama pevuši voda puna svakojakih trava. Već je nekoliko puta proključala. — Mačke jede Roza. Ne videla decu ako ne jede.
I oseti kako se kroz nevidljive žilice drveća i korenja trava protinju semca iz skrivenih jajnika. Zemlja je zaudarala na klijanje i zjapila pred pucanjem pupoljaka.
Nema božje kazne. Zrikavci testericama kose livadu, travku po travku. Ne čuje ih. Ne oseća jesenje umiranje kukuruza i trava, koji sitnom cikom uzaludno dozivaju sunce.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo!
Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja. — Jedino veštice znaju jezik zveri i trava... — nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad. Zar je mogao gradski Savet da se ne umeša.
— Pa, ja to sanjam? — dečak se zamisli. — Ne postoji plava trava, ni plavi jelen! — A Srebrna ruža? Postoji li? — Iznad same svoje glave dečak ču nečiji kikot i trže se.
Jedva ju je još razlikovao od trava i svitaca, kad ču njen glas: — Ne brzaj! Srebrna ruža te čeka. — Gde da je tražim? — Kod Riblje Glave!
Zato ga i zovu Zvezdan... Zanesen pričama trava dečak-kapljica i ne oseti kako tone. — Joj, gde sam? — trže se tek kad se s ostalim kapljicama nađe u podzemnoj pećini.
Ko bi to mogao biti? Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio Mesec i sam nalik na veliko srebrno jaje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome. Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio, Pa nam puta mladim preprečio; Preko njega skačemo lagani, I evo
Gledaj kako mesec nad poljima sija, I oblake retke rastura i vedri, I trava miriše, i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
„Mi združujemo duše ludi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti; I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! „Prigrli ova jata blagodatna!...
J. Dučić LXXXV U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne Daleko u polje. Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose.
Putuju oblaci u nemom blistanju; A vazduh bez glasa, bez zvuka, bez java. Ćarlija čempres, i miriše trava; Noć teškom kupom zlato sipa na nju...
V. Ilić CV VESELO JE... Veselo je mlado jutro, Ptice dižu graju, Šuma lista, trava gori U sunčanom sjaju. Na mom krilu započeta Tužna pesma stoji; S belog lista gledaju me Crni jadi moji.
mašu rukom iznad brazda tije', I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume, k'o kad vije Vjetar u spletu sasušenih trava.
Napred! nemoj stati, Dok ne padne najzad spasonosno veče. Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo; Svuda oko tebe buja trava gusta, I mirise njene ćuv donosi vreo. Ali bič fijukne: zbogom, nado pusta!
Sv. Stefanović CXL PRED KRAJ LETA Pred kraj leta, kad je grožđe na vrhuncu, I mirisom guši osušena trava, I suncokret mrtav od ljubavi k suncu (Sprženo mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune mesečine, Kad zabruji
da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il' čini kao da diše trava. I tad ga osvaja želja pusta, Življa od tol'kih doživljaja!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali, eto, one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije disala, tamnjan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomično, mrtvo.
U njemu je i najviše mojih uspomena iz detinjstva. Naslonio sam se na jablan, trava mi do kolena. Park je put tica. Tamo, u uglu parka, bila je ljuljaška, onamo vitlo, pamtim dobro. Deda je u tome uživao.
Zaleluja se alpijska trava, široko se rastvoriše plavi ljiljani, snažno zamirisaše njihovi petali; veselo se zaiskrili snežni vrhovi i masivi
Laudanovom šancu, odakle se još video Dunav i skoro sva raštrkana i arhitektonski tako nemirna naša prestonica. Trava je mirisala, vazduh je bio miran.
Vlažna, kratka trava mešala se sa bradom i milovala smežurane obraze starca, dok je zemlja pomešana sa trulim žirom i drvetom zaudarala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad bi dadilja vrteći nada mnom glavom uskliknula: „Ih! ovo vam dijete čuje kako trava raste!“, sav bih se iznutra ozario od zadovoljstva, poput padavičavog lazarončića koji se među bucmastim drugovima
Nisam ih vidio od djetinjstva! (A zar je nekad postojalo i nešto što se zvalo djetinjstvo?)... A ko zna kakvih još trava ima! Trava o kojima mi i ne slutimo! Možda bi se tu našao i korijen trave obeznanke, i tri listića bilja od nepomisli!..
(A zar je nekad postojalo i nešto što se zvalo djetinjstvo?)... A ko zna kakvih još trava ima! Trava o kojima mi i ne slutimo! Možda bi se tu našao i korijen trave obeznanke, i tri listića bilja od nepomisli!...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sunce prižiže u znojava leđa, jutrenji povetarac pirka i rashlađuje, a trava šušti i pada pod oštrim čelikom... Najedared kosači se prenuše. Neko iza njih povika: — Stoj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
one strane uz brazdu bilo je tako lepog cveća da se Petar začudio, pa zapita devojku: — Kakva je to zemlja gde ne može trava da raste? Devojka mu odgovori: — To je žalosno polje. Petar je opet zapita: — A kakvo je to cveće tamo?
A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — Vala, ništa, tek besposlen, pa slušah kako trava raste. Kad ovo ču carski zet, a on mu reče: — Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu?
Ali onaj što čuje kako trava raste odmah opazi šum babinijeh krila, pa dotrči i kaže carskom zetu: — Baba prevarila našeg čoeka, uzela mu punu
Onda starac reče: — Dobro, da vidim i ja. — Pa iziđe u konjušnicu. Kad tamo, a konj nije ni takao. Starac pozna da trava nije nakošena onako kao što je on kazao; zato odmah isprati šuru neugošćena da ide otkuda je i došao.
Ta iđi, sine! — onaj će, al̓ se sin ne da, već odu tikve u uši i sve mu pokaže, i onda će: — Vidite: žito, voće, trava, svi imaju mista, svi žive srićno i pivaju, niko ne lomi drugom vrat, i čim su došla dva čovika, oma je svemu kraj.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u
i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava I očiju što ih vidi moja snaga, Očiju što zovu kao glas tišina, Kao govor šuma, kao divna draga Izgubljenih snova,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
žbun, pognut od udara vjetra, a zakržljao od morske posolice, ispod čijeg lišća, pri zemlji, krije se oštra, suva trava. A uokolo njega u moru osule se mrke škrape, oko kojih oduvijek krkoće more.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je u živo srebro oblače („Kosova pesma“) Carica je ovde sama trava, ona koja će nad svakim od nas jednoga dana proklijati (zato je pobeda njena), a sluškinje su ovde zvezde koje je noću u
ovoga Popinog ciklusa „Kosovo polje“ – koje je i polje ptice kosa i „dlan i po zelenila“ – preobraća u knjigu, u svitak. Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I
verovatno zato što je narodni pesnik opis pastirke proširio nebeskim telima iz repertoara mitoloških pesama: Rasla trava đetelina, U nju pasu dva jelena, Čuvala ih đevojčica, U sunce je obučena, Zvijezdama zapučena, A danicom
strofi zamislivi iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.
će kasno da se javi dok stope se dečje tope kroz polja široka kao prvi sneg i stonoga lovi senke pale preko zida i trava raste do iznad njenog čela trava zaborava ili uspomena nije važno (3) nek teku reke nek teku reke nek teku reke
dečje tope kroz polja široka kao prvi sneg i stonoga lovi senke pale preko zida i trava raste do iznad njenog čela trava zaborava ili uspomena nije važno (3) nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek spiraju krv (Itd.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
slike u Disovoj Tamnici kritičari odlučno odbijali pre kao besmislene nego kao nerazumljive: Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u
i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava.
kritičar koji je inače s primetnom naklonošću pisao o Disu, svejedno za iskaz kao što je „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda” kaže da nije ništa drugo nego „hotimična dvosmislenost , nesmislenost i tražena mističnost”.
Teške glave od udisanja vazduha i trava, klonu polako, u nedoumici, stisnutih kolena, van sebe, u nesvesticu. 377 Na podlozi ove najerotskije scene, kakvu ne
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vidite l’ da potok danas drukče teče, Da je drukča trava, da je drukče cveće? Vidite li tice kako drukče lete Kô da s’ miris cveća sam u venac plete.
Odežde, stihire pratioci svukli I odali caru što se mrtvom daje I stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile svete Da venac na grob
Pročitajmo što nam povest piše — ’Vakih grobâ naći ćemo više: Na svakom je zimzelena trava, Iz svakoga svetlost prosijava, Svetlost snažna duha naprednoga — Najnovija sja sa groba tvoga, Girfilde!
j’ doba; — a grob njegov Pod snegom je evo veće; Al’ za malo, — dan za danom, Osláviće i proleće: Po grobu će nići trava, A po travi cveće sija Što miriše kao duša, Kao duša najčistija; A u ruci srpskoj knjiga Krasnih misli i pesama,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kako ste vi visoki nauka, to će biti za nju apropo. RUŽIČIĆ: Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki
Miljković, Branko - PESME
U raspevanom plamenu ko da ga otkrije Trava raste iz njegovog imena i spas Jedini je budan a samo je glas Čuli su ga al ga niko vido nije.
Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Vuk St.
Krakov, Stanislav - KRILA
Klanac se ukazao kao vratnice spasenja. Videli se vojnici kako zbacuju rance i veru se po strmim padinama. Po njima je trava bila žuta i klizava a cveće bodljikavo. Sa crvene stene je još neko pucao. Nešto teško lupi o kukove. Puče.
Po nebu se vukli beli oblaci i okačinjali o borove na grebenu. Po padinama isušena trava je bila žuta, i na suncu sijala kao zlato. Bela koza sa dugom bradom uvukla se u šator i munula majora. Okrenuo se.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice. Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno.
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose
To nas više umara no visoka trava savane. Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja.
Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito.
Volim njihov jedinstveni dah tela i ulja kojim se mažu, ambre i trava, što sve odiše kao neko divlje voće, čega sam se toliko gadio posle posete konakrijskim devojkama.
daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih trava.
On se boji naročito majmuna koje vidi u savani a čija mu je rasa nepoznata. Oko nas je najpre dosta ravno. Trava nije suviše visoka, dosta spaljena od crnih, i inače spržena od sunca, ali je puna žbunja, buketa drva, cvetova koji
nova životinja, boje prljavog sena, izdužena i glavata; pre no što bi čovek mogao utvrditi kakva je, zaklanja je visoka trava.
Podignut je na koljima i pokriven velikim debelim krovom od trava. Toga dana je sasvim pust. Ja istrčavam neprestano, ne bih li ugledao štogod što bi značilo: moći dalje.
Veliko plavo nebo pokriva reku i nas. Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala fromažea
Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji da, kada se krene, on se jedva izvuče iz trava što dotle niknu oko njega.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Od silne jape sušilo se voće i trava, pa se plamen i njih dohvatao i ceo se predeo pretvarao u plameno more. Stoka, psi, piladija — upravo sve živo bežalo
Svuda tragovi strašne pustoši i razorenja. Vazduh okužen, trava ugažena i sparušena, pa i sama šuma, iako je bilo vedro, sveže jutro, izgledala je oparena i klonula, jer je i preko
Turci, Sve je nemo i ponoć je nema, Čadori se rasejali beli, Ko na groblju grobovsko kamenje, Ah grobovi i postaće sami, Trava biće crvenoga lista, A cvetovi od krvave pene...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
lep Ovaj svet, — Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad; Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde žbun. Slavuj peva, Ne znam gdi, — Ovde srce, Ovde ti!
Moji vrti, moja polja, — Jer je tako suzna trava; Moje zvezde, — jer se kriju; Moje doba, jer svet spava. Moje staze, — jer su puste, — Kad su moje, idem njima;
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nastupao je drugi streljački stroj. Bugari preneše vatru na njih, preko moje glave. Vojnici su padali kao pokošena trava. Neki su trčali žicama, razmahivali sekirama i, okrećući se u kovitlac, padali.
Ovde-onde rupa. Između žica izrasla trava. Prva je misao bila: ovuda Bugari ne mogu lako da prođu. Ovo me saznanje malo ohrabrilo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
u njima, a od koje ovde beležim samo njen daleko najčedniji odlomak: Falile se karlovačke frajle Da je lepa u Karašu trava.
Stan', promisli, postoj, dragi, ne hitaj! Pustinja je tamo, trava i polje, Gdi poete vele, ti znaš bolje. Za marvu je samo polje, bunar, izvori, Gde padaju s hukom u tavnoj gori, Gdi
Kud pogledam, svaki holmić ružu prozjabava, Kud god stupim, s ljubičicom meša mi se trava. Misli moje, kud s' obrate, sretaju blaženstvo, Sni na odru zautrašnje slave predprazdenstvo.
Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava. Kosovo, crno polje, ti Srba druže neverni, Komu cvetom cvetaš, kom’ li se resiš tako?
Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para: Svako milinom mesto zasipa oči novom. Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo.
Malo dalje leži čistina ograđena šumom, Trava — kadifa meka, šuma — neprovidan zid. Tud se šetaju dvoje, sa momkom samo devojče, Mlade usne zove samo na pos’o
Bojić, Milutin - PESME
Dalje prošli dani! Snage! Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče? Vri život u grobu, nad njim kriče vrani.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
a sveopšti nezadrživi pokret narodnih masa iskazao je sjajno nađenim poređenjem iz prirode ("Usta raja k'o iz zemlje trava"). Stihom pregnantnim asocijacijama objasnio je trenutak odluke ("Jer je krvca iz zemlje provrela").
Jakšić, Đura - PESME
Sa dalekog puta umoran sam seo, Ne bi’ l’ sanka našô, setan, neveseo. Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno izbegava! Sila se je misli vrzlo po pameti...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
SKRAĆENICE 2 ALjMA 4 BAGREM 4 BADEM 4 BELA LOZA 5 (BELI) KRIN 5 BELI LUK 5 (BELI) SLEZ 8 BIBER 9 BOGIŠA 9 BOGORODIČINA TRAVA 10 BOŽIKOVINA 11 BOŽUR 11 BOKVA 11 BOR 12 BOROVNICA 13 BOSILjAK 13 BOSTAN 17 BREBERINA 18 BREZA 18 BREKINjA 19 BRESKVA 19
TRAVA 25 VID 25 (VINOVA) LOZA 26 VINjAGA 26 VISIBABA 27 VIŠNjA 27 VRATIČ 28 VRBA 28 GAVEZ 31 GLAVOBOLKA 31 GLOG 31 GORUN 34 GOR
TRAVA 121 HRAST 121 CVEKLA 122 CER 122 CIMET 123 CRVENI PATLIDžAN 123 CRNI LUK 124 ČEŠLjIKA 125 ČIČAK 125 ČKALj 126 ČUBAR 126 ČU
p. se bere u Međudnevice (SEZ, 19, 13). »Devojka je divlja p.« (u narodnoj pesmi, SEZ, 16, 309). BOGORODIČINA TRAVA Hartheu (hyperіcum perforatum).
« (u narodnoj pesmi, SEZ, 16, 309). BOGORODIČINA TRAVA Hartheu (hyperіcum perforatum). Bogorodičina trava, gospino cveće, gospina trava, gospino zelje, gorac, gorčac, ivanjčica, pljuskavica, prostrelnik, prostreljeno zelje,
BOGORODIČINA TRAVA Hartheu (hyperіcum perforatum). Bogorodičina trava, gospino cveće, gospina trava, gospino zelje, gorac, gorčac, ivanjčica, pljuskavica, prostrelnik, prostreljeno zelje, smaknež, smicaljka, ivanova trava,
trava, gospino zelje, gorac, gorčac, ivanjčica, pljuskavica, prostrelnik, prostreljeno zelje, smaknež, smicaljka, ivanova trava, trava sv. ivana (v. Sofrić, 13; GZM, 4, 145), bogorodica (SEZ, 14, 67), bogorodičica (SEZ, 19, 231).
gospino zelje, gorac, gorčac, ivanjčica, pljuskavica, prostrelnik, prostreljeno zelje, smaknež, smicaljka, ivanova trava, trava sv. ivana (v. Sofrić, 13; GZM, 4, 145), bogorodica (SEZ, 14, 67), bogorodičica (SEZ, 19, 231).
Ako žena usled čini ne može da zatrudni, treba duhovnik da blagoslovi gospinu travu; trava se zatim skuva i nekoliko dana pije izjutra naštinu. Sem toga, žena ovu travu treba da nosi uza se (Glück u Wіѕѕ. Mіtt.
lek od metilja (іbіdem). BUNIKA Bіlѕenkraut (hyoѕcyamuѕ nіger). Bunika; bun, balam, blen, blem, zubnjak, zubnjača, trava od zuba (v. Sofrić, 58); možda i: braborac (GZM, 20, 1908, 347).
Ona takođe služi kao profilaktikum od zaraznih bolesti (SEZ, 12, 1900, 152). VETRENA TRAVA Hirtentäschel (capѕella burѕa paѕtorіѕ).
VETRENA TRAVA Hirtentäschel (capѕella burѕa paѕtorіѕ). Vetrena trava, trava od groznice, kesica, kesica majke božje, mačkine suze (Šulek; LMS, 139, 86; u Šuleka 39 naziva).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade umuče i ide naprijed, poprijeko planinom; Maša ide za njim i, gledajući u njegove stope, čudi se što cvijetna trava za njegovim stopama ne ostaje pogažena.
za njim; preskaču s kuka na kuk, a ustaviše se pod glavicom od samih visokih stijena i litica između kojih raste visoka trava. — Ti ne znaš gdje si? — veli Rade smijući se. —Zagrijala se, a? Čekaj, sada ćeš se ohladiti. Idi samo za mnom!
Još na livadi izbija trava, još nije sve dala, a daće. I opočinuće zimi, kao i on, da opet na ljeto poda se koscima! Ali ako ga zakon primora da
blatnoj i kaljavoj, pomisli kako je otrag malo dana bila cvjetna i živa, i kako je ispod kose jednako padao i cvijet i trava... U varoši ne svrne nigdje, već ravno uđe u dućan. Ali gazde ne nađe: ima neko vrijeme što u dućan kasno silazi.
Kad iznenada upade duboko u prljavu, kaljavu vodu... Šaš i nekakova sagnjila trava, što vlagom zaudara, ispreplela mu se između nogu i ruku, a već mu je voda do grla... Guši se...
Tiho more iščekuje željno blagi vjetrić da zaćarlija, da mu gane pučinu, a prožutjela trava prigiba se čedno k zemlji, kao da traži njenu vlagu, kako bi izdržala tešku sparinu.
S kopna bi zaćarlijao vjetrić i golicao ga po licu. Vonj žestokih trava i zadah mora, uz jednolično cviljenje popaca, budili bi u njemu najslađu poeziju i čežnju.
Osjećaše se zdrav, razdragan, u zatišju svoga kraja, a oko njega drveće i loza pune se, nazupuje se zelenilo, trava izbija, sve hoće da iskoči, da u se upije svjetlost sunca. Jasno more miruje, privlači.
—U rđava je gospodara; ma doć' će ona svitlija i pomoć' će se čim bolje izbije trava. Jur joj se veseli! —A ženiš li se? —Zašto me to pitate? — I slatko se nasmije.
” I u duši smutio bi se ... Nakon kiša, natopljena zemlja ležaše mrtvo i opočivaše iza ploda i tolikih nepogoda. Jesenja trava tek što zene, žuti se: žega popuštaše, muhe crkavale i životinja se okrijepila.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogla bi to biti prilika za Lauša. Ti kaluđeri su učeni, poznaju svojstva bilja, iz trava izvlače sokove, isteruju bolest iz tela. Prohor Leči dodirom!
Svi ostali su pali na postelju. I Dorotej. Dok je imao trava, lečio je i sebe i ostale, ali ono što je skupio prošlog leta po livadama Vratimlja potrošio je ili mu se ubuđalo od
nisu mogli da nadoknade seno pa je stoka sišla u pustu dolinu jedva živa, krda živih kostura, ispalih rebara i kukova. Trava je još mlada da bi se stanje stoke tako brzo popravilo. I ljudi su posiveli i omršavili.
Kad se za trenutak, u sumrak, pomolila na vrata čuvši da se Dorotej vratio sa punom korpom trava, oči su joj bile crvene, od plača svakako.
Sebri žure da pokose livade, ali trava je prestarila, ostala je samo osušena trska bez lišća i cvetova. Stoka će od takvog sena izmršaviti, krave zasušiti.
Ali kada bi to primećivao, on nikada ne bi bio dobar vidar. Bog bi mu uskratio svoj dar, zaboravio bi koja trava spada u koji melem. Tada ne bi grešio prema braći, pokazujući svoju naklonost prema njihovim neprijateljima.
Na desnoj obali Belog potoka, na utrini gde trava nikad ne poraste duža od pedi, leži Vilinsko gumno. Tu vile za noći punog meseca, nage i raspuštenih kosa, igraju kolo
Dolazi mi da skačem i vrištim, neki mi golicavi vrag tumara o grudima. April je, mlada trava se razlila Saborištem kao kakva zelena poplava.
Kad dođe trenutak, neću slati kopljanike — poslaću monahe. Bogdan Sredinom jula počela je kosidba livada. Trava je dobro ponela i najzad ćemo imati dovoljno stočne hrane za narednu zimu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava.
1885. ELEGIJA Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda, Spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava I večni zaborav s njome. Na mome spomenu surom Istrven natpis biće tad.
O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije, Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije, Ni hladni prekor tvoj. 1885.
Dvadeset prijatnih dana duvahu vetrovi. I tada U suva i tiha polja pastiri pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda
u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena spavaju polja i vlažne crne se njive; Kraj sniskih ograda svuda visoka trava se pruža, Gde bršljan uzvijen ćuti i divlja vije se ruža.
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela, I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete... Grobnice kanova silnih trava je visoka splela, I drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges pored njih šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih
bršljan šumori s lisnatih grana, I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava; Gde divlja ružica cveta, i raste zelena trava, I blagi pokoj vlada U drevno, iskonsko doba, u doba proletnjih dana, Življaše nimfa mlada.
Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 4. Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5.
Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava. Izgleda kao da čovek ni rukom dotakô nije Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo!
Kad hrabrost tiranu služi, a sjajni Kapitol drema? Kiparis grobnicu krije i gusta, zelena trava, Gde, s čistom ljubavlju k rodu, pravedni Tulije spava.“ Tako zboraše Katon.
Gde je? Da l' je živa? Il' i nju, možda, izmeđ tuđa roblja, Zelena trava odavna pokriva Usred neznanog, dalekoga groblja, Gde nikog nema da je bar pomene, I njenu tugu i nevolje njene? 17.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ti utisci, ta trava i taj nagomilani sneg i pesak, to je naše „ja“. Tako je naše „ja“ u neku ruku, kovčežić u kojem je smešten arhiv
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (prekida je crveneći): Hajd’ hajd’! STANA (gordo, ponosna na svoje znanje): Ali zato, zbog tih trava, zbog tog kupanja, vidi kako si lepa! TAŠANA (u smehu): Ta prestani jednom s tim. Dobro. Eto lepa sam. Evo i ja vidim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao kamen je ležao Rista na njima. Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo. Zeleni se trava, zeleni se reka, sunce greje nežno kao da miluje.
Izđikaju ljudi kao trava, i uvenu kao trava. Jedino, slično ponekom busenu žute trave koji pretraje i do Božića, u nekom zapećku kašljuca po
Izđikaju ljudi kao trava, i uvenu kao trava. Jedino, slično ponekom busenu žute trave koji pretraje i do Božića, u nekom zapećku kašljuca po jedna ruševina, neka
Nasadio je baštu: kupio baštenski nameštaj pre no što je i trava dobro osvojila; žena obesila na prozore guste čipkane zavese; dve ćerke sviraju u klavir — prosto vila, i jedno
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
kojim se tajne otkrivaju nije žabiji jezik, kao što je Demokrit svojim blagorazumnim Abderitima preporučivao, no neka trava koja u mesecu raste i svake sedme godine na zemlju pada.
»Kako izgleda ta trava?« Ona je na podobije troskota, i budući da svake sedme godine luna, to jest mesec carstvuje, zato naš troskot dobija
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
pesma) SAVIN IZVOR Bistro oko u kamenu Otvoreno zasvagda Četvorostrukim poljupcem štapa Sanjivim zelenim trepavicama Trava i skriva i otkriva Studenu providnu istinu Na dnu ove vode Sija biljurna vučja glava Sa dugom u čeljustima Umivanje
krvlju suši Na vatri crvenih božura Pred njim se širi polje Ispisano vrelim ljudskim gvožđem Pretopljenim u čestito zlato Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naša tela su uvek vlažna. Jednoga dana htedosmo da izgorimo. Od vatre na kojoj se kuvao ručak, potpali se suva trava i buknu kao barut. Vojnici su morali da kopaju rovove, da bi ogradili vatru, ili da gaze čizmama, ne bi li je ugasili.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru? Šta šum mora prema pesmi trava i ptica? Kao nož prolazila je čežnja srcem Sedefne ruže. Oštar i dugotrajan je bio bol.
Više od svega mali suncokret voleo je noć! Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je jedva čujno.
Postoji jedan pustinjski Cvet i najlepši je na svetu! — Vikala je i naprezala se Kapljica, ali je niko sem trava i jednog puža nije čuo. — Šta ova bunca? — reče puž. — Otkuda cvet može biti lep?
Rastvarala su se pred njim čuda zemlje kao velika, s ljubavlju napisana knjiga. Naročito je dobro shvatio tajne trava i tajne lepe reči, uveren da nema zla koje se ne može otkloniti jednim ili drugim.
nigde na svetu makovi nisu bili tako crveni, tako krupni, niti je iko bolje od dečaka iz suze rođenog poznavao tajne trava. OGLEDALO Koračala mlada žena ulicom, a za njom se i veliko i malo osvrtalo.
Na dnu mora je pećina, u njoj bisernica školjka, a u školjki dve trave. Jedna je trava života, druga je travka smrti, obe su iste. Na tebi je da zaroniš, da ih nađeš, da raspoznaš.
Kako je golemo, kako zamršeno bilo more trava i žbunja. Belko nije mogao da se povrati od čuda. Kao leptiri, kao vilin-konjici, kao ptice i on najprezreniji među
Dane i nedelje poče provoditi nad kladencem, posmatrajući svoj lik u vodi. Ni korak srne, ni let leptira, ni lelujanje trava nisu mogli da privuku njenu pažnju ni na jedan jedini trenutak.
— Oj, Dugo sam te čekala! Hajde! — reče devojče ljudskim glasom, uhvati ga za ruku dlanom laganim i kao prolećna trava prohladnim, pa ga povede sobom. »Kuda?« pomisli Starac. »I, ko je ona?« »Na koga li ga seća?
Gad mali! Vide li iko takvu upornost? Odluči reka da od drveća, trava i trski savet zatraži. Savi se oko jasena i upita ga šta da radi.
— Ja nisam čuo za Zaboravljeni Grad! — reče. — A ni o Mudrim starcima ništa ne znam. Možda Majka trava zna? Travčice svuda niču, sve gledaju, sve slušaju. Majka trava tako sve tajne sveta zna.. — Koješta!
— A ni o Mudrim starcima ništa ne znam. Možda Majka trava zna? Travčice svuda niču, sve gledaju, sve slušaju. Majka trava tako sve tajne sveta zna.. — Koješta! — nasmeja se mladić iz glasa. — Ko je još trave pitao za savet?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Oko ikona kite suvog bosiljaka od škropenja svetom, krštenom vodom, i venčići od duhovskih crkvenih trava. Pod je zastrt velikim ćilimom sa vezenim Solomonovim slovima.
Šantić, Aleksa - PESME
Mi združujemo duše ljudi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna!
Odar su njezin široki velenci Od modrih trava. Tu, gdje ona sanja, Potoci šume u dubokoj sjenci I slavuj pjeva pod svodom od granja.
Na dušeku trava i mojih smaragda, Kao nimfa moja, da počivaš svagda, I da niko ne zna tvoje mesto gde je. Samo moje oči da gledaju
Noć uza me stupa i svilenim skutom Sjajne kaplje runi sa procvalih trava. Kako toplo šumi njen kraljevski veo Pun svitaljka jasnih, čeznuća i setâ, I zapinje lako za grane drvetâ I mak crven
Gora je vazda primala one Što ljuto pate i što ih gone. Noć je svijetla, meka i plava; Miriše zemlja, miriše trava. Popale sjenke, a kao srma Planinski potok teče iz grma.
rukom iznad brazda tije', — I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume kô kad vije Vjetar u spletu sasušenih trava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Gde su bili turski drumovi i kaldrme, „i kuda su Turci prolazili i konjskijem pločam' zadirali“, iz klina je pronicala trava. Ostvarivalo se zlo proročanstvo turskih mudraca: „Drumovi će poželjet Turaka, a Turaka nigde biti neće“.
Malo vreme zatim postajalo, razbole se mlada Pavlovica, bolovala devet godin’ dana: kroz kosti joj trava pronicala, u travi se ljute zmije legu, oči piju, u travu se kriju.
— dva puna sahata, podvikuje iz grla bijela, — bre, koliko Novak podvikuje, sve sa gore lišće otpadaše, a sa zemlje trava polijeće; on dozivlje posestrimu vilu: „Bog t’ ubio, vilo posestrimo!
Kada riječ u družinu dođe, svi hajduci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, kako trava na uvojke raste kao dojke u mlade đevojke; ne poniče Daničiću Vide, već poskoči na noge lagane, a dovati laka
sedam dahija, tako naši indžijeli kažu: da će vaše kuće pogoreti, vi dahije glave pogubiti; iz ognjišta pronić će vam trava, a munare popast naučina, neće imat ko jazan učiti; kud su naši drumi i kaldrme, i kuda su Turci prolazili i s
učiti; kud su naši drumi i kaldrme, i kuda su Turci prolazili i s konjskijem pločam’ zadirali, iz klina će proniknuti trava, drumovi će poželjet Turaka, a Turaka nigde biti neće. Tako knjige indžijeli kažu“.
Turci misle da je raja šala, al’ je raja gradovima glava; usta raja kô iz zemlje trava! U gradove saćeraše Turke; trči Đorđe od grada do grada, i građane svagđe dovikuje: „Čujete li, vi Turci građani!
Da učine seir od svatova, tj. da radoznalo posmatraju svatove. Šemišljika je nekakva trava, ali Vuk kaže da ne zna da li se po njenom listu može pisati. 52 O Jovanu i Maksimu v. uvod III, 5.
uz dolinu Drine i njenih pritoka“ ročište — urečen sastanak ruvetlija — zanatlija ruvo, ruo — ruho, odelo rudina (trava) — utrina, tratina, zemlja obrasla sitnom travom rujno vino — žućkasto vino rusa glava — u narodnim pesmama se tako
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
vrti u glavi 3aljubila se u jednog soma NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE Na polju gde se čavke čavče U onom gustom spletu trava Rodi se jedno plavo mravče Među milion žutih mrava Mravi imaju poslove preče Plav se rodio pa šta s time Ali
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To mu je milo i drago prirađivanje gde će pronaći vrlo gusto lisnato drvo s velikom senkom i frula za svirnju, lepo meka trava kod hladne vode ispod zavetra, da se nahuzuri ležeći.
Doista je svašto što je god mesnato ka i trava. I svako čovečje nošenje se ka jedan isto cvet na travi: trava se pognu, cvet uvenu i otpade. A božja reč uvek traje.
Doista je svašto što je god mesnato ka i trava. I svako čovečje nošenje se ka jedan isto cvet na travi: trava se pognu, cvet uvenu i otpade. A božja reč uvek traje.
Sa šta li to biva, te zemlja nam svoga roda ni posejanoga semena ne izdaje, ostaju nam prazne ostave i sama trava ne raste nego li vidi se crna i suha mnogo put zemlja: ostaje na njoj kletva da je pusta kako neka planina što je